Takmičenje učenika ili iživljavanje oranizatora?
- klotfrket
- Feb, 27, 2017
- Nastavnici
- 15 Comments
Iz nekog razloga nastavnici osnovnih škola zaista vole da vode decu na takmičenja.
Zluradi kažu da je to više zbog nastavnika, a nastavnici da deca vole da se takmiče.
Roditelji se često žale da nastavnici naređuju dobrim đacima da se takmiče iz svega živog, a nastavnici tvrde da to nije istina.
Da se ja pitam, razvijali bismo duh solidarnosti i saradnje umesto takmičarskog duha, ali ne pitam se.
U srednjoj školi takođe postoje takmičenja.
Svoje đake sam vodila dva puta na takmičenje iz engleskog jezika. Kada sam videla da se stručne škole takmiče zajedno sa gimnazijama (različit nedeljni fond časova, različiti udžbenici, različit preporučeni nivo znanja po završetku školovanja), zaključila sam da bi moji učenici tamo samo saznali da su neuspešni. Čemu to?
Mislila sam da što je naučna disciplina egzaktnija, to su stvari na takmičenjima jasnije. Na primer, jednostavnije je pripremiti se iz prirodnih nauka, nego iz jezika. Onda se prošle godine dogodio skandal na takmičenju iz biologije, gde su nastavnici složno ustali i pobunili se protiv besmisla. Tom prilikom su sporan test sastavljali oni koji su na Biološkom fakultetu zaduženi za metodiku i didaktiku. Napravili su test neprimeren uzrastu učenika, uz očigledno nepoznavanje obima gradiva u osnovnoj školi.
Ove godine proslavilo se Društvo za strane jezike i književnost Srbije (DSJKS). Radi se o testu na opštinskom takmičenju iz engleskog jezika, za učenike osmog razreda, pošto u mlađim razredima nema takmičenja. Kolege kažu da su bar delovi testa skinuti sa interneta (mislim da su ga pronašli na nekom španskom sajtu), da sadrži deo koji se odnosi na poslovni engleski jezik, koji se u osnovnoj školi ne obrađuje. Delove testa i ključ možete pogledati ovde.
Koliko je test neprimeren učenicima osmog razreda možete zaključiti po tome što iz sledećih opština NIKO od učenika nije imao dovoljan broj bodova za plasman u naredni krug takmičenja: Čačak, Novi Beograd, Vračar, Rakovica, Palilula, Zvezdara, Grocka, Vršac, Aranđelovac, Vrnjačka Banja, Blace, Požega, Bački Petrovac, Mladenovac, Požarevac, Sremska Mitrovica, Bor, Kladovo, Ćuprija, Ivanjica, Jagodina, Lazarevac, Blace, Novi Sad, Bač, Bačka Palanka, Brus, Obrenovac, Kikinda, Subotica, Bela Palanka, Vladičin Han, Bogatić, Bojnik, Senta, Zemun, Topola, Inđija, Stara Pazova, Raška, i spisak sigurno nije konačan.
Prošlogodišnji test je takođe bio sporan, a kolege za ovogodišnji tvrde da nije samo bio pretežak i neprimeren uzrastu, već i loše sastavljen. Ima čak i mišljenja da je bilo lakših testova na prijemnom ispitu na Filološkom fakultetu.
Žao mi je učenika. Žao mi je zbog toga što im je po ko zna koji put poručeno da su neuspešni, nedovoljno dobri, da im je trud bio uzaludan. To su deca koja su do ovog trenutka obožavala engleski jezik, možda želela da ga studiraju jednog dana, da pre toga upišu filološke gimnazije ili bar društveno-jezički smer. To su deca koja su mnogo svog slobodnog vremena uložila u pripremu, na osnovu koje su na takmičenje otišla puna samopouzdanja. To su vredna deca.
A onda je sve to palo u vodu iz nečijeg hira. DSJKS je ponovo pokazalo da je nedoraslo sastavljanju testova i organizaciji takmičenja. U mojoj školi ima nekoliko nastavnika engleskog jezika, i za moje 23 godine staža NIJEDNOM nije stigao u školu poziv za sastanak ovog društva. Da li je to neko društvo zatvorenog tipa u kome se na rukovodećim pozicijama rotiraju dobre drugarice? Da li su toliko opčinjeni sobom i svojim postojanjem da smatraju da je nepotrebno da se uopšte obrate nastavnicima Srbije nekim izvinjenjem, objašnjenjem, priznavanjem greške?
