Puna škola vrata, niotkuda đaka
Da, naopaka zagonetka, za naopaka vremena.
Nisam pisala već neko vreme, jer naiđe tako neki period kada zanemim – pred glupošću, preteranim pametovanjem, neljudskošću, bahatošću, sebičlukom… Ako napišem šta stvarno mislim, posvađaću se sa svima koje poznajem. Da pišem šta ne mislim – ne ide. I onda pustim sebe na miru.
Sve je to bilo fino dok mi mentalnu hibernaciju nisu poremetile tri pojave.
Sve tri imaju veze sa situacijom u kojoj smo, za koju neki govore da je fabrikovana, drugi prestravljeno smatraju da ćemo svi da se zarazimo i pomremo. Jedni se podsmevaju maskama, drugi ih pobožno ne skidaju; jedni gase televizor čim se progovori o virusu, drugi posvećeno prate sve na svim medijima, a koliko su tekstova na internetu pročitali, zaslužili su da im se prizna specijalizacija, i to trojna – virusolog, infektolog i epidemiolog u jednom.
Pošto upravo čitate moj blog, smatram da vas možda zanima i moje mišljenje o svemu tome. Moj stav je – ČUVAJTE SE. Kratko i jasno.
A što se tiče pomenute tri pojave, krenuću redom.
MAME ZA BOJKOT ONLAJN NASTAVE
Mame su rešile da svoj aktivizam podignu na viši nivo, i da iz viber grupa pređu na peticiju, kojom izražavaju svoju nameru da bojkotuju onlajn nastavu.
Drage mame, imate moju punu podršku!
Potpuno ste u pravu.
I treba da bojkotujete onlajn nastavu.
Šta ćete vi na onlajn nastavi, kad je ona namenjena vašoj deci?
Prilično sam sigurna da su ovu inicijativu pokrenule mame dece koja su pretežno učenici mlađih razreda, eventualno petog i šestog. To je uzrast koji ne sme (a i ne treba) samostalno da boravi na internetu. Roditelji tu zaista jesu neophodni, pre svega kao posrednici između učitelja/nastavnika i dece. Šta to u praksi znači? To znači da će učitelj na dogovorenoj društvenoj mreži, odabranoj za komunikaciju, postaviti materijal i zadatke, i dati rok za izradu zadataka. Roditelj treba sve to da prenese detetu, i da mu na kraju pomogne da se urađeni zadaci pošalju učitelju. Sve ono između, ne treba značajno da se razlikuje od učešća roditelja pre pandemije. Ako ste i ranije sve radili zajedno sa detetom, radite i dalje (čineći mu medveđu uslugu, ali – vaš izbor). Ako ste povremeno pomagali, kad baš zapne, tako činite i za vreme pandemije. Ako vam je dete ranije bilo samostalno, vi ste u grupi roditelja kojoj je najlakše.
Naravno da ne može da bude potpuno isto kao kada deca normalno idu u školu. Međutim, potpuno je nedopustivo da roditelji moraju da čitaju lekcije da bi ih približili svojoj deci, da objašnjavaju i razrađuju gradivo sa njima, i da pored svih svojih obaveza još budu i prosvetni radnici. To je posao baš tih prosvetnih radnika.
Ali…
Kada učitelj dobije sjajno urađene domaće zadatke, kada je 90% zadataka maltene bez greške, učitelj iz toga zaključuje da je gradivo odlično obrađeno, da su ishodi ostvareni, i da slobodno može da ide dalje. S druge strane, ako mu stigne 40% dobro urađenih zadataka, a ovi ostali ili su prepuni grešaka, ili su polovično urađeni, učitelj zaključuje da ne može da ide dalje s gradivom, da treba da nađe načina da dodatno pojasni ono što đacima predstavlja problem, da mora dodatno da provežba sve što treba, da mora da promeni pristup, metod, nastavno sredstvo. Ukoliko učitelj/nastavnik to ne uradi, tužite ga direktoru i školskoj upravi. To mu je posao. To MORA da radi.
E, sada bi bilo zanimljivo čuti iskren odgovor roditelja na pitanje koliko su puta deci pomogli i više nego što treba, pa čak i umesto njih uradili zadatke koje deca nisu umela da urade, da bi do učitelja stigao što bolje urađen zadatak, i shodno tome, sutra i ocena bila bolja. Roditelj koji to radi, stavlja ocenu ispred znanja. Važnije mu je da dete dobije dobru ocenu, nego da zaista nauči i razume gradivo. Da još jednom pojasnim – jedno je malo pomoći detetu, a nešto sasvim drugo izvršavati obaveze umesto deteta. Najpogrešnije je ne staviti učitelju do znanja da učenik ne može da savlada gradivo. Naravno, sve bi imalo smisla tek kad bi se sve mame na viber grupi dogovorile da na sebe ne preuzimaju ulogu prosvetnog radnika, da pošteno učitelju šalju ono što je dete uspelo da uradi samostalno, ili uz minimalnu roditeljsku pomoć. I da onda ZAHTEVAJU da učitelj radi svoj posao. To je jedino normalno. Sve ostalo je naopako.
Što se tiče toga da li vas neko pita da li imate internet, računar, dobar telefon, da li sve to možete da platite – u istom smo sosu. I mi koristimo privatne telefone koje sami plaćamo, privatne računare koji su na izdisaju, i internet koji sami plaćamo. Sramota je što država nije obezbedila bar besplatan internet svim đacima i prosvetnim radnicima.
O nastavi na televiziji malo kasnije.
HRABRI NASTAVNICI I RAZUMNI NASTAVNICI
Sećam se da mi se prevrnuo želudac kada sam za vreme onlajn nastave na nekoliko mesta pročitala ponosnu izjavu nekolicine kolega – Pucajte, ja i sada držim čas! Činjenica je da su oni koji su posao radili kako treba, radili više nego za vreme redovne nastave. Činjenica je i da nas je Ministarstvo maksimalno maltretiralo svakodnevnim hitnim dopisima. Činjenica je i da su se mnogi dovijali da iz svojih uređaja izvuku poslednje atome snage, plaćali popravke, podizali kredite da kupe nove. Sve je to tačno. Ali smo sedeli bezbedno u svojim domovima, i organizovali vreme u priličnoj meri onako kako nam je odgovaralo. Istina, to ne važi za one koji su onlajn nastavu držali po školskom zvonu, ali šta da se radi, svako neznanje se plaća. Nismo provodili sate pod skafanderima, bez vode i toaleta, nismo pregledali zaražene, pa morali da se odvojimo od porodica da ih ne bismo doveli u opasnost. Nismo spajali smene, i spavali na stolici.
