Nakon teksta “Deca koju su pojeli skakavci”, objavljenog na ovom blogu, nekoliko dana je trajao cirkus, jer su tekst razvlačili na sve strane, objavljivali ga u tabloidima i dnevnim novinama, na portalima i raznim sajtovima, u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, a da me skoro niko nije pitao da li želim da se moj tekst tako objavljuje.

Vrhunski dometi novinarstva blistali su u prirepcima tipa “potresno pismo nastavnice”, “pismo koje trese Srbiju”, “potresna ispovest nastavnice”…

Nimalo prijatno iskustvo.

“Potresno tresem Srbiju”, a pored mog teksta pevaljka koja se još više potresla jer joj je pukao rajsferšlus na haljini, na nastupu u Kgagenfurtu.

Onda su usledili pozivi za gostovanja na televizijama, od emisije “Jutro sa Jovanom i Srđanom”, preko “Pravca”, do “150 minuta”, “Tako stoje stvari” i “Kažiprsta”.

Da se premijer ne bi naljutio jer me je tri dana bilo više nego njega u novinama, odbila sam sve pozive. Zanimalo me je i da li nekoga od tih novinara zaista zanima tema, ili ih samo zanima trenutna aktuelnost potencijalnog gosta.

Izgleda da je Suzanu Trninić zanimala tema, pa je poziv ponovila nakon mesec dana.
Ovoga puta sam prihvatila, što iz poštovanja prema novinarki, što zbog svesti da ne treba odbaciti mogućnost da se čuje prosvetni radnik koji nije ni na kakvoj funkciji, koga zaista zanima samo učionica, koji nije i neće biti u dosluhu ni sa Ministarstvom, ni sa sindikatima, a možda ima šta i da kaže.

I tako sam u petak, 4. novembra, bila gošća Kažiprsta.

Snimak možete pogledati ovde:

Inače, studio je divan, ekipa profesionalna, Suzana oštra, ali izuzetno prijatna i kulturna.
Prave i dobar nes u kafiću-restoranu koji dele B92 i Prva 😉