A kad smo kod nastavnika…
Poštovane koleginice i kolege, da li shvatate da svakim učešćem na ovim takmičenjima svako od vas daje lični doprinos priznavanju legitimiteta Društvu na čiji se rad toliko žalite? Ne sumnjam da vam je namera u trenutku kada počnete da pripremate đake za takmičenje dobra, ali ne razumem koliko tačno puta treba da se dogodi da sa takmičenja vratite utučenu decu, a da nakon toga sa kolegama komentarišete loš rad Društva. Ukoliko ste baš toliko ubeđeni da dodatna nastava ne može da se organizuje ako nema takmičenja, da deca (a ni vi) u tom slučaju ne bi bila motivisana za rad, zašto ne organizujete takmičenja na nivou svoje opštine ili grada, pa proglasite najbolje poznavaoce engleskog jezika u vašem gradu? Pa još ako nađete i nekog sponzora da najboljima pokloni nagrade, zar to ne bi bilo divno?
Zbog čega svako od vas svojim učešćem podržava rad Društva i održava ga u životu? Zašto jednostavno ne bojkotujete njihovu nestručnost i nespremnost na saradnju?
Čujem da je doneta odluka da se ponovi opštinsko takmičenje.
Iskreno se nadam da će bar roditelji dece biti spremniji na to da svoju decu poštede još jednog stresa.
Mislim, ako već vi niste.
Jednostavno – bojkot!
Bojkot ponovljenog opštinskog takmičenja, bojkot ostalih nivoa takmičenja, bojkot i sledeće godine! Bojkot dok DSJKS ne izađe iz svoje samodopadljivosti, samoživosti i nesaradljivosti.
Predložila bih i da od Ministarstva tražite da im ukine pravo na organizaciju takmičenja, jer nisu dorasli tom zadatku. Bolje je da dve-tri godine ne vodite đake na to takmičenje, nego da dozvolite da ih nekompetentni sastavljači testova ponižavaju.
Ne govorim u prvom licu množine, jer mene te njihove igrarije ne dotiču, ne učestvujem u njima i ne dam im da mojim đacima ruše snove. Imam učenike koji su uspevali da upišu Egleski jezik, imam i ove godine maturantkinju koja se za to sprema. Fino, lagano, bez previše halabuke, i ispod radara “stručnjaka” iz Društva.
Znači – moguće je.
Na kraju, želim vam da se sve ovo razreši u korist dece, jer ne zaboravimo svi zajedno – sve je to zbog dece, ne zbog nas.
Društvu želim da se, ovakvo kakvo je, ugasi i da ga se jednoga dana samo sećamo, po zlu.
Dodatak:
- Poslednji podaci o licima odgovornim za takmičenja, a koji se mogu naći na sajtu Društva, datiraju iz decembra 2015 (!).
- Po tim podacima, ime koordinatora za takmičenje iz engleskog jezika je Ljiljana Poša (Fizički fakultet). Koordinator takmičenja za sve jezike je Dušica Blažić. Nema ni traga ni glasa o licima odgovornim za ovogodišnje takmičenje ili o sastavljaču testa.
- Jedino što se na Fejsbuk stranici Društva može naći o spornom takmičenju, jeste sledeća objava:
“Po dobijanju svih zvaničnih rezultata sa takmičenja iz svih jezika i iz svih opština, Društvo će odlučivati o mogućnosti izmene propozicija u vezi sa plasmanom na naredni nivo takmičenja. Svakako je u interesu svima koji se bave nastavom jezika da se najbolje plasirani učenici pojave i na narednom nivou takmičenja.”
