Ne brinite – ni (n)ova školska godina neće biti normalna
Šokantna vest na samom početku – kao što se nisam “raspustila” kad i đaci, nego sam otišla na godišnji odmor 10. jula, tako neću ni biti “raspuštena” do 1. septembra, već mi se odmor završava u petak, i na posao krećem 19. avgusta. Topli pozdravi svima koji i dalje mantraju o dva i po meseca letnjeg raspusta koji prosvetni radnici imaju. Ukratko, nemate pojma, a ipak imate mišljenje.
Neposredno pre odlaska na godišnji odmor, uzeli su mi vikend i poslali me na čuvenu Obuku za realizaciju nastave orjentisane ka ishodima. S obzirom na to da su dnevnice obećane, otišla sam. Da nisu, ne bih. Vikendi su moji.
ISHODI?! JEEEEEEE!!!!
Obuka je bila takva da su je mogli poslati i elektronskom poštom, da se ne cimamo po vrućini. Čitanje slajdova sa PowerPoint prezentacije, zadatak o pravljenju Sneška Belića (obuci su prisustvovali isključivo nastavnici stranih jezika), štampani materijal koga svakako nije bilo dovoljno za sve učesnika, nego dva primerka po grupi – čemu?! Jedino mogu da pohvalim koleginice koje su vršile obuku. Trudile se žene, bile ljubazne, predusretljive, mada mislim da je i njima bilo dosadno. Čemu?!
Što se teme obuke tiče, sa Can do statements susrela sam se pre više od 15 godina. Common European Framework (fah kolege će verovatno znati o čemu pričam) se time ozbiljno bavi decenijama. Čak mi je i udžbenik takav da na vrhu svake strane piše šta učenik može/ume nakon obrade konkretnog gradiva. I Blumovu taksonomiju znam, originalnu i revidiranu, ali šta fali – nek se plati put, dnevnice, potroši vikend, zarade honorari, neka se čuva plamen privida da odmičemo, da reformišemo, menjamo, brinemo.
Sama ideja da nastava ne bude zasnovana na pukoj realizaciji sadržaja, već na ostvarivanju ishoda, nije glupa, ali zaista nije ni nova. Svi mi ocenjujemo, proveravamo znanje, sumativno, formativno, kada sastavljamo testove znamo šta tačno proveravamo, kada sistematizujemo gradivo tačno znamo šta povezujemo, šta je najvažnije. I na kraju, kada formiramo ciljeve na umu imamo ishode, ali eto, nekome je palo na pamet da posveti odvojene kolone onome što nastavnik namerava da postigne i onome što je njegova namera kod učenika postigla. Jer, ako je meni cilj časa da naučim đake da koriste neupravni govor, tako je velika mudrost formulisati ishod – učenik može da prepriča tuđe reči. Tako brilijantno, tako neočekivano, zar ne? Mislim, ipak da mi proverimo da li je nastavnik to dobro promislio. Šta ako je cilj neupravni govor, a ishod kuvani grašak?
Uglavnom, našli su način da mi operativni planovi narastu na A3 papir, ili da se srozaju na veličinu slova 8. (Kod Kineza ima da se kupi lupa za male pare.) Pri tom radim u srednjoj stručnoj školi, a reformisan je prvi razred gimnazija. Njima su lepo odštampali i precizirali ishode koje samo treba operacionalizovati. Vajdica. Mi treba da ih smislimo sami, ili da ih prepišemo od gimnazija – svako po savesti. Zašto? Pa, zato. Rekli u školi. Stiže eksterna u oktobru. Hajde da uradimo i ono što ne moramo. Čista avantgarda!
