Deca koju su pojeli skakavci
Teško mi je da započnem ovaj tekst jer mi je teško da napišem da su nam učenici sve manje inteligentni. Mučno je i strašno da jedan prosvetni radnik, roditelj, čovek to napiše. Još je mučnija mogućnost da je to istina.
Već neko vreme, tačnije nekoliko poslednjih godina, borim se sa prihvatanjem činjenice da saznajne sposobnosti mojih đaka opadaju iz generacije u generaciju, da raste ravnodušnost, nezainteresovanost, otupelost. Koncentracija se meri sekundama, interesovanja svode na dva-tri, i to obično dva-tri površna, za njihove godine pogrešna. Naravno, govorim o proseku i znam da ima sjajnih izuzetaka, ali znam i da ih je iz godine u godinu sve manje.
Pomislim – možda su ona drugačija deca sva otišla u gimnaziju!
Onda se setim da u srednjoj stručnoj školi radim već 22 godine, da nikada nisam radila u gimnaziji i da svoje đake sve vreme upoređujem sa đacima koji su prošli baš kroz moju školu, tu istu srednju stručnu.
Pomislim – promenilo se društvo, ambijent je drugačiji, vrednosti su drugačije.
Onda se setim da je priroda ipak jača od društva. Dete do desetak godina po prirodi svojih godina mora da bude radoznalo, iskričavo, da ga sve i svašta zanima, da ne zna gde će pre. Tinejdžer mora da bude buntovan, pun velikih snova, rešen da promeni svet, ubeđen da će istorija zapamtiti njegovo ime. Mislim, kada, ako ne tada, kada ima 15, 17 godina?
Pomislim – možda je do roditelja? Razmislim kada su im i kako roditelji odrastali, da li je tada načinjena greška koju prenose na svoju decu, da li je napravljena neka šteta koja će se tek u narednim generacijama ispraviti.
Onda shvatim da su roditelji mojih đaka tek nekoliko godina mlađi od mene, da su odrastajući možda zakačili par godina života u onoj spokojnijoj zemlji, da su onda prolazili kroz hiperinflaciju, nemaštinu, rasturanje brakova, odavanje alkoholu nekog od roditelja, ratove koje nismo vodili, povratnike s ratišta sa ugaslim očima, bombardovanje, satanizaciju našeg naroda, nastanak turbo-folka, dizelaše kao glavne face, Pink (ne)kulturu, “opasne momke”, kajle i utoke, benzin u flašama, prazne samoposluge, paštete i viršle, 5. oktobar, velike nade, srušene nade, tunel bez svetla na kraju.
U međuvremenu su oni postali roditelji, najbolji što umeju da budu, generacija roditelja koja ne zna za bolje, koja ne zna za normalno, koja je poražena u najboljim godinama svog života.
Da li je to razlog što su nam deca ovako otupela?
Želim da se izvinim roditeljima što ovako pišem. Znam da zvuči strašno i nečovečno, ali vi imate to jedno ili dvoje dece, a meni ih je kroz učionicu prošlo verovatno preko hiljadu, i ja ne mogu da ne vidim promenu koja mi se odvija pred očima. U poslednje vreme se odvija toliko brzo, da je bukvalno svaka nova generacija ubedljivo lošija od prethodne. Više ne treba da prođe pet-šest godina da bi se razlika primetila. Sada je opipljiva i strašna.
I nemojte misliti da samo o vama razmišljam kada tražim uzrok tome. Naprotiv! Znam da je i do škole od koje neko uporno pokušava da napravi ne zabavište, nego zezalište. Znam da je i do društva poremećenih vrednosti. Međutim, i jedno i drugo su na snazi bar desetak godina, a deca nisu ostala na nivou od pre deset godina. Sramežljivo i uz mnogo neprijatnosti proveravam sa kolegama da li i oni imaju takav utisak, nadajući se da je možda problem u mojim nerealnim očekivanjima. Šapućemo o tome, svesni činjenice koliko naše reči užasno zvuče. Nažalost, svi sa kojima sam razgovarala vide i osećaju tu promenu kod đaka.
Pre dve godine osećala sam se jadno kada sam iz operativnih planova izbacila sve dugačke tekstove. Te iste tekstove su đaci pre desetak godina savlađivali kao od šale. Danas to mogu da urade tri do četiri učenika u odeljenju. Pre 15 godina, kada se moj predmet izučavao od petog, a ne od prvog razreda kao sada, moji đaci, učenici srednje stručne škole, uz malo napora mogli su da prate gimnazijski tempo. Istina, imali su tri časa stranog jezika nedeljno, a ne dva kao ovi sada. Međutim, i kolege koje predaju ostale predmete primećuju da današnjim generacijama gradivo jednostavno ne ulazi u glavu. Đaci te gledaju belo, ne umeju da ponove šta si rekao, na kraju časa se ne sećaju onoga što je bilo na početku.
Najgore je kada ih pitaš za mišljenje.
Trgnu se i zbunjeno te pogledaju. Nije im jasno zbog čega ih smaraš zahtevom da imaju mišljenje na neku temu, i to temu njihovom uzrastu blisku, a može i na srpskom ako je problem da govore na stranom jeziku.
Pre neki dan sam ih pitala šta bi bio njihov posao snova, kada im novac ne bi bio problem.
Saznala sam jedino da nemaju snove.
Trend se nastavlja jezivom brzinom. Strmoglavljujemo se u ponor, ili smo skuvane žabe. Nešto jeste.
To nešto ignorišemo i tolerišemo. Tu i tamo promrmljamo sebi u bradu, zgranemo se nad tim kakve nam generacije dolaze, nije nam dobro posle inicijalnih testova, kukamo što moramo da predajemo gradivo iz osnovne škole čak i kada znamo da su naše kolege u osnovnoj to odlično uradile.
Sistem je smislio izlaz – IOP 1. Ako dete ima iz bilo kog razloga poteškoće u usvajanju gradiva, napravi mu plan po njegovoj meri, skrati gradivo, snizi kriterijum, ostavi mu više vremena za splavove, folkoteke, turske serije. Ne masiraj ga zahtevima! Ne teraj ga da stiče znanje. Pravi od sebe i škole budalu čak i kada vidiš da ono jednostavno ne želi da uči. Nije do njega, do tebe je. Tako kaže sistem. Ušareni mu učionicu, pevaj mu pesmice, uči ga kroz igru, čak i ako ima 18 godina. Zabavljaj ga, budi pun optimizma i elana, stalno se osmehuj na času i strogo pazi da ne povrediš njegova nežna osećanja. Nemoj slučajno da podigneš glas! Nemoj slučajno da ga zatrpavaš domaćim zadacima! I da se nisi usudio da mu daš jedinicu, jer nije do njega – do tebe je.
Može i tako.
Sve može.
Samo ne znam čemu to vodi.
Ne sviđa mi se rezultat.
Posledice su pogubne, a od mene se očekuje da im doprinesem.
Pošto sam ja iz generacije onih koji su imali snove i navikli da ciljeve postavljaju visoko, a ne tamo gde je najlakše, sanjam o tome da se udružimo: mi, prosvetni radnici, i vi, roditelji. Da ustanemo složno protiv ovog zaglupljivanja naše dece, protiv propadanja mladosti, protiv odgajanja zombi generacija, koje ne zanima ništa, koje su već sada spremne na to da “odbleje” život i sačekaju kraj u blaženoj otupelosti.
Uzeli su nam fabrike, uzimaju nam rudnike, čak i izvore vode. Sami su odlučili da su naši organi državni. Oberučke prihvatamo sve zapadne trendove. Pomislio bi čovek da smo baš moderni. Sada nam nekako uzimaju i decu.
Hajde da se osvestimo svi zajedno.
Hajde da bar decu ne damo.
Hajde da pomognemo deci.
Nadam se da nije kasno.
Dodatak (8. novembar):
U svetu se unajveće raspravlja o “fragilnoj generaciji”, “generaciji pahuljica”, odnosno o prezaštićenim generacijama koje su na sve preosetljive, koje ne mogu da podnesu pogrešno izabrane reči ili iole grublje igre (u koje spadaju SVE koje smo mi kao deca upražnjavali). Ljudi su svesni toga da je izmišljanje nekih veštačkih prava, nepostojećih diskriminacija, nametanje neprirodnih i preteranih rodno senzitivnih i politički korektnih pravila, dovelo do toga da je skoro nemoguće živeti normalno. Dok su stariji negodovali i čudili se novoj modi, na decu je to ostavilo ozbiljnije posledice.
Za to vreme i u našoj zemlji idemo baš tim putem, po dobrom starom običaju tek nakon što su oni koji su put trasirali uvideli da ne valja. Ilustracije radi: kada učenik napravi mnogo neopravdanih izostanaka, kada istuče druga, kada iznuđuje novac od dece – nema izbacivanja iz škole. Ima pokretanja disciplinskog postupka, pokretanje pojačanog pedagoškog nadzora i mali milion drugih gluposti, zbog kojih nam je u školi tako kako je. Ne samo nama, već i vašoj deci.
Inače, dekan Stanford Univerziteta, Džuli Hejms, objavila je knjigu How to raise an adult, zapanjena činjenicom da brucoši, kada im saopšte na fakultetu da treba nešto da urade, odmah zovu mame i tate. Došlo je čak do toga da roditelji dolaze na fakultete da raspravljaju o ocenama ili da se svađaju sa drugim studentima ako su im ovi u svađi sa decom.
Možda se za dvadesetak godina i mi osvestimo.
P.S. Uzgred, deo stručne javnosti koji se pitao kako sam smela da napišem da mi se čini da su deca manje inteligentna, objasnio je da je trebalo da napišem da su “uočljivi znaci smanjenih sposobnosti”. Na moje pitanje da li se to suštinski razlikuje od napisanog, rekli su ne, ali zvuči prihvatljivije.
Stupilo je na snagu doba eufemizama, da nas istina ne bi preterano potresla.
Poštovana Bobo, čitam svaki Vaš tekst i ponekad su mi samo ok, nekada odlični, nekada surovo iskreni i realni, ponekad prosto tužni.Ovaj je apsolutno sve od ovog što sam navela, čak, čak! ovo je priča sa pauze za kafu od pre neki dan u osnovnoj školi u kojoj radim. Sećam se da sam upotrebila i priču o žabi koja se polako kuva pa se tako adaptira dok ne umre…i da, spomenuti su i roditelji (moja generacija i meni slični po godimama) koji su (smo) odrastali u svim uslovima koje ste naveli u tekstu. A šlag sa sve višnjom su pravila, propisi, zabrane, zakoni…Jednostavno, Vi ste rekli naglas ono o čemu se govori u svim školama, osnovnim ili srednjim, pa verujte i na fakultetima. Na seminarima "psihološke" prirode uvek sam partibrejker, a skoro mi je jedna psihološkinja (psihološkinja!ona voli taj termin)rekla "Nije dobro da se buniš, moraš da plivaš u smeru gde voda teče, ako plivaš suprotno mučiš se i na kraju možeš da se udaviš". Da prevedem-ne buni se, nikom danas posao nije siguran. Zato se bunim sve više i sve glasnije. Hvala za ovakav tekst i nadam se da je ministar bio iskren kada je rekao da čita blogove i komentare prosvetnih radnika.
Milena
I sve bih podpisala da niste na kraju dodali taj "Zapad"…..Zar mislite da je do Zapada? Cesto sam na tom Zapadu….i verujte tamo toga nema. Ovo sto ima kod nas,cini mi se ne postoji nigde….osim u paklu.
Moje dete se skolovalo u Austriji i apsolutno se slazem da je na zapadu upravo tako i da nam sve dolazi odatle, a njima, mozda, iz Amerike, kao glvanokomandujucoj u svim sferama zivota. Svi imaju za cilj da otupe mlade generacije. Ne postoji individualizam, ne postoji podstrek i motivacija…Od pocetka je zatupljivanje i svaki propust je krivica roditelja. Ja sam bila zapanjena kad me je jednom uciteljica pozvala, jer dete nema domaci. Halo, zeno, je l ja idem u skolu ili moje dete?! Kazni ga, ostavi ga da napise to isto deset puta, ucini sta god mislis da treba, ali ono mora da zna da je to njegova obaveza, zadatak i (ne) uspeh. Kaze, ja ne smem nista od svega toga!!! Sve je otislo u Honduras…
Хвала, Милена.
Мислим да је прво помоћ потребна родитељима. Ове садашње родитеље је снашло оно што старије није. Моји родитељи нису имали десети део ових модерних родитељских изазова. Кад ме нема сатима, једино су бринули да нисам упала у реку возећи бицикл тамо где су рекли да не смем.
Можда би требало са родитељима предшколаца радити, саветовати их на неки организовани, осмишљени начин.
Што се школе тиче, довољно је да јој опет дозволе да буде школа, а не циркус.
Вера, не мислим да је све што са запада долази лоше, али мислим да смо само најгоре усвојили.
Уосталом, и тај пакао нам је запад закувао, али то је нека друга тема.
imam utisak da pokusavamo da svoje ne cinjenje prevalimo na nekog drugog a u stvari smo mi kao roditelji potpuno omanuli , jer od svoje dece pravimo debile kojima niko nesme nista ruzno da kaze da se princeze i princevi slucajno ne poremete u svom bezobrazluku, a ako to neko i ucini onda dignemo takvu dzevu da se odmah usvajaju nekakvi zakoni da zastite bezobraznike , a mi sa strane gledamo i kao se cudimo a deca su zbunjena nasim ne cinjenjem i ne pokusavanjem da se ponasamo normalno.
Bravo.
Драга колегинице Бобо,
Децу нису појели скакавци, већ начин одрастања. Када је требало да развијају своје капацитете за учење, она су живела у машти. Нису имала разлог да мисле "логиком". О свему је уместо њих мислио неко други, она су само маштала… На то су се навикла, у томе су добра и томе уживају. Пусте филм у својој глави и плове светом који добро познају, а који је нама у доброј мери стран… То што су можда на часу је само мала отежавајућа и ометајућа околност. Иако знају где су, обично не знају зашто и због кога су ту… Занима их само крајњи исход. У њиховом филму то што желомо да их нечему научимо често је само кратка пролазна секвенца.
Када мало завиримо у науку о функционисању мозга све ће нам бити јасно, али ми науку признајемо само ако иде у прилог нашим уверењима. Науку која нас суочава са заблудама одбацујемо јер истина никада не може човеку да буде драга колико заблуде…
Са тим о чему пишете, Запад који неоправдано критикујете, суочио се давне 1981. Они су тада то разумели, а човеку који је објаснио о чему се заправо ради доделили Нобелову награду. На жалост те науке нема код нас, нама она не треба јер бисмо, када бисмо је применили, морали да прихватимо да су све наше "снаге" у које се кунемо у ствари плод слабости…
Poštovana koleginice, već neko vreme pratim vaše tekstove. Vrlo mi je interesantna vaša pozicija – izgleda kao da ste vi jedino svetlo u zabludeloj prosveti. To je moguće, postoji verovatnoća da ste neshvaćeno genijalna osoba, vama prepuštam da razmislite koliko je to razborit način razmišljanja. U svakom slučaju, mislim da bi bilo dobro da podatke koje iznosite prethodno proverite (pošto ima mnogo "rekla-kazala" podataka i odokativnih procena), dok savremene pedagoške metode procenjujete potpuno laički, otprilike "kako mali Perica zamišlja da funkcioniše vaspitanje". Iskreno, i sam sam razmišljao na sličan način kao vi pre desetak godina, ali onda sam odlučio da učim i da menjam stvari umesto da "klotfrketiram" na sistem, decu, roditelje, Zapad… Usput, da pohvalim naziv bloga – to je klot-frket, ni manje ni više…
Dragi prijatelju,
Gospodja nije htjela da kaže da je jedina svijetla tačka…već drži oči široko otvorene i ima hrabrosti da to kaže, dočara i objasni nešto što se stvarno dešava…samo zavisi da li to neko shvata ili ne…na žalost Vama su oči zatvorene i nećete ili ne smijete da ih otvorite i vidite što se stvarno dešava i kuda sve ovo ide.. osobe takve obično su spremne da žrtvuju bilo koga, pa i svoje dijete…za uzvrat svoje karijere ili samo da zadrži posao i gori su od Zapada, sistema ili bilo čega sličnog tome…
Imam djecu i odlično znam kako i šta rade u školi, i ne prihvatam ovaj potpuno neozbiljan sistem, prvo vaspitanja djece i edukovanja!
