Nebitno ime – Mladen
Kada je poslednji put sastavljana Vlada, prosvetni krugovi su se nedeljama bavili nagađanjima ko će predvoditi naš resor. Pominjao se, recimo, direktor Matematičke gimnazije. Za njega smo svi znali. Imali smo i lepo mišljenje o njemu. Pominjao se i dekan ETF-a, takođe neko za koga je većina čula. Čak je i PUPS imao kandidata, direktora Zavoda za kontrolu kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, za koga su takođe prosvetni radnici čuli, i o njemu imali uglavnom lepo mišljenje.
Ministar je postao izvesni Mladen Šarčević, potpuni anonimus širokoj prosvetnoj javnosti.
Za njega su čuli samo oni koji su nekada radili u državnim školama čiji je bio direktor, i kroz maglu se sećali nekog zakupljivanja prostora u školskim dvorištima, i sličnih biznis-kombinacija. Lepu reč niko nije imao.
Pa ipak, nepoznato ime je postalo ministar.
Takoreći – nebitno ime.
A onda je, nakon što je sticajem nesrećnih okolnosti postao poznat, jednoga dana konstatovao da su neki od najučenijih građana ove države potpuno nebitna imena.
Potpisnicima podrške građanskom protestu – profesorima, docentima, asistentima i saradnicima raznih fakulteta univerziteta u Srbiji – koje je do-juče-nebitan-i-nepoznat Mladen nazvao “neozbiljnim imenima”, do tog mišljenja je verovatno stalo manje nego do lanjskog snega. Meni je, s druge strane, do tog mišljenja stalo. Stalo mi je, jer me je sramota u njegovo ime. Čist transfer blama! Nazvati univerzitetske profesore nebitnim imenima, omalovažavati one koji rade na obrazovanju najobrazovanijih članova jednog društva, sramota je i za nesrećnog Rističevića ili Đuku, a kamoli za ministra obrazovanja. Nedostatak ličnog integriteta pred ljudima od integriteta, još jedna je u nizu opasnih pojava koje uporno razboljevaju ovo društvo. Za to vreme taj isti ministar ne sme da šušne o plagiranim doktoratima kolega ministara, ne sme ni da šušne o veoma spornom angažovanju Martinovića i Orlića u Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija u Ćupriji, bez odluka o izboru u zvanje i bez ugovora o angažovanju. To ne sme, ali sme da arogantno izjavi da na spisku nema bitnih imena.
Dok ti “nebitni” svojom podrškom ukazuju na do sada neviđeno i nezapamćeno urušavanje svih institucija u ovoj državi, na nasilje, nepravdu, gušenje sloboda, umesto da ih zamoli da dodaju i njegovo ime na spisak, Mladen brine samo o mišljenju vrhovnog šefa. Daje svoj doprinos bolesnom negovanju kulta ličnosti, poltronstvu i degradaciji suštine prosvetnog poziva.
I još napominje da postoji kodeks koji zabranjuje politiku u obrazovnim institucijama. Osim kad se zapošljava stranački kadar. I osim kad se postavljaju stranački direktori. I osim kad se šikaniraju stranački neistomišljenici. I osim kad se u prostorijama škole održava Vučićevo stranačko obraćanje.
Uzgred, u školama je zabranjeno stranačko delovanje, ne političko. Ko ne pravi razliku, politički je nepismen. Ko je nepismen, profesori emeritusi su mu nebitni. Ima logike. Oni kojima se svako normalno društvo ponosi, bitnom Mladenu su nebitni.
I na kraju, kad malo bolje razmislim, do-juče-nebitan-i-nepoznat Mladen u stvari radi protiv Vučića. Neka samo nastavi sa ovakvim izjavama. I oni koji nemaju naviku da to rade, staviće prst na čelo. Profesorima je mesto uz studente. Nastavnicima uz đake. A ministru? Ministru uz Vučićeve skute!
P.S. Iskoristiću ovu priliku da obavestim javnost da preplaćeni elektronski dnevnik koji je za naše obrazovanje priredio Mladenov ortak, nije izdržao test kraja polugodišta. U trenutku kada ni polovina škola nije prešla na esDnevnik, on od juče trokira, a danas je jedva upotrebljiv. Nastavnici jedva zaključuju ocene, odeljenjske starešine muku muče sa svojim delom posla.
Mladene, javi ortaku da zameni karburator.
