Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) krovni je zakon douniverzitetskog obrazovanja u Republici Srbiji. Pokriva sve najvažnije oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, kao i obrazovanja odraslih. Svi ostali zakoni i podzakonska akta moraju biti usklađeni sa njim. On treba da predstavlja temelj na kome se zasniva proces obrazovanja i vaspitanja svih predškolskih i školskih ustanova u državi, ali i da pokaže trend kojim se obrazovanje kreće.Tokom mandata prethodnog ministra, Srđana Verbića, postojala je ideja da se usvoje izmene i dopune postojećeg ZOSOV-a, što bi značalo intervenciju na najviše 30% članova Zakona.Novi ministar, kao predstavnik nove vrste ljudi u Srbiji, energičnih, preduzimljivih, onih koji spavaju četiri sata, mogu da ne idu u toalet čitavog dana i iz dubine duše preziru i grde sve koji im po radnim navikama nisu slični, odlučio je da donese sasvim nov krovni zakon i za izradu nacrta ovlastio izvesnu radnu grupu. U izradi ovog Zakona nisu učestvovali predstavnici sindikata, kao ni predstavnici Nacionalnog prosvetnog saveta, esnafskih udruženja nastavnika. Učestvovali su samo “neki ljudi”. Koji? Nemamo pojma. Znamo samo da su izmislili pojam “ukor razrednog veća”, dok “ukor odeljenjskog veća” ne postoji (Član 167). Ekspertski.
Pošto sam imala uvid u radne verzije nacrta od 19. i 23. januara, primećujem da je ova konačna verzija razrešila veliku glupost koja je postojala u prethodnim verzijama. Školski odbor neće imati do devet članova, već uvek devet članova, sa strukturom koju je i do sada imao: po tri predstavnika zaposlenih, roditelja i jedinice lokalne samouprave. Stoji i da je opština DUŽNA da verifikuje mandat članova koje predlože ustanova i savet roditelja, ukoliko je izbor sproveden po zakonu. Lepo.Međutim, ubuduće će direktore birati ministar lično (Član 75.). ŠO sprovodi konkursnu proceduru, formira konkursnu komisiju, pribavlja mišljenje SVIH zaposlenih (ne samo nastavnika), vrši proveru dokumentacije, a onda sve te ‘artije šalje ministru, koji će po njemu znanim kriterijumima odabrati direktora. Pri tom ga ni na šta ne obavezuje ni mišljenje zaposlenih, ni mišljenje ŠO. Ministar Šarčević je ovakav potez u javnosti pokušao da obrazloži time što mnogim direktorima nije problem da obezbede prostu većinu među članovima ŠO, što je do sada bio slučaj, pa nam onda svakojaki postaju direktori. Nakon dodeljivanja Svetosavske nagrade predsedniku Izvršnog odbora Srpske napredne stranke (koji je i predsednik opštine UB i po priznanju predsednika Vlade RS njegov kum), i postavljanja poverenika Srpske napredne stranke u Šapcu za pomoćnika ministra, prilično je jasno o kakvim će se kriterijumima raditi.
I da – broj mandata ostaje neograničen. Ko sa svim vlastima ume lepo, može na funkciji mirno da čeka penziju. Radio, ne radio. Zahvalno udruženje zahvalnih direktora škola imaće svog predstavnika u Nacionalnom prosvetnom savetu (Član 20).Novi ZOSOV predviđa i da nastavnici u školi provode 30 sati nedeljno (Član 147). Pored 24 časa neposrednog rada s učenicima, dodajte dežurstvo, roditelje, tim, a ostalo smislite šta ćete da radite u školi. Nakon što odsedite propisano vreme, trčite kući da sve što treba kucate na svojim računarima, da listate svoju stručnu literaturu, pravite prezentacije na svojim računarima i na kraju odštampate sve što vam treba na svojim štampačima. Prepisali smo taj deo iz nečijeg zakona, ali smo zaboravili da prepišemo i njihove uslove rada, zar ne? Kolege koje putuju do radnog mesta ili rade u nekoliko škola, neka ne brinu. Sve će to direktori koje vam ministar  odabere lepo da organizuju.Uzgred, kako to izgleda u drugim zemljama možete pogledati u ovom tekstu, koji je napisan pre dve i po godine.Dalje, novi ZOSOV ne prepoznaje normu od 18 časova nastavnicima sa obaveznim pismenim zadacima. Svima je norma 20 časova (Član 148). Beše nismo dovoljno uštedeli otpuštanjima? Sada ćemo.Što se kolega iz Čačka tiče, što su odbijali eksternu evaluaciju, odbijali su. Sada je to razlog za oduzimanje licence (Član 138, stav 5).Bili su to samo neki od članova koji su mi upali u oči. Tiču se nastavnika i funkcionisanja politizovane i centralizovane škole.Međutim, postoji niz članova koji će možda još ozbiljnije upropastiti naše obrazovanje. Tiču se opšteg trenda u delu zapadnih zemalja kojima se đacima jednostavno daje moć. To nema nikakve veze sa idejom da učenik treba da bude u centru nastavnog procesa. Ta je ideja dobra. Nema veze ni sa tim da se u školi svi moraju ponašati uljudno. I to je normalno. Ovi članovi se tiču veoma nepreciznih definicija nekih pojmova, koje mogu dovesti do brojnih zloupotreba, uvek na štetu prosvetnog radnika i uvek u korist učenika, kako god se on ponašao.