O skrnavljenju žrtava i istorijskog događaja iz kog je citirana rečenica potekla, neću ni da pišem.
E, sada smo na kolektivnom godišnjem odmoru.
Međutim, to nas ne sprečava da duboko promišljamo o školskoj godini koja je pred nama. Takvi smo, skloni brizi i razmišljanju. Dubokom, naravno.
S obzirom na to da je epidemiološka situacija katastrofalna, ne zbog protesta, nego zbog dozvoljenih utakmica, turnira, maturskih večeri, ogromnih proslava ovog i onog, potpunog ukidanja kontrole pri ulasku u našu zemlju i sl, postoji realna mogućnost da ćemo se sa onlajn nastavom sresti i od septembra.
Prosvetna javnost se podelila, čisto tradicije radi.
Na jednoj strani su oni koji potežu neoborive argumente – Ja mnogo volim decu! Ja mnogo volim svoj posao! Ja mnogo volim učionicu, i baš mi nedostaje rad u njoj! Samo nečovek kamenog srca može da ne pusti suzu pred ovakvim argumentima, koji svi od reda vode ka zahtevu da se od septembra svi lepo vratimo u učionice. Pomenu se tu i epidemiološke mere, da ne grešim dušu, istina uz prilično maglovitu ideju o tome kako ćeš da nateraš decu da ne skidaju maske, da se ne druže na odmorima, ili da izdrže bez odmora.
Na drugoj strani su oni koji u normalnom radu škola vide samo potpuno zatvaranje škola za najviše dve nedelje, zbog zaražavanja određenog broja đaka i nastavnika, koje procenjuju kao neminovnost. I još dodaju da ne razumeju tu ljubav prema đacima iskazanu kroz preuzimanje rizika da im se ti isti đaci razbole. O riziku po prosvetne radnike da i ne govorimo. Imaju i oni argumente kad se potegne kako prodavci, službenici, pekari i ostali mogu da rade, a prosvetni radnici ne mogu. Glavni, i teško oboriv argument, jeste da u predmetnoj nastavi nastavnik u toku radnog vremena u prilično malom kabinetu razmeni vazduh sa 120 do 150 đaka, i to satima. Pri tom, deca i mladi mogu da budu prenosioci virusa, a da ni jedan jedini simptom nemaju. I onda svi izginemo, ko Mančester!
Ispada da ova druga grupa ne voli dovoljno ni đake, ni svoj posao, i da su tako nekako nikakvi prosvetni radnici.
NISAM VIŠE MINISTAR, ALI MOGU DA POGLEDAM
Na svu tu muku, roditeljsku i nastavničku, samo nam je falio izvesni Mladen Šarčević, koji je u prethodnoj Vladi, čiji je mandat istekao (a tehnička Vlada nije formirana), igrao epizodnu ulogu ministra prosvete.
Strastveni pecaroš, naviknut na zamaranje, trenutno radi na desetak modela nastave, od kojih će od septembra verovatno zaživeti sedamnaesti.
Naravno da je mudro na vreme razmišljati, pripremati se, imati rezervni plan, pa i pet planova, ali velika je muka kada je štetočina vredna.
A sada, ozbiljno:
Onlajn nastava nije, u svojoj suštini, nastava preko televizije. Ministar je akcenat stavio na snimanje TV časova, i najvažnije mu je da imamo više TV časova od bilo koga u regionu. Tigrić. I samo o tome govori! Ovih dana se unajveće snimaju novi časovi. Uz ogromno poštovanje prema naporu koji kolege koje u tome učestvuju ulažu, ne mogu a da ih ne pitam zašto to rade besplatno. Opet romantičarski odnos prema poslu, tipa “obrazovanje je u krizi, moramo da pomognemo”? I treba, i svaka vam čast na poslu koji obavljate, ali zašto bez honorara, i to ozbiljnog? Znate za sto miliona za Hram Svetog Save? (Nemam ništa protiv, ali te se pare daju tek kad od ostalog preteknu.) Znate za gondole, jarbole, zlatne jelke? Jeste li videli kakvu opremu ima narodna milicija kad bije? A za vas nema para?
Da li ste obavestili nastavnike o tome koje će nastavne jedinice i kojim redosledom biti emitovane na televiziji, da ne bude opet da je TV program mimo svih operativnih planova nastavnika u Srbiji?
Da li vam je palo na pamet da vaši eminentni saradnici snime uputstva za korišćenje svih platformi za učenje na daljinu, i to iz ugla nastavnika, i iz ugla učenika?
Da li radite na obezbeđivanju besplatnog interneta za sve učesnike obrazovnog procesa?
Da li ste zahtevali od SVIH akreditovanih izdavača da dostave besplatna elektronska izdanja udžbenika, na kojima basnoslovne pare zarađuju svih ovih godina?
Da li vam je palo na pamet da angažujete nekoga sa Katedre za pedagogiju, da napiše kratku brošuru o tome u čemu se sve razlikuje onlajn nastava od nastave u učionici, da objasni prosvetnim radnicima koncept onlajn učenja, da ih odgovori od postupanja po satnici školskog zvona, pa da onda kolege sa Katedre za psihologiju dodaju deo o tome na šta sve treba da obratimo pažnju kada je u pitanju ponašanje učenika u ovim okolnostima? I onda sve to spakujete u maleni šareni PDF, i prosledite ama baš svim prosvetnim radnicima na imejl (čak i onima koji u 21. veku ne umeju da ga koriste, ali se ni time ne bavite).
Zbog čega sve ovo nije i sve ovo niste?
I onda nam sekirate i mame, i hrabre nastavnike, a i mene.
Još i izmišljate modele nastave, a da nas niste ništa pitali, po običaju.
…
P.S. Komentari prolaze odobravanje.
Ne odobravam stranačke botove i reklame.
U raspravu ulazim samo kada imate argumente. Ako vam se samo svađa, zaobiđite me.