Uzgred, ima nešto što mi sada baš nije jasno. Ukoliko se nastava ne bazira na realizaciji sadržaja, već na postizanju ishoda, ukoliko nam preporučuju da ne zahtevamo da učenik ima udžbenik(!), zbog čega uopšte postoji akreditacija udžbenika? Da li mogu u globalnim planovima da ne navedem udžbenik? Da li mogu, u skladu sa potrebama, sposobnostima i postojećim (ne)znanjem mojih đaka, koje poznajem bolje od zaposlenih u Ministarstvu i ZUOV-u, da sastavim skripticu od materijala koji pronađem na internetu, a koji je ponuđen na slobodno korišćenje, i da dam đacima da je iskopiraju? Udžbenici za engleski jezik su i onako preskupi, a s obzirom na moj nedeljni fond, osam ocena po učeniku i procente stručnog jezika koji do četvrtog razreda naraste na 50, dobar deo udžbenika svakako ne iskoristim. Nemam kad. Znači, da li mogu da nemam udžbenik, jer realizacija sadržaja nije bitna, nego da sastavim materijal kojim ću da gađam ostvarivanje ishoda pravo posred čela? Onako, crno-belo.
Zatim, dodata je i preporuka da nazivi nastavnih jedinica budu na srpskom jeziku, da se ne poklapaju sa nazivima lekcija u udžbeniku, nego da budu više generičke, da nazivi nastavnih tema tek nemaju veze sa nazivima tema u udžbeniku, nego da ih široko preformulišemo i, moj omiljeni momenat, da nastavna jedinica ne treba da bude gramatička! Sve preporuke osim poslednje savršeno su jasne. Nisu posledica promišljanja, uvođenja reda, sprečavanje ogromnih razlika među školama istog tipa. Da je tako, zasukali bi rukave pa bi nam ONI napisali i propisali bar te globalne planove. Ne, ne radi se o tome. Radi se o izlaženju u susret difovcu koji će mi u sklopu posete eksterne komisije posetiti čas i pregledati dokumentaciju. Ili hemičaru. Ili učitelju. Za mojih 25 godina rada u prosveti još nisam imala čast da upoznam prosvetnog savetnika ili nadzornika iz moje oblasti. Bila je nekada davno jedna Malina, profesorka ruskog, a sad nemamo ni to. Kragujevačka ŠU nema, i zato ja treba da trošim svoje vreme ne na opravdano planiranje nastave, koje mi čak predstavlja i zadovoljstvo, nego na neopravdano izlaženje u susret difovcima, hemičarima, biolozima, učiteljima koji su se uhlebili u školskoj upravi.
Što se poslednje preporuke tiče (da nastavna jedinica ne može da bude gramatička), jedino što mi pada na pamet da izjavim za Tanjug jeste – pa, dobro, da li ste vi normalni? Da vas pitam onako ljudski i čovečanski, u kojoj Srbiji vi živite, kad ste poslednji put bili u učionici i da li poznajete bar jednog prosečnog đaka u Srbiji? Za svaku iole složeniju gramatičku oblast ne da ću pisati gramatičku nastavnu jedinicu, nego ću posle nje i dodati nastavnu jedinicu za vežbanje gramatike. Realno, trebaju mi bar još tri nastavne jedinice za vežbanje, al’ nemam kad.
Srećom, moj stav prema preporukama je zdrav i usklađen sa mojim obrazovanjem i navikom da razmišljam. U prevodu – ne zanimaju me kao takve. Na usmene preporuke reagujem selektivnom nagluvošću. Ubacite u zakon, pravilnik, dodatak pravilniku, pečat, potpis, Sl. glasnik, pa može. Burazerski izlazim u susret burazerima. Ne školskoj upravi!
ŠMINKA NEK JE VODOOTPORNA, NADOGRADIVA I LONGLASTING
Po principu “Izvinite, dragi gosti, ako nešto nije bilo u redu. Neće biti ni sledeći put”, izvinite, dragi đaci, što vam školovanje i dalje neće biti nikakvo. Ali, dobićete broj!
