“Poštovani prosvetni radnici Srbije,

Dozvolite da pozdravim najavljeni štrajk prosvetnih radnika i da vam ovim putem iskažem svoju punu podršku.

U Ministarstvu se uvek obradujemo vašim štrajkovima.
Znamo da to znači da vam u školama sledi period svađa i pritisaka, što nama uvek odgovara.
Znamo da vaši štrajkovi direktno utiču na našu popularnost kod učenika. Deca ko deca – vole da odu ranije kući, i nije im zameriti.

Roditelji će se buniti, jer još uvek nemate njihovu podršku, na čemu naročito zahvaljujem svim organizatorima svih štrajkova. Ministarstvu i to odgovara, jer roditelji neće biti besni na nas, već samo na vas.

Naše oduševljenje svim zimskim štrajkovima je naročito ogromno!
Znamo da će se retko ko maltretirati da dolazi po snegu, ledu i beogradskoj košavi na najavljene protestne skupove, i hvala vam na tome. Nadamo se i da će se direktori škola u štrajku setiti da povežu smene, čime će grejni dan trajati nekoliko sati kraće, na našu neizmernu sreću i radost, jer ćemo time biti popularniji i kod lokalnih samouprava.

Ne zamerite što ću u jednom trenutku trupnuti nogom ili lupiti šakom o sto (videću šta će mi biti zabavnije). Znate da je to deo našeg zajedničkog folklora, a do tradicije treba držati. Tada ću vam saopštiti da vam se odbija trećina dnevnica za dane provedene u štrajku. Vi ćete prestati da štrajkujete posle dva dana (šalim se, istog dana), a mene će Alek i Ana pohvaliti zbog smanjenja rashoda u budžetu.

Posle ćemo se nekoliko nedelja zamajavati oko toga da li ću vam omogućiti da vam se novac vrati ako nadoknadite ono što je izgubljeno štrajkom. Za to vreme, dok vi strepite, ja ću vam još ponešto reformisati, diskretno i neprimetno. Dok dođe vreme za vraćanje novca, inflacija će pojesti jedan deo, a ja ću uz kokice uživati u vašoj sramoti dok objašnjavate đacima zašto sada moraju duže da ostanu u školi, čime ćete dalje urušavati svoj klimavi autoritet kod učenika i roditelja.

Želeo sam da ovo pismo pošaljem na vaše lične adrese, ali su me u Vladi ubedili da od toga odustanem, dok se ne slegne neka prašina oko adresa penzionera. Zato sam se odlučio za otvoreno pismo. Razumite me.

U nadi da će vam ovaj štrajk biti uspešan taman koliko i svi prethodni, srdačno vas pozdravljam, s nadom da ćete i mene nekada pozvati na svečano otvaranje štrajka, kad vas već podržavam.

S ljubavlju i divljenjem,

Vaš ministar”

P. S. Pismo je plod mašte autora.
Dobro, ne samo mašte.