Čuvajte se i čuvajte ljude oko sebe.
Upravo tako. Ne bih ništa dodala ni oduzela.
Potpuno tačno! Dajete u zemlji Srbiji online nastavu, gde većina kuća nema kompijuter, pa ga bacate u trošak kupovine, pa internet, pa još štošta drugo. Kako roditelj koji možda nema neko visoko obrazovanje, da detetu objasni nešto, a u razredu moje ćerke ima roditelja koji su završili niže razrede i kako će taj roditelj da objasni fiziku, hemiju? Kad ni oni koji su je imali u osnovnoj i srednjoj školi ne znaju više. Planira se sve kao da smo mi jedna uređena zemlja, gde ne manjka ništa, sve je u procvatu, a da niko nikoga ništa pitao nije. Ja sam našoj učiteljici bila asistent za tehnologiju, jer se kao razumem, a šta oni koji nemaju ko da im objasni? Dakle, gomila pitanja naravno bez odgovora, a mi u novu školsku godinu ponovo sa knjigama u rukama i ponavljaj razred. Lično sam detetu pomagala kada nije nešto znala, sve je sama radila, ali je bilo roditelja koji urade sve i đak koji u školi jedva izvuče dvojku sad ima sve petice i mene kao roditelja deteta koje sve samo radi, to boli jer je to ocena roditelja, ne đaka. Moje dete nije imalo 5 iz engleskog, jer joj nisam radila, i nije prošla skroz odlična, ali to je njena ocena. Žalosno je što dozvoljavamo da nam drugi kroje sudbinu, oni koji ne znaju šta je prosvetni radnik, kakav je rad sa decom, u kolektivu. Neko ko čita neke zakone, a da ne razmisli da li je u praksi to izvodljivo. Žao mi je što smo od nekada lepe i bogate zemlje ostali samo zemlja i to ona najcrnja sa puno korova koje treba da se istrebi….
O svemu ovom intenzivno mislim. Hvala što ste se vratili❣️
Sve je tačno!!!
Odličan tekst!
Obično se slažem sa Vašim mišljenjem, ali imam par primedbi/sugestija što se tiče ove teme.
Prva stvar oko koje imam malo drugačije mišljenje je kako treba da izgleda onlajn nastava. Iskreno, ja sam držala (i držaću) video časove preko zuma, jer smatram da učenicima ne mogu samo da prosledim lekciju i kažem – „Naučite”, jer da to mogu, ne bi im bili ni potrebni nastavnici/učitelji. Pričam, naravno, o učenicima osnovne škole. Tek osmaci (i to manjina) su sposobni da uče novo gradivo sami.
I drugo, TV časovi. Iskreno ih smatram samo pomoćnim sredstvom. Zašto? Prvo, morala bih ja (a u početku i jesam) prvo sve da ih odgledam da bih mogla da znam šta je tačno obuhvaćeno, a to je u mom slučaju značilo 16 TV časova nedeljno! Pored mojih video časova, pripreme materijala (za časove koji nisu bili na TV-u), pregledanja domaćih i ostalih obaveza, to je zaista bilo gubljenje vremena.
Sa svim ostalim se apsolutno slažem, posebno sa analizom pecaroša!
Нешто се нисмо разумеле.
Имамо исто мишљење о томе да треба сами да припремамо материјале, да је недопустиво рећи деци да науче лекцију са те и те стране, и да су ТВ часови само помоћно средство. Можда помињање Зума значи да сте радили по школском звону? Наравно да често има потребе да се “уживо” обратимо деци, али ни то не морамо везивати за школско звоно. Ако имају први час ујутру по распореду, свакако ћу их питати да ли желе да имају тај час поподне, ако им је тако лакше.
Pisala sam drugi komentar, a ne videh Vaš odgovor, izvinjavam se. 😊
Ispostavlja se, kad ste pojasnili ovim komentarom da se, zapravo, u potpunosti slažemo.😊
Pozdrav!
Не би био проблем ни да се нисмо сложиле, него ми је било чудно. 🙂
Odličan tekst.
Ovo je krajnje vreme kad bi trebali da se ujedinimo i pobunimo, dogorelo je. Slažem se da nismo doktori i da ne spavamo na stolici ali nas godinama ponižavaju i vređaju, i ovo sada je kap u punoj čaši.
Ako mora online nastava onda da država obezbedi da svako dete i svaki nastavnik ima besplatan internet dok traje online nastava, jer školstvo je besplatno i ima dosta učenika u provinciji da nemaju računar i Internet.
Neka računi provajderima budu refundirani od strane države ako u kući ima učenik, kad bi svi roditelji bar to zahtevali drugačije bi sve bilo od septembra,odmah bi se osmislio model da u učionici bude 15 učenika, sa otvorenim prozorima i nikome ništa ne bi falilo. Osakticemo generaciju jednu učenika jer ni nastavnici ni roditelju ne umeju i ne smeju da pobune.
Da prijavimo skolskoj upravi? I mislite oni ce nesto resiti? Evo vam primer ucitelja mog deteta. Domace nije ni pregledao, deca su slala i pogresno i postavljala pitanja a odgovor je bio evo vam resenja zadataka pa sami proverite!!! Onda su deca pocela samo da prepisuju od drugih i tako do kraja. I svi su odlicni. Ako se ovako nastavi oni ce zaista svi biti odlicni a znanje nece imati.
Не знам зашто мени пријављујете.
Ја нисам школска управа.
Poštovanje,
samo mali dodatak: ukoliko bi nas ministar i roditelji neodgovorno naterali da radimo u učionici ko će ( i da li.će ) obezbediti zaštitnu opremu za nastavnike jer neki od nas spadaju u visokorizične grupe što se tiče zaražavanja kovidom -19.Nisam čula da je iko to spomenuo ili čak o tome ozbiljno razmišljao.Stojim iza toga da je 90% roditelja( posebno dece od 1-4 razreda) kompletno radio zadatke deci od a-š i naravno bio time preopterećen.Ne stoji da deca apsolutno nisu u stanju ( sem osmi razred) da nauče lekciju iz poslatog materijala! Opet mislimo da su nam deca nesposobna ,sputavamo ih i ograničavamo.Neka nauči koliko može ,promisli i pošalje pitanja i nedoumice učitelju / nastavniku.Samo slanje je posao za roditelje( možda ni to)To je suština tzv.funkcionalnog učenja a ne da ti mama prepriča lekciju.Ljudi odrastite da bi mogli svoju decu pustiti da normalno odrastaju i uče veštine za život( rešavanje problema npr?)Srdačan pozdrav
Дигитална компетенција је обавеза и ђацима и нама. Шта не знамо, научимо.
