Neću da budem saučesnik!
Obraćam se vama zbog kojih škola odavno ne liči na školu, a vi se pravite ludi i u hvalospevima samima sebi nižete neka Potemkinova sela, nepostojeće uspehe, teške gluposti koje mnogo koštaju, a ničemu ne doprinose.
Radim u srednjoj školi više od 20 godina. Promenila sam jedanaest ministara. Uredno sam čitala i analizirala sve zakone, pravilnike, preporuke koje ste svih ovih godina donosili. Kad god sam uspela da ih zaobiđem, zaobišla sam ih u neposrednom radu, trudeći se da u mojoj učionici vlada bar malo zdravog razuma, uprkos vašim naporima da ga proterate iz škola.
Obezvredili ste obrazovanje i znanje. Diplome ste izneli na pijačne tezge. Tolerišete isturena odeljenja srednjih i visokih škola, ali i fakulteta, po nekim ćorsokacima, privatnim kućama, prostorijama seoskih mesnih zajednica. Još malo pa će se diplome i na vašarima dobijati. Dozvolili ste da nam opštine i gradove preplave polupismeni menadžeri izmišljenih profila. Dozvolili ste mogućnost da tehnološki viškovi iz državnog sektora mogu da se zapošljavaju po povlašćenom postupku u školama. Nije vas briga za to što su to ljudi koji su imali najmanje bodova pri rangiranju na starom radnom mestu. Za upravu nisu dobri, za prosvetu jesu.
Dozvolili ste da nema razlika između tržišta udžbenika i tržišta donjeg veša. Sve je to tržišna ekonomija, kažete. Zato su nam udžbenici gori i skuplji nego ikada, prepuni materijalnih grešaka, a o pravopisnim više i ne razmišljamo.
Ohrabrujete negativnu selekciju kadrova čuvenom zabranom zapošljavanja, i omogućavate direktorima da godinama obnavljaju ugovore svojim pulenima koji na pravi konkurs verovatno ne bi smeli ni da se jave. Direktori rade šta hoće, ali njih ne proveravate. Samo nastavnike očas posla ostavljate bez licence. Uzgred, koliko vam direktora ima položen ispit za licencu, koja je već godinama zakonska obaveza?
Flagrantno kršite pravo deteta na obrazovanje (koje mu garantuju Ustav i Povelja UN), time što ste nam zabranili da sa časa udaljimo đaka koji ozbiljno remeti nastavni proces.
Škole vam menjaju i vaspitno-popravne domove i socijalne službe. Sve mi moramo da amortizujemo, a najsrećniji ste ako sve probleme gurnemo pod tepih i rešimo ih u gluvoj tišini. Vaše školske uprave uporno vraćaju u škole sve učenike koje nastavnička veća isključe.
Koje poruke šaljete đacima? Radio, ne radio, do diplome ćeš stići. Ne moraš da učiš, ne moraš da vodiš računa o ponašanju, ne moraš da redovno pohađaš nastavu. Do diplome ćeš stići, pa kud puklo! A puca. Puca po našim leđima, a sada polako i mi pucamo po šavovima.
Na sva zvona ste pričali o benefitima jednosmenskog rada, ali kada su se pojavile škole sa malim brojem đaka, a velikim prostorom, niste iskoristili tu mogućnost za jednosmenski rad. Ugasili ste male škole. Pa, bravo, licemeri belosvetski!
Ni nesrećnu okolnost da je sve manje dece niste iskoristili za smanjenje maksimalnog broja učenika u odeljenju, nego ste gasili odeljenja i ostavljali ljude bez posla. Još jednom, bravo!
Kukate zbog fabrikovanja odlikaša, a ne pada vam na pamet da u Pravilnik o ocenjivanju unesete samo jednu rečenicu – najstrože se zabranjuje popravljanje ocena zbog postizanja boljeg opšteg uspeha – i time u priličnoj meri rešite ovaj problem. Nećete, normalno. Samo lažete i obmanjujete javnost.
Maltretirate nas trčanjem za satima stručnog usavršavanja, a niste stvorili uslove da svako od nas proceni u kojoj oblasti mu je usavršavanje zaista potrebno, pa mu onda obezbedili sredstva da baš na takva usavršavanja i ode.
Donosite veštačke naredbe za poštovanje ćirilice, a s ciljem da se očuva jezik. Istovremeno vam ne pada na pamet da povećate nedeljni fond časova maternjeg jezika, naročito u srednjoj školi, gde se nastava svodi na književnost. Da vam je zaista namera da čuvate jezik i povećate pismenost, prvo biste to uradili, foliranti najobičniji.
Umesto da dobro pretresete gradivo za osnovne i srednje škole, procenite šta u kom ciklusu obrazovanja treba učiti i šta se može naučiti, vi izmišljate neke izborne predmete, koji treba da zažive već kroz tri nedelje, a da škole u ovom trenutku ne mogu ni da prave raspored časova, ni podelu časova unutar stručnih veća, jer se realno još uvek ništa ne zna.
Kažete da je reforma proces i da se ne sprovodi preko noći. Pa vidite, mi smo u toj “noći” već decenijama, i nikako da nam zora svane. Jeste reforma proces, ali vođeni, precizno isplanirani, dok je vaša reforma jedan najobičniji haos, bez vizije, jasnih ciljeva i međuciljeva. Kako koji finansijer i lobi-grupa ulete s nekim parama, tako uleću i u reformu. Samo održavate privid da nešto radite. Vama je jedino to i važno – privid!
