Ministre, nebitna je boja protivpožarnog aparata
Kada neko preuzme resor u kome je toliko nagomilanih problema, nije sasvim nerazumno i neshvatljivo da krene da ih bar nabraja: pojačan inspekcijski nadzor, unifrme – da ili ne, roditeljska odgovornost – novčana ili kroz društveno-koristan rad, roditelji koji ocenjuju nastavnike – da ili ne, uloga eksterne evaluacije, predmetni nadzor, uloga privrede u upravljanju školama, dualno obrazovanje, velika matura, video-nadzor, sport svakog dana, konceptualni model nastave, PISA testovi i funkcionalno znanje… Time dokazuje da se razume u svoj posao, pokazuje rešenost i energičnost, ostavlja utisak i na stručnu i na laičku javnost.
Istina, ne ide da pomene društveni ambijent u kome nam đaci rastu, kolege sa plagiranim doktoratima sa kojima sedi u Vladi, predsednika sa kupljenom diplomom, zakone kojima od đaka pravimo neodgovorne ljude, fakultete koje studenti posprdno zovu “Institut za majku i dete”, jer katedre drže roditelji i njihova deca. Ne ide da pomene da dualno obrazovanje u suštini služi stranim investitorima koji će tako dobiti ne samo radnike po svojoj meri (u čemu nema ničeg lošeg), već i jedine radnike u Evropi koji će raditi za manje od 200 evra, ako treba i deset sati dnevno, šest dana u nedelji. Glupo bi bilo i da se osvrne na razloge iz kojih se za nastavnički poziv odavno ne opredeljuju najbolji đaci. Neće valjda da se zamera lobijima i klanovima pa da glasno izgovori da osnovci ne smeju da imaju onoliko predmeta i onoliko časova dnevno. Nadam se da zna da ni srednjoškolci nemaju kada da imaju sekcije i razvijaju svoje talente i interesovanja, jer jednostavno nema slobodnog časa ili učionice nakon redovne nastave, osim u kontra-smeni. U osinjak izdavača udžbenika ne znam da li će dirnuti.
Rasplinuo se na sve strane, sve vidi, sve razume, ima ideje, evo samo što nisu počeli problemi da se rešavaju.
Jedino još uvek nisam čula najavu ozbiljnog revidiranja nastavnih sadržaja, po obimu i dubini. To mora da prethodi svakoj promeni modela nastave. Ako se temelj ne popravi, džaba vam novi dimnjak, lepe kvake na vratima i sjajni oluci.
Kao da na straćaru montirate solarne panele!
Ili na magarca!
Da je u 21. veku nenormalno insistirati na enciklopedijskom poznavanju na hiljade informacija koje služe samo za ocenu i eventualno “Slagalicu”, to je valjda svima jasno. Činjenično znanje, koje predstavlja osnovu tradicionalne škole, u međuvremenu je zaista postalo besmisleno. Informacije koje zalaze u “sitna crevca” su danas na klik od učenika. Bubanje imena svih vladara Mesopotamije (koja je kao tema izuzetno značajna!), sa godinama početka i kraja vladavine, da mi ne zamere istoričari – ne služi ničemu. Asurbanipal, Nabukodonosor, Tudhalija, Ašurubalit i ostali, jesu imena koja će biti zaboravljena dva dana posle testa ili usmene provere znanja. S druge strane, potreban je čitav dan teškog bubanja da bi se svi zapamtili (sa godinama vladavine), dva dana da se zaborave, pa četvrti da se ponovo nauče pred test. S obzirom na to da će odmah posle testa biti zaboravljeni, ovo su bačeni dani mukotrpnog bubanja. Ovoga ima u skoro svim predmetima. Ocenjujemo ovakvo znanje, što je naša sramota.
Konceptualno znanje je malo smislenije, dok je proceduralno danas neophodno.
Metakognitivno znanje je našim učenicima najveća nepoznanica.
Kad smo već kod toga, možda je krajnje vreme da u nastavu uvrstimo i predavanja o tehnikama učenja, na primer. Da naučimo đake kako se uči, kako se odvaja bitno od nebitnog, kako se znanje povezuje unutar predmeta, a kako međupredmetno.
I tako dolazimo do možda najveće i najznačajnije promene koju biste mogli da uvedete, a to je horizontalna povezanost gradiva*. Čini mi se da bi to rešilo najveći problem nastave u Srbiji danas, nastave koja je dosadna i često besmislena.