Što će da im fali da uče malo više, smanje mobilne telefone, igrice i istale gluposti…
Da nauče ko je stariji, da kažu “Dobar dan” na ulici…. sve je to povezano veliki dio vaspitanja ide iz kuće a škola koja danas ne vodi ničemu i takvi razmišljanja kao Vi samo prave još gore…ali zašto bi Vas to zanimalo Vi učite i naučili ste dobro ovaj novi sistem pa samo tako naprijed!
Гледала сам пре неколико месеци прилог на некој хрватској телевизији о групи педагога која се бави родитељима. Много ми се допала идеја и фокусирање на проблем Све је проистекло из спознаје да школа родитељства заправо нигде не постоји и да су родитељи препуштени инстикту у стихији на озбиљном задатку подизања и васпитања деце.
Ствар је очигледна. Одредили су нас да будемо земља робова у новом светском поретку, а корумпирани политичари и богаташи усрдно раде на томе. Ми се у школама копрцамо као риба на сувом. Потребан нам је један синдикат просвете чији би циљ првенствено био реформа школства по тачкама које сте изнели раније у једном тексту. Једино би тако можда могли да заћарлијамо и мало проветримо мемлу у коју смо запали. Овако ми изгледа да су сви наши покушаји да отргнемо децу од безвољности, узалудни. Видим да ђаци у земљама далеког истока сваке године попуњавају анкету са питањем о томе шта желе да буду у будућности. Посебно се обраћа пажња на оне, који ништа не напишу. То је знак депресије или неког психичког проблема…
Mislite, evolucija nas čini glupljima da bi lakše podneli život? Zar niko ne vidi problem u sistemu?
Deca su nemotivisana da misle jer se mišljenje u našem društvu strogo kažnjava. U školi poslušan, sutra dobar radnik, ćuti i piši šta ti se kaže, to posle ispričaj napamet, klimaj glavom, ne odskači- sutra lepo podigni kredit, kupi koka-kolu, perfeks i sve ostalo što ti reklame kažu, zaokruži broj koji ti se traži i uživaj. Mi, kao nastavnici, deo smo sistema koji uništava kreativnost i slobodu, a nismo toga svesni, samo primećujemo da nešto ne štima.
Drugo, deca su preopterećena detaljima, pa izgube suštinu. U šumi ne mogu da nađu drvo.
Da bi svaki predmet opravdao svoj fond časova, piše se opširan plan, koji mora da se sprovede do tančina, pa čak i umetnički predmeti- nema slobode, mora svaka nastavna jedinica da se odradi. Tu su inspekcije, da se ne zabušava, pa deca zamrze i da pevaju i da crtaju. Strašno.
Svaki minut isplaniran, u pripremi predvideti odgovore(?), kontrolne pola godine ranije… znači tretiramo decu kao robote. Pričamo o individualizaciji, a bez improvizacije. Kada im dajemo priliku da misle? I kad je napokon dobiju, ostanu zatečeni.
Naravno, obrazovni sistem se ne srozava odjednom, nego malo po malo. Na primer, spuste predmet u niži razred, kao što ste pomenuli, kada deca možda još nisu spremna za njega i u startu ih odbiju. Prošire gradivo po razredu za sve predmete, ubace gomilu izbornih predmeta, sekcija koji se navodno ne ocenjuju i oplemenjuju đake, a ustvari samo pretrpavaju raspored. Odeljenja brojna, kazne ne postoje, ubacite tu i nekoga po IOP-u, i imate jednu nemotivisanu gomilu haosa. Nama pojačaju kontrole i inspekcije, da sve mora po planu- robotski. Ocena mora da se opravda, najlakše test- bodovi zbog objektivnosti, a to je opet tako šablonski… Odrađujemo mi njih, a i oni školu, kao robiju.
Ceo moj komentar su samo neka zapažanja, ne komentarišem ničiji rad lično, već uopšteno, "naglas" razmišljam zašto je sve to tako…
Upravo tako. Velo dobra zapażanja.
У праву сте. Школа не ваља, друштвени амбијент не ваља. Испаштају деца, ни крива, ни дужна.
Време је да се свима упали лампица, а можда је и касно.
Ако још увек нешто може да се поправи, стварно је крајње време за то.
Да, да.
"Изволите код нас, овде је радна снага најјефтинија, а ближи смо вам од Вијетнама и Тајланда".
То је та реклама коју наше вође шире по свету.
То би сигурно био један од начина, и то још док су деца у предшколском узрасту.
Поштовани колега, најлепше Вам хвала.
Захваљујем на аргументима којима сте нам помогли да боље схватимо суштину, на линковима које сте нам несебично проследили и омогућили да мање лаички промишљамо, на…
Чек, чек!
Па, нема ни аргумената, ни линкова, ни ничега!
Само си свратио или свратила да анонимно опљунеш, и ја сада треба да те схватим озбиљно?
Било ко треба да те схвати озбиљно?
Лични блог. Пишем шта ја хоћу. Моја ствар.
А ти се јави поново кад будеш имао или имала да кажеш нешто паметно.
Дотле штрикај на неком другом месту.
Не критикујем све са запада, само понешто. Наша је кривица, а не њихова, што само најгоре ствари прихватамо са запада, и то често након што је тај исти запад од њих одустао.
Немам ништа против науке. Напротив!
Нека нам онда убаце семинаре баш о томе.
Нека ђацима убаце тренинге о техникама учења.
Нека организују неку обуку и родитељима. Било шта нека буде, само да се померимо са ове тачке јер ово не ваља. Много не ваља.
Sve ste lepo primetili. Previse losih okolnosti. Legalizovao se nerad i to je postalo prihvatljivo. Ipak, mislim da sve dolazi iz pprodice. Nase su generacije odrastale u mnogo tezim vremenima. Nismo imali novca ni za svesku, a kamo li knjige. Ipak, hvatali smo beleske i ucili, borili se. Zato sto smo tako vaspitavani. Zato sto su nas porodice u tome podrzavale. Zato sto su podrzavale one koji predaju njihovoj deci. Nastavnik je uvek bio uvek u pravu, a losa ocena se popravljala ucenjem. Danas se ocene popravljaju pritiscima sa svih strana jer je tako lakse. Treba se dodvoriti nekima preko. A roditelji svoj gnev i frustracije zboj visedecenijske krize najlakse iskale na nama. "Sta te briga, oni su ludi." "Uci ih budalastinama, nama pametnija posla." "Lako je njima da izmisljaju kada nista ne rade." To su najcesce recenice upucene deci od strane roditelja. Time se opravdava nihova nemoc da deci pomognu u radu, nemoc da ih usmere i vaspitaju jer nemaju vremena. Opravdanje i za druge i za decu koja i sama primeciju da nesto nije u redu. Jednom mi je jedan ucenik rekao:"Zasto da ucim kada cu i onako posao dobiti samo ako nadjem debelu vezu." Vise ih ne krivim, ali im stalno pricam u nadi da ce se u njihovim glavicama ipak nesto promeniti, da ce znanje pobediti. Kazu da se inteligencija meri mogucnoscu adaptacije. Mozda je ovo samo vid njihove adaptacije na suludo vreme u kome odrastaju u kome se sve desava mimo volje vecine a misljenje ne samo da se ne trazi nego nije ni pozeljno.
Postovani, u kompletnoj analizi promakla vam je još jedna vrlo bitna cinjenica. Vec vise od 25 godina nasa zemlja se susrece sa takozvanim "odlivom mozgova". Ako su podaci tacni svake godine Srbiju napusti deset do dvadeset hiljada intelignetnih, visokoobrazovanih ljudi, ljudi sa koeficijentom inteligencije od 120 pa navise. To za posledicu mora izazvati slabljenje intelektualne baze i potencijala buducih narastaja u Srbiji, uz sve ostale uticaje koje ste nabrojali. Ne bi me cudilo da uskoro prosecan IQ u Srbiji padne ispod 90. Nazalost, cinjenice i realnost su neumoljivi.
И то је могуће. Онда треба да им мењамо амбијент, пошто смо га ми и створили, неко чињењем, неко нечињењем.
Знам. Имам и личну муку по том питању.
Прво је отишао мој брат, завршио магистарске студије у иностранству, остао у иностранству.
Онда је отишла моја ћерка. Студира у иностранству и не верујем да ће се вратити.
За то време, ми се бавимо дуалним образовањем и спремамо страним инвеститорима најјефтинију радну снагу у Европи, квалификовану по њиховим жељама и потребама.
Чак и неке моје колеге не виде ништа лоше у томе што је знање роба.
Menjajući sebe,promenicemo mnoge stvari.
Generacije i generacije bez cilja i želja,već,dugo lutaju tražeći nešto, samo njima znano.
Problem je u svima,ma,kako se oni zvali, roditelji,deca…
Treba promeniti osnovu,iskoreniti blud,nemoral,razvrat…
Sve ono što narušava normalan svet i život u njemu,treba iskoreniti.
Školujemo i obrazujemo decu za neki novi svet,ili za domaće robovlasnike.
Tako postaju "loša investicija" svojih roditelja.
Žalosno, ali istinito.
Krenimo redom,od sebe samih,svog života, svojih kuća i dvorišta.
Na sopstvenim primerima naučicemo druge.
Naše navike,običaje,treba promeniti.
Koracamo u mestu dugi niz godina,melanholija i pesimizam svuda oko nas.
Prost primer:
U Srbiji je odavno "trend",da ocena nije merilo znanja.
Dovoljan je primer,da se na čelo jedne, veoma važne ustanove,kao što je Narodni univerzitet "Božidar Adzija", postavi na mesto direktora, neko sa prosečnom ocenom 8,proslogodisnji diplomac,bez radnog iskustva.
Za početak, promenimo te navike,običaje.
Prestanimo zapošljavati partijske,rodbinske kadrove.
Dajmo šansu svima,sve će biti drugačije.
Dajmo šansu svima u svemu,i sve će se preokrenuti.
Naučimo se redu,pravu,pravdi.
Сагласна са свим ставкама.
Узгред, оцена и не треба да буде мерило знања, већ само тренутне способности ученика да одговори постављеним изазовима. И ученик може да има лош дан. 😉
Шта рећи, сем…ОДЛИЧНО! Сјајна анализа. Потписујем у потпуности. И ја имам исти проблем као и Ви. Једна од школа у којој радим је стручна школа, општи предмет. Дали сте тачну дијагнозу. Нажалост, данашња деца немају ама баш никаквих жеља, немају снове, нису знатижељна, једноставно их ништа не интересује. Усудио бих се да кажем да је то општи тренд код свих ученика. Наравно, част изузецима који су свакако у мањини. И они су једина светла тачка у образовном раду.
Ako se ocena može popraviti i bez znanja i ako se posao dobija nezavisno od znanja deca su ukapirala mehanizam i ponašaju se racionalno.
Nisam prosvetni radnik pa primećujem da su nam deca gluplja. Kad uporedim šta sam ja učila i šta oni uče i koliko je njima sažvakano i pojendostavljeno i koliko se malo od njih traži i očekuje, vidim razliku. Možda grešim, ali ja sam nisam znala da li ću pre da učim ili da čitam lektiru. Moje dete za 7 godina školovanja pročitalo je možda 7 lektira. Dakle, jednu godišnje. A kako i da bude drugačije. Roditelji su večito prezuzeti i rade dva posla da prežive, a nastavnici i prosvetari više nemaju autoritet jer ne smeju ni da podviknu, isteraju decu sa časa, kazne i slično. Ne samo da bih ja vratila neka prošlovekovna prava nastavnom osoblju, nego bih nekoj deci odredila i prinudni rad u školi tokom leta, ne bi li se dozvali pameti.Makar da dobiju radne navike, ako ne pamet. Ovako, klinci odrastaju kako znaju i umeju, bez autoriteta i sa potpuno pogrešnim uzorima. Ja mislim da imam dete izuzetak, jer ona vro malo uči a postiže solidne rezulatate – misli i sluša na času. Ali čak i ona ima izjave tipa: "Baš me briga da učim, kada sutra neću moći da nađem posao".
Nije vam palo na pamet da je problem u školi? Neadekvatnom i beskorisnom gradivu? Sve gorim vašim kolegama? Dobro se sećam svojih nastAVnika, pa onih mog prvog deteta, pa drugog, pa najmlađeg. Jedva sam sačekala da i najmlađi sin završi školu, da ne moram da zavirim u tu ustanovu nikada više. Iznajmili ste sale za kojekakve privatne aktivnosti, aerobike i slične stvari, ni jedne sekcije besplatne za đake nema! Nemojte gospođo o deci, deca su ova od nekog novog vremena i osmisliće oni svoju budućnost. Bolju, sigurna sam, od ovoga što smo im mi – tako inteligentni, zainteresovani i načitani – ostavili.
Da li mi se čini ili ovo naše "savremeno" društvo sve više liči na Hakslijev Brave New World?!!!
Ponekad nisam siguran jesu li deca u svojoj lenosti glupa ili mudra. Kao nastavnik trudim se da ih podstaknem da razmišljaju, da pitaju, da shvate da su to osnove koje se primenjuju na sve oko nas, a ne nešto što im "nikad neće trebati"… Onda ih gledam kako i ne probaju, omanu, pa se tek onda potrude kad prođu svi rokovi, a više ih zanima kako da sačuvaju energiju i sakupe pratioce na youtube-u koje konvertuju u prikaze reklama. Ko je od nas glup, mi koji smo radili i unapređivali se decenijama da bi tehnologija proletela pored nas u kratkom roku od 1995-2005, ili oni koji sa 14 godina zarađuju dolare kad se snimaju kako igraju video igre? Da, oni su deca-radnici čija kosa se hvata u valjkove mlinova, al' mi smo nepotrebni ludisti koji stoje dok svet odlazi dalje. Da ne bude zabune, koristim računar i internet u nastavi, nije me vreme pregazilo i usvajam nove stvari još uvek, ali iskreno nemam pojma šta će biti dobro za njih za 10 godina kad budu završavali fakultete… Naši roditelji nisu znali šta je dobro za nas i živeli su u uverenju da je najvažnija stvar završiti školu i biti vredan. Današnja deca imaju svoje uzore i svoja uverenja. Možemo li da im sudimo na osnovu 10-20-30 godina starih kriterijuma koji ne važe? Da, izgleda i meni da će život da ih išamara gadno. Prvi put kad im neko kaže "ne može", a oni udare da se krevelje i kukaju misleći da će dobiti šta žele. A ono šipak. Surova realnost, nikog osim roditelja, nešto malo rođaka, prijatelja i nekolicine nastavnika nije briga za tebe. Izvoli pa živi. A ti nisi spreman. Ali opet, to što nisu spremni za naš nestajući svet, ne znači da neće biti za svoj, koji tek dolazi.
Укинимо школе!
Niko nikoga nije mogao da pripremi za ovako nešto. Moramo da napravimo školski sistem na takav način da vršnjaci podučavaju vršnjake. Oni koji mogu da savladaju gradivo da nauče one koji ne mogu jer mi nismo sposobni da komuniciramo sa njima. Nigde u isoriji se nisu javile ovakve rupe u jazu između generacija. Takođe jedna pojava se javlja koja ne znam da li ide na dobro ili na loše, ali svi pripadnici ove nove generacije su pripadnici interneta. Interneta kao posebne države. Imaju svoju kulturu, običaje, jezik, veru i brane internet kao da je njihova otadžbina. Možda ovo ide ka miru, možda ka nečim jako strašnim. Ali mi nismo sposobni da ovo shvatimo i to me najviše plaši.
Teško je bilo šta zameriti ovom tekstu. Slažem se u potpunosti.
