Oprostite školama, ne znaju šta rade
Vršnjačko nasilje u školama je metastaziralo po celoj Srbiji. Vesti o iživljavanju maloletnika nad vršnjacima više nisu sporadične, već svakodnevne. Najnovije govore o sedmacima koji u osnovnoj školi u Ivanjici zatvaraju prvake po toaletima, gase svetla, teraju ih da svuku odeću, a onda ih fotografišu i ucenjuju. Govore i o događaju u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, u kome su “štićenici” silovali “štićenicu” drškom od metle. Navodnike sam stavila jer ovde ima svega osim zaštite.
Za to vreme, na vezane nastavničke ruke dodaje se i katanac.
U želji da budemo najmoderniji od svih modernih društava, pojačano vodimo računa o nenasilnoj komunikaciji. Međutim, umesto da taj napor bude usmeren prema đacima, mi podučavamo nastavnike kako da budu još “nežniji”, jer ne daj Bože da neko podvikne i uvede red. To je tako staromodno i prevaziđeno.
Moderno je da padamo u nesvest od sreće kad dete od pet godina samo obriše nos, a od sedam uspe da veže pertle ili zakopča sve dugmiće, a da nijedno dugme ne preskoči. U skladu sa modernim tendencijama u vaspitanju, praksu prenosimo i u učionice. Tu padamo u nesvest od sreće kada dete ima i svesku i knjigu, kada ne zaboravi domaći, kad ponese patike za fizičko.
Nema čvrste ruke ni u kući, ni u školi. To bi bilo tako konzervativno i demode.
Dete najbolje zna šta mu i u kojoj meri odgovara, i treba ga pustiti da se slobodno razvija, bez gušenja njegovih prava i sloboda. Pa ako i svuče prvaku pantalone, šta ima veze? Nije ono krivo što mu je u tom trenutku baš ta ideja pala na pamet. Još malo, pa ćemo takva sociopatska ponašanja proglasiti za kreativnost.
Ima škola koje su nastavnicima uručile uputstvo o ponašanju u radu sa učenicima.
Sve i da je ideja bila da svojim ponašanjem pokažemo učenicima kako treba nenasilno da komuniciraju, poražavajuće je to što je odjednom odbačeno sve što je do sada dečja psihologija poznavala. Ovakvo robovanje belosvetskim trendovima se suštinski ne razlikuje od prizora gospođe u pedesetim godinama, koja bez obzira na to što ima sto kila nosi helanke i go pupak, jer je to trenutno moderno.
Procenite sami:
Osim rečenice “Ti si stvarno izgubljen slučaj”, šta je sporno u desnoj koloni?
Učenik ne zatvara usta celog časa, dok ti pokušavaš ostalima da pojasniš gradivo, i nepedagoški je reći mu da prestane da priča?!
Uporno dobacuje nepristojne reči drugarici, a ti ne treba da mu kažeš da prestane da je vređa?!
Imperativ “prestani” je nepoželjan i negativno utiče na razvoj deteta?
Lomi klupe i razbija prozore, ali nije u redu reći mu da ne lomi školsku imovinu, jer ta rečenica počinje sa “ne”? Nije dovoljno pozitivna? Samo afirmacije su prihvatljive?
Ovo se graniči sa najjeftinijim lajfkoučingom iz loše prevedenih tekstova u takozvanim ženskim časopisima. Još da se na kraju svi uhvatimo za ruke, blaženo smešimo i gledamo u Sunce, u učionici uređenoj po feng šuiju, i da svi na času popunjavamo ček izobilja upućen univerzumu kad je mlad Mesec.
Nije nam strano da tvrdimo da današnji roditelji ne umeju da vaspitavaju decu, da im previše popuštaju i dozvoljavaju im da izrastu u male tiranine. Shvatamo da takav vaspitni stil stvara narcisoidne i egocentrične osobe, nesposobne da se suoče sa sopstvenom odgovornošću za postupke i izbore koje prave. Svesni svega toga, umesto da ispravljamo ono što se još uvek da ispraviti, mi pristajemo na to da dajemo veliki doprinos ohrabrivanju nediscipline, neodgovornosti, samovolje, nepoštovanja pravila, ugrožavanja tuđih prava.
Roditelj ima prava da ne zna.
Prosvetni radnik nema!
Psiholog ili pedagog ne sme da ne zna!