Свака част!!!
Bila je istorijska prilika da MPNTR napravi reprezentativan uzorak stava nastavnika o tromesečnoj on/of lajn nastavi i na osnovu tih rezultata gradi strategiju za septembar. Bila je prilika… ali MPNTR i ne zanima stav nastavnika, a ni dobrobit dece… 😡
Они постоје због себе.
Još gore: svi mi postojimo zbog njih.
Draga i poštovana koleginice, ja Vas obožavam!
Isto!
Bravo! Odličan tekst! Sve ste rekli!
Браво (као и увек)! И аргументована критика и одлични (потребни, неопходни) предлози
Kao i uvek bravo! Svaka reč na mestu!
Dvni ste.
Slažem se sa Vama. Slažem se što bi moja deca rekla u anonimnoj anketi “CELA ONLINE NASTAVA JE MANA, A DOBRA STVAR JE ŠTO MOŽEŠ DA VARAŠ NA KONTROLNOM”. Sve ovo nema smisla. Deca su po ceo dan zajedno napolju, igraju se i druže se. U školi ćemo svi da se zarazimo i umremo????? Kako i zašto????? Ništa ne razumem… Ja lično želim da radim bez online nastave zato što nisam pronašla nijednu pozitivnu stranu u prethodnom periodu… A Vaše tekstove obožavam i nastavljam da pratim…🤗🤗🤗
Ух, много би ми требало да вам баш озбиљно одговорим, нарочито око тога да онлајн настава нема ниједну позитивну страну. Ја бих рекла да јој је једина негативна страна то што нема дружења деце. Све остало – можете да урадите шта год замислите.
Bravo 👏 Kao i svaki put, svaka reč na mestu!
Kao i obicno, nista ne bih ni dodala ni oduzela. Sve receno, bas onako kako treba.
Наша просвета са онлајн наставом је (без познавања методике тог вида наставе за појединачне предмете) театар мрачне комедије у којој смо ми пајаци а деца заморци. Драго ми је да сте изашли из хибернације јер су Ваша бритка запажања драгоцена. Човек са интегритетом не може бити мио власти, али је мио народу. Срдачан поздрав!
Хвала. Нажалост, ретки су они који ће се упустити у самостално истраживање методике у онлајн настави. Мада, ни министарству ништа не би фалило да то уради уместо нас, и проследи нам употребљиве информације.
Sjajan tekst, Bobo. Najbolja analiza koju sam do sada pročitala. Dodala bih samo još efekat TV zvezde, koja prosipa svoje inovativne mudrosti između dve epizode parova/ zadruge, a da pri tom ne udostoji sopstveni sistem bilo kakve analize ili, ne daj Boze, informacije.
И анализу би му сарадници нашминкали. Сви они имају исти поданички менталитет, и само гледају како да обрадују оног ко је изнад њих у хијерархији.
Svaka čast, čitate mi misli.
Volela bih kada bi nam Vi bili ministar 😀
Не би ваљало. Била бих сурова и лака на прочишћавању просветних кадрова. 😉
И то нам је, Бобо, неопходно. Мислим прочишћаванје просветних кадрова.
Bravo!
Odličan tekst. Delim vaše mišljenje. Na žalost mnoge naše kolege umesto da uživaju makar malo u kolektivnom godišnjem odmoru zdušno zagovaraju vraćanje u školske klupe, kao da se plaše on line nastave više od virusa.
Hvala Bogu da pročitah ovo!
Ima nade…nisam sama.
Izvinjavam se, napisala sam da ću imati i par sugestija.
Prvo, nikako bez video časova. Ali, 30 minuta i manje nego u off line nastavi. Recimo, ako imam 4 časa nedeljno kod šestaka, u onlajn nastavi bih imala 3, ili 2.
Drugo, domaći zadaci koordinisani između predmeta, i opet, srazmerni broju časova, kao i obimom. Ako imam 3 onlajn časa nedeljno, jedan veći ili dva manja domaća zadatka.
Bez TV časova kao obaveznih, samo kao dopuna onoga što smo radili i ako neko nije prisustvovao onlajn času.
I naravno, NIKAKO obavezivati nastavnike da časove drže u neko određeno vreme, već uklapati kako učenicima odgovara (većini, naravno). Posebno jer je obično više dece u porodici i ne mogu svi istovremeno biti na telefonima, laptopovima, računarima…
Savršen tekst.
Jasno i nadam se glasno,da dopre do određenih ušiju.
Hvala Vam.🌸
Џабе стигне, кад на једно уво уђе, на друго изађе. Видите да им је свима једино важно то болесно такмичење с регионом. Нигде визије, нигде озбиљне бриге за квалитет образовања.
Upravo tako. Od reči do reči. Dodala bih, kad je već MP tako “vredno” i radi na raznim modelima, da razmisli o tome da se za početak izvrši za ovu godinu eventualna redukcija gradiva. Za razliku od prošle godine koja je većim delom prošla regularno, sledeća će po svemu sudeći proteći kompletna u vanrednim okolnostima. Mislim da zato treba ostaviti više prostora deci za utvrđivanje, podršku itd. U stručnim školama neće moći bez određenog broja vežbi, “uživo” izvedenih, ali onda ostaviti da se u skraćenom obimu i vremenu urade najvažnije stvari….Ostalo u nekom on line obliku, ali opet sa akcentom na bitno, a ne na svaku tačku i zarez u programu…No, kako smo na one dve jadne rečenice Pravilnika o ocenjivanju čekali više od 2 meseca i završetak nastave u hodu, uz nejasna uputstva, završavali kao da su u Ministarstvu svi pijani, pa radi samo neka službenica sa “daktilografskim kursom”, koja šalje neuke mejlove , tako i sad očekujem RASULO I HAOS…
Е, браво за коментар. То ми није пало на памет док сам писала, а раније ми је сто пута падало на памет. Само, знате шта? Кад крене настава, она је моја. Ја одлучујем о свакој тачки и запети, ако ме разумете. 😉
Нема шта, одличан текст, заиста дах здравог разума. И лично ме је дотакао. И хвала, Бобо (јасно је на чему), а на твоје питање (потпуно оправдано) ја немам одговор осим да ће све то народ позлатити. 🙂
Твоји су часови били дивни. Да су паметни ови на РТС-у, дали би ти да имаш научну емисију.
