Poštovani sindikati, tj. sindikalne perjanice,

Blago svakom ministru obrazovanja dok ima vas.

Svedoci smo vaših međusobnih optuživanja i prepucavanja na društvenim mrežama.
Glavna pitanja kojima se bavite jesu ko je koga prvi pozvao, ko je koga ignorisao, da li da se vi pridružite njihovim akcijama ili oni vašim, ko je šurovao sa ministarstvom a ko nije, ko je pogrešno odabrao vreme za neku akciju, čija je akcija bolje organizovana, ko koristi sindikat samo za ličnu proociju, ko kome krade članove, zašto neki organizuju proteste a neki drugi izlete, ko je ono onomad rekao da …

Za to vreme, prosvetni radnici imaju sasvim drugačija pitanja.

• Dokle da radim na određeno?
• Šta sa direktorima koji ne primaju radnike sa liste, već imaju svoje kandidate?
• Zašto i dalje imam platu čistačice u Elektroprivredi?
• Zašto niko ne štiti nastavnika od nasilnih učenika i roditelja?
• Zašto se više bavimo birokratijom nego nastavom?
• Zašto se ne ujednače uslovi u kojima radimo, pa jedni imaju sve, a drugi tablu i kredu?
• Zašto i dalje imamo najmanje 30 đaka u odeljenju?
• Zašto škola i nastavnik nemaju nikakvu autonomiju?
• Zašto i dalje postoji ovakva inkluzija?
• Zašto ne postoji broj telefona ili imejl adresa u ministarstvu gde možemo dobiti odgovore kad nam uputstva i preporuke nisu jasni?
• Zašto se zahtevi školskih uprava toliko razlikuju od uprave do uprave?
• Zašto nam i dalje sve propisuju oni koji nikada nisu ušli u učionicu?
• Zašto su udžbenici toliko skupi, loši i prepuni grešaka?
• Zašto niko ne odgovara zbog akreditacije loših udžbenika
• Zašto i dalje postoje klanovi autora udžbenika i recenzenata?
• Zašto se obrazovanje oblikuje u skladu sa snagom lobi grupa?
• Zašto se reforma ne finansira iz domaćih sredstava u skladu sa interesima Srbije?
• Zašto i dalje postoje sumnjiva isturena odeljenja srednjih škola za brzu prekvalifikaciju medicinskog i farmaceutskog kadra?
• Zašto se ne pokreće pitanje osnivanja nastavničkih fakulteta?
• Zašto se ne pooštre kriterijumi za akreditaciju seminara?
• Zašto se ne obezbeđuju sredstva za smisleno stručno usavršavanje, po individualnim potrebama nastavnika?
• Zašto se stalno pokreću akcije koje nas udaljavaju od roditelja, umesto da u njima tražimo saveznike?

Pitanja ima bar još ovoliko.
Nijedno pitanje koje je prosvetnim radnicima bitno ne nalazi se među pitanjima kojima se sindikati danima i mesecima bave.

Da li su sindikati biznis? Imaju sve odlike kompanije, uključujući i marketing, istina veoma loš. Jeste li se učaurili u svojim međusobnim borbama i zaboravili zbog koga postojite?

Bez namere da osudim neke sindikate, a pohvalim neke druge, mogu jedino da zaključim da i među vama možemo samo da biramo manje zlo. Kao u politici. Naučite nešto iz tog političkog delovanja. Građani su birali manje zlo, birali, pa se umorili i postali apstinenti. Želite da se to i vama dogodi? Ili vam nije jasno da će vremenom doći do masovnog iščlanjivanja iz svih sindikata?

Ne bih želela da se to dogodi, jer je sindikat neophodan svakoj struci, pa i našoj, naročito danas.

I na kraju, znam da se sindikati bave radničkim pravima, a ne kvalitetom vaspitno-obrazovnog procesa. Pa ipak, stvarno ne bi bilo loše da se u sindikalne zahteve jednom ubaci i zahtev koji se bavi ovom strmom nizbrdicom kojom se obrazovanje u Srbiji ubrzano kreće. Mislim, ne može da škodi, pošto se ionako nijedan zahtev ne ispunjava. Bar neka se vidi da i o obrazovanju brinemo.

Uozbiljite se već jednom, spustite loptu u međusobnim razmiricama, počnite ozbiljnije da se bavite gorućim problemima i naučite da kompromise pravite među sobom, a ne sa ministarstvom!