“Opasni kriminalci” haraju prosvetom
Oslobođen je Kertes.
Oslobođen je Dinkić.
Oslobođen je Karić.
Huliganima na stadionima država ne može ništa, po priznanju predsednika Vlade.
Zukorlićevoj divljoj gradnji država ne može ništa, po priznanju predsednika Vlade.
Ali zato, ima gde može!
Ima gde je država hrabro stala u odbranu prava, bezbednosti i mirnog sna svih nas i naše dece.
Dolijali su okoreli kriminalci, zlostavljači i nasilnici – Živadin Disić, Petar Blagojević i Smilja Janković. Ovi strašni ljudi učinili su strašne stvari: prvi se potukao s kolegom, tako što ga je kolega udario pred svedocima, i to je to; drugi je udaljio problematičnog učenika sa časa, i to uz pomoć pedagoga; treća je učeniku kome je “ispeglana” ocena iz njenog predmeta poručila da ako je petica problem, može odmah da mu je zaključi i ne mora ni da dolazi na njene časove. Ovo troje nasilnika i zlostavljača je zaista počinilo neviđene zločine, te su i zaslužili najoštrije kazne – oduzeta im je licenca za rad pre nego što su okončani sporovi u kojima se njihova krivica dokazuje. Požurilo se malo, ali tako i treba kada su ovako stravični zločini u pitanju!
Državo, svaka ti čast!
Ovi ljudi su samo na osnovu disciplinskog postupka u školi dobili otkaz i oduzeta im je licenca za rad, što znači da više ne mogu da se zaposle ni u jednoj školskoj ustanovi.
Državi je nebitno to što u sudskim sporovima njihova krivica nije dokazana, pa samim tim nema ni osnova za oduzimanje licence ili otkaz.
Disić pokušava da se za pravdu izbori već tri godine, kao i Blagojević. Koleginica Janković se za pravdu bori od 2015. godine.
Moguće je izračunati koliko ih je ova nepravda koštala u novcu.
Nemoguće je izračunati koliko ih je koštala živaca i zdravlja.
Nakon što su iscrpeli sve ostale mogućnosti, od srede, 8. februara, štrajkuju glađu ispred zgrade Vlade Republike Srbije, u Nemanjinoj. Piju vodu, sa malo šećera i soli. Dane i noći provode na trotoaru, na beogradskoj košavi. Na nekoliko metara od vrata koja vode u zgradu Vlade, stoje ili leže ogrnuti ćebićima. Stiropor na koji su mogli da sednu neko im je ukrao. Druge noći su im dostavljene vreće za spavanje, iz kojih na nizbrdici iskliznu pa ih pred zoru probudi hladnoća betona. Promrzli su i ozebli, imaju grčeve od gladi i ne odustaju.
Disić kaže da mu povratka u Niš nema. Ili će se vratiti sa potpisanim rešenjem o vraćanju licence, ili se neće vratiti živ. Kada ga kolege obiđu, ponudi im svoje ćebe da se ogrnu jer vidi da drhte od zime.
Blagojević je štrajk započeo veoma narušenog zdravlja, sa najozbiljnijom dijagnozom. Zbog toga se u noći skloni na sat-dva, ali se brzo vrati na trotoar u Nemanjinoj.
Smilju su Disić i Blagojević ubedili da kao žena ne treba stalno da bude sa njima i izlaže se takvim naporima. I ona se ponekad malo odmori, ali je ipak najčešće sa njima i pruža im podršku.
U trenutku objavljivanja ovog teksta njih troje su na betonu već više od 77 sati.
Petar Blagojević izgleda veoma loše, Disić je već pomodreo od hladnoće.