Sistem je takav. Namerno je napravljen da kažnjava svaku inicijativu, interse, maštu, kreativnost. Zašto? Pa, ratovali smo i rat izgubili. Sada smo kolonija sa vazalnom vlašću (bez obzira koja je), a u koloniji ljudi ne treba da misle, nego da rade. Šta će vlastodršcima ljudi koji misle? Nas matore je teško promeniti. Mi smo videli i neke druge sisteme. Zato smo gurnuti u zapećak. Ili smo ostali bez posla kao tehnološki višak ili ako radimo, ruke su nam vezane. A deca, deca su bitna. Oko njih se vodi bitka za koju mnogi nisu ni svesni. Ona moraju da se oblikuju tako da misle i rade onako kako odgovara kolonijalnim vlastima. Retki izuzeci koje spominjete doživeće dvojaku sudbinu. Ako budu poslužni, biće odvedeni na zapad da postanu "janičari". Oni koji ne budu poslušni, sistem će težiti da ih potpuno slomi, bez trunke griže savesti. Poslednjih godina sam u prilično jakoj depresiji. Niko mi ne bi verovao ako bih rekao da to nije zbog mojih unutrašnjih konflikata, već zbog stanja u mom okuženju. Svakim danom sve više postaje beznadežno. Sve više verujem da će nam trebati nekoliko vekova da se izvučemo iz šapa zapada, kao što nam je trebalo da se izvučemo iz turskih šapa. Niko mi ne bi verovao, a tako je.
Јесте ми пало на памет и пише у тексту. Никако не аболирам улогу школе у процесу затупљивања деце. Има овде и текстова посвећених тој теми.
Нисам аболирала ни на нас одрасле.
Што се тиче изнајмљивања сала за фискултуру, неким школама је то једини начин да купе сапун, папир, тонер, неку књигу за библиотеку, наставно средство. Не знам да ли знате, али локалне самоуправе су опет смањиле давања за школе.
Што се тиче ваннаставних активности, нагледала сам се колега који преседе термин за допунску или додатну наставу, јер деца нису дошла. Проблем је и томе што тај час може бити само претчас или седми час, који најчешће имају или ђаци, или наставник, као своје редовне часове.
Разумем вау љутњу, али није сасвим основана у свим случајевима.
Што се градива тиче, ту се потпуно слажем са вама. Градиво је преобимно, иде у ситна цревца иако је 21. век и до тих информација се долази на један клик, и што је најгоре, градиво није повезано. Мислим на хоризонталну међупредметну повезаност, која би помогла ђацима да све што науче сместе у неку ширу слику и увиде чему која информација служи. Овако, убеђени су да све служи добијању оцене и ничему другом, а то је трагично.
Svaka cast za tekst! Nemam iskustva u velikim skolama, vec tri godine radim u skoli stranih jezika gde se nastava organizuje kao dopunska/dodatna po skolskom gradivu. I jedno se jasno iskristalisalo – ako ne ponavljam sa njima svakog casa po neki detalj iz prethodnog gradiva, na kraju godine ne znaju nista. Uredno imaju domaci, pisem opomene za nerad koje roditelji moraju da potpisu, imam slobodu da ih disciplinujem u toku casa (60 min) kako mi odgovara – i da ih posaljem u cosak, ali to je njima ultimativna zabava! Cast izuzecima, ali imala sam priliku da se sretnem sa jednim tatom koji je mene pitao zasto njegov sin ne radi domaci!!! Eto, on je dobio dve uzastopne opomene za neuradjen domaci?! Da li je to zato sto sam ja neadekvatan nastavnik ili sto njegovo dete ne igra igrice jedino kada je u skoli ili spava?! Ili zato sto mi kaze "Meni je tata rekao da je francuski glup i da mi to nikad nece trebati" !!!! Ok, i to prihvatam, ali… treba ti, da zavrsis tu osnovnu sa nekakvim uspehom, mozda ce ti trebati i u srednjoj dobra ocena, a onda ga vise nikad ne upotrebi! Ne smeju roditelji svoje misljenje ovakvo projektovati na decu. Tako je valjda i za sve druge predmete.. Kome jos danas treba fizika, hemija, biologija… svasta! Pa takva zanimanja se ne traze… Valjda se traze profesionalni igraci igrica i hajde da decu forsiramo u tom smeru?! O koncentraciji na casu ne zelim da komentarisem. Imam ih troje po grupi, ne smem da pomislim kako je sa 33! I sa 66 roditelja… Imam srecu, samo pratim skolsko gradivo i ne moram nikome da objasnjavam zasto sam nesto uradila ovako ili onako. Ali, primecujem da im je tesko da usvoje gradivo cak i kad se predstavi kroz igru, kad im sazvacem da bude najlakse da pamte, kad im dam pravilo kao pesmicu. Ako pokusam da organizujem gramatiku u logicni niz, da povezu a-b-c, to je ravno naucnoj fantastici… Nedajboze da pitam kako je njima logicno! Najlogicnije je – "Sledece sedmice je test/pita nastavnik citanje/prevod i sad odmah moram to sve da nastrebam", metod kampanjskog ucenja i seckanja gradiva iz kojeg na visim nivoima isijava neznanje. Ono sto smo mi nazivali opstom kulturom, znanje koje smo usput kupili iz Zabavnika, 1000 zasto-1000 zato, enciklopedija, casopisa ili knjiga, potpuno se izgubilo! I dalje jedan deo krivice pripisujem roditeljima. Istina, radi se po 17 poslova da bi se imalo novca. Ali, razmislimo realno – koliko novca nam je dovoljno i kako je moguce da roditelj ne ume da izdvoji dva sata dnevno, ukupno, da razgovara sa svojim detetom?! Slazem se, period pre skole je idealan, tad su deca najslobodnija i umovi su im najotvoreniji za "drugaciji pogled na svet", ali pracenje rada, ucenja i dnevnih aktivnosti deteta ne prestaje onda kad dete podje u skolu. "E, sad si djak, sad ce ucitelji/nastavnici/profesori brinuti o tebi i ja sam sad slobodan/slobodna da zivim svoj zivot, sve dok mi se na svakih sat vremena javis telefonom gde si i sa kim" – bojim se da ovakav princip otpustanja deteta umnogome doprinosi problemima. Jer, ako se detetu ne ponudi mogucnost za kvalitetom ispunjeno slobodno vreme (ja sam isla i na sviranje, kurs jezika, sport – svake godine drugi, folklor, casove crtanja..), ono nece ni moci da razvije interesovanje za nesto drugo sto nije telefon/kompjuter/bleja u kraju.
Nisu nam deca gluplja, naprotiv. Sve su inteligentnija, jer okruzenje od njih zahteva da iznalaze stalno nova resenja. Samo je pitanje na koju stranu ih roditelji usmeravaju. I koliko mi, kao prosvetni radnici, imamo pravo da na to usmeravanje uticemo. A bojim se da nam sistem sve vise vezuje ruke, u svakom pogledu…
Mislila sam da nešto napišem, ali sam se predomislila. Ne valja odakle god da kreneš.Potrebno je promeniti sistem. Kad se promeni sistem i kad za sve budu važila pravila, tada će biti bolje. Sada smo kao roditelji potpuno prepušteni sebi. Borimo se protiv sistema, protiv medijskog napada, protiv poremećenih društvenih vrednosti, neetičkih ponašanja. Nastavnici ne smeju da nam pomognu jer su ugušeni zakonskim okovima, pa više i ono što smeju ne smeju. I sve to moramo da predočimo deci koja su i takve stvari već i sama iskusila. Užas!
Није нам потребан синдикат просвете или метало стругара или нечег трећег. Нама је потребна омања револуција.
"Запад, а и исток", нас убијају преко просвете! Свака нова генерација је све више и више "затупљенија" без обзира на образовање родитеља… На крају долазимо до Вијетнама. Или смо већ дошли?
Убијање деце почиње у основној, затим се навелико наставља у средњој/гимназијама, а затим долазимо до "врха пирамиде": свако може бити "мастер"! Чуј! Па високо образовање није за сваког! Но, изгледа да јесте.
Можда треба децу из основне уписивати на факултет? Ја сам за то да сва деца одмах упишу Незбите и остала ња после основне! Ионако је средња "тежа" од њиховог програма, а и ови са запада ће бити задовољни. Имаће ткаље са високом школом, инжењере који раде на склапању каблова за аутомобиле, … Умало заборавих: имаће и небројано много менаџера који ће пазити да ови изнад нешто не погреше.
И кад све ово нестане бићемо само једна географска област на карти нечије планете.
Ovo je sve tačno… Realno – svi smo ovako nešto pomislili u nekom trenutku, ali nažalost, lakše je žmuriti i misliti: ,,Ma, samo sam paranoičan…'' Uvek biramo lakše, zato nam na kraju bude teže…
Никако, Небојша! Онда их не би примили на посао јер су преквалификовани.
Њима треба дуално образовање. Да им правимо најјефтинију радну снагу у Европи по њиховој мери. Да се после не бакћу некаквим интерним обукама. Да не губе време, него право за фабричку траку за мање од 200 евра месечно.
Не чини вам се нимало.
Убисте ме у појам.
Odličan tekst! Rosio sam po telefonu dok sam čitao. Po tom telefonu koji je alat za zaglupljivanje generacija koje žderu skakavci. Kamo sreće da deca na njemu čitaju ovakve stvari, ali nisu toliko ogrnute u pink, nisu reklamirani na sve strane. Ovakvi članci podrivaju sistem kada dobiju medijsku pažnju. Svaka buduća borba za našu decu mora biti borba protiv sistema i mediokritetske kulture. Samo nastavite da klotfrketirate, a oni koji vas čitaju znaju da nije klot.
Slepo praćenje tog nedokučivog ali trulog autoriteta dovodi do toga da zapadamo u nedokučive i trule podanike Zapada. Moj otac ima običaj da me pita: Znaš li gde stiže onaj koga vodi muva?" Svi mi misleći ljudi, a pri tom kosmopoliti, koji svet prihvatamo kao svoje selo i koji smo i putovali svom selu i tamo i vamo, osećamo neku neprijatnost kada treba da kažemo da je praćenje Zapada loše, jer ispada da imamo nešto protiv Zapada. Nije tako. Ali i te kako imam protiv nepromišljenog, bezuslovnog i slepog praćenja Zapadnih modela samo da bi i ova naša avlija mogla da pristupi tom Zapadu sa velikim Z. A šta će nam veliko Z kad imamo malo m? Mislim na mozgove, naravno ?
Bravo za "Anonomnog"…lepo sroceno,sve kazano,sve tacno i surovo istinito…naravno i zalosno…i uzasno…..vecina se vodi za masom…pa svi cute…niko da digne glas…jos i misle da nisu u pravu-iako im se ucini…sistem nas uci na taj nacin -da uopste nemamo svoje misljenje…da ne smemo da se pobunimo…da plivamo u vodi pa gde nas odnese…postajemo svi roboti…globalno ispiranje mozga…
To je bio ministar. 🙂
"Samo nemaju snove"….- na žalost, bolno tačno…sjajan tekst i isto takva žena koju treba podržati…ali kako u vremenu površnosti i na tržištu sumnjivih vrednosti, životnih prečica i instant rešenja? Svet je izgubio dubinu…Majka sam dvoje dece i više uopšte nisam sigurna koliko sam u pravu što sam im nametala "put koji se ređe (i teže) ide"…a opet, drugačije nisam ni mogla, a ni želela…
https://youtu.be/qRJ1hgN7uAU
Igra igra i samo igra…pogledajte sta je Finska uradila na temu obrazovanja…
Погледајте и ви:
http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs/2016/09/blog-post.html
Hvala vam, sve ste rekli kako jeste bez imalo preterivanja. Mozda i vidimo gde je problem ako vam kazem da deca do 3 godine u jaslicama ne izlaze napolje jer je 20 dece a dva vaspitaca jedan pre, a drugi popodne u cetiri zida. ..preko vrtica gde se sve svodi na to da se deca ne povrede da ne trce ili mozda urade neki brzi pokret….pa su prezasticena jer je opet njih 20 a vaspitaca 2, a onda dodje predskolsko , super spremni za skolu sve sa tim da slucajno ne potrce i padnu. Upoznali su brojeve i slova kroz igru, a sada vec prvi razred mesec dana nije proslo, hajde da vidimo koliko je citaca., to je valjda po programu i usput, isto ono, samo da ne trce i polome vrat u hodniku ili dvoristu. I to je to vec proslo prvih 7 god. najbitnijih za male mozgove koji su formirani skoro pa u cetiri zida u strahu da ako potrce moze im se desiti nesto lose. Jednostavno, dali smo ih vec ne znajuci, a sada ispravljajte, sacuvajte….. ako ikako moze uz roditelje i porodicne edukatore.
Da li je neko pogledao film "IDIOKRATIJA"?Vrlo verovatan(NAŽALOST!) scenario naše budućnosti!
Ово је иначе изузетно важна тема и мислим да до сада сви, не само професори, виде колико су нам деца и омладина билмези и недотупавци. Проблем је системски и извориште му је у глави, тј. у влади и држави. Они су спонзори заглупљивања и утупљивања а то само даље прослеђује министарство просвете, прихватају директори школа и родитељи па на крају и деца и омладина, а ови задњи су и најмање криви. Проблем постоји и у региону, да употребим тај еуфемизам, а онда је јасно да је спонзор и иницијатор свега драги нам Запад. Наши су само дахије и јаничари, послушници. Без радикалне промене на врху, у глави, нема бољитка.
Синиша Драгић
sdragic@hotmail.com
Tema je malo skakljiva..Secam se da je nekada uslov za upis u srednju skolu bilo polaganje ispita u toh istoj srednjoj skoli-na taj nacin se koliko toliko drzala brana,da oni koji nisu za tu skolu ne budu upisani u istu.Naravno,uvek se tu provlacilo par njih koji su uspeli uz vezice da udju(tu prvenstveno mislim na gimnazije).I odjedanput je to ukinuto s pocetka 2000tih.Onda smo imali situaciju uvodjenja Bolonje na fakultetima.Predstavljeno je kao presudno za nas obrazovni sistem.Dostignuce par ekselans.Danas vidimo da je studiranje(ako se to uopste tako moze nazvati) po Bolonjskoj deklaraciji sve samo ne dostignuce.Da se malo osvrnem i na profesore.Ono sto pamtim,je da je skoro svake godine bio neki strajk prosvetara.Naravno plate su bile u pitanju.Koliko me secanje sluzi,ni jednom se nisu ujedinili(kad kazem ujedinili mislim u onom o imu u kom se ujedinjuju kad su u pitanju plate)zbog ocajnih uslova rada,protesta oko maltretiranja svojih kolega(fizickig i psihickog),odredjene autonomije u delu predavanja gradiva,stava prema poklanjanju ocena,maltretiranju ucenika od strane drugih ucenika,kodeksa oblacenja ucenika a i profesora.Sve ovo sto nam se desava je posledica politike lakseg puta(daj nemoj da talasas,kako ste negde lepo naveli),neucenja ili neadekvatnog razumevanja istorije,kao i toga da nam su nam puna usta preventive ne kad se nesto desi,vec kad poprimi razmere epidemije(cast izuzecima)…Ja licno bih u obaveznu lektiru srpskog jezika i knjizevnosti uveo da se proucava delo dr.Arcibalda Rajsa Cujte Srbi.Istorija ne bi smela da bude predmet u kome ce se bubati godine i cinjenice. Svaka nova skolska godina bi kod mene zapocinjala sa ISTORIJU PISU POBEDNICI…Da se razumemo,ovim nisam zeleo da Vas kritikujem,vec samo da predocim moja opazanja.U komentarima ima dosta dobrih opazanja,ali mislim da niko do sada nije napravio detaljan listing i dijagnozu problema.To bi bio mali prvi,ali ipak znacajan korak.
То што је шкакљива не сме бити разлог да је игноришемо.
Данас не би ваљали ни пријемни испити у средњим школама, јер би средњошколски професори помагали ђацима, не би ли се довољан број ученика уписао у свако одељење, а професори задржали норму и посао.
Болоња не мора бити лоша сама по себи, али је начин на који се код нас спроводи скандалозан.
Што се штрајкова тиче, њих организују синдикати. Синдикати се у целом свету баве положајем радника, а изгледа да само у просвети то некоме смета.