Hajde da se malo uozbiljimo i da uozbiljimo školu, dok novine ne otvore stalnu rubriku “Nasilje u školi” i dok đaci ne počnu da nam psuju majku na času.
A već su počeli?
E, onda ništa.
Samo ugasite svetlo.
Svetla već nema. Struja je odavno nestala. A bujice? E one su redovne.
Не знам шта ће са школом бити кад се и они који упорно носе фењер уморе.
Naša pretužna stvarnost…. 🙁
Draga koleginice, sve je potpuno tačno.
Samo da i njih ne umore !
Vrlo tačan tekst i skladu sa realnošću.Da li ima neko dovoljno častan i pošten a da sedi u ministarstvu prosvete da digne glavu iz peska da sagleda kuda vodi ovaj besmisao i reaguje već jednom.
Sve se radi ciljano. Deca divljaju i u školi i kod kuće. I nama i njima su vezane ruke, jer se država ponaša kako da im je bolja mama od prirodne i huška decu protiv roditelja.A onda država nahuška nemoćnog roditelja na neorganizovane, a ponižene i većinom poslušne prosvetne radnike, po sistemu zavadi, pa vladaj. Roditelji su srećni, jer su našli dežurnog krivca za raspušteno ponašanje svoje dece, ne shvatajući tragičnost budućnosti sopstvene dece, stvaranjem nesposobnih, bahatih i glupih generacija kojima se lako manipuliše. Roditelji i prosvetni radnici treba da se udruže protiv ovog slatkorečivog neprijatelja i pokušaju da spasu prave tradicionalne vrednosti, vraćajući decu na pravi put…
Браво!
Gole budalaštine pod firmom "proevropsko""savremneno"na žalost ne samo u vaspitanju već u svim sferama žiota, a sve to u cilju zatupljuvanja, pretvaranja u poslušne robove tog " PRO I SAVREMENOG"sveta. Ni sa ženom da se ljudsku posvađaš a kamo li dete da izgrdiš. Naravno nisam za nasilje ali ponekad je ipak u vaspitanju dece primenljiva on naša "iz raja izašla".
Vidite, verujem da i sami znate – nisu siledžije, hvala Bogu, još uvek u većini.
Deca su u proseku dobra,pojedinci su ti koji iskaču i ne dozvoljavaju proseku da poraste.
Ja sam kao roditelj prvaka i član saveta u školi predočio direktorki da u ime našeg razreda konkretno ne čeka zakon da joj veže ruke. To je i načelni dogovor sa roditeljima koje predstavljam.
Odgovorno smatram da ako dodje do incidenata bilo kakve vrste, ili će reagovati škola,ili ćemo mi roditelji sami. Ima tu brojnih metoda, od kojih većina i dalje legalnih.
Ali tužno je da je došlo do granice narodnog linča a država i dalje ne reaguje.
Sa žaljenjem procenjujem da će neki od sledećih tekstova u hronici biti o radikalnoj reakciji ugnjetavanog deteta ili njegovih roditelja, to je prirodan sled dogadjaja.
I ko je na kraju kriv?
Država nije,ona ima diplomatski imunitet! 🙁
Nemam zamerke ne ovaj komentar. Istina 1000%
Ovo je zaista katastrofa.Samo mislim da tu nije kriva ni država,ni okruženje…krivi smo mi toditelji.Učitelj ili nastavnik (mislim na zvanje a ne na pol)bili su predmet obozavanja.Poštovanje ili strahopoštovanje(šta god)ali disciplina na prvom mestu.Od roditelja nisi smeo rec da kazes učirelju,nastavniku…Postovao si ga a i da nisi da ne daj Bože "laneš"nešto čekaj osudu i kaznu roditelja.Danas su svi sa svima drugari…odnos roditelj -dete,prosvetni radnik -učenik sve neki vajni drugari.Ne!Granica mora da postoji i da se zna i da se poštuje!Cujem svoje prijatelje kako ispred dece psuju,vredjaju i ponižavaju prosvetne radnike…eto primer kako se (ne)treba ponašati!
Ovo je obavezna lektira i trebalo bi da je naučimo naizust.
Tuga. Leva kolona-je l'ovo po IOPu?
Hvala na ovom tekstu! A sto se Ministarstva tice, oni ne resavaju probleme jer nemaju viziju, plan sta i kako dalje. Tamo sede isti ljudi koji prave reformu svoje reforme i tako stalno..Njima je ladovina, povlace kredite zs reforme, drze seminate, a odgovornost za uradjeno NE POSTOJI.