Што се позлате тиче, може једино да ти се улуби једно раме од тапшања.
Da se pridružim dragom kolegi jer i inače oboje radimo mnogo toga za narod i “pozlatu”. Radila sam preko dva meseca u ” pozadini” (na mudl platformi) praveći testove, zadatke i prezentacije iz biologije za gimnaziju koji su pratili predavanja na tv-u. Nije mi žao utrošenog silnog vremena, niko me nije naterao, moja volja, volim to. Žao mi je što to niko video nije, oglasio se niko nije, mislim na naše Ministarstvo. Ako dobijem poziv da ponovo tako nešto radim, prihvatiću, ali će morati dobro da plate. Mogli su da me “kupe” za ceo život jednim običnim “hvala”. Propustili su priliku!
Немају они осећај за такве ствари.
Slayem se u potpunosti
Koleginice, hvala Vam na ovom, ovakvom obraćanju! Nadam se da će mnogi pročitati šta ste podelili sa nama! Bez da dodam ili oduzmem Vašoj reči (shodno ličnom mi iskustvu, uverenjima i onome što me posebno tišti) “aplauzu” Vam na iznetom, dodajem nadu da nas čeka bolje no što nas je ispratilo u ovakve, zajedničke nam muke! S poštovanjem,
Апсолутна подршка сваком слову! Сама сам морала да се распитујем како да остварим контакт са својим трећацима (основцима) макар то био ЧОС или како год га звали-преко вибера са родитељима за први час на Zoom.us – емоционално везани а без страха да покажу шта и како осећају, гледам у њихова лица која која су пресрећна и образе низ које лију сузе,а сви машу и довикују “Учитељице,недостајете ми!” Наравно, недостају и другари, окретала сам се у празној учионици не знајући шта из ње да изнесем, да понесем кући за рад, један свеопшти хаос у свима…Веома јесте било тешко!Треба нешто смислити КАКО да се вратимо у нормалне токове,али шта је још остало од нормалног?!Готово ништа. Делим ђачке књижице на највише растезање руке и НЕДАЈБОЖЕ да се додирнемо,а до јуче прво пољубац и “Довиђења учитељице 🙂” Ја не знам шта и који модел може то заменити…Наставници старијих ученика то немају и немају представу колико се лепше учи кад се воли…Драга колегинице, поново да се родим опет не бих лепши посао на свету изабрала, имам среће да радим посао који волим. Имала сам стресове око администрације,око стотине извештаја како ЈА – како МИ то радимо, па табеле, евалуације, самовредновање…све оно што само ми знамо колико смо затрпани,а на крају године као на шалтеру ФАЛИ ТИ ПАПИР…Због кога,због зашто, зна ли се више шта је обавезно а шта није,правила нису иста ни за две школе, камоли шира слика.Да, некако смо успели да нестабилним интернетом и довијањима одржим часове,али ТО НИЈЕ ТО, то је штап и канап и лично умеће учитеља/наставника, није ни директор ни министар дао јасна упутства на којој платформи се ради или преко ког програма.Да још више проширим тему, колегин коментар”Ја од своје куће нећу правити учионицу” до неких који су мејлом само слали шта да се прочита и уради,а тек цело одељење родитеља које је одбило да се прикључује на Зум-и шта тај учитељ да ради?!? Хоће,али се родитељи буне, не желе…а нису желели ни да шаљу децу у школу прве седмице марта…супер,хајде сада сви да направимо хаос и спрдњу јер нико не зна ДОКЛЕ су му јурисдикције.Ту треба применити закон, али који?Чији? Родитељски или онај који се односи на образовање у основној (обавезној) школи? И тако се само отварају нове теме,али за Ваш текст могу рећи да је врло директан, гађа у проблеме које под хитно треба решавати, као и ове проширене 🙂 Свако добро желим,а на првом месту да је жива и здрава глава на раменима!
Poštovana Učiteljice đaka trećaka,
Lično se retko kada upuštam u javnu diskusiju i komentarisanje na društvenim mrežama, ali sledeća rečenica koju pronađoh među vašim redovima: “Наставници старијих ученика то немају и немају представу колико се лепше учи кад се воли” prosto me je naterala na neku, bilo kakvu, reakciju, slično jauku koji nam se nužno otme kada malim prstom na nozi slučajno udarimo o nogu od stola ili stolice, na primer. Zaista bih volela da mi pojasnite kojom ste to metodologijom došli do Vašeg ‘fenomenalnog’ zaključka da nastavnici koji rade sa starijim učenicima nemaju nikakvu predstavu o “lepšem učenju kad se voli”. Gore navedeno me jedino navodi na pretpostavku da su nastavnici učenika viših razreda u nemogućnosti da dođu do dragocene spoznaje stoga što se ne ‘cmaču’ sa svojim đacima pre nego što im kažu “Doviđenja!”, što je i Vama, nažalost, bilo onemogućeno u novonastalim okolnostima.
Razumem da je SVIMA bilo, jeste i biće teško i frustrirajuće raditi, učiti i živeti u ovim uslovima, ovom sistemu i ovoj državi, kao što se nadam da ćete se ovde složiti sa mnom, pošto se, na kraju krajeva, radi o pandemiji kakvu moderan svet ni u najružnijem snu video nije. Takođe, nadam se da ćete se složiti sa mnom da je u borbi protiv ovog virusa, kao i u borbi za opstanak našeg obrazovanja, koja je ujedno i najznačajniji deo borbe za svetliju budućnost naše dece, preko potrebno da budemo ujedinjeni. Eto, ovih dana se pojavilo i to “Ujedinjeni protiv Covid-a” otvoreno pismo lekara, kome se pridružuju i prosvetari, advokati, umetnici, itd., čini mi se, kao vapaj u sveopštem haosu i ludilu. Dakle, bez ikakve namere da osuđujem ili iznosim negativne kritike na račun Vaših stavova, jednostavno sam imala potrebu da izrazim svoje neslaganje sa istim, kao i da Vas zamolim da pokušate izbeći dalja pozivanja na besmislene podele u našem esnafu, jer to je ono, IMHO, što nam je sada najmanje potrebno u ovom ionako već duboko podeljenom društvu. Unapred zahvalna!