A onda ćemo da vas pratimo! Od onog kad ste se upiškili u vrtiću, preko kokakole koju ste pili na rekreativnoj iako su vam roditelji zabranili, pa sve do maturskog ispita koji ste pola prepisali. Ne brinite, nećemo imati evidenciju ukora, neopravdanih izostanaka, popravnih ispita, jer ćemo i ove godine brinuti o vašim nežnim osećanjima, a i o sopstvenim zadnjicama. Ni vama ni nama se ne isplati da postanemo ozbiljne škole, jer ćete ih vi izbegavati, a mi onda nećemo imati dovoljno učenika, pa će biti tehnoloških viškova. Haos! A i volećemo i dalje da budemo popustljivi i plemeniti, pa ako nas se na kraju školovanja, kada se kupuju pokloni, setite…
U šminkanju obrazovnog sistema i dalje ćemo se baviti glupostima, jer nas obrazovanje suštinski zanima taman koliko zanima i vlast. Glupo je da vas mi vučemo na jednu stranu, a Instagram na drugu. Kod nas mora da se zalepi zadnjica za stolicu dok ne utrni, a na Instagramu sevaju zadnjice, oslobođene stega i maltretmana vezanog za zagrejanu stolicu. Stvarno je bezveze da vam mi pričamo o važnosti znanja, dok maseratije pored privatnih bazena parkiraju manekeni za neznanje, neobrazovanje, nerad. Ostaćete nemotivisani, ništa vas u školi neće zanimati, učićete za dvojku. Podlaci će zaključiti da je to zato što vas nismo dovoljno animirali, ušarenili vam učionice, dubili na glavi, ali, neka. Navikli smo mi, navikli oni, navikli vi.
Nedobog da neko lupi šakom o sto i kaže – dosta više! Zemlja nam je ribizla republika! Ne može više ovako!
A šta i ja pričam gluposti.
Izvinite.
Udarila vrućina u glavu.
Dođite živi i zdravi za tri nedelje u školu, pa ćemo da se pravimo blesavi svi zajedno.
Bravooooo!!!
Хвала.
Драга истомишљенице и сапатнице,ја Вам се од свег срца захваљујем што сте ме поштедели 2 дана тражења времена на семинару о исходима.Нећу отићи!
Bobo, bravo.U centar.Nadam se da ce ovaj post biti viralan
Strasno je koliko ljudi ne zele da se obucavaju i da prihvataju nove stvari.Kad vidim ko sve radi u prosveti zgadi mi se.Ko nece da radi ne mora, ima ljudi na birou dosta, ,koji nisu imali vezu da bi bili u situaciji da trucaju o obukama.
Рекла бих да нисте разумели прочитано, што је такође страшно.
Није ствар у незадовољству чињеницом да треба да се усавршавамо. Ствар је у врло дискутабилном квалитету обука и семинара на које идемо.
Ако мислите да је боље да ми који радимо ћутимо о лошим стварима, да не би на наша места дошли људи са бироа који ће на све климати главом, саучесник сте, бар посредно, у урушавању система.
Ako neko truća, i baljezga gluposti onda si to ti. nadam se da će tvoj gospodar Šarčević da ti dodeli neku crkavicu za tvoj ponizni botovski rad.
Кратко и сажето анализиран распад и бесмисао само једног сегмента српског друштва, готово идентично стање је и у свим осталим сегментима, без изузетка.
Нешто размишљам, можда и нисмо за боље… 🙄
Потпуно…
Draga gospodjo, iskreno me zanima da li je nivo frustriranosti i defetizma koji ispoljavate u ovom krajnje zlonamernom tekstu isprovociran dokolicom tokom godišnjeg odmora ili traumom zbog povratka na posao koji sudeći prema Vašim stavovima možda ne bi više trebalo da radite? Hvala na odgovoru i razumevanju.
Драга особо, одговорила бих вам, али ми је унапред познат исход таквог циља, па да не губимо ни ваше ни моје време. 😉
Bravo i za tekst i za odgovor osobi Max!
Svaka čast!
Jesu li ovo botovi dobili zadatak da prate i komentarisu personalne blogove prosvetara ili ovi pokusaji ispiranja mozgova na “obukama od nacionalnog znacaja” u nekim slucajevima i uspevaju?! Ne znam, nisam pametna!
Пре бих рекла да је реч о особи која држи обуке, семинаре, него да је бот. 😉
Postovani Max,
Odradite pola skolske godine. Deca su nam divna, kada uzmemo u obzir roditelje, komentatore, koji nemaju vremena za rodjenu decu. Ispostujte svu papirologiju, seve ostalo…, pa pricajte o dokolici tokom godisnjeg odmora. Hvala Vama na vredjanju. Okrenucu Vam i deugi obraz, da lakse samarate nas koji to, po Vama, zasluzuju.