Verujte, da ima jedna dobra stvar koju ste uradili, rado bih je ovde navela, ali je nema!
Vaši krajnji dometi su dualno obrazovanje, elektronski dnevnici i specijalna informatička odeljenja pri gimnazijama. Ovo prvo je teška sramota, ali se lepo uklapa u predsednikovu reklamu – Srbija je zemlja najjeftinije radne snage. Ovo drugo bi imalo smisla da je na red došlo nakon rešavanja stotinak gorućih problema. Na ovo treće su vam odgovorili sami đaci, manjkom interesovanja za takva odeljenja. Veštački nam namećete rešenja za koja niste stvorili nikakve preduslove.
Jeste li se ikada glasno pobunili protiv najprimitivnijeg programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom u po bela dana?
Jeste li se ikada javno pobunili protiv funkcionera sa plagiranim naučnim radovima i na prevaru stečenim zvanjima?
Dobro, bićete svi doktori nauka, ali ćete i dalje biti polupismene neznalice. Kakvu poruku time šaljete đacima? Umesto da tome stanete na put, krenuli ste u seču svih dokazano sposobnih i kvalitetnih direktora, koji nisu na vašoj političkoj liniji. I baš vas je briga što su kolektivi zdušno uz te ljude, što ih i roditelji đaka poštuju i podržavaju. Dovešćete na njihova mesta politički podobne praznoglavce koji će upropastiti i ovo malo kvalitetnog rada koji se po školama može naći, ne zahvaljujući vama i vašim merama, već zahvaljujući nepopravljivim entuzijastima među nama. A kada i njima ponestane entuzijazma, volje i strpljenja, šta ćete onda? Ah, pa da. Otvorićete više privatnih škola. Deca bogatih u privatne, a ostali u upropašćene. Sram vas bilo!
SRPSKA ŠKOLA NE VALJA!!!
I to je jasno dobrom delu prosvetnih radnika i skoro svim roditeljima.
Jasno je i vama koji o prosveti odlučujete, a meni je jasno da vas je za to baš briga.
Svi oni koji o tome ćute, spuštaju pogled, klimaju glavom, a tu pre svega mislim na svoje kolege, direktni su saučesnici u upropašćavanju srpske prosvete. I treba da ih je sramota!
Dosta više! Nazivamo sebe intelektualcima, društvenom elitom, najobrazovanijim kadrom u javnom sektoru. Važi. Ali samo kad se povede reč o platama. Gde nam je taj intelekt, elitizam i obrazovanje kada bar svoj resor treba da uredimo? Zar nas nimalo ne grize savest što pristajemo na sve ovo? Zar nimalo nemamo svest o tome da će iz naših učionica izaći svi budući nosioci ovog društva? Zar nas nimalo nije sramota što ćutimo i pristajemo?
Saučesnici smo.
Neposredni.
Ovo ne prolazi bez našeg pristanka, a mi pristajemo.
Nečinjenjem.
I dalje sanjam o zajedničkom masovnom protestu prosvetnih radnika i roditelja, na kome će jedini transparent biti: ŽELIMO BOLJE OBRAZOVANJE ZA NAŠU DECU!
Sanjam i o tome da se pred sastavljanje neke buduće Vlade u novinama piše o tome kako se bar tri stranke bore za resor obrazovanja.
A dotle vam poručujem – neću da budem saučesnik u vašim nepodopštinama! Neću da poštujem vaše preporuke i zaobilaziću vaše propise kad god mi se ukaže prilika, a stalno mi se ukazuje. Svakog dana. Ako treba, vodiću svoj mali rat protiv vas koji se trudite da u obrazovanju u Srbiji baš ništa ne valja. I da vam uštedim trud – radiću to dovoljno inteligentno da mi nećete naći propuste u radu, koliko god se trudili. Na papiru će biti kako vi hoćete, a u mojoj učionici kako ja hoću. A ja hoću da mi učenici izađu iz škole sa znanjem i vaspitanjem.
Što se vas, kolege, tiče, ako nastavite da ćutite i pristajete, saginjete glavu i pitate jel ima još, izvinite, ali niste za ovu profesiju. Deca u vas gledaju dok rastu. Umesto da se sada uvredite po kratkom postupku, razmislite bar još jednom. Nije mi namera da vas vređam. Samo se probudite već jednom jer je sramota da bez glasa učestvujemo u ovome.
Ne treba da budete najhrabriji na svetu. Ne treba da jurišate na bajonete. Ne treba da se goloruki borite protiv lavova i tigrova. Samo treba da jasno i glasno kažete da ovakvo obrazovanje ne valja i da u tome nećete učestvovati. Da zahtevate bolje obrazovanje. To je sve. Ne boli, majke mi.
P.S. Za one koji će reći – a kada će jedan lekar ovako da govori o svojim kolegama, a?! – imam samo jednu poruku: taj će lekar otići u Nemačku, a gde ćeš ti?
Međ’ rogove!
Hvala, Bobo!
Још да шчепамо за рогове…
Najrealnija slika prosvete, trebamo svi ustati i reci “Dosta je vise “.