"Чујте Срби" није књижевно дело, или се бар не третира као књижевност. Јесте сјајна студија нашег народа, и Рајс јесте задужио наш народ, али је пре за неку историјску читанку.
Што се листинга тиче, има га у многим текстовима на овом блогу.
Вама хвала на садржајном коментару. Средишњи део вашег коментара ми је нарочито занимљив и ту се потпуно слажем са вама.
Nigde nisam rekao da treba da se ignorise.Negde u komentaru sam napomenuo da nama nedostaje detaljna dijagnoza o stanju u skolstvu.I to je ono sto bi trebalo da se uradi,pre svih predlaganja potencijalnih resenja.Sto se tice Bolonje,ja naime smatram da kao sto postoji razlika izmedju osnovne i srednje skole,tako bi trebala da postoji razlika izmedju srednje i fakulteta.Zato se valjda ovo prvo zove studiranje.Slazem se da je nacin na koji se sprovodi kod nas skandalozan.Ono na sta sam ciljao je da se Bolonja kod nas prihvatila kao spasonosno resenje bez ulaska u detaljnu analizu problema koji vladaju na nasim fakultetima(nepotizam,lose opremljene ili nikakve laboratotije,nastavni kadar sumnjivog kvaliteta,ciljevi,ocekivanja od Bolonje sem onog da ce biti veci broj svrsenih studenata i da ce se samovolja profesora svesti na minimum,pracenje studenata i nakon zavrsenog fakulteta…).Ne znam da li jos neko primecuje,ali mi kao narod imamo neku stalnu tendenciju odlaska iz krajnosti u krajnost,nije nam strano ono tudje je uvek bolje i na kraju ne ucimo ni iz svojih a kamoli iz tudjih gresaka…
Malo je nabacano sve ovo i ovo su moja opazanja kao nekog ko je van prosvete.Vama hvala na ovom tekstu.Nadam se da ce probuditi odgovorne.
Mislim da problem nije u deci srednjoskolskog uzrasta, problem je, na zalost kod najmladjih. Sa moje tacke gledista, nekoga ko je sa decom proveo preko 17 godina, mogu samo pitati roditelje, da li su ikada seli sa decom i pogledali bilo kakav sadrzaj kanala nikelodeon, sa kojim se najmladji bukvalno drogiraju. Deprimirajuce je sto su nasi poznati glumci radili sinhronizaciju, o kojima sam ipak imala mnogo lepse misljenje.
Драга колегинице, сваку реч сте ми узели са врха језика….кад их видим да ме гледају широм отворених очију, угаслог сјаја, благо незаинтересовани…запитам се…где оде сваки мој тренутак припреме, учења, дипломе…али, ипак има , бар у једном одељењу, један-два ученика који грабе, траже, питају, жељни да сазнају више и да ли греше или су у праву.И због таквих, волим свој посао. Успем да им пренесем своју жар и потребу за књигом, ма каква она била, за правим вредностима друштва.Сизифов је посао овај наш просветарски, хлеб са седам кора….Могли бисмо као и многи други да спакујемо кофере и одемо у бели свет, где ће нам финансијски бити боље, али духовно, не…Велики поздрав..и да се некако одупремо генерацијама које ништа не траже, а ништа ни не дају.
Deca su refleksija svojih roditelja. Primarni sistem vrednosti se usvaja nesvesno u porodici mnogo pre nego sto dete i razume sta je uopste sistem vrednosti. Mislim da precenjujete roditelje. U drustvu u kojem su referentne licnosti Stanija, Tijana Ajfon Kristijan itd.. deca startuju u deficitu bez svoje krivice. Oni nisu kreirali taj sistem vrednosti to je sistem vrednosti njihovih roditelja. Slicno je kao i sa ratom. Rat ne cini coveka zlim vec mu samo daje priliku da to iskaze. Ceo ambijent drustveni je takav da daje priliku deci da iskazu karakteristike koje ste opisali. Problem je preveliki i prekompleksan. Sto bi rekao Konfucije ljude mozete izvesti na pravi put ali ne postiji nacin da im objasnite sta je pravi put.Sustinski, da li mislite da su ljudi manje nasilni danas nego 90tih ili u 2 svetskom ratu. Naravno da nisu samo se ne primeti jer nije rat. Otuda se i imbecilnost generacija sa kojima poredite sadasnju decu samo nije dovoljno jasno primecivala u njihovo vreme jer su bile drugacije okolnosti. Problem je resiv ali samo uz masovnu manipulaciju preko medija. Potrebno je napraviti okruzenje u kojem je kul biti radoznao i pametan i sve ce za par godina doci na svoje.
Ko je kriv? Mi, eto ko. Jer istorija, ta kako su je stari latini nazivali Magistra Vitae, nam daje primere, ni u u vreme koje je bilo mnogo siromašnije u materijalnom smislu nije se događalo ovo što ste opisali, a čemu sam i ja nažalost prisustvova mnogo puta. Iako ne radim u prosveti, imam sestričinu tih godina, i ponašanje njenih vršnjaka je baš takvo kakvo ste opisali. Nemaju ni miligram duha za bilo kakvo razmišljanje. Ne bih rekao da su samo tupi, nego ih pre svega ne interesuje ništa sem onog što su izabrali za svoj svet, a taj svet je svet beskrajnog komzumerizma i života u matrisku cybersveta Facebook-a. Današnja deca nemaju svoju ličnost, ali se i ne trude da je izgrade, jer to bi značilo da se odvoje od svog ljubljenog sveta bitova i bajtova. Cyber svet nije u suštini tako loš, ali oni ne žele da ga prilagođavaju sebi, nego se prilagođavaju njemu. Želite da proverite njihova interesovanja, pa samo pitajte ženski deo svojih učenika o salonima za nadogradnju noktiju, selfijima, depilacijama, pitajte ih o toem koliko mogu da popiju… to usotalom možemo pitati i muški deo, koji možete pitati o nekim video igrama, ali većinom njihov odgovori se mogu očekivati iz ovih oblasti: kladionice, gluvarenje, turbo folk muzika… kao i sve ostalo što predstavlja društvo dražava nastalih na razvalinama SFRJ. Knjige ne čitaju, ali ni stripove, dok sa druge strane država kopirajući nakaradni sistem politike korektnostzi i ljudskih prava ne dozvoljava da se kažnjavaju za svoju lenjost. Kada se sve ove informacije uzmu u obzir, može se doći do zaključka da smo mi, dozvoljavajući da se u vakum koji je nastao nakon raspada države, uvuče društveni talog i njegov sistem vrednosti, na koji će se kasnije savršeno uklopiti mutirani konzumerizam, krivi za ovo. Pod mi, podrazumevam sve, ali pre svega roditelje, jer sve počinje od porodice.
Zalosno je da neko stalno misli da je nesto lose a da pritom to nikad nije iskusio. Tu mislim prvenstveno na skolstvo. Zapadni sistemi skolstva ne stvaraju bas ni jednu od navedenih primedbi o kojima ste pisali.
Primera je mnogo samo je pitanje da li ste ih ikada videli. Primer je kada dete iz Srbije ode da zivi negde drugde, npr Ameriku, Nemacku, Italiju… Najveci mu je problem da savlada jezik a posle toga kroz skolu prodje sa lakocom. Pa zamislite cak su i srecni kada idu u skolu, da da, srecni, to govorim iz stvarnih primera. Ta ista deca dok su isla u Srbiju u skolu su plakala, bila konstantno pod pritiskom (da li ce da savlada nenormalno mnogo gradiva), nikad srecno kada mu se spomene skola. Onda ode u tudjinu i tamo gde nikog ne zna mu bude sto puta bolje. Pa u cemu je tu problem. Ja bih rekao u drzavi, u skolstvu, u buducnosti, u svemu sto utice i na roditelje i na decu.
Nije sve bas tako kako ste vi napisali. Jednostavno ajde da proglasimo decu nesposobnima, nezainteresovanima. Nije samo u skolstvu problem, problem je svuda oko njih ukljucujuci i skolstvo i profesore koji misle da je nacin na koji rade jedini ispravan i tako ili nikako. Pa kad nije tako onda propada svet.
Mislim da je problem mnogo siri i da ga nije lako resiti. Kada se dete izgradi u sistemu pravih vrednosti onda sve ide mnogo lepo i lako. U suprotnom, svako na svakog uperuje prst i nista se ne desava.
Hvala
Комплименти и честитке на Ваш текст. Подржавам Ваше размишљање. Али потребно је направити конкретну акцију против таквог стања јер држава неће ништа урадити. Замолио бих Вас да Ви направите са колегама које дијеле наше мишљење неки конкретан предлог и план за измјену постојећег стања, а ми као родитељи, и особе из других свера образовања да се активирамо и сакупимо довољан број потписа за покретање разговора са државом на том плану.
Вељко Петричевић
I jos nesto bih dodao;Neko u komentaru rece kako se ne slaze da to sve dolazi sa zapada vec da to samo ima kod nas.Nece biti da je tako jer evo bas jutros je isla vest da ce u americi ukinuti domace zadatke.Naravno mi cemo to vrlo brzo prihvatiti tako da se apsolutno slazem da je ovo uglavnom zapadni vetar koji nam bas dobro provetrava mozgove.
Surova istina ali dok valjda neko ne skupi hrabrost da to javno kaze iz samog sistema nece se nista ni promeniti.Puna podrska od roditelja dva skolarca.
Milena, ako nekom treba predmet samo zbog ocene, a nece ga vise nikad upotrebiti.
Onda taj predmet treba da bude izborni.
Postovanje
"потписала" а не "подписала". Надам се да сам са коментаром у теми.
Jako poštujem sav nastavni kadar ali izjave tipa da su nam deca sve manje intelligentna ne kupujem bez rezultata testova. Skoro sva srpska deca već govore engleski, kako su naučili nemam pojma ali govore. Sve je teže držati pažnju dece u razredu kada gomilu odgovora dobijaju na internetu bez po muke… ali to je problem za profesore i nastavnike i izazov. A to da nam problemi dolaze sa Zapada, to je, ne znam kako da kažem ali prilično naivno i smešno. Krediti za obnovu Srbije nam takođe dolaze sa Zapada pa se niko ne buni zbog toga. Mašine postaju sve pametnije, to je sigurno, ali ljudski rod je jako prilagoditi tako da će se prilagoditi i ovom izazovu. A đaci kao đaci uvek ge da urade najmanje i da očekuju najbolju ocenu. Šta je tu loše :-)?
Чини ми се да се нисмо добро разумели. Ја говорим о свом искуству, искуству колега са којима радим, колега са којима се дружим или на било који начин комуницирам. Говорим о нашим ученицима, али судећи по коментарима колега, изгледа да је појава масовнија од моје школе.
Та деца која "сва знају енглески језик", не долазе у моју школу. Што се тиче добијања одговора на интернету, одговори које тамо траже немају везе ни са школом, ни са градивом.
И на крају, тај запад, који многима боде очи у мом тексту: запад има сјајне ствари. То нико не спори. Ја само тврдим да у наш школски систем увозимо само најгоре ствари са запада, често оне од којих се у западним земљама унајвеће одустаје.
Иначе, никада није лоше када ђаци мангупски хватају кривине. То је сасвим нормално. Проблем је када видите да их мрзи и да кривине хватају.
Sjajan tekst sa sve komentarima. Nisam prosvetni radnik, roditelj sam male dece koja tek treba da krenu u skolu. Mislim da deca treba da imaju sto manje igracaka jer tu picinje razvijanje maste… Kada sam ja bio sedmi_osmi razred nastavnica je najboljem djaku u odeljenju davala testove da nosi kuci da pregleda i upise ocene. Dve grupe, 5 pitanja… To je bila tajna, naravno ali smo mi djaci to znali i pravili se da ne znamo, tako da smo dodavali odgovore i stelovali ocene kako je kome odgovaralo. Znaci mozes da ucis a mozes i da muljas. Hteo sam da upisem neki zanat ali su moji zeleli za mene da budem neki dr. mr. I tako odem na 4 stepen tehnicke skole. Nista u skoli iz struke nisam naucio, duvao travu celu trecu i cetvrtu godinu, bezao iz skole, imao sam neke toliko smor profesore da sam samo zbog toga bezao sa njihovih casova.. Smatram 4 godine procerdane, ne racunajuci zazanje i druzenje. Da sam 4 godine ucio nesto konkretno danas bi bio profi. Vise sam kasnije naucio na kojekakvim seminarima nego u srednjoj skoli. Decu cu da usmeravam na licni razvoj, jezike i da traze sebe i svoju stras sta god to bilo. Sto kaze jedan moj prijatelj diplomirani ekonomista:"Vise bi voleo da sam neki musavi majstor sa parama u dzepu nego ovako sa faxom bez posla". Hvala i pizdrav.
Sjajni tekstovi,svi.Ja,kao roditelj koji tek ulazi u sistem skolstva ponovo,mislim da je problem na tri strane, deca,sistem skolstva koji se ne menja decenijama i nastavno osoblje. Svugde skripi.Deca danas nisu kao pre 30 ili vise godina.Sa dve godine koriste internet ali u srednjoj skoli ne znaju sa kojim se drzavama granicimo.Nezainteresovana, otupela i bez opsteg obrazovanja.Skolstvo je imalo samo neke kozmeticke promene ali mi sistem i sustinu nismo menjali decenijama.Svet se vrtoglavo menja a mi imamo isto gradivo kao i pre 10 godina kada nisu ni postojala danasnja najtrazenija zanimanja.Nastavnici cini se potpuno izgubljeni i zatrpani programima, administracijom, malim platama da deca dodju tek na cetvrto mesto.Finski sistem ima puno prednosti ali Finci vec traze novi jer su shvatili da gube korak za azijskim zemljama.Mi tezimo finskom modelu a oni ga polako napustaju zbog zastarelosti.Dok mi ukapiramo sta i kako treba menjati,mislim da ce biti kasno za promene d
Gospodjo Nedic,veoma mi se dopada nacin na koji ste izlozili sustinu problema.Moje je misljenje da umesto sveopsteg haosa i politickih previranja,deci (i svima nama)treba obezbediti zdravije okruzenje? Ili bi mozda trebalo da se svi preselimo na zapad i sacekamo da se politicke stranke istrebe u medjusobnim okrsajima? Nesto se mora menjati u drzavi Srbiji!? Srdacan pozdrav i svako dobro! 🙂
Zar nije ironicno da profesorica kritikuje prosvjetu?
Svaka cast,tekst je istina i mnogi vide problem. Ali ne rade nista. I kao u politici, prosvjeti, ekonomskoj situciji nase drzave. Mi cemo "pristaviti kafu" i kukati.
Zasto niko ne predlozi konkretno rjesenje?
Pa da se uhvatimo rjesavanja problema.
Mislim da je najveći problem u sistemu i u nastavnicima. Nastavnici su srž sistema: ne menjaju svoje metode godinama (decenijama!) i još uvek se ko mutavi drže krede i table, decu dele na onu sa roditeljima koji imaju neki uticaj i na "beznačajnu" decu. Neka su malo više ravnopravna od druge dece. Masa nastavnika je jedva završila neke fakultete, mnogi su na sumnjiv način došli i do takve diplome, pa im je stručno znanje nikakvo a pedagoško im niko nikada i ne proverava, to je totalno nebitno da se dobije posao u školi. Takođe, psihičko zdravlje nastavnika se ne proverava pa rade i očigledni psihijatrijski slučajevi. Da ne govorim o primerima nastavnika koji prosto ne vole decu, do onih koju decu ne mogu da gledaju očima. I uostalom: šta jedan nastavnik, koji je pomoću partijske knjižice dobio posao, može da nauči moju decu? A ogroman broj njih je na ovaj način zaposlen. Na koji način nam se štampaju (štancuju) udžbenici? Koji od nastavnika ume da predstavi ono što predaje na način koji deca umeju da upotrebe u stvarnom životu, da reše neke životne probleme? Npr. uče sličnost trouglova iz matematike a kad ih pitaš kako bi izmerili jedno drvo u dvorištu – nemaju pojma. Danas nema nikakvih kazni prema deci – osim onih koje im mogu sistematski uništiti život. Kad je neko dete nestašno (što je njegova nasušna potreba) nastavnik ga izvede pred tablu i da mu keca, time mu, smanjujući prosek, utiče na upis u srednju školu, te dalje na ceo život. Nema nikakve svrsishodne kazne, što je takođe deo problema. Sećam se samo, u mojoj generaciji, daleko od toga da su najbolji đaci odlazili u nastavnike… Ma jok, oni koji nisu imali šta da upišu upisivali bi više pedagoške škole… A oni koji nisu mogli da se zaposle nigde zahvaljujući svojim realnim sposobnostima, zapošljavali bi se u školama preko raznih "veza", za pare ili stranački.