15 Responses so far.
Leave a Reply Cancel reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Сложићу се са већином, али бих на Ваше питање зашто генерално не бојкотујемо навела неке разлоге: 1. Та деца чекају 8 година то такмичење. Ја знам колико то је такмичење неквалитетно, али не може се то доказати сваком ученику, а ни родитељу. Ко сам ја да му ускратим право на то? Ако он то жели, још се више осећам обавезном да му помогнем у припреми. И да не буде забуне, нисам од оних којима је такмичење битно, ово свакако не. 2. Наставници се доказују и хвале дечјим успесима кажу неки. Има тога, наравно, али не волим да генерализујем. Знам и доста оних који то не раде. Лично сматрам да је успех ученика његов 80 посто, мој 20 посто и то под условом да је ученик талентован и мотивисан и да има ширу културу, али враћам се на тачку 1, неки ученици и родитељи воле да се такмиче. Воле и неки наставници, па се надају да ће доћи година када ће бити нормалан тест, али се узалуд надају. 3. Нимало небитна ставка за сваког просветара: бодовање. По правилнику о бодовању односно по том члану ПКУ такмичење се бодује. За оне који нису у просвети то значи да се бодује успех ученика и да улази у укупан збир бодова наставника када се одлучује ко губи норму или посао у потпуности. Наравно да је наставник донекле заслужан за успех ученика на такмичењу, али је аспурдно бодовати ову ставку код наставника који рецимо ради у сеоској или неподељеној школи, чији се ђаци касније такмиче са децом која иду по приватним школама. И сама ћу дати дете у приватну школу, јер 2 часа језика недељно нису довољна, тако да не осуђујем родитеље који их тамо шаљу, али надметање таквих ђака и касније бодовање те ставке је апсурд. Губљење посла није мала ствар, па разумем зашто би неки да се такмиче и по том основу. 4. Ако радите у школи која уважава ваше мишљење, а ђаци су довољно стари и зрели да вам верују и разумеју вас када им објасните зашто је ово такмичење лоше, онда разумем зашто тако одсечно говорите о бојкоту. Но, не раде сви у таквим срединама. Људи су уплашени, држе се за сламку да задрже посао. Неће сваки директор оберучке дочекати одлуку наставника да бојкотује такмичење, а неће то учинити ни сви осмаци, јер нису сви довољно зрели да сагледају реално ситуацију. Овај Ваш чланак је занимљив, али дефинитивно заслужује и наставак, делом везан за развој ситуације, а делом одговоре на питања која сте нам поставили.
Уместо одговора, ево текста од пре годину дана:
http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs/2016/03/blog-post.html
Anonimni, u vezi sa stavkom 3 koju ste naveli kao bitnu, a to je bodovanje. Kada pogledate kako se boduje (2 boda za prvo na opstinskom, 4 za prvo na okruznom itd.) zvuci lepo kada bi se sabirale sve godine. Ali gle cuda-samo jedno najbolje u karijeri! To znaci, hipoteticki, ako jedan Vas ucenik, jednom, osvoji prvo mesto na republickom, Vi dobijate 6 bodova. I tacka. Kraj. Nista se vise nikad ne dodaje. Pa Vi sad vidite koliko je to bitna stavka. Tih 6 bodova mogu na bilo kom samostalno osmisljenom projektu da dobijem ko od sale. A za rangiranje sa kolegama-dozivela i to. Donela sve sa takmicenja, podatke o objavljenim radovima (1 bod!) itd., ali jedno je bitno-staz iliti duzina boravka u prosveti. Znaci takmicenje kao bitno za bodovanje okacite macku o rep. Pozdrav od biologa koji zbog proslogodisnjeg takmicenja bojkotuje ovogodisnje!
definitivno se slazem sa svim iznetim (mada moram da priznam da i sama trenutno spremam djake za takmicenje (doduse njihova je zelja), ali sam im rekla da se test pravi da se pokaze sta ne znaju, a ne sta znaju). Moram samo da odgovorim na jedno od pitanja u tekstu – zasto se nastavnici sami ne udruze i ne naprave takmicenje kako dolikuje – neki su poceli. Udruzenje nastavnika engleskog jezika iz Nisa NELTA vec drugu godinu zaredom organizuje gradsko takmicenje za ucenike sedmog razreda osnovnih i treceg razreda srednjih skola (jer za njih nema nikakvog zvanicnog takmicenja). Sam test je koncipiran tako da ocenjuje funkcionalno znanje jezika, a ne bubanje gramatickih pravila i recenicnih transformacija. Nasli smo i sponzore, pa prva tri mesta dobijaju lepe knjige na engleskom ili gramatike, a SVI ucesnici dobijaju diplomu kojom im se zahvaljujemo na ucescu. za sada su reakcije ucenika i nastavnika vrlo pozitivne, pa se nadam da cemo da nastavimo sa svim tim (mada, bojim se da entuzijazam uvek jednih istih ljudi ipak ima svoj rok trajanja. Ali, radi se nesto, nije samo prazna prica. Jos samo da dodam, za ucenike srednjih skola uzima se u obzir i to da li dolaze iz strucnih skola, pa je za njih prag koji je potrebno preskociti za osvajanje nekog mesta malo nizi.