Imam jednu molbu za vas.Moje dete je ove godine zavrsilo osnovnu skolu.Iz nje izasao sa raznim diplomama sa takmicenja,odlican djak,primereno vladanje,jednom recju dete za pozeleti.Reklo bi se da ce se i skola ponositi takvim ucenikom.Medjutim,mi sada na letnjem raspustu idemo na psiho terapije,jer je on prosao kroz pakao,a da sam ja za vecinu problema saznala tek kada je skola zavrsena.Mogla bih ovde satima da pisem kroz sta je moje dete prolazilo svih ovih godina,a da su svi zatvarali oci,cak i pojedini nastavnici koji su i sami trpeli torturu od pojedinih djaka.I onda ja dozivim da mi dete kaze,da je cutalo jer je video da ja ne mogu da mu pomognem, a i kad pokusam njemu posle toga bude jos gore.Molim vas u ime svih roditelja koji ne znaju sta i kako dalje jedan tekst o tome, jer nam deca uzasno pate,a mi smo svi u jednom zacaranom krugu,iz koga ne vidimo izlaz.
Нажалост, немам довољно знања о томе. Јесам писала пар текстова на тему вршњачког насиља, али да дајем савете о томе, и то уопштене, који би се односили на сву децу и све родитеље – заиста не бих.
Vrlo slično iskustvo su prošle moje sve tri ćerke. I ona koja je imala more diploma, i ona koja sada studira u Nemačkoj, jer su joj nama potpuno nepoznati ljudi dali stipendiju, i ona koja je u znak protesta u osnovnoj školi bila loš đak, jer nije mogla da odbrani svoju autentičnost, a niko od nastavnika joj u tome nije pomogao.
odlično… bravo…
Хвала, Шонери.
Bravo!!!
Хвала, Александра.
Sve je na mestu. Snažno. Pametno.
Хвала, Весна.
Slažem se 100%, ali ako svi zadovoljimo paprinu praksu a u svojoj učionici radimo ono što realno treba da radimo, opet smo sagnuli glave.
Потпуно тачно.
Jesmo sagli glavu pred bandom, ali nismo pred sobom, pred decom. I to je nesto, za pocetak. I ja sam u ovome.
Bobi hvala za prave reci u pravo vreme, mada nikad do sad nije omanula ni rec ni vreme
Хвала, Дане.
Тек пред бандом – главу горе!
Svaka čast!
Хвала, Гоцо.
Bravo!
Хвала, Драгана.
Svaka cast
Хвала, Милане.
Tako je vec godinama,sjajnp ste analizirali
Шта рећи?Свака је на месту.Велико БРАВО!!!Али,кад су то просветари били сложни у нечему?
Хвала.
А кад је који еснаф, осим адвоката, у Србији био сложан?
Pazljivo sam procitala ovaj tekst i delim Vase misljenje.Jos uvek ne vidim nacin, da se goruci problemi prevazidju…A sindikati, sindikati..? Oni su ti koji treba da nas povedu, ali zajedno, nikako razjedinjeni !
Ово нема везе са синдикатима.
Не ради се о радничким правима.
Na koji nacin Vi mislite da ovo moze da se promeni?
Исувише сте “анонимни”, ако ме разумете, да бих сада и овде то написала. То се прво договара с мањим бројем људи, које познајете.
Veliki naklon za srocene misli o stanju u obrazovanju. Nazalost veliki broj kolega, ceka vanzemaljskog intelektualca koji ce magicnim stapom resiti sve nase probleme, umesto da se solidarisemo i knjigom se odupremo naprosvecenom apsolutizmu!
Е, то је оно што ми највише смета. Ту књигу, која би требало да је синоним за нашу професију, ни у магли не видимо.
Ta knjiga se zove Jevanđelje. Kad su Srbi izgubili Boga, od kada ih nema na Liturgiji nedeljom, a Jevanđelje postalonepoznto, bolnice su pune, a crkve prazne, prosveta bez obraza … i tako redom u svemu. Mislite o tome…
Познајем довољно часних атеиста, да нема потребе да мислим о томе. Разумем вашу поруку, али се са њом не слажем.
Bravooooo!!!
Хвала, колегинице.
I na sve što ste rekli još i nakaradno sprovedena inkluzivna kampanja (namerno koristim tu reč).
Тачно. И то су одрадили ко мачка репом.
Ретко коментаришем текстове које читам али читајући овај текст нисам могла да одолим. Фантастично! Право у центар. Свака част!
Хвала, Надо.
Зло и наопако да ти коментаришеш све што прочиташ. 🙂
Ovo je toliko snažno da bi trebalo da izazove ogroman potres u javnosti,samo, bojim se, da je nama uskraćena javnost.Obrazvanje je namerno marginalizovano,a zašto i sa kojim ciljem to samo AVmurat može da nam kaže.Svima nam je poznato da se putem lošeg školstva unazađuje ceo narod.Oduševljen sam tekstom.
Уназађује се народ, али највише будућност. У тој будућности нас неће бити. Срамота је какву је остављамо својој деци, њиховој деци. Ово има тако далекосежне последице, а ми се не будимо. Само се око плате бунимо.
To i rade namerno. Lakse je manipulisati nepismenim narodom.
Bobo,
Tradicionalno se ponosim svakom vašom napisanom misli. Nisam ponosna što ne znam šta činiti. Ono što jedino činim je, ustvari nečinjenje. Ovako gabaritna ne stajem ni u čiju guzicu, jer moja je uvek veća. Ni ne hoću, doduše.