Sistem je postavljen naglavačke, roditelji nemaju autoriteta i to se preliva i u školu. Ako roditelj nema autoriteta, kako će nastavnik da ga ima. Drugo, mi roditelji smo nekritični prema našoj deci. Ona su uvek najlepša, najbolja i divna i bilo kakva kritika dece će nas ozbiljno naljutiti. Moja generacija (79) nije imala ništa osim ratova, sankcija i bede kada je odrastala. Mi naše propalo detinjstvo kompenzujemo zatrpavajući decu stvarima. Kupujemo deci rančeve, sve knjige, sveske, telefone i ostale sitnice. A te sitnice bombarduju decu ogromnim brojem informacija, crtani filmovi , igrice za PC, igrice za telefone. Tačno je oni imaju svoj svet. Moj sin (peti razred) zna sve moguće teorije zavere o vanzemaljcima ali školsko gradivo ga posebo ne zanima. Iskreno i meni se ponekad čini da su neke stvari u udžbenicima nelogične. Isto tako verujem da autori udžbenika nikada nisu predavali đacima u školi već su knjige pisali iz kabineta. Isto tako verujem da je problem i u prosvetnim radnicima koji nikada nisu pokazali solidarnost sa svojim kolegama koje su učenici tukli, ili da štrajkuju zbog nastavnih planova već samo uvek kada je razlog plata. I mi roditelji smo krivi jer želimo da neko drugi pokaže čvrstinu i da postavi granice našoj deci koje mi ne možemo jer bežimo od tog konflikta. Nas kinje na poslu, stalno živimo u neizvesnosti da li će biti posla, plate, da li ćemo platit sve račune i postali smo podanci naših poslodavaca iz straha i nas je strah i da komandujemo i svojoj deci. moja generacija nije postavljala pitanja, a i kada smo ih postavljali dobijali smo odgovor da je to sledeća lekcija. U Srbiji se svi stide da postave pitanje jer će ispasti da su glupi. Opsednuti smo talentom, a ne radom i trudom. Čim nema kulture postavljanja pitanja sve će propasti. Sada sam se setio još jednog velikog problema u celom društvu, naše društvo se uvek solidariše sa siledžijama, a ne sa žrtvama zato nema empatije i solidarnosti, zato nema ciljeva i snova.
Драго ми је да су овде на блогу барем коментари позитивнији и да се више људи слаже са вашим мишљењем… А посебно ми је драго што неко има храбрости да то искрено каже. Обзиром да су многи свесни тога, али ћуте. Али ако погледате коментаре на сајту Б92, онда ћете увидети сву (траги)комедију нашег друштва. Већина коментара крајње негативно реагује на ваш текст, јер како се ви побогу усуђујете да критикујете њихову децу? А већини те већине највише смета ваше помињање запада, јер побогу како смете да кривите запад за било шта? Да нисте поменули запад, бар 80% коментара би било позитивно, овако је 80% негативних. Биће да у том грму лежи зец наше пропасти.
Ne bih rekla da će to promjeniti situaciju…Moji roditelji su imali samo po 4 razreda osnovne…Nikada mi nisu pogledali zadaću…a ja bila vukovac…Sve je do školskog programa…Neko je rekao da se sada puno o svemu detaljiše, i to je istina…Djeci je potrebno dati osnovno znanje a oni sami kasnije da se razvijaju u smijeru koji ih interesuje…
Ja bih samo da dodam dve stvari. Prvo: Inteligencija je sposobnost snalazenja u nepoznatoj sredini. To nema veze sa gluposcu ili tuposcu. Cinjenica je da se radi na tome (Globalno) da deca izgube moc i zelju za novim saznanjima. Drugo: To je globalni problem i nazalost, Vera nije u pravu kad kaze da "toga tamo nema"…To je prvenstveno i pocelo ovde na zapadu, a posto se zapad bori za One World government ili New World Order, onda se to zaglupljivanje desava u svim civilizovanim mestima na svetu. Na nama, roditeljima, je da primerom i pozitivnim stavom pomognemo nasoj deci da se odupru tom sistematskom zaglupljivanjem.
Konacno da se pojavi profesor (ovde mislim na "anonimnog") koji razume delic onoga zasto je njihova profesija u Srbiji sve manje bitna. Ne idete u korak sa vremenom, ne koristite tehnologiju, ne pokazujete ljubav prema svom predmetu, van one elitisticke.
Gospodin Jovanovic je spomenuo domace zadatke. Ako morate da prisiljavate svoje ucenike da se bave vasim predmetom van ucionice, onda vi niste uradili svoj domaci zadatak.
Nas obrazovni sistem je jako los. Bio je los i ranije, fokusirao se na puku reprodukciju gomile cinjenica. Mi nikada nismo stvarali strucnjake, stvarali smo zive enciklopedije. Sistem je skoro dizajniran da odvrati od ucenja novih stvari i da ubije radoznalost. Svesni ste da se najbolje uci kroz igru? Svesni ste da ta deca koju toliko prezirete imaju u dzepu uredjaj kojim mogu da pristupe skoro pa svakoj reci koju je ljudska ruka ikada napisala? Kako to koristite? Zasto je ucionica kazamat?
Vas prezir prema deci je naravno shvatljiv. U njima vidite kraj svoje profesije i svojih vrednosti. Mnogi su tokom godina lamentirali nad novim generacijama i davali prorocanstva o kraju sveta. I u pravu ste. Dolazi mali kraj sveta, kraj vaseg sveta.
Obrazovanje ce biti transformisano u narednih pola veka, bice sve demokraticnije, sve dostupnije i sve vise decentralizovano. Kao sto je Sokrat kukao nad pisanom reci, kao sto su monasi kukali nad stamparijom, tako i vi sad kukate zbog promene koju vidite. Ja bih licno bio zabrinut kada bi bi neki mladi um bio zainteresovan za sive ucionice, frustrirane profesore, zastarele udzbenike i sistem koji ih uci samo kako da budu pokorni autoritetu.
Зашто би било иронично да професор критикује просвету?
Ја проблеме у просвети познајем много боље од некога ко није у просвети.
На овом блого имате бар десетак текстова са веома конкретним предлозима шта би могло да се учини.
Проблем решавам у својој учионици онолико колико успевам да премостим прописе по којима морам да радим, а често успевам. Има још много мојих колега којима је савест јача од прописа. Кобељамо се некако и има нас. Има и оних који се слепо држе прописаног. Не кривим их. Вероватно сматрају да је тако најисправније. Има и оних које је баш брига за посао. Има их у свим професијама.
Када систем произведе људе који не умеју да владају собом, онда ће управо тај систем, ноћи владати њима без икаквог отпора.
Акценат светске владе одавно је стављен на децу. Само зомбиране масе које ће систем производити, могу креирати идеалног потрошача, кога ,,смарају" друштвено политичка питања, који јурца за покемонима, који чита жуту штампу и који недељом иде у Мекдоналдс, како би прождрао свој чисбургер и попио литар кока коле, тог чаробног исцељујућег напитка Новог доба.
У деци,а затим и ученицима, се прво мора развити отпор према било каквом ауторитету. То се чини кроз сет закона који стоје ван граница разума, али их ,,мајстори мишљења" и њихови војници педантно и детаљно спроводе. Ти закони оријентисани су на разбијање хомогености породице као основне ћелије сваког друштва, јер ће родитељи зазирати од денунцирања, уколико својој деци ,,наруше било које од законом установљених права." Као што смо у левом тоталитаризму имали случај Павлика Морозова, тако и данас, либерални тоталитаризам залази у најинтимније делове нашег бивства и одређује правила понашања у нашим кућама, не остављајући никакав маневарски простор за традиционално васпитање. Јер, све што је традиционално и у духу наших предака, етикетира се као заостало, ретроградно и рушилачко.
Паралелно са уништавањем породице, одвија се и урушавање свих других институција које су задужене за рад са децом. Када разуман човек сагледа целину проблема и одредаба које се тичу права и обавеза ученика и наставника, мора се запитати, шта је циљ, овако накардно постављених правила и ужасне несразмере у односу ових права и обавеза.
Е, ту, онда можемо да се дотакнемо и тог чувеног ИОП-а, на који гледам као на парадигму нових кретања у систему школства. Дакле, тај ИОП, легализује и даје легитимитет за потпуно девијантно и незрело понашање ученика, који ће, уместо да се стимулише на рад, препустити беседама са риалитија, стадиона и полуголих водителјки које са тако великим значајем причају о новим пројектима неких нижеразредних проститутки и криминалаца.
Сматрам да је морална обавеза сваког наставника да колико је у његовој моћи, не пристаје да буде део лажи, која нам се намеће. Како би рекао Солжењицин, потребно нам је ,,лично неучествовање у лажи! Па нека је лаж све покрила, нека лаж свиме влада, али у оном најмањем се ускопистимо: нека не влада кроз мене!"
"HAJDE DA SE OSVESTIMO SVI ZAJEDNO." Bravo za tekst,bilo bi mi zadovoljstvo da radim kao psiholog u skoli u kojoj predajete i Vama slicne kolege. Stojim iza toga da zajednickim snagama mozemo pomeriti planine!
Nažalost, ovaj tekst je potpuno realan. Imam dva dečaka, razlika izmedju njih je šest godina, i razlika je toliko očigledna da sam se, do danas, pitao da li samo ja to vidim. Nisu u pitanju samo školstvo, država, roditelji … SVE je u pitanju. Ja to zovem "Amerikanizacijom Srbije", jer, na našu veliku žalost, pretvaramo se u te ljude koji tamo žive, koji su potpuno nezainteresovani za svet oko sebe, imaju Mekdonaldse da se goje, zatupljuju se raznim glupostima, putem TV-a, interneta i sl. Lepo im je kad im dete ide u rat protiv "terorističkih zemalja" i sl, ali ovo je priča za neku drugu temu. Na žalost, sve više ličimo na te ljude koji će proći pored bolesnog čoveka na ulici, koji će uzeti telefon u ruke i slikati požar, a da se uopšte ne sete da pokušaju nešto, da spasu nekog … Deci je lakše da prepričavanje neke knjige "skinu sa neta", nego da pročitaju knjigu. Ne čitaju čak ni stripove, koje smo mi "gutali ko ludi". Počeli su da skraćuju reči i rečenice kako bi ih brže napisali na "četu" i sl. Čak i ne znaju da koriste srpske reči, jer Ceca, Karleuša, Stanija i slične "zvezde" ovog društva koriste fraze tipa "face to face", "by the way" i sl. umesto naših izraza i fraza. Žalosno. Kompletno društvo je u pitanju, ljudi, i ako se uskoro ne osvestimo preti nam potpuna "Amerikanizacija" dece.
Поштована Љубинка,
Слажем се са Вером, и сматрам да морате мало да преиспитате свој став о ”злом западу”. Студирам већ неко време у једној западноевропској земљи, и није баш тако лоше као што ви мислите. Ако неко треба да се критикује што увози лоше идеје, онда то нису ти који су те ствари измислили, него они који су те идеје увезли у Србију. Вероватно је тешко некоме ко је живео у комунизму, а након тога у Србији, да схвати да приватизација није нужно лоша ствар. То јест не мора уопште да буде лоша ствар, али на жалост, у нашем случају, мало где може да се нађе позитиван пример. О ”узимању” фабрика у Европи имате Италијанске фабрике у Немачкој, Немачке у Француској, Француске у Италији и тако свуда, док код нас то увек буде дочекивано на нож. Наравно, и треба да буде тако, али не зато што је лоше имати једну Америчку или Руску компанију која послује у Србији, већ зато што се отварају фабрике где људи раде за 200€ и то се још субвенционише, јер продајемо нафтну индустрију источним суседима готово бесплатно и тиме буквално бацамо једну од најважнијих државних компанија, итд. Али не треба критиковати Американце и Русе што ми се нуде послови који су одлични по њих а веома лоши по нас. Криви смо ми, то јест, криви су људи који су последњих и-ха-ха година на власти и који из корена уништавају државу и систем, и шаком и капом деле оно што није њихово. А ко год за овакво стање у држави криви запад или исток, очигледно је слеп пред очима.
Ја као главне проблеме видим дизелаше, кич и шунд, Пинк, теорије завере и целу ”културу” 90-их. Заједно са дигиталним добом, са бескрајношћу информација и могућношћу да имамо све и да то добијемо одмах, комбинација је убојита. Тога има и ван Србије, али у веома мањој мери, макар овде где сам ја тренутно. И искрено мислим да оваква деградација културе никада не би могла да се деси у једној од западноевропских земаља, које за разлику од Србије, имају много чвршће темеље, и у којима је власт под чвршћом контролом народа. На пример, оно што се често дешава је да средњошколци окупирају школу, ако нису задовољни нечиме. Скоро свако од мојих пријатеља има причу о томе како су окупирали школу због укидања неких часова, мањка ваншколских активности, одлагања или укидања ексурзија итд. Иако су ови разлози мени звучали банално у почетку, и деловало ми је веома глупо што се средњошколцима дозвољава контрола над школом над пар дана због њихових ”хирова”, схватио сам можда и прави разлог свега тога на првим великим протестима због корупције на којима се појавило преко 300000 људи. А о милионима на синдикалним протестима да не причам. Или оним против рата у Ираку.
Слажем се са вама да се код омладине у Србији примећује мањак амбиција и тотална незаинтересованост за било шта, и моје мишљење је да су главни кривци за то лош систем и тотални колапс културе у последњих 20 година, за који окривљујем већину људи који су били на важним позицијама у Србији у то време. Не само да су деца почела да верују да се све може урадити брзо и постићи одмах, него се то примећује и код старијих, до те мере да нико не жели да улаже своје време у нешто озбиљно, него се само траже закрпе и ”инстант” задовољства, у свим сферама друштва.
Надам се да ће се ситуација побољшати, али су за то потребне велике промене. Свим срцем сам уз просветаре, јер ви сте један од главних стубова нашег друштва. Све најбоље Бобо.
Sad vec treci put pisem komentar, ne bi bilo lose kada bi bar neka poruka o gresci ili neko objasnjenje bilo prikazano na sajtu…
Uglavnom, procitajte knjigu "Plitko" od Nikolasa Kara ("The Shallows", Nicholas Carr). Nacin na koji usvajamo informacije veoma utice i na nacin na koji razmisljamo (mnogo vise od samih informacija), a deca danas (i mladi) su pretezno navikli na brze, sture i kratke informacije, koje se usvajaju momentalno i onda odmah prelaze na sledecu. Dubinsko citanje (i razmisljanje) je vestina koja mora da se stekne i nauci, a neko ko pretezno usvaja informacije u obliku totalno suprotnom od dugackih tekstova i knjiga, nece imati tu vestinu.
Srecom, ta vestina, kao i svaka druga, moze da se nauci, a to je, pretpostavljam, posao roditelja i prosvetnih radnika.
Odlično rečeno,ne idu u korak sa vremenom,ne koriste tehnologiju itd. Ma kao papagaji ponavljaju do penzije ono što su naučili,a da ne pričam o totalnom nedostatku ljubavi i prema deci i prema svom predmetu.Ma deca su zlatna.Kada vidim ko ih sve uči,a nagledala sam se svega. Čast izuzecima.