Pre nešto više od pola godine u jednom tekstu sam iznela iskustvo koje sam čula od desetogodišnjaka koji ne živi u Srbiji. Evo odlomka:
Obrađivali su mesec dana Titanik. Iz istorije su učili o društvenim i ekonomskim okolnostima s početka 20. veka. Iz geografije su se bavili rutom kojom je brod išao, a iz biologije klimom. Onda su podelili uloge po grupama. Jedna grupa je predstavljala brodograditeljsku firmu i tu su se dotakli izdržljivosti različitih materijala koji se koriste u brodogradnji, kao i sasvim novim tehnologijama koje su se u to vreme pojavile. Druga grupa je zastupala interese naručioca posla, bila zadužena za razloge iz kojih su donošene odluke o načinu izgradnje broda, troškova, kompromisa, rute kojom će brod ploviti i slično. Treća grupa se našla u ulozi kapetana. Četvrta u ulozi brodskog oficira, peta se bavila putnicima i njihovim nadama i motivima za putovanje, i tako redom. Na kraju teme imali su priredbu.
Sledećeg meseca su obrađivali drevne civilizacije Srednje Amerike, tačnije, bavili su se Majama. Opet iz istorije istorijski deo, iz geografije su obrađivali tu geografsku regiju od tadašnjeg vremena do modernog doba, iz umetnosti su se bavili umetnošću Maja, a iz nastave religije religijom Maja. Na časovima vođenog čitanja čitali su, naravno, tekstove o toj civilizaciji, tražili značenja reči i sinonime, učili kako da pronađu određene informacije u tekstu. Na kraju je bila opet priredba.
Uzgred, svi učestvuju na priredbi, a ne samo oni koji najlepše glume i pevaju.
Da li je moguće da je samo kod nas neizvodljivo da se informacijama da smisao?
Zašto kod nas informacije vise u vazduhu, umesto da ih đaci postavljaju u veću sliku koja im svakim danom postaje sve jasnija? Šta se drugo sa milion nepovezanih informacija može uraditi, nego da ih naučiš napamet do prvog testa. Ocena i ‘ajd zdravo!
Ministre, ugledajte se na kolege iz Hrvatske. Povukli su određeni broj nastavnika iz nastave na određeno vreme i zadali im da potpuno preurede nastavne sadržaje. Razumem, koštalo bi državu plata onih kolega koji bi ih za to vreme menjali u školama, ali bi se ta investicija višestruko isplatila. Bilo bi povuci-potegni jer bi mnogi predmeti morali da se odreknu bar 40% sadržaja koji se danas predaju, a kao što znamo, svako misli da je njegov predmet najvažniji. A možda i ne bi ako se ne dirne u sveti nedeljni fond? U svakom slučaju, gradivo bi napokon dobilo neki smisao. Đacima bi bilo manje dosadno. Ogledni i ugledni časovi bi pljuštali na sve strane. Kolege bi sarađivale više nego ikada. Bilo bi prostora za projektnu nastavu, ali i za programiranu, za vršnjačku edukaciju, istraživački rad. Unapređivali bismo i znanja i veštine naših učenika, a bogme i nas samih. Popravili bismo komunikaciju među učenicima. Insistirali bismo na saradnji, a ne na takmičenju. Ko zna, možda bi onda bilo i manje nasilja.
U “didaktičkom trouglu” najslabija karika danas jesu nastavni sadržaji. Gradivo ne valja, ne valja njegov obim, ne valja način na koji je organizovano. Šarene metode (kao četvrti stub) su tu samo kozmetika, ali kad ga umijemo i dalje ne valja. Učenje je bez konteksta. I to nema nikakve veze sa postojećom korelacijom, koja zveči koliko je šuplja. Horizontalna povezanost gradiva treba da se propiše. Mora biti obavezna. Mora imati udžbenike koji je prate. Može imati i smislene seminare koji će nam pomoći i ojačati naše kompetencije za takav rad.
Sve to može. Sve to već postoji.
Neka deca već uživaju u takvoj nastavi i imaju pravo znanje, mnogo trajnije od ovog koje mi postižemo u školi. Mnogo im je manje dosadno nego našim učenicima. Škola im možda nije zabavna, ali jeste zanimljiva.
Odatle krenite.
Manite se boje protivpožarnog aparata.
Gasite požar, kad vam je već dato da nešto promenite.
* Objašnjenje za one koji nisu prosvetni radnici: horizontalna povezanost (korelacija) gradiva označava povezanost gradiva iz različitih predmeta u jednom vremenskom okviru. Ukratko, to je kada se ista tema u isto vreme obrađuje iz što većeg broja predmeta.