Tek sada, a prevalila šezdesetu, ne znam ni šta, ni kako. Samo razmišljam o, koliko još.
Šta nam valja činiti, Bobo?
Да, предуго траје, упали смо у малодушност, упали у опасну замку – ма шта ја један могу да променим. А и милион чине све један по један.
Велика би срећа била када би свака школа имала само по неколико пробуђених људи. Још би већа срећа била када бисмо почели отворено да разговарамо са родитељима, да их саслушамо а да то не доживимо као напад, већ као забринутост. Нас и њих, ко нас и Руса – двеста милиона! 🙂
“Да, предуго траје, упали смо у малодушност, упали у опасну замку – ма шта ја један могу да променим. А и милион чине све један по један.
Велика би срећа била када би свака школа имала само по неколико пробуђених људи.” Да, ово су све мисли из Библије која за Вас не значи много, а ту је почетак свакога напретка- угледање на Јеванђеље… Цео текст је добар,али напретка нема јер је лаж давно зацарила овим просторима. Побили смо вредне и паметне, а напред истурили најлошије, најнеобразованије. А то дуго траје, не може се из живог блата.
Осим у Библији, налазе се и у осталим светим књигама, многим филозофским делима, и у небројено много књижевних дела.
Да, али за нас је у европском делу, а и широм континента Библија узор. Знам да су ове мисли и у осталим светим књигама, књижевним делима јер сам и сама професор језика и књижевности.
Zaista fenomenalno napisano .
Хвала, Сабина.
Nema se sta na ovo dodati!Bravo,fah koleginice!
Хвала, Јелена.
To je zato sto je drzavno obrazovanje OBAVEZNO za decu i jos gore nama je OBAVEZNO da ga placamo.
Dok je tako ne ocekujem nista pametno da se promeni…
Јесте ли пробали с приватном школом, кад већ плаћате?
Svaka cast koleginice! Slazem se i apsolutno podrzavam!!! Samo bih uz to dodala da je meni kao PROFESORU i kao RODITELJU dosta toih izbornih predmeta npr. veronauka, a da petaci imaju jedan cas Istorije nedeljno….. SRAMOTA! Nemojte me pogresno shvatiti…. ko hoce da veruje, u reedu, ali onda budi pravi vernik i idi nedeljom u crkvu i neka tamo bude organizovana nastava veronauke. Isto vazi i a ostale izborne predmete. Ko hoce neka ide na te casove ako na sekciju ili nesto, a ne u toku redovne nastave.
То са верском наставом је сасвим друга тема. Знамо како је уведена, знамо и зашто. Лично познајем троје вероучитеља, и сви су сјајни. Школе не би биле на добитку да остану без њих, а ни ђаци. Е, сад, да ли би се модел наставе могао променити, вероватно би, али не видим то као највећи проблем у овом тренутку.
Bravo, i ponovo, bravo ! Pre čitanja ovog teksta, pročitala sam i komentare u grupi Zaposleni u prosveti, povodom najave platnih razreda, i – bilo me je sramota svojih kolega ! Koji su to komentari, nije ni čudo gde smo, kao prosveta, i ” prosvetni ” radnici !
Onoliko količina omalovažavanja kolega ni najneobrazovanijem čoveku ne bi bila na pameti, a ne da je javno kaže…Pljuvanje po bibliotekarima, čak se jedna koleginica drznula da kaže, parafraziram : za bibliotekare postavljaju kolege koje su bolesne, pa ne mogu u učionicu, sve navodeći primer koleginice , koja je operisala štitnu žlezdu, i još ” divnih” – primera, poput ” isluženog direktora ”…Smeju se kolegama , koji predaju muzičko, jer uče decu samo tra la la…Nastavnika likovnog…Stručni saradnici bi mogli da pomažu čistačicama, koliko su važni u školama…i da ne nabrajam više, može da se pročita…I u takvim okolnostima MI ćemo se udružiti ? Na žalost NIKADA…prvo bi trebalo da se poštujemo, uvažavamo svačji posao, jer, Bože moj, birali smo sebi zanimanje, fakultet, pa i da smo birali ” ladovinu ”, kako posao bibliotekara vidi jedna naša ” koleginica ”, to je naša stvar. Po onoj staroj . MOGAO SI – ŠTO NISI ! Bojim se da su nesloga i razdor među nama samima, a da ne govorim o različitim svetovima, u kojima živimo MI i ONI, tamo , negde, gore, u Ministarstvu, gotovo nepremostivi…Ja sam blizu penzije / još 3,5 godine /, i bojim se za svoje unuke, koje treba ovde da idu u školu, a kakva nam je škola, to dobro znam…Došla sam u stadijum , kada, kao majka, baka, poželim da svoju decu ispratim na neku stanicu, aerodrom, bilo šta , što prevozi putnike , negde drugde, gde se, bar, normalno živi…I kažem to, bez ustezanja, ili kajanja…A majčino srce – steže. Bravo Bobo, hrabra ženo…
Драга колегинице, ја сам дете већ испратила. Разумем вас.
А што се структуре запослених у просвети тиче, има дивних, племенитих, истински образованих. Али има и оних којима би држава требало да плаћа да не раде у просвети. Мања би штета била.