Mogao bih se složiti u potpunosti, ali se kroz čitav komentar provlači paradigma o nepogrešivosti i uzvišenosti, da ne kažem božanstvenosti tradicije, nekog narodnog duha i tako toga. Bez imalo kritičnog odnosa prema tom nečem svom, ili bolje da kažem "svom". Baš to, sumnjičavost, razmišljanje i razvoj svog mišljena o važnijim životnim temama nedostaje današnjoj deci, a bojim se i budućoj. Oni koju tupo prihvataju konzumerski sistem,. tupo će prihvatiti i do neba uzdizanje "tradicija", narodnjaštva i svega ostalog. O kakvoj tradiciji mi možemo govoriti kao antipodu modernom konzumerizmu? Nje nažalost nema, barem ne u onom obliku koji bi nacionalno osvešćeni želeli da postoji, i kakvom je predstavljaju u svojoj samozaljubljenosti. Uzmimo na primer svadbe: kada ste poslednji put videli da mlada nije u poodmaklom stepenu trudnoće? Niste videli, jer je kod nas tradicija da se momak i devojka vuku godinama, pa da se ako devojka ostane noseća kako se to tradicionalno govori, onda se ide pred matičara, i pred popa. Tradicija muzike takođe ne postoji, sluša se islamističko zavijanje, danas uvijeno u tehnologiju. Sveštenici crkve ne mogu da se dogovore oko toga na koji se način slavi slava, pa jedan kaže jedno, drugi drugo. O tome da se više hrane odnese na groblje nego što se u kući ima da ne govorim. Da li je to ta tradicija? Hmm, ako jeste onda nije ni čudo da je pronašla kompatibilnsot sa modernim konzumerizmom. Ili da se vratim na temu obrazovanja,gde veliki broj dece izlazi funkcionalno nepismeno! Da ne kažem zaglupljeno. Da li je tradicija da se ne poznaje ni jedan strani jezik, jer pobogu šta će nama to? Da li je tradicija kada se umrlice sve do jedne, ali i drugi natpisi pišu fontom koji imitira Miroslavljevo evanđelje? Nemojte više o tradiciji i njenoj borbi protiv modernizma i kapitalizma, Deca su nam nezainteresovana jer su im i roditelji9 nezaintereosvani, obrazovani tek toliko da prođu školu i da se zaposle, da ta deca vide roditelje da čitaju bilo šta sem tabloida, da ta deca vide da im roditelji gledaju bilo šta sem rijalitija i sportskih prenosa, da ta deca vide i čuju da imroditelji slušaju bilo šta drugo sem narodnjačkih gluposti, ne mora to da budu remek dela klasične muzike, da ti roditwelji imaju želje i volje da pričaju sa svojom decom o svemu što tu decu interesuje, a ne da vapsitavanje i obrazovanje dece ostavljaju TV, ulici, i modernoj tehnologiji, svega ovoga ne bi ni bilo. Jer niko ne može naterati nekoga da se naliva koka kolom, da se prežderava u mekdonaldsu ako on to sam neće. Problem smo mi, jer smo neiživljeni. Mi dajemo primer toj deci. MI!
Gospodjo, kevo, profesorko, hej ti, Bobo
Pogledah na blicu txt, dodjoh ovde da pogledam sta jedna osoba uz prosvete moze da kaze o svakodnevnici nase omladine u skolama.
Ja sam sa skolom zavrsio jos ima 5-6 godina, u srbiji sam, Beogradu, posla nema u struci pa ovako upoznajem mnogo ljudi sa kojima radim. To su u glavnomljudi koji imaju od 18 do 27-8 god, koji nisu mnogo mladji od mene, ali nekada steknem osjecaj da imaju problema sa autizmom. Kolicina opste kulture koju oni posjeduju je zabrinjavajuce niska, stavise njihova opsta kultura se svodi na reality-e, fudbal, ko je sta obukao, i da li smo videli nekog glupana, kako je udario neku glupacu zbog nekog kretena….
U moje vreme (ne tako davno) u skoli su nas ucili kako, a mi smo sami sa rim znanjem "kako" nastavljali da se obrazujemo, da citamo knjige, ucimo jezike, usmeravamo sebe u stvari koje nas interesuju, kompjuteri, biologija, hemija, arheologija, filozofija…itd. Tada nismo bili zatrpani sa milijardom informacija koje su nam plasirane putemmedija i socijalnih mreza, nije bilo farme, parova, twiter-a, facebook-a, instagram-a itd. Imali smo dial up konekciju, skidali smo jednu pesmu pola sata, uzimali filmove u videotekama, sedili u parku, cirkali, svirali, razgovarali, tukli se, mrzili, voleli.
Ja danas sedim i kuckam ovo preko telefona, koji sam uzeo u ruku, otvorio Facebook, vidio da je blic objavio vas clanak. Sada su takva vremena, era tehnologije, anti socijalizacije iako je "social network" zastupljen svakodnevno.
Vrednosti gube na znacenju, ne postoji normalna verbalna komunikacija, ja bih i sada volio da se nadjem sa vama i da razgovaramo na ovu temu.
Nisam citao komentare, nemam kada, moram da okacim neke fotke sa letovanja u tunguziji, ali verujem da ima dosta negativnih, jer ljudi su negativni i neobrazovani.
Ja sebe ne smatram akademskim gradjaninom iako to jesam, ne mogu da sebe vidim tako jer akademski gradjanin je sada potpuno nesto drugo.
Ovaj nazovimo ga komentar (esej)_ je pozitivan 100%
Ali kevo, profesorko, komsinice, koleginice, hej ti…
Nije zapad kriv,
Nije ova vlast kriva,
Nije sledeca vlast kriva,
nije prethodns vlast kriva,
Nije Tito kriv,
Nije Sloba kriv,
Nije Knez Lazar kriv
Mi smo krivi, nasa kolejtivna uspavana letargijska svijest, limbo u koji smo upali, vodi kojoj smo se prepustili, nema vise buntovnika, i ako se pojavi neki, momentalno bude ugusen od strane drustva, ne od strane vlasti kao nekada.
Unapred se izvinjavam na greskama gutanja slova i tih gramglupost, tel mi je bagovit…ni tehnologija nike kao sto je nekada bila.
Postovana
Malo mi ovo lici na atribuciju uzroka tudjeg ponasanja ali u obrnutom smeru.Slazem se da su danas deca drugacija nego kada smo mi bili u njihovin godinama,imaju druga interesovanja i da su ne bas toliko elokventna i buntovna ali je cinjenica da su profesori postali sluzbenici elite.Kad kazem elita mislim na one koji zarad dece koja nemaju inteligenciju ali imaju "ledja" gaze decu koja su iznad njih intelektom a ispod njih "ledjno".
Navescu primer svog deteta,jer ne mogu da pisem o drugima jer gledam samo u svoje dvoriste.Moj sin je treca godina u Vazduhoplovnoj u Beogradu,primljen je kao jedan od najboljih sto se tice znanja Engleskog jezika,moze se reci najbolji,ali je nase ministarstvo resilo da ukine bilingvalno odelenje pre nego sto je i osnovano.Ok.ipak su ih zadrzali u skoli ali kao obicno odelenje jer smo se mi kao roditelji izborili za njihov ostanak u skoli.Desava se sledece,moj sin koji odgovorno tvrdim zna Engleski bolje nego Srpski nikada nije dobio zakljucnu peticu za kraj skolske godine ni iz Engkeskog jezika ni iz strucnog Engleskog jezika iaoko je na testovima uvek dobijao petice ali oni kao vode neka dva dnevnika i uvek nadju razlog da mu spuste ocenu na tri ili cetiri.Uzgred,neke od tih testova je radio za 15 minuta da bi stigao da uhvati voz za Vranje jer mi zivimo u Vranju.Sto je jos frapantnije moje dete pise pesme na Engkeskom i to u rimi,sto profesori znaju ali na pitanje zasto mu nikada ne zakljucuju pet odgovaraju da nesmeju da mu daju.Ko to brani i zasto?
Ova vasa prica ima dve strane
medalje,vidim da ste vi na onoj svetlijoj cistijoj strani ali nazalost vise je onih koji je prljaju.
Само ми појасните на основу чега одговорно тврдите да ваш син зна енглески за петицу.
Колегиница сте? Професор енглеског?
Или ви течно говорите енглески и можете да проверите?
Неопходна ми је и та информација да бих знала о чему тачно пишете.
Што се осталих запажања тиче, на мене никада нико није вршио притиске око оцена и заиста први пут чујем да неко из неког разлога не сме да закључи петицу. Знам за случајеве са јединицом, али за петицу први пут чујем.
Двојне дневнике не водимо, него водимо прописану педагошку документацију, која укључује формативно праћење напретка сваког ученика, и у којој скоро на сваком часу нешто бележимо, тако да ту има неколико пута више оцена него у дневнику.
Ваше је право да тражите да вам се да на увид.
Предлажем вам да то и урадите и да вам објасне све те оцене из свеске наставника.
Poštovanje autorki i svim komentatorima, po mom mišljenju tekst je veoma značajan za cjelokupno društvo, a komentari potiču na još dublje razmišljanje, vjerujem da bi ga trebalo proslijediti kao otvoreno pismo svim resornim ministarstvima u regionu.
Kao magistar informacijskih i komunikacijskih nauka, koja sam master studije završila poslije 35 godine, nakon više od deset godina rada sa informacijama (u medijima i na portalima) imala sam veliku prednost u znanju i razumijevanju materije u odnosu na mlađe kolege studente, iako sam u IT na neki način kasnila. Svijet već dvije do tri decenije funksioniše kao informacijsko društvo i smatram da mi zaostajemo i mnogo više. Takođe, kao neko ko je radio u univerzitetskoj biblioteci, nažalost primjetila sam da je to kašnjenje sve veće. Bez obzira na napore i strategije koje se ulažu na globalnom nivou, ova razlika između razvijenog i nerazvijenog svijeta postaje mnogo veća nego u vrijeme industrijske revolucije. Naravno, ovakav razvoj tehnologija, kao uvijek u istoriji neminovno utiče na promjene na socijanom i individualnom nivou.
Sve ovo pišem kao uvod u zaključak do kojeg sam došla, a to je da je čitav sistem obrazovanja pogrešno postavljen vjerovatno iz neiskustva ili neznanja kako da se prilagodi novom, pa mogal bih reći društvenom uređenju. Pristup i dostupnost informacijama, a samim tim bi trebao biti i znanju, danas je lakši i brži nego ikada ranije u istoriji, ali problem je što sve veći broj ljudi izgubljen u toj ogromnoj količini informacija. Većina roditelja, a i nastavnika takođe kasne u ovoj oblasti, te ne znaju i ne mogu pomoći djeci da se snađu i razumiju društvo u kojem žive i šta se od njih očekuje u budućnosti. Zbog toga nam ovaj generacijski jaz izgleda još veći nego u prethodnim generacijama. (Primjera radi ne kao između djece i roditelja, već kao između baka i deda i unuka.)
I na kraju moje mišljenje, koji se možda razlikuje od mišljenja nekoliko komentatora, nije smanjanje obima gradiva i učenja, već možda i povećanje. Kako teorije informacija definišu, psotoji podatak, informacija, znanje, mudrost i odnosi razumijevanja, značenja, usvajanja i reprodukovanja među njima, do konačnog poznavanja materije i to sve ne da bi tu moudrost djeca imala u školskoj, već životnoj i radnoj dobi. Djeca su kao spužve, do 25 godine uče, usvajaju informacije i znanja mnogostruko brže nego odrasli, ali ne razumiju cjelokupnu sliku, tek kasnije počinju da koriste ta znanja. Kada su te osnove postavljene, i usvojene navike učenja i odabira informacija, dijete će biti pripremljeno za budućnost, koja je kako se prognozira takva da će svaki budući radnik morati cijeli život učiti i tokom radnog vijeka promijeniti i do pet profesija.
I još bih dodala, da sam i ja "na zapadu" i da mi uskoro dijete treba poći u školu. "Dobre škole" podrazumijevaju cjelodnevni boravak i mnogobrojne aktivnosti kako školske, tako i vannastavne, a one "prosječne" nekad čak i ne ocjenjuju učenike, prilagođavaju gradivo mogućnostima i željama djeteta, ali nakon nekoliko godina, djeca iz tih škola pokazuju slabije rezultate na testiranjima. Prve obrazuju buduće naučnike, stručnjake, menadžere i lidere, a potonje "srednju klasu". Šta mislite za koju se školu borim da mi dijete upiše?
Poštovana Bobo,
I ranije sam davala neke komentare na Vaše tekstove, ali ovaj je najbolji.Svaka Vam čast na konciznom i potpuno tačnom predstavljanju intelektualnog stanja naše dece.Možda sam, trenutno, malo ozlojeđena, više nego što bi trebalo, stanjem u školstvu jer mi je sin krenuo u prvi osnovne i odmah procenjen kao čudo, u negativnom smislu, naravno.A zašto? Zato što nije šablon, nemiran je, dira decu, to je nasilje, tako kažu, interesuje ga svašta, zna pesme Majkl Džeksona, Keti Peri, Tine Tarner, voli grupu Kiss, voli da "smislja" i realizuje zamisli, tako on to zove, nije baš "saksija", ne nadješ ga gde ga ostaviš… Dečak od sedam godina… Krenuo u školu… Kad muž ili ja odemo po njega sa strepnjom čekamo da čujemo šta je napravio…Celi mesec tako. Vrpolji se na času…gleda kroz prozor…peva..ma "užas od deteta".Pre dva dana smo došli do tačke da mi je rečeno, citiram "zaostaje za drugom decom", ja pitam, intelektualno, kako, odgovor je da ne stigne da prepiše sa table jer se vrpolji. Bili smo čak i na "mirenju" sa detetom nad kojim je učinio nasilje jer mu je izbacio dva forneta iz kese…
Ne opravdavam uopšte nepoštovanje pravila i reda u školi i to ćemo da se maksimalno trudimo da sa njim naučimo, silom, silom, ali ovo ostalo… Moje dete misli i shvata i brže od mene. Dobro, mene i vreme pregazilo u ovim četrdesetim.
Moja starija ćerka je u šestom, ona nije kasnila jer je mirna, staložena i mogu slobodno da kažem, lukavija jer svoje misli i stavove ne pokazuje u školi. Shvatila je da mora da bude šablon da bi bila prihvaćena. A nije šablon, samo živi u sebi…i ima mišljenje…i ima maštu ali za sebe. Kad je pitam kako je bilo u školi, ona kaže " red razno, red prazno". Ima samo jedanaest godina. I potopiće je društvo…ali kasnije…kao i mene, ali njega hoće ,odmah, jer sve to radi glasno…neće da ćuti…mozak mu radi brže od "sitne" motorike koja je trenutno jako važna, tako kažu. Nisam ga učila da piše pre škole, ni nju, nisam to htela, namerno. Užasno je ovo što ću reći, ali mislim da to rade roditelji koji jedino i samo to i umeju da pokažu svojoj deci!
Mnogo sam Vam zahvalna što ovako javno kažete svima, ljudi, opametimo se, nemoj da nam deca ostanu " red razno, red prazno"! I nisu za to krivi računari, to je mašina, mozak njom upravlja, nije to mozak! Gde je mozak!