Za to vreme, ministar Šarčević je uspeo da sastavi nekoliko rečenica, pa je tražio imejl adrese kolega da im dostavi taj tekstić. U tekstiću se kaže:
Poštovani,Povodom Vašeg obraćanja Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja radi vraćanja licenci, mišljenja smo da se licence mogu vratiti do okončanja sudskih postupaka, pod uslovom da za to dobijemo potvrde drugih relevantnih institucija, sa kojima ćemo narednih dana obaviti potrebne konsultacije. Po pribavljenim mišljenjima biće doneta odluka o svim zahtevima, o čemu ćete biti obavešteni.MinistarMladen Šarčević
Ne može čovek da ne oda priznanje ministru zbog ovolikog truda, čovečnosti i kolegijalnosti. Čak je i kolegama tražio imejl adrese. Svaka čast! Nije mu bilo mrsko, iako se radi o okorelim prosvetnim kriminalcima.
A sad malo o onima koji čuvaju ugled prosvete.
Kažu da je na Disićevo mesto došao zet jedne prosvetne inspektorke.
Kažu da postoji izvesna gospođa koja ima veze sa licencama, a kojoj se pare ne gade i sa kojom se lako možete dogovoriti. Kažu da postoje direktori koji pažljivo biraju članove disciplinske komisije i koji vas za tili čas mogu suspendovati ili vam uručiti otkaz. Kažu i da postoje direktori koji na sličan način obrlate i članove školskog odbora, pa nemate ni kome da se žalite.
I onda vam ne preostaje ništa drugo nego da se pomirite sa etiketom “zlostavljač” i “nasilnik”, osim ukoliko niste Diske, Pera ili Smilja. Oni se ne mire i odlučni su da istraju do kraja. U ovom trenutku ne brane samo svoje pravo na rad, već i moje i tvoje. U ovom trenutku brane pravo na zdrav razum po kome ne možeš biti kriv dok sud ne kaže da to jesi. U ovom trenutku se bore protiv svih bahatih direktora i okoštalog sistema u kome se pravi kriminalci vozikaju u besnim, toplim automobilima, i verovatno brže nego što je dozvoljeno baš u ovom trenutku lete Nemanjinom, pitajući se kakvi ono klošari umotani u ćebad leže na trotoaru.
Verovatno nam nije jasno koliko ovi hrabri ljudi već danima vode bitku svih nas.
Od nas ne očekuju ništa, a ako im ponudimo toplu ljudsku reč, dali smo im sve što im je danas potrebno.
(Fotografije korišćene u tekstu napravile su moje kolege, a preuzete su sa društvenih mreža)
P.S. Nakon četiri noći i dana provedena na betonu, Disketa je Hitna odvezla u nedelju prepodne. Baš u tim trenucima predstavnici ministarstva su pred predstavnicima sindikata činili “nadljudske napore” da smisle rešenje. Ministar nije prisustvovao izvođenju predstave jer je nedelja ipak blag dan. Na kraju je odlučeno da će do ponedeljka u 15 časova štrajkači biti pozvani u Ministarstvo da im se uruče “neka rešenja”. Kakva – pojma nemamo!
Na ovaj način, vlast nam šalje poruku da svako ko se na neki način bude usprotivio ili suprotstavio direktoru, ili gospodi na vlasti može ostati bez licence. Poražavajuće je i to što vraćanje licence ne znači vraćanje na posao. Ovakvi slučajevi kao i "Savamala" pokazuju koliko je misleći običan mali čovek nezaštićen- još gore diskriminisan!
Оволико бахатости, бесрамности, иживљавања и демонстрирања силе ја не памтим.
Saosećam najdublje sa kolegama,doživela sam isto poniženje… Koliko sam ili nisam imala sreće da zadržim svoj posao uz nadenutu etiketu nasilnika,pitanje je… Nema više ni ljubavi ni smisla u ovome što radim, uspeli su da ubiju sve… Njima pružam svu podršku,znam koliko im treba…Nadam se da će im se ostvariti sve što ovim žele da postignu i da će ostati zdravi posle svega,koliko je to moguće…
Skoro tri decenije, sa pištaljkom koja mi postade nastavno sredstvo, zloputam po trgovima i pločnicima, tražeći pravdu i pravo. Nadao se i nadao, i izgubio i to što se poslednje gubi. Ovog puta i definitivno. Šta god da se desi, kako god da se reši, ovo više niko ne može ispraviti. Zapisano po prvi put u istoriji prosvete. Da li ovo dopire do njih? Stide li se? Grize li ih savest? Spavaju li? Zapamtite, mi se budimo! Jesmo još sanjivi, ali se budimo!