Poštovana autorko,
Pre svega izvinjavam se na prethodnom preopširnom komentaru, što je jedan od mnogobrojnih razloga mog uzdržavanja od komentara na društvenim mrežama 🙂
Elem, što se Vašeg teksta tiče, volela bih da ste ga vakcinisali protiv podela na kolege koje vole decu te žele da se galopom vrate u učionicu od septembra i one koji ih baš i ne vole, te bi ih najradije i nadalje gledali preko ekrana, ili, još bolje, šta uopšte ima da ih gledaju – pošalješ sve što imaš roditeljima imejlom i Bog da te vidi. Međutim, izgleda da ćemo pre dobiti vakcinu protiv korona virusa nego onu koja bi nas učinila imunim na neiscrpne podele na ove i one, ovakve i onakve, ikakve i nikakve, itd. koje preplavljuju medije i mozgove, razmnožavajući se još brže nego li virus u plućima kovid pozitivnih pacijenata.
Svakako hvala na svemu što pišete.
P.S. All the teachers and parents in Serbia, stay safe and unite, please!
Ана, знате кад сам почела да пишем блог?
Када сам видела да су ми све чешће коментари дуги попут вашег. 🙂
Потпуно вас разумем.
Што се тиче уједињеног наступа просветних радника, тога никада није било, а неће га ни бити.
Učiteljici:
Iskreno, meni je muka od ovakvih izliva osećanja. O čemu Vi pričate? Kakvi poljupci? To je potpuno neprofesionalno. Intimizacija sa učenicima i roditiljema je dovela do toga da se generalno loše misli o prosvetarima. To je jedno. A drugo, prosvetari konačno treba da shvate šta im je posao a šta privatni život. Elem, niko neće umreti zato što nije video učiteljicu tri meseca. A do sada nisam ni čula da je umro.
Poštovana klotfrket,
Slažem se Vašom porukom upućenom roditeljkama da je onlajn nastava za učenike a ne za roditelje. Mišljenja sam da su peticiju pokrenule roditeljke koje su se konačno upoznale sa svojom decom i ne znaju šta će sa viškom vremena, koje bi trebalo da provedu sa njima, a onda i ono čuveno nema ko da ih čuva. Vidim da su se tom mišljenju pridružili i Šarčević i Kon stavljajući akcenat na čuvanje dece. Iako je škola predviđena za obrazovanje učenika a ne za čuvanje, sve više se govori o ”normalnoj” nastavi za učenike od prvog do četvrtog razreda, jer nema ko da ih čuva. Razumela bih neke druge razloge. Ali, čuvanje!? Pobogu, dokle će tražiti da nastavnici budu krpe?
Stopostotno se slažem sa svime što ste napisali, predložila bih jedino da bismo trebali da insistiramo na “Stručnom štabu” ili kako god se zvao. U njemu bi sedeli ne stranački podobni nastavnici već dokazani svojim radom, troje po predmetu. Potrebna je hitna analiza prolećne nastave i da takav tim radi na svemu što je potrebno nastavnicima cele Srbije, kao i da svaki predmetni nastavnik može da se obrati članovima tima svog predmeta. Ovako, radi se ponovo radi stihijski i bez kontakta sa bazom. Znam da će mnogi reći da je to nestvarno u zemlji kao što je naša, ali moja deviza je uvek bila, ako ne probam, neću ni uspeti. Ostajte mi dobro, čuvajte se, britki tekstovi su nam sada preko potreni. Šaljem Vam pozdrave iz Beograda.
Добра вам је та идеја са штабом, али…
Министарство ни у редовним условима није било у стању да отвори најобичнју имејл адресу на коју бисмо могли да пошаљемо неко питање, дилему, захтев за појашњењем.
Kako god da krenete, koji god model da primenite, platformu, šta god… “Uživo” ili onlajn, pre ili kasnije uvek naiđete na isti problem koji može izuzetno lako da vas spotakne i nanese vam ogromnu glavobolju…
Naravno, govorim o Ministarstvu i administraciji. Dotakli ste se u velikoj meri toga i ovde (ultra-mega-giga hitni dopisi, instrukcije za koje tražite pojašnjenja, a zatim i pojašnjenje pojašnjenja).
Konkretnije: unos u (e)dnevnik! Kako ih uneti? Da ne zaboravimo, bilo je i prozivanje na odgovornost zbog neunošenja zapisnika u dnevnike! U ovoj situaciji!
“Drži se redovnog rasporeda kad unosiš u dnevnik… Imaš fond časova, poštuj ga”… Aha… Da unosim kao da je redovno i da sam u školi, a nisam? OK, malo da korigujemo… Aaaaaa, ne! Onda taj nastavnik previše traži, propterećenje učenika (iskreno, dešavalo mi se da mi vajber pišti i u 1 noću jer neke kolege zadaju zadatke učenicima). Preteruje se, napni nastavnika! OK, da korigujemo, smanjimo gas… Eeee, sad ništa ne radiš, opet da te napinjemo!
Mogao bih satima da navodim, ali problem se može svesti u narodnoj: Riba smrdi od glave!
Nazalost vecina nas roditelja a i dece je izgubljena u tom periodu.
Mama sam dva djaka 13 i 10, uskakala sam tek ako mi se dete obrati za pomoc, a to je bilo 5 puta ukupno. Smatram da treba da nauce da pronadju nacin da uce bez nadgledanja, malo je to na stetu ocena dok dete ne preuzme tu odgovornost, ali bitnije je razvijanje osecaja samostalnosti od svake ocene.