Niko glasa nije pustio kada se uvodila Bolonja i interaktivna edukacija kao zamena za klasicno,srednjoskolsko obrazovanje,vec su se svi utrkivali da objasne kakao je germansko/anglosaksonki model moderan,prikladan vremenu,perspektivnom i bez alternative evroatlanskom, brzom, i da je to esencijalana i najvaznija potreba trizsta rada,pardon multinacionalnih korporacija. Takava reforma obrazovanja,uvedena je na silu,po diktatu EU! Uradjena je za vreme i posle takozvanih demokratskih promena,nasih velikih ocekivanja , sa epilogm opsteg razocarenja.Svi smo cutali,kao da smo zaliveni lepim,,naravno i laznim obecanjem ,da ce biti bolje,bericetnije svakom roditelju,pa samim tim nasoj deci,samo ako pratimo vesto reklamiranu zlatnu nit evropskog svetog grala.Nakindjuri se slobodno svime i svacim,kupi sebi, detetu,staramajci sve moguce djindjuve od zlata,ako nemas para moze i lazna bizuterija,jer vazno je da sijas, i da imas mediokritetski mentalitet i potrosackim program u glavi. Bez toga nisi IN,vec OUT!Covek bez kredita,nije covek,vec mlakonja bez evrovizije u glavi,jedan mali parazit na sopstvenom telu,koje je staro,retrogardno,tacnije , covek proslosti! Niko nije provalio zamku koju su nam vesto,dobro reklamirano postavili, prvo nama, pa onda i nasoj deci.Novom svetskom/evropskom poredku nije potreban obrazovan,sami tim i samosvestan covek koji nije bas lak za najprimitivnije i najvulgarnije manipulisanje osnovnim vrednostima,u klasicnom smislu shvatanja sta je kultura,film,ili modeli uspesnih ljudi kao opsti uzori svima nama.Umesto toga dobili smo teror kavziidola, nastalih u rijelitijima,romansirane biografije kontraverznih biznismena,kao i buduci model ponasanja svih aktera,a to smo mi i nasa deca, takve jedne bljutave bajke!Biti pametan i obrazovan , prvi je preduslov da imas stav,kritican i formiran na klasicnom sistemu vrednosti.Biti sledbenik pinkovizije,sledio sam se kada sam saznao da PINK ima preko trideset tv kanala,pravi i formira jednu bulumentu ljudi,takozvanih malih i pokretnih fabrika govana.On dirinci za 250 evra,prezaduzenog ,jede,pije na rate,gleda i prati srijale nistavnosti,gde se javno priznaje incest,gde se favorizuju porivi nastali na mitu Sodome i gomore,u kome dominiraju pederastija,aseksualni i androgen tip coveka,kao i da to postane jedan od najvazniji karakternih osobina novog, emancipovanog i proevropskog coveka.I kako ocekivati,i zasto ocekivat, da ce iz takvih porodica radjati deca koja vole Vivaldija,a ne Cecu!Samo iz korpusa srednje,obrazovane klase se radja potencijal iz koga se moze izluciti kvalitet,sam za sebe,kao i buduce baze za dalje nadgradjivanje!Novokomponovana evropska perspektiva ne pronalazi osnovni zamajac za svoj napredak u masovnosti,vec u samo jednom malom promilu ljudi i dece,koje ce bogato nagraditi,platiti da upravljaju njihovim bogatstvom,naravno da ga i uvecavaju,aritmetickom progresijom.Svi drugi moraju da postanu samo rulja,potrosacka,sa jeftinom zabavom,laznim i svakodnevnim obecavanjima da ce jednog lepog dana sve i svim biti potaman,kada uspostavimo sistem, da je vaznije znati i nabrojati sve Stanijine svalere nego dela Dostojevskog.Mene ne cudi,a imam i gledam razvoj sina studenta i sina osnovca kuda i kako ih mi,skola,drustvo vodimo.Svi smo svojevoljno i saglasno ili pod terorom novih sistema vrednosti,svejedno je jer se svodi na isto,poklekli,zacutali i kao sada dizemo klonule glave,nas posrnuli moral.A kada je trebalo reci,prosvetni esnaf da upozori,ili glasati na izborima svi smo pojurili u sopstvene urnilovke prouzrokovane fatalnim lazima ili sitnosopstvenickoj logici,da se barem i ja malo omrsim kada mogu svi oko mene! Najgore resenje sopstvene amnezije mozga bilo je pronadjeno u korenu bojazljivog duh,da se ne talasa,ne izlece,ili da se nerazlikuje od vecine,pa kud svi tu i mali Mujica! Time je savest ,ona licna istina o sebi bila zadovoljena isto kao kad noj gurne glavu u pesak,racunajuci da ce opasnost proci sama od sebe i bez sopstvenog truda!
Od vrtica, do vratica, od vaspitaca, do vaspitaca zavisi. Moja cerka je krenula u jasle sa 15 meseci i oni su svakog dana napolju, plus ili minus, iako samo njih dve, na dvadesetak dvogodisnjaka. Takodje, roditelji su pripomogli da im se napravi parkic u jednom delu dvorista, gde sade drvece, cvece, preskacu gume, padaju preko njih i sve je to u redu.Kad pada kisa, idu u fiskulturnu salu i tu imaju strunjace, mekane velike kocke i krugove za provlacenje, lopte… A to je drzavni vrtic na Altini?!? Ko bi rekao. Dakle, sve se moze, ali je podrska roditelja kljucna, odnosno, saradnja roditelja i vaspitaca.
Naravno, uvek ima roditelja koji radije daju tablet deci da ne moraju njima da se bave, ali to je vec druga prica!
Sa tekstom se slazem uglavnom, ali samo kukanje nije resenje, moramo nesto da uradimo! Ne: da se uradi, nego MI da uradimo!
Pozz, MV
Да не бих понаособ одговарала онима који ми објашњавају да ме је прегазило време и да не разумем да су данашња деца другачија, или да сваљујем кривицу на децу, ево мог текста од пре годину дана, па видите како размишљам на ту тему:
http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs/2015/11/blog-post_24.html
Koja je to tacno skola, kojih smerova su "optuzeni"? Da li ste pokusali da im ponudite nesto sto nije "u njizi". Da li su problemi o kojima pisete u nastavi Srpskog ili Engleskog? Da li ste probali da stavite savremena dela u lektiru i da nisu debela (da debljina je vazna niko nema vremena za telenovele 19-tog u stampanoj formi)?
Ja sa secam nastavnika Engleskog iz Matematicke koji nam je donosio fotokopije tekstica da ucimo bazicnu terminilogiju za matish i fiziku i niko nije blejao a na tekstice iz udzbenika smo naravno blejali. Donosio nam je i neke BBC-jeve snikme da se polomimo da kolekrivno provalimo govorni Engleski, pa onda par pesama da skidamo reci, pa je imao pismeni (2x godisnje), mali esej za koji kaze koje ce dve teme biti (i teme nisu glupe/decije) i onda zmuri kad donesemo puskice. To su sve trikovi za motivaciju (gde cete bolju da "klinac" ima priliki da "prevari" a za to je samo morao da spremi dva kratka eseja na Engleskom :-). Recimo da pokazete neki video clip od 10 min pa da razred skida tacno sta je receno?
De li ste probali da indirektno saznate sta druga strana vidi kao bekorisno u gradivu koje im se nudi? Gde zuje po net-u (ako ima mnogo stranica na Engleskom to postaje jak argument), da li koriste google i wikipedia? Da ih pitate sta bi voleli da vide kao lektiru unesto toga sto im je naredjeno? Ima li jako zastarelih i preglomaznih stvari u lektiri (Tolstoj, "Tihi Don" itd.).
Zasto mislite da bi trebalo da vam apriori veruju kad ih tolujete za "misljenje"? To su media/net savvy kids. Ne mozete vi njih lako navuci da vam svasta nesto izlanu. Oni te stvari namirisu na kilometar i samo vas stave ne ignore. Morate da shvatite da ste vi za njih neprijatelj, pogotovu sto predajete predmete koji im nisu "core" i jos ako uterujere "plan i program".
Pitanje koje se meni ovde namece je da li vi zaista zelite nesto da pomerite unapred ili samo da lamentirate i krivite Nekog (zato sam uzeo taj nick)? Mislim da sam u ovo malo paragrafa dao dovoljno ideja a ima tu jos mnogo kad malo razmislite. Akoje Matematicka i dalje top, svratite i pitajte sta i kako uce svoje i da vam iskopiraju nesto – nece vas izbaciti.
Provokativna knjiga koja uzburka javnost. Recimo "50 Shades of Gray" – yes it's a dare although a bit on extreme side but you get the point 🙂 Ako ce "50 Shades of Gray" da ih povuce da koliko yoliko pricitaju kljigu na Engleskom da li je zaista vazno to sto ce vama licno biti neugodno ako se ta knjiga diskutuje u razredu? Web stranice u nastavi Engleskog => tema/pitanje za koju moraju da provale sta je sta ili kako nesto radi (da je vezano za struku/core) i da to sve napisu na Engleskom. Nema veze sto ce da "prepisu s neta" – bitno je da ce nesto da kopaju i sklapaju i da ce mnogo toga da im se zalepi u tom procesu. Ako krene dobro s malim onda sve vise i vise – pitajte "core" nastavnike sta. Nek izadju iz vaseg razreda s automatskom reakcijom da se hvataju za Goolge i Wiki za sve i uredili ste daleko vise nego da ste propitivali 10 lakcija iz knjige. To posle moze da se siri na provokativne tekstova kad je neka vruca tema u svetu, kritike svezih filmova. Rasprava u razredu o filmu koji je jako svez, Nema ga u bioskopima, ima samo na piratskim site-ovima ili bez title ili samo s Engleskim titlom. Sad malo razmislite koliko stepenica su nesvesno preskocili da bi dosli do toga? Malo li je ? Stavite im im "South Park" na listu – nek malo nalaze na net-a i/ili skidaju s torrent-a. I to je edukacija i na Engleskom.
General rule – always ask yourself "what's in it for them" (not the grade). Why would they genuinely want to see/read/learn this and that and that? What actual/practical use/gain is there for them or is there an entertainment value that will trick them to get into something?. Treat them as your paying customers – they'll leave if they don't perceive a value. That gives you entirely different perspective – doesn't it?
Ви и ја смо са различитих планета, срећом и по вас и по мене.
Хвала што сте свратили.
Па, сад, могла бих и ја да кажем да сам се нагледала свакаквих родитеља.
Уместо да закључујете да је мој текст настао на основу мог неразумевања деце, погледајте и овај од пре годину дана:
http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs/2015/11/blog-post_24.html
Poštovani,
za ovo ste skroz u pravu. Nekada davno kada sam bila đak, srednjoškolski, gimnazijski, oni učenici koji su se " prošetali" kroz školu nisu se opredeljivali da postanu učitelji, tada je bilo popularno biti farmaceut, lekar, inženjer,… naravno ako si mogao da se upišeš na te fakultete UNIVERZITETA U BEOGRADU. Naravno, to, mi, prirodnjaci. Društvenjaci su upisivali jezik, književnost, naravno, želeli da budu profesori, ali ne učitelji, bitna razlika u mestu i načinu obrazovanja. Ali, škola se počinje sa učiteljima… I mi smo ih imali, ali, druge neke, mnogo drugačije, …. Ma,bilioni reči, bezvredno, problem smo detektovali, šta dalje… Osnovna razlika čoveka i životinja je što je čovek misaono biće, tako smo učili, dal je?! A da li jedan intelektualac, tj. da budem preciznija, neko sa sedmim stepenom stručne spreme bi trebalo sebi da dozvoli da nema svoje mišljenje ili da nema hrabrosti da ga iskaže?! Zbog posla, plate, čega god, pa šta on koga da nauči, koliko uopšte i zna to što mu je struka?! Ja sam jedan običan inženjer i ko mi šta može, da mi uzme diplomu, nije mi je ni dao, "krv sam pustila" da stignem do nje, milion kolokvijuma, cetrdeset dva ispita, pismeni, usmeni, deset semestara,Beograd, devedesete,… I da sada kleknem i ne kažem svoje mišljenje zbog trenutnog i sitnog interesa, da učim decu da budu gmizavci, da glavu nikad ne mogu da podignu, kad se pogledaju u ogledalu kažu sebi" G…. jedno"! Ne mogu, nemam privilegije ali imam sebe, svoje znanje, svoju porodicu, i bunim se svuda i na svakom mestu kada vidim nepravdu, bunim se i u školi, baš me briga, pa svi ti koji sada uče moju decu bili su mnogo gori đaci od mene, samo pogledam ispod oka,… i šuš, znamo se. Moja poruka je da kao roditelji MI moramo da učimo našu decu da se kroz život ide podignute glave, ne da se izgovaramo kriv internet, fejs, android, škola, ko zna ko. Sve ovo deca treba da koriste, ali da oni time upravljaju i zabavljaju se, a ne da se tu formiraju. Biti roditelj je veliko zalaganje, neprestano, nema kafa sa drugaricom ili šta već. Non stop si na radu, ispravljaš, grešiš ali i dobijaš, pobeđuješ, opet grešiš, samo je važno da se ne uspavaš i žališ na društvo. Ono je takvo kakvo je, bolje bi i lakše bilo da pomaže, ali kada bi svako negovao svoju ličnu tvrđavicu, pa porodica je osnova društva, to nam uništavaju, zar ne vidite?! Branite svoju decu u školi ali radite sa njima, učite, znanje je neophodno, ne kudite gradivo, mora se uči sa knjigom u rukama, tada imate razlog da se borite za njih, na prazno ne. A kada mu stavite znanje i diplomu u ruke, valjda će i Bog pomoću!
Poštovana nastavnice engleskog jezika,
Ne možete, draga profesorka, očekivati da deca imaju snove, želje, ambicije, kad su im one ubijene još odavno. I nije za neko čuđenje da je situacija iz godine u godinu sve gora, jer iz godine u godinu ljudima govorimo da će doći "bolje sutra", a ono nikad ne dolazi. Prirodno je da će na najmlađe to najgore da deluje, oni upijaju kao sunđer. Jedna od najefikasnijih taktika političara jeste da uzmu neki problem oko kog se svi slažu ("Plate su niske, to je sramota"), uposle ljude koji znaju kako da pišu i priču upakuju tako da udara na emocije umesto na razum, i onda to vrte ukrug. Čini mi se da ste i Vi, svesno ili ne, uradili baš to isto u svom pismu. Okarakterisali ste decu kao nezainteresovanu, priglupu, razmaženu i čudnu, a da pritom ni u jedoj rečenici niste ponudili bilo kakvo rešenje! A nama, koji ne padamo baš tako lako na emocije, je već odavno preko glave ljudi koji tako lako dižu buku o raznoraznim problemima, a kad ih neko pita za rešenje – sležu ramenima.
http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs/2014/10/dragi-aci-ne-gledajte-u-nas-dok-rastete.html
Прво, ја нисам писала никакво писмо, понајмање "потресну исповест наставнице Љубинке". Написала сам најобичнији текст за свој лични блог, као и 140 пута до сада, у протекле две и по године. Са даљим радњама таблоида и портала немам никакве везе.
Као друго, на овом блогу има толико текстова који се баве темом шта нам је чинити (у образовању), да само и искључиво због тога у последњем тексту нисам помињала решења. Они који прате блог, знају да размишљам и пишем и о решењима. Они који прате Курир и Информер не знају. Кога занима, наћи ће.
Што се запада тиче, у тексту пише "Оберучке прихватамо све западне трендове". Не пише нигде да је све са запада лоше, не пише нигде да ништа на западу не ваља, нема теорија завера, има само критичког односа према чињеници да прихватамо баш све, без озбиљне анализе да ли НАМА то треба, одговара, мења ствари у добром смеру.
Тако да заиста не прихватам никакву одговорност за оно што су неки учитали и тумачили, а ја нисам ни помислила, ни написала.
Ваши родитељи се нису суочавали са стотим делом изазова са којима се суочавају данашњи родитељи.
У том случају би скоро сви предмети били изборни.
Није све у стицању вештина за будући посао.
Жалосно је и да ви без икаквих аргумената закључујете да ли сам ја нешто искусила или нисам, да ли познајем стране системе или не.
Ако сте мој текст схватили тек као проглашавање деце оваквом и онаквом, а не као прозивку да ми старији морамо нешто озбиљно да урадимо јер смо довели до тога да деца буду оваква и онаква, то је до вас. Прошетајте мало по овом блогу. Можда се изненадите када видите колико аргумената износим против оваквог школства и друштва, а где сам знала, понудила сам и неко решење.
Још нисам чула да се родитељи жале на цену маникирских, козметичких и фризерских услуга. То ми је веома занимљиво.
Пријатељски савет: пажњу је боље привлачити квалитетом аргумената. Чист егзибиционизам привлачи само тренутну пажњу, и онда се ретко ко озбиљније позабави самим садржајем.
Реченица "Mi smo krivi, nasa kolejtivna uspavana letargijska svijest, limbo u koji smo upali, vodi kojoj smo se prepustili, nema vise buntovnika, i ako se pojavi neki, momentalno bude ugusen od strane drustva, ne od strane vlasti kao nekada" је одлична. Али опет, друштво није апстрактна категорија. Друштво смо сви ми, тако да нема оправдања да човек престане да исправља "криву Дрину", само зато што зна да је нико није исправио пре њега. Ко има потребу да учини све што је до њега, то ће и учинити, без обзира на покушаје друштва да га угуши.