Draga moja gospodjo, ako to stvarno mislite, tek kako li su vam vasoitana deca.
“Draga gospođo” i “krajnje zlonameran tekst”? Kakvo dubokoumno dvoumljenje, WOW.
Nedragi Vi, bolje bi bilo i Vama i Vašim potomcima da shvatite da u prosveti ima ogromnih problema! I da dolaze od Vas i Vama sličnih.
Bez pozdrava.
Marija M.
Ne lupetajte molim vas
Koleginica je sve iznela kako jeste!
Sendvič i sokić za gospodina.
Kriza u obrazovanju kao refleksija krize u društvu… Polako ali sigurno izgubismo kormilo ka boljoj budućnosti.
Kriza u obrazovanju kao refleksija krize u društvu… Polako ali sigurno izgubismo kormilo ka boljoj budućnosti.
Криза у образовању изазива (највеће) кризе у друштву.
Ипак, бојим се, драга колегинице, да образовни систем не чине само институције које се баве образовним политикама, него, још више, учитељи, наставници и професори. Ако мислите да је “систем уништен”, поставите и себи питање зашто је то тако. Заиста је угодно мислити да су за све други криви, али то неће подићи квалитет учења.
Budući da ste vi treća osoba od koje čujem za usmene preporuke savetnika školske uprave Kragujevac za pisanje nastavnih jedinica na srpskom, iskreno se nadam da će se za ovaj bezobrazluk i iživljavanje dotičnih čuti malo šire, jer kao što rekoste ako nije na nivou republike i napismeno, odakle njima pravo da to traže??? Na stranu to što se ne bave kvalitetom nastave, taman posla da pohvale nastavnike, već im je primaran naziv nastavne jedinice, zaboga. Pozdrav.
На основу искустава многих колега закључујем да се школске управе из Србије налазе на различитим континентима. Па шта коме западне. Међусобно су неусаглашени.
Upravo tako, s tim što je manji problem neusaglašenost uprava od neusaglašenosti troje različitih ljudi iz iste uprave koji istovremeno dolaze u školu.
❤️
Bravo za tekst i za odgovor osobi Max!
Pravo u centar! Bravo!!!
Bravo za tekst i za odgovor osobi Max!
Odlican tekst, kao i uvek. Potpisujem svaku tvoju rec <3
Dobili ste dnevnice?! Mi nismo…. I nećemo 😂 dva dana odmora oduzeta… I još vikend… Ma milina….
‘Šta ako je, umesto neupravnog govora, ishod kuvani grašak?’ ♥️ Pa, predivno rečeno, sve je u ovom pitanju, a tako sam se slatko zasmejala, hvala Vam. Sve ostalo ostavlja ukus gorčine, neizbežan nažalost…
Bila sam na gore pomenutom seminaru i dosla do istih zakljucaka kao i Vi. Ali, kad sam na platnu videla DEFINICIJU SKOLSKOG CASA, koju je nas uspavani moderator izrazajno procitao, kao sto je samo citao i 95% ostalog materijala,bez nekog udubljivanja u materiju -to je bilo “the last straw”!!! Tako da cu ja, ako se bas mora, pisati u planovima jedno, a raditi ono sto radim inace vec 25 godina i sto se pokazalo plodonosnim. Svaka cast za tekst, kao i uvek, briljantno, iskreno i hrabro. Go for it!❤
Deo Posebnog kolektivnog ugovora mora biti i stav da se za svaki ‘oduzeti” vikend ili bilo koji drugi slobodan dan dobije dan više zvaničnog godišnjeg odmora.
Ja ću od ove školske godine raditi sve kako mislim da treba, ne I teresuje me ni ŠU ni MP ni direktor ama baš niko. Vrata neću zatvarati pa izvolte proces na uvid a za ishode na kraju drugog ciklusa, niko pre. U suprotnom ‘dobiće po nosu’. BTW ako se iko pita šta ću raditi, odgovor je samo svoj posao!