Kao i uvek, bravo!
Hvala.
Bravo!!!
Hvala.
Upravo tako!
Hvala, Marija.
Bravo!
Hvala, Brano.
Kao i uvek 100%
Hvala, Milena.
Sjajno! Tus!
Hvala.
Kakva vlast, takav i ministar
Vučićev klon i fikus kao i ona Brnabićka, samo gomila prazne priče za medije i ništa više
Inače, postoji priča o tome da je Vučićev sin izbačen iz neke srednje privatne škole zbog ekscesa koje je pravio, pa ga je ovaj primio kod sebe u Ruđera da završi školovanje i da je zbog toga postao ministar, tipično “dođem ti, dođeš mi” čak su i neki manje poznati mediji na internetu pisali o tome svojevremeno
Ne verujte u sve što piše na internetu.
U “Ruđeru” se školovanje debelo plaća, a biznismen nikada nije gadljiv na novac.
Teško da je to razlog za postavljenje ministra.
Fascinirate me! Odlični ste! BRAVO!
Hvala.
Bravo za tekst.A Šarova braćo moja.
Hvala.
Aleeee aleeee 🙂
Samo bez baklji, molim. 😉
Bravo! Oduševila me kao i ovek!
Hvala, Dragane.
Kao roditelj dece u inostranstvu koji treba da obrazuje decu sta znaci biti Srbin, i mene je blam. Transfer blama na sve nas – pogodak koji itekako boli.
Ne možemo izjednačavati trenutna kadrovska rešenja sa Srbijom.
Prolazni su ovi, a izgleda da su već počeli da “prolaze”.
Браво!
Hvala.
Песничка слобода и леп пример извлачења из контекста.
Pesnik nisam. Više sam naklonjena prozi.
Nema izvlačenja iz konteksta.
Ministar jeste rekao da mu potpisi univerzitetskih radnika i podrška protestu ne smetaju, jer tu nema nekih bitnih imena.
U tom smislu bih vaš komentar mogla nazvati lepim primerom davanja podrške ministru. Nadam se da će vam nekako zahvaliti.
A joj! Čega si ti nastavnik, spinovanja?
Sjajno, najsjajnije!
Esdnevnik trokira ceo dan, kakav ministar, takav i dnevnik… šta će biti kada više ne bude probni već zvavnični, videćemo…
Svaka čast, bravo, bravo!!!!!!!
Sjajno, kao i uvek!
Od prvog trenutka sam znao, po načinu kako se obraća sagovornicima, da je Šarčević najobičnija bahata ništarija, nedostojna akademskog zvanja, a kamoli mesta ministra prosvete. Dobre su vam sve konstatacije, i to biranim rečima. Voleo bih i ja da tako mogu, ali kad krenem da kritikujem ovu diktatorsku vlast, samo psovke i uvrede mi izlaze na usta, mada bi možda trebalo da se suzdržim, ipak sam ja profesor.
P. S.
Šta rekoh za elektronski dnevnik. Tek će biti cirkus kad dođe kraj godine. Ovo što se sad dešava na kraju polugodišta pomnožite sa milion.
Hvala, Vladane.
Što se tiče esDnevnika, nadam se da će ga do kraja školske godine doraditi.
Nije stvar u doradi, nego u propusnom opsegu, koji je jako mali u banana zemljama. Pre dve godine u Hrvatskoj je trebalo da se štampaju svedočanstva, preko njihovog elektronskog dnevnika, mislim da se zove e-matrice. Kako su svi navalili da u istom trenutku štampaju svedočanstva, sistem se raspao, trebalo im je pet dana, i pet noći da završe svedočanstva, bukvalno su noćili po školama. Kod nas to može biti samo gore. Jedina prava dorada je da se ukine elektronski dnevnik.
Nisam za ukidanje elektronskog dnevnika. Odličan je. Naravno, treba da se nadogradi, i pre svega da se obezbedi svakom nastavniku da ga ima za vreme časa.
Taman sam pomislila da ste zaboravili elektronski dnevnik, kad ono – poenta, tj karburator i ortak – na kraju.
Posle ovog teksta mi malo lakše. Hvala.
S tim da nisam protiv elektronskog dnevnika. Treba samo srediti server i uskladiti ga sa brojem korisnika. Pre svega toga treba obezbediti uslove, jer je besmislen ako ga svaki nastavnik nema kod sebe na času.