Dok se ministar bavi sprečavanjem prepisivanja, zaboravlja na to da su baš propisi resornog ministarstva odgovorni za učenički stav ka hvatanju krivina. Ministar je napokon prestao da priča o uniformama.
Obukao je lovačko odelo i otišao u lov na veštice.
Da li će ih posle potapati u vodu ili paliti na lomači – videćemo.
Iskustvo nam govori da se neće desiti ama baš ništa, osim novinskih naslova.

Dok se ministar bavi sprečavanjem prepisivanja, zaboravlja na to da su baš propisi resornog ministarstva odgovorni za učenički stav ka hvatanju krivina. Opet ste propustili da u pravilnicima o ocenjivanju jasno naglasite da razlog popravljanja ocene na odeljenjskom veću NE SME biti opšti uspeh. Izbacivanje kategorije “opšti uspeh”, kao potpuno nepotrebne dok postoji prosečna ocena, bilo bi već preterano revolucionarno.

I dalje se tetoše najlošiji učenici, dok se najboljima sistem bavi na nivou pojedinačnog entuzijazma nastavnika. I dalje je spisak učeničkih prava pet puta duži od spiska obaveza. I dalje mnogo toga može, a ne mora. Štite se nasilnici, a ne žrtve; neradnici, a ne marljivi đaci. Akademska čestitost već godinama ne može da dođe na dnevni red Skupštine. Prepisuju ministri, a neće đaci?!

Na svakom koraku država poručuje đacima da je znanje nevažno, uspeh još manje. Najbolji nam i dalje odlaze jer ovde nemaju šta da traže. Ministar bi, na sve to, da đaci ozbiljno shvate obrazovanje i pošten rad. Pa kako? Ministarstvo nije u stanju da isprati realizaciju tako jednostavne odluke kao što je ona da se završetak osnovne škole ne slavi po kafanama, a hoće da se bavi ozbiljnim pitanjima čestitosti! Već godinama ne uspevate da organizujete polaganje za licencu direktora, a treba da vas shvatimo ozbiljno.

I dalje se okoštale strukture Ministarstva zgražavaju nad funkcionalnom nepismenošću đaka, a nikako da se dosete da ne valja nastavni plan i program. Nikako da se dosete da umesto nevladinih organizacija pozovu kolege iz učionica i ponude njima honorar da naprave školu valjanom.

Što je najgore, ne da se ne štedi, nego se pare rasipaju, ali ne tamo gde treba, nego tamo gde se naredi.

Umesto lovom na veštice, bolje bi vam bilo da se potrudite oko osnivanja nastavničkih fakulteta i motivacijom najboljih da baš njih upišu. Ovako, stvarno ne znam čemu se nadate. Nakon što su opštinske kancelarije prenatrpali kao vozove u Bangladešu, sada stranke namiruju zaslužne članove radnim mestima po školama i školskim odborima, a vi biste da škole valjaju.

Marice vam voze testove u škole! Testovi pod policijskom pratnjom?!

Sve su pogrešne odluke vaše, a sva krivica i odgovornost naša. Ne biva.

Zato, kad se vratite iz lova, sa trofejima ili bez njih, pređite malo i na obrazovanje, ali onako – ozbiljno. Urušeno je i haotično. Ne zna se red. Ne valja.

P.S. Primetite da platu nisam ni pomenula. Ne valja obrazovanje u Srbiji.