Nasilje u školama je eskaliralo.
Znamo. Svima nam je jasno.

Roditelji se žale na nepažnju nastavnika, nastavnici na roditelje koji u školu šalju decu bez kućnog vaspitanja, analitičari pominju nasilje u medijima, ogromnu medijsku pažnju koja se posvećuje najkrvavijim zločinima, verbalno i fizičko nasilje i vulgarnost u rijaliti programima.

U međuvremenu se ne menjaju zakoni koji nastavnicima vezuju ruke. Sada je zabranjeno izbaciti đaka s nastave, ne smeš da mu daš jedinicu ako kaže da ne zna, moraš da mu daš dvojku ako prepozna korice udžbenika, ne možeš da ga izbaciš iz škole šta god da uradi (mislim, na papiru možeš, ali će ga školska uprava vratiti), ne smeš da kažeš roditelju da mu se dete drogira čak i ako imaš dokaze (ne smeš po zakonu, ozbiljna sam), dok ono divlja po školi ti moraš da vodiš računa o protokolima i procedurama jer ako tu nešto zezneš možeš da ostaneš bez licence…

Ruku na srce, ima i šta je do nas. Verujem da nema škole u kojoj detaljno nije propisan način oblačenja, ponašanja, upotrebe mobilnog telefona za vreme nastave, a opet nema baš mnogo direktora i nastavnika koji zbog kršenja tih odredbi udaljavaju đaka sa nastave, vraćaju ga kući da se presvuče, zovu roditelje da njima uruče zaplenjeni telefon nakon zloupotrebe. Naš kolega je čak i bio davljen kada je zadržao telefon, koleginica pretučena kada je zaključila jedinicu, i tako redom. Možda u tome leži uzrok nečinjenju, ali nije opravdanje.

A On nas gleda tako nesposobne, traljave i nikakve, i razmišlja šta da preduzme, pa da nam svima pokaže ko je najpametniji.

Mogao bi da lupi ćušku ministru kulture i informisanja i traži da se očas posla spreme zakoni po kojima bi se novine sa “krvavim” naslovnim stranama prodavale u tamnom celofanu, a rijaliti programi emitovali na kablovskim kanalima koji bi se dodatno plaćali. Mogao bi, ali neće.

Mogao bi da lupi ćušku ministru obrazovanja i traži da se izmene zakoni i vrati red u škole, i da traži da se ovaj mane racionalizacije po kojoj škole ostaju bez psihologa i pedagoga. Mogao bi, ali neće.

Mogao bi i ministra finansija da povuče za bradu i traži da nastavnik bude pristojno plaćen, jer bi samo tako mogao da motiviše najbolje za rad u obrazovanju. Mogao bi, ali neće.

Mogao bi da lupi čvrgu ministru policije i naredi mu da svaka škola mora da ima školskog policajca. Mogao bi, ali neće.

Mogao bi i da se izražajno obrati onom minstru za socijalni rad, što voli da recituje, i kaže mu da skine zabranu zapošljavanja u centrima za socijalni rad, da osnaži tu službu i omogući joj dovoljno kadrova za hvatanje u koštac sa svim posledicama beskrajno duge tranzicije. Mogao bi, ali neće.

Mislim, stisla bi Maja zvonce, sve bi se to izglasalo dok trepneš, ali On neće.

Mogao bi i od stranih investitora da traži da pristojno plaćaju radnike, pa da nam roditelji đaka žive kao ljudi. Kad ih već subvencioniše našim parama, mogao bi.
Ali neće.

Umesto svih smislenih rešenja, On je odabrao najbesmislenije.

Doći će u tu školu, baš u tu učionicu u kojoj se nasilje dogodilo, i On će lično održati čas!

Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar!
K’o ono onomad u Feketiću.

I ne, neće to biti zbog njegove lične promocije.
Ma kakvi! Sram bilo svakog ko je to pomislio.
Videćete, doći će sutra u Aranđelovac uz najstrožu zabranu novinarima da ga prate i kamermanima da ga snimaju.
On to zbog nas, a ne zbog sebe i jeftinog publiciteta.
Videćete.
Biće vam posle krivo što ste drukčije pomislili.

SUTRADAN, nekoliko sati nakon posete:

Na Pinku
Na N1
Na lokalnoj televiziji

Mrzi me dalje da tražim, ali jasno je na šta mislim.