Baš me zanima kako će deset Božijih zapovesti izgledati u "novom ruhu". Zamislite da umesto "Ne ubij" kažete:Dobro razmisli kako će se ta osoba osećati kad joj budeš oduzeo život. 🙂
Deca su danas zasticena bolje od belih medveda.
Пријатељица која предаје у једној новосадској средњој школи ове године први пут добила да води одјељење,да буде разредна,питам је какви су ови клинци,каже мислила сам да су ужас док није био први родитељски,а кад сам видјела родитеље,почела сам да их обожавам,они су златни. Хвала домаћици блога на писању,љубави,прегалаштву,храбрости,недавно сам открио и јако радо свраћам. Проблем код просветара(имам их у фамилији) је што се буне само кад су у питању проценти и те теме,а кад их питаш како гледају на разне бласфемије које се врше у просвети,само те блиједо погледају. Један од најсвјетлијих примјера у српској просвети су никшићки професори српског језика,њих 26 и један из Херцег Новог,који су иступили у одбрану своје струке и свог достојанства и сви добили отказе,неки после 30 година рада,јер се нису наравно уклапали у хиљадугодишњу државност Црне Горе из 2006-те. Било је искушења,пријетњи,неки нису имали ни за хлеб,прокажени и заборављени од људи,али нису заборављени од Бога и Светог Василија,све им је враћено вишеструко,кроз породичну срећу и напредак,нове подухвате и видике и с тим да су се златним словима уписали у ред свих часних представника српске просвете. Не кажем да треба сви сад да баце дневнике,али само оваквим држањем свих може нешто да се промијени. У српском друштву је замрла мужевност и храброст,пуно је разлога за то и онда је нормално да је све поремећено. Велики поздрав и велико хвала.
U vezi slucaja u Ivanjici i sl. desavanja. Citala sam o tom slucaju….Ono sto meni nije jasno, a volela bi da mi ako neko zna odgovori na sledeca pitanja:
1. Kako je moguce da je tolika "guzva" u WC-u za vreme nastave?
2. Kako je moguce da I i VIII razred "posecuju" isti WC?
3. I ako je poznato (a sigurno jeste) da se to dogadja za vreme nastave zar onda skolski policajac ne bi trebao u toku nastave da bude u blizini WC-a?
4. Zar je zarad bezbednosti tesko napraviti unutar skole portirnice ( staklene zatvorene kabine sa stolicom ) na udarnim/kriticnim mestima?
5. I da li za vreme odmora postoje dezurni nastavnici ( kao nekad ) koji nadzoruju odredjene hodnike i kriticna mesta?
Mislim da nikako znak jednakosti ne moze stajati izmedju "Volim da vidim da zelite da savladate gradivo" i "Ti si stvarno izgubljen slucaj". Kakvo je to licemerje obratiti se osobi koja je za prezir kao podredjena/inferiorna osoba uzvisenim tonom punim postovanja.
Evo navescu slucaj od pre neki dan, a videla sam "crveni karton" zbog kojeg je decko od moje cerke ( a u pitanju su deca od 16 godina ) u Holandiji zajedno sa drugom isteran sa casa (nakon dva upozorenja da ne ometaju nastavu i nereagovanja – a "samo" su glasnije pricali ). Istog dana predvece par minuta pre nego sto ce izaci sa mojom cerkom u grad zove mentor da prijavi roditeljima "slucaj" i naravno dete dobija kaznu neizlazenja.
Ovde je sasvim normalno da za "sitnicu" budes isteran pardon "udaljen" sa casa i ja zaista ne poznajem roditelja koji nije po kratkom postupku odreagovao po sistemu "udri gde najvise boli". I mnogima se desilo, ali ne znam da se nekom ponovilo.
Da ne govorim da kad na kraju trimestra odlazimo na 7,5 minutni razgovor ( a razgovor traje tacno 7,5 minuta i pocinje u tacno zakazano vreme, a to regulise portir zvonom ) sa zeljenim nastavnikom, a posto su ucionice sa staklom prema hodniku ne mali broj puta sam videla dok cekam svoj red kako deca zajedno sa roditeljima izlaze uplakana nakon razgovora.
I moram priznati ti stakleni zidovi prema hodniku su sjajna stvar i u velikom broju slucajeva tajni svedok a i tajno oruzje pritiv bilo kakvog nasilja.
Код нас би вероватно поразбијали стакла.
