Možda si svakodnevno prisutan dok se roditelji svađaju, tuku, vređaju. Tebe i ne vide. Ne zanima ih kako se osećaš, kako ti je u školi, s kim se družiš, šta te zanima u životu. Sramota te je da pozoveš društvo kući, jer ne znaš šta će da zateknu. Kada si bio manji bio si tužan i plakao si. Sada si već besan, mnogo besan. Dođe ti da se izdereš na njih i polupaš sve po kući. Nije ti jasno zašto baš ti moraš da imaš takav život, i u tebi bes stalno raste. Ono što ne znaš jeste da je još mnogo tvojih vršnjaka u sličnoj situaciji, nažalost. Imala sam đaka koji mi je pričao da kad krene svađa u kući, on izađe napolje i trči do iznemoglosti, i po kiši, i po snegu. Onda je otišao u lokalni bokserski klub i nije ga zanimalo da baš nešto boksuje, ali mu je mnogo značilo da udara u džak sve dok ga bes ne prođe. Poznajem i jednog sada odraslog čoveka, koji zbog oca koji je pio, u životu nije popio kap alkohola. Završio je škole i sada je uspešan čovek sa zdravom porodicom. I jedan i drugi su napravili izbor. Izabrali su da ne postanu nasilni, da ne postanu alkoholičari, da nikoga ne maltretiraju zbog svog opravdanog besa. Izabrali su put koji je u tom trenutku možda bio teži,ali ih nije odveo u popravni dom, u zatvor, u loše društvo iz koga retko ko izađe.

Svestan si toga da svoju porodicu ne možeš da popraviš. Nasilje u porodici je krivično delo, može i treba da se prijavi policiji, ali ne znam koliko bi dece bilo spremno da prijavi svoje roditelje. Međutim, i o tome možeš bar da popričaš sa nekom odraslom osobom u koju imaš poverenja. Neće moći da ti promeni roditelje, ali će možda moći da ti pomogne da lakše izdržiš period do završetka škole. Neka ti to bude cilj – izdrži do kraja školovanja, a onda idi negde, traži posao, organizuj svoj život bez takvih svakodnevnih stresova.

Možda ti se roditelji i ne tuku i ne svađaju, nego samo jurcaju za poslom, zarađuju, tebi kupe najskuplje patike i misle da je to ono što ti treba. A tebi treba da su češće kod kuće, da razgovaraju sa tobom, da ti pokažu da ih zanima šta ti se dešava, da ih interesuje šta je novo kod tebe. Čini ti se da ih ne zanimaš, da te ne poštuju, da im je sve važnije od tebe. Nije ti dovoljno da te pitaju da li ti treba novac. Želiš da te pitaju kako si, i da pri tom nikuda ne žure. Tužan si, a vremenom opet počne da raste bes. Želiš da im nečim privučeš pažnju, da uradiš nešto zbog čega će primetiti da postojiš, da im se osvetiš za to što ih nikada nema.

Nažalost, mnogi tvoji vršnjaci u takvim situacijama ne umeju da se izbore sa svojim besom. Onda urade najpogrešniju stvar, i bes iskale na onome nad kim mogu. To najčešće budu njihovi vršnjaci. Oni sa kojima bi trebalo da se druže, razgovaraju o problemima, pomažu jedni drugima. NJih tuku, maltretiraju, vređaju, ponižavaju, baš onako kako to roditelji rade kod kuće, ili samo da bi privukli pažnju roditelja.

Ti odluči da ne postaneš nasilnik.
Tuđe suze neće učiniti da tvoj problem nestane.
Neće ispraviti nepravdu.
Ne mora tako.
Imaš izbor.
Budi čovek.

Ako ćeš sada pomisliti da je lako meni da piskaram jer nisam ja ta koja prolazi kroz ono kroz šta ti prolaziš, delimično si u pravu. Ne prolazim kroz ono kroz šta ti prolaziš, ali te, kao što vidiš, ne osuđujem ukoliko si krenuo pogrešnim putem. Razumem te i volela bih da i ti bolje razumeš sebe i ono što ti se dešava. I veruj mi, nije mi lako čak ni da pišem. Znam da nijedno dete od 10 ili 16 godina ne može samo po sebi da bude zlo, ne može tek tako da uživa u tome da nekome nanosi bol. Nesrećno je koliko i žrtva nasilja. Nesrećno je i jer ne shvata da nije na putu da nasiljem prema nedužnima reši svoje probleme, već je na putu da postane kriminalac, a sa tog puta se najčešće ne vraća.

Ne mora tako.
Tvoj je izbor.
Izaberi pametno.
Izrasti u dobrog čoveka zbog koga niko nije plakao, vrištao u snu, strahovao da uopšte krene u školu. Nemoj biti taj koji će nekome upropastiti detinjstvo. Budi onaj koga će društvo voleti i poštovati. Znam, to je teži put, ali nemoj da budeš nasilni dripac samo zato što ti se trenutno čini da je tako lakše.

Pozdravljam te i navijam za tebe!