Е, мој Милоше, и ја се још само у то уздам. Када изађемо из зимског сна, изаћи ћемо и гладни и љути.
А стид и савест су овој гарнитури непозната категорија.
E moji prosvetari !!! Pitam se samo koliko se samo mozete saviti ,kleknuti i nisko pasti pre nego sto ucinite nesto . Nije vama toliko lose cim su ispred vlade samo troje vasih kolega . Mislite da se stvari resavaju lajkovima I komentarima. Mislim da ste dovoljno pametni I skolovani da znate da se ne resavaju.Ili se nosite onom : ,,jos koja godina do penzije ,de sad da talasamo" , ili ,, sta ako nam opet odbiju koju hiljadu ako izadjemo na ulicu" ili je mozda jos hladno pa kad ogreje sunce, ili cete posle praznika,ili raspusta ,ili zimskog sna … A dobri su vam I sindikati,nema sta. Mada,znaju oni kakvi ste vi pa vas I ne uznemiravaju.Uzivajte u svojim vikendima,praznicima,raspustima dok neka nepravda bude I vama licno naneta ,pa onda na plocnik ispred vlade. Ako bude srece bice vas cetvoro.
Ja ne mogu da verujem da je samo 1 do 1,5% ljudi u Velikoj zbornici dotakla ova prica.Ko smo mi?
Delite,samo delite! Ne dajmo da njihova muka ostane nevidljiva.
Kolega Miloše, to je njihov trend „prvi put u Srbiji”. Bahato, odvratno… tri tačke da ne bih psovala. 🙁
Нити је Велика зборница српска просвета, нити је прича дотакла само оне који су се огласили.
Ненаде, није да нема истине у вашим речима.
Што се викенда и празника тиче, имају их сви државни службеници, а познајем многе који раде код приватника па су им то такође нерадни дани.
Распусте имају ђаци, ми имамо годишњи одмор, који не узимамо кад смо уморни или болесни, или када нам треба, него када морамо. Тако да бих ипак рекла да према просветним радницима гајите извесни анимозитет, и да вас је то навело да оставите коментар, а не мука ових људи.
Prosvetna mafija funkcioniše na relaciji, Školska uprava – Prosvetna inspekcija – Direktor škole sa svojim školskim odborom ! Slučaj nastavnika Disića je očit primer tih relacija. I umesto da nadležni iz ministarstva prosvete na tom primeru u Nišu jednom opsežnom istragom utvrde ono što svi u gradu znaju i jednim potezom očiste kriminalce iz prosvete(za početak u ovom gradu) oni informacije traže i dobijaju upravo od glavnih aktera učinjene nepravde prema ovom nastavniku, od odgovornih iz školske uprave i republičke prosvetne inspekcije u Nišu tj. osobe koja je zaposlila zeta !
Više nego sramno, više nego bahato…neka nam je Bog u pomoći!
Браво!
А пре свега тога толико нечовечно, да не могу а да се не запитам од каквог су зла неки људи направљени.
Трудимо се сви колико можемо.
Чудо једно како обичан човек буде невидљив у неким ситуацијама.
Zao mi je sto ste stekli takav utisak , moj kriticki odnos je bio usmeren samo ka tome da prvo vi kao prosvetari pa onda mi kao posmatraci ne cinimo dovoljno za muku ovih cestitih ljudi. Ali prvo vi pa mi za vama.
А мој критички однос је према онима који никада нису радили наш посао, али им то не смета да нам помињу распусте, викенде и празнике. Са делом о инертности сам се сложила у првој реченици.
GUBINADITIS
"Danas nam je divno dno"