• Iz Člana 60:

“U ustanovi je zabranjeno svako ponašanje zaposlenog prema detetu, odnosno učeniku, deteta, odnosno učenika prema zaposlenom, deteta, odnosno učenika prema drugom detetu, odnosno učeniku kojim se vrši fizičko, psihičko i socijalno nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje i seksualno zlostavljanje.”

Ovo uopšte ne bi bilo sporno, da nema sledećeg dela teksta u istom Članu:

“Pod psihičkim nasiljem, u smislu stava 1. ovog člana smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta i učenika.”

Ko je taj ko određuje da li je nešto dovelo do trenutnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja deteta? Da li tu spada učenik koji plače jer je jedva dobio trojku (u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju), a tako je želeo četvorku? Da li tu spada i učenik koga je nastavnik deset puta u toku istog časa opomenuo da ne ometa nastavu, pa mu jedanaesti put podviknuo da se smiri, a učenik se onda silno razljutio? Ima li iko u ovoj državi svest o tome kakve generacije pravimo ovakvim tetošenjem?!

• U Članu 157, stav 2. piše da učenik ima prava na uvažavanje ličnosti. Opet, ništa sporno da je bar malo definisano, a nije. Zato ima šta jeste:

“Učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika može da podnese pisanu prijavu direktoru ustanove u slučaju povrede prava iz stava 2. ovog člana ili neprimerenog ponašanja zaposlenih prema detetu i učeniku, u skladu sa opštim aktom ustanove, u roku od osam dana od dana saznanja o povredi prava.” 

Znači, kad god roditelj proceni, a po priči svog deteta, da ličnost njegovog deteta nije uvažena, može da prijavljuje nastavnike direktoru.

• Iz Člana 117:

“Za učenika koji na kraju nastavne godine ima ocenu nedovoljan (1) iz najviše dva nastavna predmeta, škola je dužna da organizuje produžnu nastavu koju je učenik obavezan da pohađa, odmah nakon završetka nastavne godine.

Trajanje produžne nastave utvrđuje pedagoški kolegijum. 

Trajanje produžne nastave utvrđuje se po nastavnim predmetima i ne može biti kraće od 10 i duže od 25 časova po nastavnom predmetu.

Ukoliko učenik tokom produžne nastave ostvari osnovni nivo standarda, nastavnik predlaže odeljenskom veću da zaključi učeniku prelaznu ocenu.

Ukoliko učenik tokom produžne nastave ne ostvari osnovni nivo standarda, upućuje se na polaganje popravnog ispita.”

Idemo sa dodatnim ohrabrivanjem lenjosti, nerada, neodgovornosti učenika i kampanjskim učenjem. Idemo sa produžnom nastavom za one koji su i sa redovne nastave bežali, na dopunsku nisu ni dolazili, a od 1. septembra do polovine juna umeli samo da kažu “Nisam spreman”. I još da im damo šansu da za tih desetak časova (dva radna dana) poprave jedinice, da se deca ne maltretiraju za vreme leta. To su i inače takvi vunderkindi, posvećeni učenju, da će za desetak časova da zablistaju!

Prava deteta i učenika (Član 157) pobrojana su u 13 tačaka. Obaveze učenika (Član 163) imaju sedam tačaka, uključujući i očuvanje životne sredine.

Igramo se škole.

Prodajemo maglu.

Pod parolom stvaranja podsticajnog ambijenta stvaramo neodgovorne i razmažene đake.

Iskreno se nadam da će Nacrt ZOSOV-a naići na oštru kritiku stručne javnosti i ozbiljnu zabrinutost sveukupne javnosti. Ne, niste dobar roditelj ako omogućite svom detetu da se lagano provuče kroz školu i izvuče sa svim prekršajima koje napravi. Dobar ste roditelj ako od deteta napravite odgovornog i svesnog čoveka, a nama neodmaganjem pomognete da ga obrazujemo.

Ne zaboravite da deca bogataša u svetu idu u škole u kojima su pravila izuzetno stroga i zapitajte se zašto.