О, моја “борба” траје од како сам почела да радим пре 24 године, понекад помислим да сам више уморна од разних и рзноразних :директора, политичара директора,увлакача, нерадника, реформи, … Срећом, још увек сам усхићена кад уђем у учионицу и сретнем се са толико очију пуних ишчекивања и радозналости. То нас све још увек држи. Не знам како даље. Немам наде да ће бити боље. На жалост.
Надам се да је много нас које још само то држи у просвети, и да нас оно друго неће отерати из ње. Од наде не смемо одустајати. Кукавички би било.
Хвала вам на коментару.
Ovaj vaš tekst treba da pročita svaki ptosvetni radnik i ako ga ostavi ravnodušnim, oda mu nije mesto u prosveti.
Много је важнијих разлога из којих неки не би требало да буду у просвети, а ипак јесу, и биће.
Потписујем сваки ред и делим на Фејсбуку. Хвала, драга колегинице!
Хвала, Снежана.
Bravo. Samo sto ovo čitaju prosvetni radnici, a oni koji o svemu oduguju ne bi shvatili ni promil teksta čak i ako bi pokušali da čitaju.
Колико знам, читају га и они, а верујем и да га разумеју. Само им је агенда другачија.
Poštovana,
Tekst je zaista sjajan i jako lepo osvetljava jedan deo mraka koji se nadvio nad prosvetom i obrazovanjem u Srbiji. Moje mišljenje kao građanina je da, osim mnogo nestručnog kadra koji radi u prosveti i katastrofalnih “reformi”, pogubno doprinosi propasti mladih generacija i prevelik upliv roditelja u školske aktivnosti i pritisak roditelja na nastavno osoblje, kome je podleglo 99% vaših kolega, ako ne i svih 100%. Oduvek je roditeljima bilo teško i sramotno ako im dete ima loše ocene i nije dobro u školi. Ali ta se sramota podnosila nekoliko puta godišnje na roditeljskim sastancima. Danas kada postoje grupe roditelja na aplikacijama za dopisivanje i društvenim mrežama i kada se svakog vikenda slave rođendani za celo odeljenje i sve roditelje- sramota je svakodnevna i za njih mnogo teže izdrživa. Zato roditelji očekuju da sva deca moraju imati visoke ocene i čine sve da to tako bude, da ne bi trpeli prozivke i negativne komentare drugih roditelja, jer se svi oni međusobno takmiče kroz svoju decu. Ne želeći da trpe taj nerazumni pritisak, primedbe i pritužbe roditelja, učitelji i nastavnici poklanjaju i popravljaju ocene šakom i kapom i dovode do te uravnilovke i negativne selekcije koja se kasnije samo prenosi na sve druge oblasti života. Deca rano shvataju da nije važno koliko znaš i truduš se, nego koliko si bahat ili opasan ili koliko imaš jake veze sa uticajnim ljudima koji mogu da ti srede rešenje problema. Osim otpora vlasti i reformama, prosvetni radnici moraju pružiti otpor i roditeljima i jasno staviti do znanja da nije normalno da 80 i više procenata učenika imaju odličan uspeh. Moraju odbiti ucene i molbe roditelja i nevaspitane dece, ako ne žele da oteraju iz ove države one malobrojne zaista vredne i motivisane mlade ljudi, koji žele da se ostvare kroz znanje i sopstveni trud.
Pozdrav!
Кадар је, бар на папиру, претежно стручан. Каквог је квалитета, то је друга ствар, а да је бољег, притисака родитеља не би ни било. Не врше они притисак на све просветне раднике. Ни директори не врше притисак на све.
U školama niko ne diže glas, jer po tim istima školama mahom radi partijski kadar koji su direktori naprimali po političko-rođačkim linijama i direktivama lokalnih politikanata , onda pomoću takve klike kontrolišu kolektiv i ostaju na funkciji jer kada dođe reizbor direktora većina kolektiva glasa opet za njih i tako u krug
A kada i nije tako, onda je u pitanju ono drugo “ćuti samo da imam posao i da radim, uvek može gore” jeste uvek može gore ali koja ti budućnost sa takvim razmišljanjem, da ceo život živiš kao miš jer nećeš da digneš glas
I ne vredi im pričati ništa, ja sam dosta energije potrošio pokušavajući da ljudima malo otvorim oči u (iako je to mene lično dosta koštalo zbog političke nepodobnosti), pričao o sličnim problemima u kolektivu, ali ne vredi to ništa, ti ljudi su prosto ukalupljeni već i teško će svoje mišljenje promeniti jer im je lakše da žive u toj lažnoj ušuškanosti, a i kada te i podrže u priči to ostane samo u priči a u praksi nastave da rade isto kao i svi ostali
Niko ne može da ispravlja sam krive Drine ili da od sebe pravi mučenika i dok se ne stvori kritična masa od bilo kojih promena nema ništa, većina naših kolega su toliko zatupljeni da više i ne vidim poentu toga, treba čovek da gleda svoje poslove da završava i da pronađe nešto bolje za sebe, a sistem kada već nije nikakav i treba pustiti da odapne
Lepo je rekao Orvel “Dok ne postanu svesni, neće se nikad pobuniti, a dok se ne pobune, neće moći da postanu svesni”
Све сте у праву, и заиста делује прилично безнадежно. Али, има и оно – то што нико није исправио криву Дрину, није разлог да престанемо да покушавамо. На крају, кад би свако учинио оно што је до њега…
Све је управо тако. Проверено искуством. Додала бих да и наставници одлазе. Најбољи, највреднији, управо ови који се бунили и борили. Отерани су. Знате већ како. И знате ко долази на њихово место. Све је мање оних код ји вреде, све је мање шансе да се нешто промени на боље. Искуством доказано. Изврсни математичари посташе програмери, колеге хемичари и биолози одоше за докторима, а најчувенији професор у нашем граду након више од деценије рада недавно заврши и средњу медицинску и сада је у Немачкој. Шта мислите зашто? Поштен, моралан и одговоран човек може само да одустане или ради по своме ако већ није обележен као трн у оку надређеном. То је реалност.