Imali smo probleme najvise sa matematikom, gde je nastavnica vracala domace zadatke sa komentarom “Pa pola ovih zadataka ti nije tacno”. Niti je obelezen ispravan ili pogresan zadatak, niti je ukazano na to KAKO se to radi, NISTA. Nikakvo objasnjenje, instrukcija. Nista. Prepusteni sami sebi. Deca nisu u II polugodistu imala NIKAKVU priliku da im se objasni kako se koji zadaci rade. Mislite li da je normalno ocekivati da detetu u VII razredu prepustite da savladavanje gradiva iz matematike sprovodi samostalnoniz knjige BEZ pomoci NASTAVNIKA??? Osim dece koja su prirodno sjajna sa matematikom i imaju roditelje sa kojima obradjuju svaku lekciju – to je nemoguce.
Znate li koliko je takvih roditelja? Znate li koliko smo morali odvojiti novca iz porodicnog budzeta da detetu neko objasni zadatke i da vezba sa njim? Jer detetu nema ko da objasni.
Moram reci da je i ucitelj mladjeg deteta IV razred potpuno iskljucio sve druge opcije osim slanja lekcija i domacih preko gdrive i gmail-a. Zoom ili Skype, u startu je iskljucivo bio (i ostao) protiv bilo kakvog kontakta koji bi pruzio priliku deci da postave pitanje i da im se bilo sta objasni. Srozao im ocene na racun “neznanja”, a nije se potrudio ni da osmisli nacin ilu priliku da im objasni gradivo. Za sta je primao platu? “Odgledajte casove na TV-u, za domaci uradite strane 56, 57 i 58”, i odgovor “Nisu ti tacni odgovori 6, 8 i 12”. Neodredjeni odgovori, stalno smo mu morali navoditi sta je trazio za domaci, jer je cesto delovao zbunjeno i trazio nesto sto nije zadao za domaci prvobitno. Ucitelj 28 godina, zaista nekako bih ocekivala otvorenost i fleksibilnost, u konceptu ucenja i komunikacije. Morala sam se vise puta ukljuciti nakon sto je detetu komentarisao “nepotpune” domace da mu citiram njegov meil u kom je naveo STA je trazio, koje stranice iz koje radne sveske, i tek nakon toga bi im ispravljao oznake za uradjene domace zadatke “Mislio sam da aam trazio i str 59”. Bilo je roditelja koji nisu imali vremena da se bave time, ili koji nisu zeleli da se zameraju… Tuzno.
Imamo na desetine primera kako to ne funkcionise, ali to NEMA KO DA ČUJE.
Hvala Vam na divnom tekstu i prilici da se o ovome progovori. Zbog nase dece. Jer učitelji i nastavnici primaju plate, a deca su zaista oštećena – niko ne može detetu da približi predmet i gradivo koliko to može i treba da učini nastavnik. Roditelji nisu stručni. Često nisu ni sposobni.
Zamislite da svom sedmaku ja budem nastavnica matematike i fizike i srpskog, engleskog, nemačkog, fizike i hemije, istorije i geografije, biologije i muzičkog. Nije to moguće, verujte. Nije moguće ni da jedan nastavnik sve te predmete poznaje jednako i jednako dobro prenosi gradivo o svim predmetima. A roditelj koji NIJE NASTAVNIK?
Срамотно је што има колега које су тако радиле.
Разумем да су неки на почетку били потпуно затечени, да нису умели да користе веб алате, али то се све да научити. Само треба скинути блокаду типа “мене то не занима, и ја то нећу”. Не можеш да нећеш. Наставник си 21. века.
Изостала је подршка Министарства, изостала су права упутства о томе како онлајн настава треба да изгледа, а тв часови су тек прича за себе. Чини ми се да су у неким случајевима више одмогли, него помогли. Не зато што су били лоши, него зато што нису били усаглашени са плановима рада учитеља и наставника.
Родитељ не треба да обавља наставнички посао, између осталог и зато што није стручан за то. Због тога сам и написала да сваког просветног радника који не ради свој посао треба пријавити школској управи.
Уз мање примедбе или неслагање баш у свему, што није за расправу, па тиме нећу да кварим општи утисак ове сјајне анализе, хоћу само да закључим да наше умоболно Министарство треба да се ослања више на сјајне стручњаке који су међу нама, као Боба, јер их у свом ресору, очигледно, немају. У коментарима ми се посебно свидео Бобин одговор како би била сурова (уз објашњење) да је министар. И не запада више у хибернацију, превише нас је тамо!
Одавно заговарам идеју да запослене у Министарству и школским управама треба ротирати на неколико година – слати их у наставу, а њихова места попунити активним наставницима. Доказано је да они који одлучују о нашем раду, немају појма о раду у учионици.
Милоше.
Како видите скрнављење жртава и историјског догађаја? Хвала на одговору.
O skrnavljenju žrtava i istorijskog događaja iz kog je citirana rečenica potekla, neću ni da pišem.
Као непримерено поређење.
Подржавам написано у целини. Исказала бих своја искуства током онлајн наставе. Годинама сам плаћала закуп за мудл сајт да олакшађ рад са ученцима који желе више. Имала сам мноштво припремљених материјала. Није било обавезно на нивоу школе па је раније одзив на нивоу школе био слаб и периодичан (пред заказане провере знања). Прве три недеље је било страховито тешко. Иако мудл не захтева рад у заказаном термину од нас се очекивао часовни рад па сам морала да киристим групу на одабраној друштвеној мрежи. Посрављала сам задатке на сајт да одсутни могу касније да погледају. Заборављали су шифре данима. Договарала сам се са сваком разредом да радимо видео конференције на платформи коју користе код неког другог (платформе које су почели да користе са неким другим наставником) када предајем ново градиво. Неким ђацима је био слаб интернет, прегревали су се телефони, радили су браћа/сестре на рачунару па нису могли да раде у заказаним терминима. Јасно је да су неки избегавали обавезе, али било је и оних који су стварно имали проблема. Супруг и ја смо просветни радници плус два школарца. У кући је био хаос када у исто време треба да се укључимо видео или аудио путем. Могу да замислиђ да смо у двособном стану какав хаос би био.Следеће године и ја ћу имати проблем. Мој рачунар више не ради, једно дете креће на факултет. Не могу да га пошаљем на факултет без рачунара, значи његово право на школовање требало би да ми је прече од обезбеђивања средстава за рад на послу. На телефону ми је батерија већ мењана и када ће ова да откаже само је питање. Уз то, мени је екран телефона мали, слаб вид. Некад су грешке у тексту смешне али некада нас доведу у незгодне ситуације. Због епидемије биће све више људи који нису добили плате како ће обезбедити средства за рад својој деци и себи не знам.