Поштована колегинице,
Потписујем! Нарочито као колега историчар! 🙂
Кад сте већ поменули историју, она је као предмет доста проблематична у средњим стручним школама где се она малтене може третирати и као споредан предмет. Пошто сте поменули Месопотамију, она се рецимо изучава у првој години. Цео уџбеник је тотални промашај. једноставно је аутор набацао силна имена, владаре, године…
Под хитно је потребна промена, али колико сам разумео, све то кочи неко из врха, односно неко ко одлучује о наставним садржајима. Неминовно је што пре нешто мењати по том питању. Још једном, ОДЛИЧАН ТЕСКТ! Respect!
То је велика штета. У средњој школи су довољно велики да могу да размишљају о историји, да повезују узроке и последице, да откривају шта је из једног века проузроковало догађаје у следећем, а како је овај утицао на наредни. Да створе неку општу слику о развоју цивилизације.
Недавно сам, са још три колегинице / учитељица, физичар и биолог, ја педагог /одслушала 72 сата семинара : Квалитетна настава. У једном делу семинара колеге су имале задатак да '' избаце '' нешто из свог предмета, што , по њиховом мишљењу, деца у основној школи не би требала да уче: пример<: колегиница географ сматра да је глупо да деца у 5.разреду имају један час недељно географију, а уче , сигурно, најтежи део, и њиховом узрасту мело теже разумљив, а то је физичка географија, док у 8.уче Србију, са два часа недељно. како и сама каже, уби се да испуни та два часа јер нема ШТА да им предаје, јер не постоји привреда ! О којим фабрикама, рудницима, којој пољопривреди причати? Колегинице, математичари, се питају : шта ће деци у нижим разредима једначине, запремина, геометрија…Шта ће им разломак,од, нпр., 12/78 ? Па пицу, или бурек, секу на , највише, 4/4, или, 8/8, а не на 78 делова? Из физике морају да знају да израчунају ЖИЖНУ ДАЉИНУ !!!! Што, да ли ће сви бити оптичари ? Из хемије, силне формуле, израчунавање…
Bravo! Bravo! Bravo!
Штета што их нико не пита ван семинара 😉
Хвала, Славиша.
Jos samo kada bi ministar prosvete ovo procitao. Na ekonomskom fakultetu nam je profesor rekao da se studenti spremaju kao da ce kada zavrse fakultet da rade na pustom ostrvu na kome nema literature, kompjutera i interneta pa moraju sve da nabubaju. To je najbolji opis naseg sistema obrazovanja!
Bravo Bobo,svaka Vam je na mestu.Preduhitrili ste ministra,citam danas kako ce 200 najboljih nastavnika raditi na sazimanju nastavnih planova ili ce to opet biti samo bajke za nasu laku noc.U stuci sam 20 godina,a 15 godina unazad tvrdim da su preobimni planovi i nefunkcionalni.Ali,ako dodje poseta na cas,strucna sluzba,vajna eksterna,prvo sto bi mi zamerili jeste sto jedno pisem,a drugo radim.Vazni su papiri,a da li se znanje sleglo,ma nije to bitno.Nastavnik treba da prati reakcije i paznju ucenika.Ako im se dopala tema o pruzanju prve pomoci kod preloma,smatram da treba to i vezbati,a ne drilovati standard koliko hromozoma ima u kostanim celijama coveka i da li sve kosti imaju nastavke.Radimo momentalno u skoli projekat Saradnjom do znanja.Upravo je rec o horizontalnoj povezanosti nastavnih predmeta.Napr. mi smo povezali ono sto se cini nemoguce/biologiju,veronauku i spanski jezik.Fenomenalni casovi,deca odusevljena,a mi se ubismoda kroz papire to nekako iskobeljamo,a tek da uklopimo tri nastavnika da odrade sve u nizu,celonedeljni raspored je morao da se ispretumba.Ovo bi bilo lako realizovati da je se daju teme koje bi nastavnici pre pocetku skolske
godine medjusobno isplanirali,a sistem obezbedio sredstva,koja ne mora da budu velika.Kada ce to vreme doci, ne znam,pomalo sam se umorila protiv globalnog zaglupljivanja pa i ja stagniram u sopstvenoj mentalnoj evoluciji.Nadam se ipak onom sledecem koraku… i to napred.