Све ми је познато – и структура запослених, и тренд при запошљавању нових, а ни трн у оку ми није непознат.
Sve u metu! Ali, kome? Taj ko treba o vo da počiita je odavno sa glavom u pesku, sa pertlama koje još malo vire…. Tuga 🙁
Ја то исто као на часу – бацам лопатом, и надам се да ће се бар за неког ухватити. 😊
Боба увек сурово – у центар! Браво!
Хвала, Ивана.
Iako je tekst napisan sa entuzijazmom (i od pedagoga entuzijaste) i dobio bezrezervne podrške i odobravanja, od svih komentatora, čini se da mnogi (ili neki) nisu ga uopšte razumeli! Naime, tekst je upućen (u prvom redu) ministru prosvete i njegovom ministarstvu ali problem zadire mnogo decenija unazad, znači nije to greška ovog ministra i njegovog ministarstva nego je problem uopšte shvatanja profesije pedagoške i filozovije čitavog društva! Treba samo zamisliti tu ironiju kada (recimo) Toma Nikolić (sa svojom Dragicom) ukazuje čast učenicima osvajačima nekih medalja (uzmimo zlatnih) sa matemetičke (ili neke druge olimpijade znanja) Daklem, uspeh učenika Srbije na matematičkim olimpijadama je uspeh nekih entuzijastičkih profesora pojedinaca, a Toma Nikolić kao “predsednik države” i njegova Dragica kao “humanitarka” primaju ih i na taj način “ukazuju im čast”, to je sistem u Srbiji i to je problem njenog društva koji se reflektuje na obrazovanje, i (mislim) da ovaj članak o tome govori!
Миха, то што сте описали јесте један ниво проблема, али само један од многих. Иначе, приметићете да сам вам из коментара избрисала речи “мајмун” и “мајмуница”. О бившем председнику и његовој жени вероватно имам и горе мишљење од вашег, али то није начин комуникације који овде желим, ако ме разумете.
Ovaj blog post je odlicno napisan, stvarno nosi snaznu poruku. No, ja ne razumem tacno u kom smislu smatrate da je Fondacija Dragice Nikolic nekako problem u danasnjem drustvu. Jasno je da politicar i covek iza istog lica cesto imaju razlicite politicke stavove, ali stvarno ne razumem u kom smislu se Vi ovome protivite? Ne branim ja Nikolice, ne branim ja cak ni Fondaciju, vec ideju iza fondacije branim. Ta ideja je sasvim logicna, po mom misljenju. Takodje bih zeleo da napomenem, da uspeh ucenika na bilo kojoj Srpskoj ili medjunarodnoj olimpijadi, prvenstveno i bez ikakve sumnje, spora ili rasprave MORA BITI uspeh ucenika samih, a da li je profesor zasluzan, to moraju odluciti oni sami.
Ali ja Vas i dalje ozbiljno pitam, jer nisam shvatio komentar.
Феномен да прва дама сме да има нетранспарентан хуманитарни фонд и гардеробу, ципеле и ташне који по цени више стотина пута премашују примања њеног супруга, требало би да буде проблем сваког иоле нормалног друштва.
Што се тиче врхунских успеха ђака на међународним такмичењима, само неко ко заиста нема додирних тачака са темом може да доведе у питање улогу наставника.
Dakle o tome se radi … ok slazem se, to je nelogicno, jeste “problem iole normalnog drustva” (medjutim i dalje, Fondacija pruza podrsku uspesnim takmicarima koliko-toliko i pomaze srednjim skolama koliko-toliko stoga smatram da je ipak bolje da ovakva postoji nego da je nema uopste, jer se bar neki deo novca dobro trosi, nesto je nesto).
Sto se tice ovog drugog … voleo bih da napomenem da licno poznajem (kao i indirektno, preko osobe koja poznaje) uspesne ucenike koji su se sami, “sa svojih 10 prsta”, zeljom i voljom spremali za takmicenje, za koje profesori nisu bili zainteresovani. Desilo se da ucenik ciji profesor ne zna za postojanje odredjenog nivoa takmicenja osvoji nagradu na tom nivou. Desavalo se da roditelji ili stariji brat/sestra doprinesu uspehu na medjunarodnom takmicenju vise nego profesor (ili umesto profesora).
Medjutim, ja licno poznajem i ucenike koji smatraju da ne bi imali ikakav uspeh bez profesora, a takodje su uspesni na medjunarodnim takmicenjima.
Dakle, ja ne dovodim u pitanje ulogu nastavnika, vec je potvrdjujem u nekim, a potpuno negiram u drugim slucajevima i, uz duzno postovanje, smatram da imam vise dodirnih tacaka sa temom od Vas.