Nastavite da pisete, s uzivanjem citam Vase postove i objave. Veliki pozdrav iz Nisa.
Браво, Мирјана!
Тако и треба 🙂
A sta mislite o takmicenju u recitovanju?
Не разумем шта то треба да мислим о текмичењу у рецитовању.
Ima nas još entuzijasta… (http://jezickikutakkikinda.blogspot.rs/2013/03/takmicenje-u-poznavanju-stranih-jezika.html)
Pozdrav sa severa Banata =)
Moj sin je radio ovaj test. Na republickom nivou je po broju bodova bio drugi(24)!
Znaci po ovom testu, moze odmah da upise odmah filoloski fakultet, da se ne bakcemo sa jezickom gimnazijom! 😉
Што се такмичења из рецитовања тиче, редовни ученици који стигну на Републичко (и ови из стручних школа, ако им се посрећи -а ја двапут то фоживех) не само да се такмиче са гимназијалцима, већ и са онима који иду у приватне уметничке школе или у неки драмски студио (а неке од њих, на пример, у Бгд-у воде и познати драмски уметници).
То такмичење чак и не организује Министарство просвете, већ Савез КУД-ова у сарадњи са Друштвом пријатеља деце.
У мојој општини, откако је промењена власт (а има томе неколико годиница)то Друштво, које је организовало бројне манифестације, и које постоји више од 100 година, не добија ни динар за све те манифестације, тако да школа мора да плати учешће свог рецитатора.
Ето, тако је са тим такмичењем. 🙁
И ја бих рекла нешто за телевизију.:-)
Исти је систем и за такмичење из граматике.
Ми, који радимо у средњим стручним школама, имамо недељно три часа за граматику и књижевност. Наравно, више пажње посвећујемо књижевности јер деца заврше основну школу са две -три прочитане лектире, па се онда ишчуђавају што је САД другачије и не знају како се то "ради"лектира и чему то служи.
Та деца, која имају укупно три часа језика, правописа, граматике, шисменог и усменог изражавања, такмиче се са гимназијалцима и Филолошком гимназијом.
Ево, на данашњем такмичењу, прваци су имали, од двадесет питања, четири из акцената,а ниједан из гласовних промена, а да не говорим о томе што Друштво сваке године накнадно, кад тестови буду прегледани, јави да може још нешто да се призна или не призна.
Одувек је то тако. Ни наше Друштво за српски језик и књижевност никад није показало вољу да исправи неправду која произилази из неравноправног положаја, тј. неједнаког броја часова.:-(
Такмичење у рецитовању није такмичење у знању, па је свеједно из којих су школа такмичари, колики је недељни фонд и по ком програму раде.
Такмичење из енглеског језика је све супротно од тога, тако да и даље не разумем какве везе има рецитовање са овим текстом.
Potvrđujem da profesorka Boba ne podržava takmičenja! 🙂 Jedne godine je bilo priče da će naša škola učestvovati, ali nam je profesorka Boba objasnila razloge zbog kojih ne treba da učestvujemo, ne zbog (ne)znanja već zbog neravnopravnosti.
Potrebe đaka uvek na prvom mestu!
Postovani
Juce 23,2:2019, je ponovo na opstinskom takmicenju iz engleskog jezika bila katastrofa: Nezvanicno od nastavnice cujem da je na opstini Vracar proslo samo troje dece. Danas vise od 24h od takmicenja jos nema ni resenja testa ni rang liste dok je za takmicenje iz francuskog koje je danas odrzano vec sve poznato
Hoce li vise ministarstvo reagovati ili ce se deca i dalje ubijati u pojam
Ministarstvo nije organizator takmičenja. Zašto bi reagovalo?
Treba da reaguju nastavnici tako što će bojkotovati taj cirkus, ili se organizovati i sami sprovoditi takmičenja.
Iskreno, ja sam veliki protivnik takmičenja.