У мојој школи је једно време било модерно да песницом направе рупу на вратима. Многа су врата имала рупе неколико година.
1. Могуће је да су четири осмака из различитих одељења питали наставнике да изађу у тоалет у исто време.
2. Могуће је да школа нема више спратова и тоалета.
3. Не мислите ваљда да свака школа има свог школског полицајца, и то у обе смене?
4. То би било на десетак места, вероватно, и било би потребно по исто толико наставника. Ко ће онда да држи наставу?
5. Наравно да постоје и дежурају. Не знам само како да улазим у мушке тоалете и проверавам шта раде, а да не будем оптужена за ко зна шта (радим у средњој школи). Узгред, у мојој школи дечаци имају занимљив хоби – у лепо уређеном и реновираном тоалету, каквог многи немају ни код куће, уместо у писоар, уринирају по врелим радијаторима. Смрад је несносан, теткице повраћају док чисте. Није то за дежурног наставника. То је за батине и поправни дом.
Ова мужевност на крају ми није баш најјаснија.
Да сам робот вјероватно бих лакше оставио коментар. Професорице можете да радите криптовање за руски ФСБ. Срби последњих времена биће зечјег срца. Рече давно један старац. После сваког рата ниво тестостерона код народа опада,најхрабрији не дочекају крај рата,остаје слабији генетски материјал да се размножава. Па појаве разних хемија,нових стилова живота. Чињеница је да мушкарци нису што су били. Имали смо једног рођака који је са 72 године направио два сина. И таквих примјера колико хоћеш. Сад имам пријатељицу(31 година) која ми се жали да не може више да чека да је спопадне дечко са којим се виђа(чини ми се да рече скоро два мјесеца). Комуналци у сред града ђевојци заврћу руку,вришти,запомаже,упалило се пар камера на телефонима да се то сними,али нико им није ни најмање одмогао да не черече ту ђевојку. По том питању био је изведен један експеримент,али не знам град,ако човјек иде улицом и двадесеторици појединачних пролазника на које наиђе опали шамар,а нико му не узврати,та средина се сматра уштројеном. Не спадамо још увијек ту,има хајдука још,али ситуација је јако јако лоша. Београдска омладина(већина 17-годишњаци),октобра 2010,брани престоницу,коју везану и оковану ритуално силују и сеире,државни секретар најављује језиву одмазду,а на тацну му се понудило све што је имало части и петље да буде тог дана на улицама и покуша да спријечи призивање Божијег гнијева на земљу. Уз помоћ сајбер гестапооа успјешно су приведени и забиљежени и клинци и родитељи,годинама позивани и опомињани пред нека ризична окупљања или утакмице и сад можемо да чекамо параду педофила уз кафицу и брошуру о сатници и садржају програма. Није ово за објављивање на овом лијепом блогу,сад ћу да пробам да ти пошаљем,прошли пут једва.
Јасно ми је опадање генетског потенцијала, што због ратова, што због тога што најбољи већ деценијама беже из ове земље. Оно што ми није било јасно, Угљеша, је веза између мужевности и мог текста 🙂 У просвети је много више жена.
Да има мушкости и ауторитета у породици.ђеца би сигурно другачија излазила на улицу и долазила у школу. А ако неко и даље инсистира да прави проблеме,увијек је у зборници био неко од колега расположен да бере уши. Било некад. Да је било мушкости сигурно не би могао да прође ЈАЗАС-ов камп и Гашово објашњење догађаја. Мени је то био сигнал да је са образовањем код нас готово,а њима да могу да почну то шта већ раде. Сада је изгледа вријеме да у просвети буде више припадника интервентне него жена.
[…] Клотфркет: Опростите школама, не знају шта раде (2.12.2017) […]
Zanimljiva priča. Koliko god loše izgledala situacija, setite se svoje prošlosti i da li ste bili zadovoljni sadašnošću. To definitivno nikom ne treba, niti postiže rezultate na dobar način. Treba naći nov način odgajanja i vaspitavanja dece. Vi u ovom tekstu predlažete diktaturu i tiraniju nad decom, i to nije u redu. Setite se da izjavljujete svoje mišljenje na temu nasilja kada smislite dogovor pogodan za obe strane. Decu smatrajte ljudima sa drugačijim shvatanjima i ciljevima.
Ako vam nije teško, napišite novi komentar, ali tako da može da se razume šta ste hteli da kažete, pošto stvarno ne mogu da se setim da li sam bila zadovoljna sadašnjošću.