Podrzavam kolege,ja sam nastavnik i roditelj.Strasno koliko je nebitne faktografije u svim predmetima,a vremena nema za temeljnije utvrdjivanje.Ministar danas objavio da ce napraviti tim od 200 najboljih nastavnika za sazimanje planova.Samo da ne bude pojeo vuk magarca sa solarnim panelom.Posle 20 godina u nastavi uhvatim sebe da stagniram u svojoj mentalnoj evoluciji.Ipak se nadam promenana,samo da ne bude jos gore.Inkluzija,prava ucenika bez prava na obaveze,nerealne roditeljske ambicije…moze li gore…Evolucija napravi i greske,na greskama se uci,a kada ce prosvetna svest i savest u Srbiji…
Баш на то и мислим. Да не остане на корелацији каква је данас, где вам треба читава стратегија да папиролошки и организационо спроведете корелацију за две-три наставне јединице. То треба да буде осмишљено "одозго" и прописано. Да се размисли и о распореду часова, па и дужини трајања таквих часова ако треба. Да није немогуће знам, јер већ постоји по белом свету. Само што ми из тог белог света ништа паметно не узимамо, а за глупости од којих они у међувремену одустају просто се грабимо.
Ово најављено сажимање градива је добар први корак и неопходан, али ни такво градиво неће бити смештено у шири контекст ако се хоризонтално не повеже и не организује како треба.
Plate kolega koji bi menjali nastavnike koji revidiraju planove? Odlično!
Eto savršeno smislene ideje kuda da se ulože svi oni silni viškovi (da ne kažem suficiti) o kojima toliko slušamo i toliko nas naši prijatelji iz celog sveta hvale (i o tome još više slušamo) – da se ponosimo time i da su nam već više i vratovi pomodreli. I da, nekako, kad čujem koliko se ponosimo i koliko razloga imamo za to – moram stalno da se podsećam da oni to govore na srpskom, a ne na ruskom. O tom ponosu, ili šta je već.
Samo znate, sa takvim planovima, gradivom i znanjem (umećem obrade i smeštanja podataka u kontekst) kao rezultatom – teško da bi tako obrazovana radna snaga pristala da radi za manje od dvesta evra mesečno. A drugačija nije nikom potrebna. Ni svetskim investitorima, ni ovima što ne znaju šta će koliko su se naduli od ponosa. Jaoj, jaoj. Zamislite da se sve mahinacije, svestan i nesvestan rad u korist naše štete uopšte stavi u pravi kontekst i povežu konci… Ne bi bilo ni tog PP aparata, ni tog vatrogasnog kamiona, ni aviona kanadera koji bi taj požar mogao da ugasi.
Nego, da se vratim Vašim tekstovima, ne samo ovom. Svaka čast.
Iako nisam u struci, izuzetno (je li pogrešno da tako kažem?) uživam čitajući Vaše tekstove. Nadam se da će se stvoriti kritična masa ljudi, koji će – osim što su svesni i savesni, još biti i dovoljno brojni i istrajni da ne odustaju dok bar neki od najvažnijih zahteva struke ne urode plodom. Želim vam (svima) više razumevanja od strane naše javnosti (đaka i roditelja pre svega, a onda i svih ostalih) i mnogo uspeha u daljem radu. Mislim da nije patetično da kažem ni da je to istinski rat za našu decu, a protiv svih zombirajućih uticaja, ubica duha i belosvetskih skakavaca koji su se sjatili ovamo d’ iz’edu i razvuku šta se ovde još razvući da. Nadam se da ćemo prestati da im pomažemo u tome.
I nadam se da će više ljudi koji misle i/ili se varaju da se razumeju u posao prosvetara početi da posećuje Vaš blog i slična mesta koja pišu ljudi sa izvesnom količinom soli u glavi, a ne poslušnici – ne bi li stekli svest o svojoj nesvesti. Ja sam ovamo došla prvi put na preporuku drugarice koja radi u prosveti i mogu Vam reći da sam mnogo šta naučila i od nje i iz Vaših tekstova. Ne znaju ljudi. Ali, treba da nauče.
I, last but not least, želim Vam mnogo učenika, kolega i generalno ljudi žednih znanja, pozitivnih promena i drugih dobrih stvari, koji će sami da kopaju svoje bunare, ali i da pomognu i sebi, i vama (prosvetarima), i svima nama da iskopamo sopstvene. Bunare, ne jame. Ne znam odakle mi ova (ničim izazvana) nota optimizma – tek, trenutno mi ne polazi za rukom da završim u drugom tonu. Jer, nekako, kod Vas sam videla da ukazujete i na konkretna rešenja za konkretne probleme, a to već ohrabruje. Bar mene, koja stojim sa strane i posmatram sve laičkim očima. Nadam se da će se naći neko dovoljno pametan i pozvan da odlučuje da to i čuje.
Izvinjavam se, baš sam odužila. Svako dobro!
Талентина, баш вам хвала 🙂
Верујте да је у просвети много људи који и те како имају свест о проблемима који се гомилају, а и жељу и идеје како да се ти проблеми реше. Истина, нису сви расположени за писање блогова, али је само сазнање да их је много охрабрујуће.