Draga koleginice
Jako mi je zao sto ste jedni medju dobrim brojem prosvetnih radnika koje ova ne tako novonastala situacija pogadja, ali iskreno pogadja, da li u srce, mozak, petu, nebitno je, ali pogadja.
Moj prosvetarski put, koji je za troprstase bio nista drugo no stranputica, ostavivsi svoju najlepsu Srbiju za sobom, me je odveo malo dalje od naseg Balkana, gde sam umesto ucivsi djake, iznova ucena o pedagoskim vrednostima i statuima, koje sam bezobzira na petogodisnji trud i rad kroz studije fino sazvakala. Ok, hajde da probam, ne moze gore da bude… I nije bilo. Fenomenalno je biti prosvetni radnik ovde, raditi sa ustavom kojeg se svi bez siljena pridrzavaju, gde nam letnji raspust traje 5 nedelja, i preostalih 6-7 je fino rasporedjeno svakog drugog meseca, gde jedva cekam da pocnem da radim narednog ponedeljka i da sretnem svoje kolege i gde se predavanje uvazava i ceni kao sveto i gde svakog 25. u mesecu dobijemo nagradu za svoj rad. Da nisam ovde, bila bih Vam rado vetar u ledja, i ne znajuci drugu „zapadnu“ stranu skolskog sistema.
Zao mi je.
Svaka čast za tekst! ☺
Bravo za tekst.
Bravo
Bobo, bravo.U centar.Nadam se da ce ovaj post biti viralan
Napokon neko ko ima hrabrosti i stila da još jednom upozori javnost na raspad školskog sistema. Hvala draga kolegenice za ovaj divan tekst koji sažima sve što se trenutno dešava u školstvu. Hvala i bravo!! Puno srdačnih pozdrava i lepih želja
Marija M.
Хвала, Марија.
Bobo, bravo za tekst a i za odgovor osobi Max.
Po ko zna koji put, jasno i pravo u mety. Jos jednom, svaka čast!
Хвала, Аленка.
Nisu čak ni svi “gimnazijalci” dobili odštampane i precizirane ishode koje treba operacionalizovati. Svaka čast na tekstu! Potpisujem svaku rečenicu! Nažalost mnogo je kolega koje se ne udubljuju u tematiku, interesuje ih samo plata, mnogi bi radili i za manju, samo da je ima, da se ne talasa… A oni koji talasaju, razmišljaju, kritikuju, ispadaju smešni! Tragikomično!
Odavno nisam pročitala ovako dobar tekst. Pravo u metu, koleginice!
Sta imate protiv difovaca? I difovce ocenjuje eksterna, npr. profesor engleskog ili psiholog. To nikome ne smeta. Sto se tice ishoda, gresite ako mislite da su svi nastavnici upoznati sa Blumom, domenima planiranja itd. Nastavnici engleskog da, za vecinu drugih je to potpuna novina. Postujem Vas rad i drlim.nezadovoljstvo mnogim stvarima u nasoj prosveti (ukljucujuci i cesto lose predavace na seminarima), ali l8cna perspektiva nije nuzno i potpun uvid u stanje stvari
Слажем се да лична перспектива није нужно и потпун увид у стање ствари. Моји текстови су ауторски, на личном блогу, и подразумева се да одражавају лични став.
У том смислу, ваша изјава да никоме не смета то што енглези оцењују дифовце, је сасвим лична и није увид у стварно стање ствари.
Иначе, дифовци ми ни најмање не сметају, као ни остали. Смета ми то што због комичног уређења школских управа, треба све што радим да преводим. Што, наравно, нећу учинити.
Штета што нема више оваквих просветних радника. Честитам ауторки блога на врсном осврту на стање у нашој просвети и желим јој да не посустане у својој борби за нашу децу.
Tuga je što nastavnicima koji rade neposredno u odeljenjima sa 30 i više učenika pametuju neki priučeni koji nikad čas nisu održali. Sasvim jasan osvrt na situaciju ste napravili , mnogi će shvatiti osim onih uljuškanih u zagrljaju besmisla.