Nemojte da shvatite ovo kao ad hominem, vec kao cisto iznosenje cinjenica (jer razumem da Vas ovo mozda vredja kao prosvetnog radnika). Mada i sami ste ispravno rekli da imate mnogo kolega koji ne obavljaju posao kako treba, te ne bi trebalo da cudi sto neki kolega/kolegenica ne obavlja uopste svoj posao, ili jednostavno ne drzi i ne mari za dodatnu nastavu.
Аферим… Свака реч је к’о Његошева… Нисам просветар, али дружим се са њима и васпитавам школарце и (од ове године) студента, тако да сам у току…
У тексту је описан само део проблема и што је најгоре, они којима је ово упућено веома добро знају “у ком грму лежи зец”, али… И нико ме не може убедити да све ово случајно…
Поражени смо одавно. А саучесници су они средњошколци који тапкају своје шефове са Мегатрендовим дипломама само да би напредовали у каријери, јер шеф наравно нема појма. Саучесници су они средњошколци који су успели да истисну младе високо образоване људе да би напредовали у својој каријери. Саучесници су средњошколци који извођачима пројектних активности шаљу лажне биографије са подацима да су завршили факултете. Довде су нас довели лицемери који шире овај извандредан текст на друштвеним мрежама а могу да се препознају у овом коментару.
Draga kolegenice,svaka Vam je na mestu i zlatna!Bila sam borac protiv Gasine reforme.Nisam naisla na razumevanje velikog broja kolega.Imali smo najbolji sistem obtazobanja.Unistili su ga psiholozi koji su placeni da drze seminare parama Soroseve klike.Sve je to smisljeno da se unisti srpski narod,jezik i istorija.Ja sam sada u penziji,ali me i dalje boli propadanje skolstva izvedeno i preko nepostovanja profesije koja proizvodi svestranog coveka.Pozdrav i ne treba se predati.Uciteljica i pedagog u penziji.
Bravo!Jedino mije žao što će oni koji su zaslužni za ovakvo stanje ovaj tekst svrstati u spam poruke a većina kolega(na žalost ) ne sme ni lajkovati.Što se tiče naše kolektivne osvešćenosti-pomenu neko advokate- ne plaše se oni jer siromaha kad lupiš po novčaniku on odmah menja mišljenje.Moj kolektiv je uvek bio na čelu sindikalne borbe, al čim uzeše dnevnice za onaj četvtak što štrajkovasmopromeni se situacija.Prodaju osiromašene svesti veru za večeru a ovi to znaju pa ne haju.Ima li nade?
Zaista puno jakih reci draga Bobo, i zaista je steta ako prosvetari svesni situacije u kojoj jesu, ne mogu, nece, ne zele ili ne znaju da bilo sta menjaju za dobrobit kako drustva tako i svoju, ali samo ukoliko shvate da treba vecinsko nastupanje tj zajednicko delovanje.
Sve obuhvaćeno i hrabro svaka čast. Realno i prema kolegama a sve tačno, i svi vide a mnogi ćute. Hvala tebi što ne ćutiš, i hvala svima u prosveti koji če se pridružiti tvom apelu a onda će nadam se i roditelji, i svi mi, koji nismo u prosveti ali nam je tužno i grozno gledati šta se radi, ja prva rado. Ipak je važno! To su sve naša deca, ljudi sutra! Bravo zaista!
Хвала, Оља.
Istina VELIKA
Поштованс Бобо, чекирам, као и увек до сада, сваку вашу реченицу.
И ја сам подуго у просвети, 24-ту годину, и осећам да ми је никада теже изборити се са вишеглавом аждајом да децу учим и математици и животу.
Читајући коментаре морам да се не сложим – барем мени никакав проблем и препреку не чине родитељи а још мање деца – њихово поштовање мог рада ме и даље мотивише и држи ту где сам. Но, оно што гледам и слушам око себе у зборници (и гласови из других зборница), што ме запљускује из јавног живота, са медија и политичких бла-бла позиција, и чиме нас бомбардују “од горе” црпи оооогромну енергију и тешко је толико зидова подићи и остати нормалан. Нормалан за наставак вођења свог малог рата у учионици, борбе за ученичко знање и напредовање. И стога вама огромно поштовање и подршка, у нашој борби лакше је када се налазимо и препознајемо по свести и савести.
Има нас, има 😊
Britko, hrabro, tačno, mudro…i još mnogo toga. Uzeću, ako dozvoliš, bar deo ovog da pročitam na protestu koji je zakazan.
Хвала, Милоше.
Текст је свакако јаван.
Čestitam! Odličan, precizan tekst. Istrajte u svojim stavovima i principima. Jedino pojedinci mogu da odbrane dostojanstvo struke. Sistem je odavno zakazao.
Хвала, Нешо.
И ја тако мислим, мада понекад помислим да је можда боље да пустимо систем да се сруши, па да правимо нов. Не знам да ли се овај уопште може поправити.
