Živeo jednom jedan kralj udovac, koji je rešio da mu novu ženu izabere narod na demokratskim izborima. Narod ko narod, ubeđen da se stvarno nešto pita i srećan zbog toga, pristao je da učestvuje u tome, i izabrao najslatkorečiviju kraljicu koju je to kraljevstvo imalo u svojoj novijoj istoriji.

Svadba je bila veličanstvena! Savršenu organizaciju nije narušila ni dvorska luda kada je sve zvanice isprskala šampanjcem.

Prolazili su dani, nedelje, meseci, a kraljica je bila sve dokonija. Želela je da se i ona o nečemu pita, ali čime god da je želela da se bavi, dobijala je isti odgovor – o tome je već odlučeno na drugom mestu. Nekad bi je takav odgovor uvredio, a nekad bi pomislila kako je dobro što ne mora da se bakće glupostima.

U kuli kraljevskog dvora stajalo je čarobno ogledalo, kome je svaki član kraljevske porodice mogao da se obrati jednom. Kraljica je sanjala o danu kada će skupiti hrabrost da stane pred ogledalo. Međutim, još nije bilo vreme za to.

Osim što je bila slatkorečiva i umela čoveka u svašta da ubedi, kraljica je bila prilično sujetna, lukava, a bogme i pomalo zla. Onako besposlena, krenula je da u svoje odaje svakog jutra poziva marketinške stručnjake. Naručila je da urade istraživanje o tome ko je najpopularniji u kraljevstvu.

Nakon određenog vremena, stigli su rezultati.
Najpopularniji su bili crkva i kraljeva vojska.

Kraljica je kiptela od besa i pozvala vođu kraljeve garde. Možda ne bi bilo umesno da napišemo kakvim se sve načinima služila da ga očara, ali je svakako ubrzo bio pod njenom kontrolom. Naredila mu je da kako zna i ume pohapsi i crkvu i vojsku. On se malo snebivao, premišljao da li da u tome učestvuje ili ne, kako da to sprovede, ali je kraljica bila neodoljiva i neumoljiva.

Vođa garde, zaslepljen svojom zaljubljenošću, pozva sve doušnike, hakere i tračare, preusmeri nekoliko satelita, prekopa čitavu arhivu, proveri sveštenicima i vojnicima po deset kolena unazad. Nakon nekoliko nedelja mukotrpnog rada, uspeo je da pronađe po trojicu iz crkve i kraljeve vojske, koji su se bavili sumnjivim poslovima.

Sav srećan, otrča do kraljice i predloži joj da ona lično to saopšti podanicima u kraljevstvu.

– A, ne, nikako – reče kraljica. – Mene niko ne sme povezati sa tom pričom. Ti ćeš sledeće nedelje da sazoveš konferenciju za novinare i da im pustiš snimke spektakularnog hapšenja, pa malo to nafiluj, da se vidi koliki su oni kriminalci. A ja ću za to vreme biti na krajnjem jugu zemlje i baviću se važnim državničkim pitanjima.

– Kojim?

– Zar je bitno? Izmisliću nešto. Baviću se poribljavanjem slabije poribljenih reka i jezera. Eto, to ću! Aj sad ti brzo sve lepo organizuj!

– Uvek vama na usluzi, vaše prelepo visočanstvo – reče vođa garde, pa uz duboki naklon unatraške izađe iz kraljičinih odaja, baš u trenutku kada joj je kuvar donosio punjene lignje.

Konferencija za novinare je bila izuzetno posećena. Snimci hapšenja sveštenika i vojnika uskoro su se videli u svim domovima. Narod se u čudu krstio. Pa zar sveštenstvo i vojnici?! Pa, kud baš oni? Pa kome će sada verovati, ako u njih izgube poverenje? Uzdisao je mučan narod, što iz neverice, što iz beznađa, dok im ne sinu jedini logični zaključak.

Možda više ne verujemo crkvi i kraljevoj vojsci. Možda više nemamo oslonac u njima. Ali mi nismo unesrećeni podanici. Nebitni su i crkva i vojska. Imamo mi kome da verujemo! Sada, kad su nas izneverile i crkva i vojska, naš najveći, naš jedini oslonac biće naša voljena kraljica! Živela kraljica!!!

Orili su se usklici ulicama, selima i gradovima kraljevstva. Narod je klicao, skandirao kraljičino ime, presrećan što ima nekoga ko će uvek biti uz podanike, ko će ih štititi od svega i poribnjavati njihove reke.

Kraljica je presrećno trljala ruke.
Napokon je mogla da stane pred ogledalo u kuli.

– Ogledalce, ogledalce moje, reci mi najvoljeniji u kraljevstvu ko je!

– Kraljice, najvoljenija u kraljevstvu je dvorska luda.

– Mooooliiiimmmm?!

Kraljica u besu razbi ogledalo u paramparčad!
Svi koji su se u tom trenutku zatekli u blizini dvora mogli su čuti kako neko uznevereno viče iz kule:

“Majku vam idiotsku! Šta sve činim za vas, koliko se žrtvujem, šta sam sve preduzela, a vi mislite da je i dvorska luda bolja od mene! A, nećemo tako. Ima i plate i penzije da vam smanjim! Zapamtićete vi mene dobro!!! Zapamtićete…” – odzvanjalo je kraljevstvom do duboko u noć.