Мислим да ће.следећа година бити још тежа што се тиче технике и да би часовни систем у тачно одређеном термину за онлајн наставу требало избећи, али знам и да је било наставника који данимаааа нису држали часове. Како све ускладити не знам. Како контролисати да ли сви раде – не знам. Добро организована онлајн настава са повременим испитивањем у школи може бити добро решење. Ово мислим јер сам и сама похађала више десетина одличних масивних онлајн курсева и других онлај обука.
Поздрав свима и срећна нам нова школска година.
Зато мислим да је идеја да од септембра цела школа мора бити на једној, ових дана одабраној платформи, одлична. Ако се директор, психолог, педагог убаце у тим за администрирање, моћи ће веома лако да виде ко од наставника не ради ништа данима.
Срећан почетак студирања! 🙂
Моја ћерка је уписала другу годину постдипломских.
Хвала! Срећно и Вашој ћерки. 🙂
Drago mi je da ste izašli iz hibernacije i zamolila bih vas da se više nikada ne vraćate u istu. Ne znam vas ali bih svim srcem volela da vas upoznam! Što se tiče vašeg ministarskog posla i “čistke” imali bi pune ruke posla,verujte! Kako u prosveti,tako i u svim društvenim segmentima,treba jedna ozbiljna clean intervencija. Kao predlog ili dodatak za sledeće rasplamsavanje vaših britkih misli jeste sledeće; misli li neko na vaspitače koji rade punom parom kao da virusa nema i šta ćemo sa produženim boravkom koji počinje sa radom od septembra,u kom su deca mnogo opuštenija,prisnija i u mnogo većem broju? Kako sa sigurnošću znam da boravak počinje da radi bez zvaničnog dopisa? Lepo,naučila sam da čitam medijske izjave našeg “ministra” izmedju redova.” Deca do 12 godina po zakonu ne mogu ostajati sama kod kuće”…reče dotični u svakoj izjavi kojom nas bombarduje svakog dana godišnjeg odmora. Stičem utisak da na taj način opipava teren i prikuplja reakcije kako nas tako i roditelja,malo se igra sa nama pa nas nokautira hitnom odlukom i dopisima!
Нажалост, рад васпитача и продуженог боравка толико мало познајем, да се не бих усудила да пишем о томе. 🙁
♥️😎
Draga Bobo, pretocena osecanja I misli vecine nas prosvetara. U vasem tekstu osecam potvrdu svega sto nam se desavalo I desava. Saznanje da nisam jedina, osnazuje I daje motiv za dalje!
Svaka cast, ovaj tekst je ogledalo u kojem I ja prepoznajem svoj lik.
Srdacno Vas pozdravljam
Verica
Draga koleginice, obožavam Vaš ironično-sarkastični način pisanja…Kao da ste moje razmišljanje pretočili u tekst.
S’obzirom na to da sam ovih dana ubačena u grupu na face-u “Roditelji protiv online nastave”,bila sam u prilici da čitam postove i komentare tih istih roditelja i da nešto slično ovome što ste vi ovde izneli, pokušam da im predočim…
Ono što me najviše zabrinulo, je izražavanje i “pismenost” pojedinih potpisnika peticije…
Ne mogu da se ne zapitam, kako izgleda ta njihova pomoć deci kod kuće, i žao mi je što ovo moram reći, ali brine me ishod tog silnog angažovanja u online učenju sa decom.
У начелу се слажем с овим што сте написали, али пре него што се осврнемо на неписменост и необразованост родитеља који траже бојкот, било би фер да се осврнемо на информатичку неписменост многих просветних радника, и потпуну незаинтересованост да ту ситуацију превазиђу. Било је срамно много оних којима се настава сводила на поруку преко Вибера “научите лекцију са те стране, урадите прва три задатка, сликајте и пошаљите на имејл”. Чак и без повратне информације о домаћем задатку. А оцене се лагано препишу, да се уклопе у досадашњи просек. Е, такав рад је довео до ситуације у којој смо. Срећом, број потписника родитељске петиције говори да је много више родитеља који нису били незадовољни.
А да је другачије, и да није исто као кад смо у учионици, то је свима јасно.
Ne znam kako neki zamisljaju online nastavu, ali za djake prvake I njihove roditelje, drugo polugodiste je bilo pakao. TV casovi, smor boziji, ono ni ja ne mogu da gledam. Deci dosadno, ne mogu da gledaju! Onda uciteljica salje zadatke na viber grupu, ja moram da objasnim sta treba I kako treba, da ispratim sve sto je uradjeno, ali vecina stvari se svodi na zesce prepisivanje. I evo, zavrsi se skola, a nista nije nauceno. Samo su se I roditelji I deca I mucena uciteljica naradili kao budale, ni za sta!!! I naravno da cu biti protiv takvog vida nastave, jer nema nikakvu svrhu!
А мени је нејасно како родитељи закључују да су просветни радници одушевљени тиме што треба да држе онлајн наставу. Да ли је могуће да не разумете да не одређујемо ми (а ни родитељи) да ли ће настава опет бити онлајн, него епидемиолошка ситуација.
И још нешто не разумем, овога пута као родитељ и као човек. С обзиром на то да и деца обољевају, истина, обично са врло благим симптомима, а да је школа идеално место за масовно заражавање деце, да ли је могуће да родитеље није брига што се дете веома лако може заразити, што нема гаранције да неће завршити у болници, и што ће вирус сигурно донети у кућу, заразити родитеље, баке и деке. А онда ће родитељи, док им се не појаве симптоми, а при чему су унајвеће преносиоци заразе, најнормалније да обављају све своје активности, и заразе ко зна колико људи.
Епилог: Зараза има да букне начисто, болнице ће бити препуне, и те како ћемо доћи у ситуацију да мора да се бира ко ће да се стави на респиратор. Тада можда неће бити места за моју, или вашу мајку, на пример.
И од свега тога је битније да ли су се намучила деца, родитељи и наставници! Ко да смо канале копали.
👏👏👏 Одличан текст!