Poštovana koleginice,
Bez obzira na neslaganja koja smo ranije imale, iskreno Vam čestitam na svakoj napisanoj reči! Ovaj tekst nije jedini Vaš tekst koji treba citirati iznova….I opet iznova! Priznajem da sam, čitajući Vaše tekstove, spoznala Vašu doslednost, čestit karakter i profesionalnu etiku koja danas, čini mi se, u dobroj meri nedostaje…Tako dobro poznavanje svake pore ove naše prosvete niko ne ume da pretoči u britke i poštene reči bolje od Vas! Imate moje duboko poštovanje i zahvalnost!
Na kraju bih dodala: istina je da put Nemačke najčešće odlazi medicinsko osoblje. U skorije vreme sve više nas će biti na istom tom putu…Pišem Vam iz vlastitog iskustva. Prelazak u Nemačku ili Austriju za nas, ‘prosvetare’, je mnogo teži u odnosu na lekare, ali polako se zahuktava. I nije nemoguć, verujte mi…
Samo nastavite da pišete i da žestoko ‘razmrdavate’ svest i savest ovog našeg uspavanog i letargičnog društva! Hvala Vam na hrabrosti i svakoj napisanoj reči!
S poštovanjem,
Dijana Malidža
Малиџа, ако сте то стварно ви, ви сте ми изненађење месеца. 🙂
Хвала на коментару и лепим речима.
Krivi Smo Mi Što Smo Im Pustili…
Lepo Otpeva Djordje Balašević. Ludnica Se Otvorila Pre 30 Godina a Budala Se Nakotilo u Društvu na Izvoz…
Skidam kapu za tekst! Ja se 8 mrseci borim,pisem i niko nista. Pisem o nekompetentnom kadru,o samovolji i bahatosti jednog coveka, niko od medija kojima sam se obratila imenom i prezimenom nije bio zainteresovan da se bavi temom,kazu nije im zanimljivo dovoljno. Nije im zanimljivo sto ljudi sa kompetencijama ostaju bez posla, sto direktor radi sta hoce,trosi novac kako hoce, sto falsifikuje praktikum… Evo ziva nisam, pa sta im je zanimljivo?! Zale se sto ljudi ne istupaju javno,a kad istupe nije im zanimljivo! Mediji bi zaista morali da se zapitaju malo sta je sa njima!
Pozdrav odvažnoj koleginici!
Podržavam i ne okrećem glavu, niti spuštam pogled – što i mene najviše iritira kod kolega intelektualaca jer se nikad ne bune protiv gluposti koje nam masovno nameću iz dana u dan….To me psihički ubija…Bobo, oni nameću što ni sami ne znaju da objasne, glavni savet im je copy paste…A o smislu nemaju ni domet da misle..Zlostavljaju mi bogomdani zdrav razum..Hvala Bogu na pametnoj deci i pojedincima koji još uvek misle!
Kako kaže poslovica- Koji ne znaju da rade, oni vladaju;ostali rade
Hello…Bobo…namignite ovde ako je sve ok…nesto vas nema pa se brinemo, mi verni citaoci koji delimo iste brige al bez hrabrosti…
😉
Поштована, упечатљив је текст и опомињући, међутим једна ствар ме буни, искључивање ученика из наставног процеса који озбиљно ремете наставу, и то тик уз позивање на уставно право на образовање. Не радим у школи, и можда је непримерено да уопште било шта коментаришем, али можда у ту суштинску пробуђену реформу укључити и стручну службу у школама која треба да помогне тима који ремете наставни процес, а не да из наставе буду искључени. Негативно понашање је позив у помоћ, што сам уверена да и Ви знате. Можда је управо у хуманизацији решење, у буђењу свести, у еволуцији свести спрам многих бурних револуција, које тешко да су дале стварне резултате. Пре су, чини ми се, замаскирале стварно стање, и омогућиле перфидније испољавање истих негативних феномена против којих су се бориле. А и борба против нечега често доприноси да то нешто само порасте. У сваком случају много занимљивих ставри сте на убедљив начин предочили. Поздрав од свршеног педагога који не ради у струци, и ограђује се од констатација, више је запитан, него што тврди…..
У идеалним условима (да се час одржава у смени педагога, психолога или директора), ученик који би био удаљен са часа би се слао баш у стручну службу. Ако мислите на ученике који се искључују из школе, томе свакако претходи појачан надзор, у који су укључени и стручна служба, и одељењски старешина и родитељи. Некада све то заједно не доведе до резултата. Једноставно, не доведе.
С обзиром на то да се овакви проблеми озбиљно умножавају, срамотно је то што је број психолога и педагога смањен, уместо да буде дуплиран. Да је среће, свака школа би имала психолога, педагога и социјалног радника. Тек тада бисмо могли озбиљније да се носимо са проблемима којих је све више.
Хвала на лепим речима.
Naklon i divljenje za tekst!
Majka sam troje dece i baka šest unuka, nisam iz struke, ali pratim temu obrazovanja, tiče se svih nas, sadašnjih i budućih generacija. Kuvaju nas godinama kao žabe, potopili su nas davno, u lonac hladne vode, a pojačavali vatru, svi redom. Ovi danas bi, da zaprže lonac. Krekećem godinama, nadam se postaće horsko i glasnije?! Podržavam svaki protest prosvetnih radnika, ali zahtevi moraju da se prošire i uobliče, u jednu rečenicu, baš kako ste vi napisali…Tražimo bolje obrazovanje!
Raduje me, veliki broj komentara, naročito od vaših kolega. Molim vas, ne odustajte. HVALA VAM!
Хвала, Данка, на дивном коментару.