Желим ти да ускоро нађеш посао у струци. И да летујеш лево од Тунгузије. Боље су плаже 😉
До платформе је, није до мене то што нема обавештења.
Када пошаљете коментар, иде на модерацију.
99,99% коментара буде објављено, али сам морала да уведем модерацију не бих ли одвикла ботове од свраћања. Извините.
Хвала на препоруци. Прочитаћу.
Zasto mislite da imate pravo da pitate studente "шта би био њихов посао снова, када им новац не би био проблем" i da su oni obavezni da vam se otvore? Njihove zelje i snovi su privtna stvar o kojoj ne zele da govore ni vama ni grupi vrsnjaka pred kojom ih takvim pitanjem stvljate na tapet. To je inace varijanta onog glupog "sta ces biti kad porastes" a imace se koristi kao pogana zamka i intervjuima za posao da se ispitanik dovede u stresnu situaciju da bubne nesto zbog cega ce ga lako elininisati. To je agresivno pitanje kojim se utvrdjuje dominacija onog ko ga je postavio. Vasi studenti mozda ne znaju ovo kognitivno ali osecaju agresiju intuitivno.
Vasi studenti su se pokazali jako kulturnim jer su vas samo ignorisali dok ste im vi pokazivali nepostovanje.
Na osnovu cega tvrdite da covek treba da zeli da radi i da mu neko shefuje ako mu ne treba novac? Na osnovu Marksa, Englesa i Lenjina ? 🙂 Stvari su malo drugacije u realnom svetu. Ljudi pristaju da rade iskljucivo za pare (u sirem smislu te reci). Posao snova ako vam ne trebaju pare ne postoji. Ako imate dovoljno para da lepo zivite ona ne radite. Da to nije Marksisiticki – nadam se da nece sad doci dvojca u crnom da me vode na Goli Otok 🙂 Sta bi se desilo vasem studentu da vam je ovo rekao kao odgovor na vasu provokaciju?
Zasto smatrate da srednjoskolci moraju da budu radoznali u pogledu predmeta koje vi predajete? Njima su oni posao koji odradjuju zato sto moraju, kuluk za malu platu (ocenu na kraju godine). Srednjoskolci generalno nisu radoznali u pogledu skolskih predmeta jer to im je nametnuto (tajna Finskog modela – stvaranje atmosfere u kojoj se ne osecaju prisiljenim pa rasire krila). Izuzetak su oni za koje student ima specijalan interes a i tada samo ako je profesor jako dobar i ako nema negativnog psiho-socijalnog okruzenja (zato je vazno da student moze da razgovara s natavnikom u 4 oka a ne pred grupom).
Tinejdzeri ne "moraju" da budu buntovni. To je velika zabluda. Velika vecina tinejdzera nije buntovna, narocito kad primecuju psiho-socijalnu opasnost (recimo od ismevanja grupe ili opasnog pojedinca, tinejdzeri su po pravilu veliki konformisti). Tinejdzeri su cesto povuceni, depresivni ili pamenti i nauce jako brzo da prepoznaju psiho-socijalne opasnosti i onda se brane cutanjem, povlacenjem, begom, pokusajem promene teme a agresijom samo ako bas nemaju izbora ili ako postoji nesto u njihovoj zivotnoj istoriji sto ih predisponira za agresiju. Tinejdzer ce biti daleko buntovniji u okruzenju u kom se oseca sigurno – prevashodno kod roditelja (sem u patoloskim familijama).
Ako vas tinejdzeri ignorisu ili se povalce to pre svega znaci da vam ne veruju i da vas se plase. Znaci zapitajte se prvo sta sami radite pogresno pre nego sto krenete celu generaciju da olajavate.
Sad kad vide da ih olajavate na netu tek vam jos vise nece verovati mada su i do sada verovatno bili svesni da vi pisete blog i da su uvek u opasnosti da ce bilo sta sto vam kazu izaci na net-u. Vi time unistavate minimalno poverenje koje student mora da ima prema edukatoru da bi proces uopste funkcionisao. Oni nikad nisu sugurni u vasem prisustvu.
Sama premisa da to sto oni nisu radoznali u pogledu predmeta i/ili tema koje su vama drage znaci da nisu radoznali u pogledu bilo cega je metodoloski pogresna (o implicitnoj aroganciji da i ne govorim). Momcu su recipo po pravili jako raduiznali kad su u pitanju kola, masine, kompjuteri i oruzje a devojcice kad je u pitanju moda (u svim svojim pojavnim oblicima). Velika vecina tinejdzera je radoznala po pitanju muzickih instrumenata i tehnike ali tu stepan ispoljene samokontrole zacivi od primecenje psiho-socijalne opasnosti (akoje sam u prostoriji skoro nijedan nece odoleti da pipne i malo proba instument, samo da mu cije zvuk i vidi "da l' radi").
Eto pa vi sad malo razmisljajte (ako mozete) pre nego sto se zaletite da pausalno ocrnite celu generaciju i pokusajte da se edukujete o psihologiji tinejdzera kad vec s njima morate da radite. Ovako nanosite veliku stetu.
Зашто коментаришете оно у шта се не разумете?
Зашто "олајавате" људе које не познајете и наставнике на чијим часовима нисте никада били?
Зашто генерализујете на основу сопствених предрасуда?
Зашто за себе мислите да сте Неко?
Ако сте само били жељни пажње, добили сте је.
Да сте били мало културнији добили бисте и одговор.
Zasto mislite da je sa druge planete?Objasnio vam je kako i na koj nacin deca lakse prihvataju da nesto nauce kada tehnologija vlada,podjete tim putem,uskladite se sa vremenom u kojem zivite i eto rezultata.Verujte.trebalo bi da svratite do njegove planete jer je to ta planeta na kojoj nasa deca zive.
E da ,ovo sam zaboravila da vam napisem.Pitali ste zasto mu ne daju peticu.Postoji razlog.Po zavrsetku skolovanja u Vazduhoplovnoj akademiji iliti bivsa Petar Drapsin ispod Kalemegdana ako zavsis sve godine sa odlicnim uspehom dobijas licencu besplatno da mozes da radis na svim civilnim aerodromima sveta osim Amerike ali ako nisi odlican onda tu licencu moras da platis i kosta tj zadnja cifra je bila 4000 eura.I nemojte opet biti zbunjeni to je drzavna skola.Nadam se da vam je sad jasnije zasto neko dobija 5 a neko ne.
Nema tamo svesaka nastavnika nego dva dnevnika,plavi i crveni to je tako kod njih i da odgovorno tvrdim da zna Engleski jer ja tecno govorim Engleski i jos nekoliko jezika.Prenela sam na svoju decu tu ljubav prema jezicima i tvrdim da me je prevazisao a cerka sa svojih 10 godina je ove godine na odmoru dok smo bili odusevljavala ljude s kojima je ulazila u komunikaciju i bili su blago je reci zapanjeni njenim znajem engleskog narocito jer je to dete iz Srbije a oni su mislili da je iz UK.Zato molim vas shvatite da ja nisam samo pristrasna majka nego i majka koja zna o cemu pise.
То је страшно! Зашто их не пријавите Министарству?
То је злочин над децом.
Ја на планету својих ђака свраћам свакодневно, а праћење стручне литературе ми је део посла. С друге стране, стварно не примам савете од оних који би и "Педесет нијанси сиве" уврстили у рад са децом, само да би деци било забавно. Школа треба да буде много занимљивија него што је сада, а забаву нека траже на другим местима.
Што се технологије тиче, информишите се, немојте произвољно да оцењујете.
Ево, можете и овде:
http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs/2016/02/blog-post_28.html
Mislite da ce neko da reaguje?Pisali su roditelji i ministarstvu i zastitniku gradjana i nista se nije desilo.Nakacili smo onda Unicef ministarstvu prosvete noseni mislju,kada vec mogu da brinu o decama Afrike mogu i o deci Srbije i zahvaljujuci njima nasa deca su primljena u skolu kao obicno odeljenje bez obzira sto su polagali dva dana test iz Enleskog za prijem u bilingvalno odeljenje,jedan dan pismeno jedan dan usmeno i testovi nisu imali dodirnih tacaka sa onim sto je bilo objavljeno na sajtu skole kako ce test otprilike izgledati,nego je ministarstvo prosvete vece pred polaganje donelo svoje testove i prisustvovali su testu pored profesora i ljudi iz ministarstva i deca su polagala nesto sasvim drugo od onoga sto su spremali.I opet na sve to prosli su da bi na osnovu misljenja Verbica bez ikakve zvanicne odluke i dokumenta odeljenje biva ukinuto jer u Konkursu greskom ministarstva nije objavljeno da je uvedeno te godine bilingvalno odeljenje i nisu hteli da vrse ispravku i zahtevali su da se ukine tako da su 24 ucenika koja su trebala da se upisu kao napredna deca ostala da vise u vazduhu kao nerasporedjena.Uspeli smo da dodjemo do sluzbene prepiske da ministarstvo to odeljenje vidi kao bilingvalno ali kao da tamo sluzbe medjusobno ne komuniciraju vec se na osnovu necijeg hira sve menja iz ko zna kojih razloga.
E onda su krenuli zlocini nad decom u skoli jer niko od nas nije znao kako skola funkcionise i da su ustvari svi problemi nastali sto nisu primljena neka deca ciji roditelji su neko i nesto po raznim ministarstvima pa su krenuli sa secom i obaranjem dece, teranjem da promene skolu(mom sinu je sto puta receno da napusti skolu i predje u gimnaziju) i kad im je to uspelo kod nekolicine ipak nije bilo dovoljno da dodju do broja 24 nagurali su ih i sada ih ima 26 pa se kriju po veceima kad dodje inspekcija…..ma ima tu svega i svacega i previse jakih ljudi da mi smrtnici mozemo nesto da promenimo.
Zalim dan kada smo se odlucili kao porodica na takav korak da detetu dozvolimo skolovanje u Beogradu i da prolazi kroz takve muke i torture i trpi mobing njegove razredne inace zamenice direktora i profesora matematike da se ispise i predje u gimnaziju jer nije dobar u matematici(kao da je matematika u gimnaziji drugacija)….uhhh.Desava se svasta i vecina profesora su najmanje pedagozi i to zaboravljaju
da je skola mesto gde se deca treba nesto da nauce nego toliko komplikuju da ih dovedu u stanje neznanja i moraju pored casova u skoli da idu na privatne casove iz matematike,fizike,hemije…..i neka me neko ubedi da to nije neki precutni dogovor izmedju profesora da bi se zaradio jos koji evric sa strane sto u nase vreme nije bilo.Ko je od nas isao na privatne casove?
Hvala na odgovoru. Ironicno je iz razloga sto ste vi veoma bitan dio tog "tijela" zvanog prosvjeta. Zao mi je, ne pratim vas rad pa nisam upoznat sa drugim clancima. Pogledacu, a vi nastavite nasu dijecu obrazovati kako valja i treba.
Mene jako iritira to sto ste na osnovu uzorka nekoliko razreda ugostiteljske skole u Aleksincu tako generalno pljunuli na celu generaciju celog naroda/zemlje i to jos na osnovu skolskih predmeta za koje djaci normano i nemaju, niti su ikad imali neki narociti interes. Bilo bi posteno da ste na pocetku dali te osnovne podatke. Ja recimo kad procitam "strucna skola" mislim nesto kao masinska, gradjevinska, elektrotehnicka. Time bi ste se u startu ogradili ali onda naravno ne bi mogli beskrajno da generalizujete.
Pazi "kradu nam decu" :-)) Kradu li je i tim Svedjanima sto mahom rade za multinationals? Ne decu "kradete" vi sto ih "ucite" gradivo od pre 100 godina pa su u startu hendikepirani i onda se sami snalaze, bas uz pomoc tih modernih tehnologija koje toliko mrzite. Bolje ih ucite kako da brzo nadju stvari na google i wiki, kako da razaberu sta buduci poslodavac trazi kad vide opis posla, kako da napisu "cover letter", kako da od jednog isfabrikuju 50 kad traze posao nego sto ih smarate tonom lektire i zastarelim lekcijama Engleskog. Ucite ih kako da koriste google translate, kako da sto bolje isfoliraju na intervjuu da mnogo bolje znaju jezik nego sto znaju. Time sto cete ih uciti dobrim kolokvijalnim frazama, trikovima i postapalicama koje rutinirani "native speakers" koriste i na koje se vi mrstite jer "nisu kljizevne". Takva "sitnica" ce nekom sutradan biti razlika imedju dobijenog i izgubljenog posla. Naucite ih da ubace "well" (approx ekvivalent nasih "ovaj", "pa" i slicnih) kadgod im mozak zastane i druga strana vec misli da je to zato sto ovaj opusteno razmislja a ne zato sto ne ume da sklopi recenicu na Engleskom. Naucite ih da ne sklapaju pune recenice vec da govore fragmentima, opet kao sto "native speakers" rade.
Ok mozda je preterao sa izborom filma aludirajuci na to sta decu tog uzrasta najvise interesuje ali je po meni sve ostalo sto je napisao bas to sto tu generaciju podstice na ucenje engleskog.
Можда зато што радим у економско-угоститељској школи, и што уопште не радим у Алексинцу?
При том сам нагласила да се ради о личном искуству и да говорим само о око 1000 ђака (или мало више) колико их је за 22 године рада прошло кроз моју учионицу.
Узгред, користим најсавременије уџбенике у мом предмету нема градива од пре сто година.
Тако да остатак вашег коментара нећу ни да коментаришем.
Свратили сте да пљунете, нисте баш успешно обавили задатак и желим вам пријатно вече.
Nema na cemu, a proradilo je kako treba kad sam probao u drugom browseru. U Operi ne radi 🙁
Jooo pa nemojmo se sad lagati. Za Vazduhoplovnu/Drapsin je matematika jedan od najvaznijih i mozete racunati "tezi" (citaj kompletniji, pojam "tezi" je relativan) predmet i ako momku slabije ide matish stvarno se postavlja pitanje kod je djavola trazio u Drapsinu. Drapsinovci se edukuju za "mission critical" poslove – citaj zivoti ce zavisiti od njih. Da parla Inglese ko Lorens Olivije to je irelevantno za taj posao. To je verovatno i razlog zasto su unukuli takvo odeljenje koje je "specijalno" samo to tome sto deca tecno pricaju Engleski. To bi bilo relevantno za neku jezicku skolu ali je za profil koji skoluje Drapsin totalno irelevantno.
Kako mu ide aeronautika? bavi li se modalrastvom u slobodno vreme? Moze li da nacrta i ako ne isprojektuje a ono bar prepise profil krila a da zna zasto je to uradio i zasto je to krilo bolje od drugih 20 – a da to nije "za ocenu" vec da od toga zavisi kao ce njegova jedrilica ili mali motorni proci na takmicenju? Sutradan od tog zavisi da li ce avion biti pouzdan i da li ce porositi $100 K vise goriva u preletu Atlantika. Da ne zanemrim rekatashe (ako jos uvek ima para za njih).
Drapsin je elitna skola za aeronautiku a ne za Engelski i roditelji su krivi ako su sina tamo pogurali da dobije tu neku buducu tehnicku licencu na foru (sto mu bolje ide Engelski) a ne zato sto ga aeronautika uopste zanima i/ili sto je izuzetan u tom podrucju. Mozda njega zanima "umetnicki Engleski" a ne "tehnicki Engleski" (sto jeste sirok pojam ali u aero oblasti je prilicno jasno definisan). Za roditelja ovi aspekti mogu delovati nevaznoi ali su u realnom zivotu jako vazni. Ako neko da tu licencu nekom iz Srbije i posle padne neki avion jer momka nije bas zanimala preciznost i pouzdanost to ce biti upisano kao minus Srbiji i moze voditi gubitku tih licenci koje je sam Bog zna ko i kako uspeo da iskamci. To su ozbiljne stvari i jako ralizite od "pisanja poezije" na Engleskom.
Slabo njenu idu tehnicki predmeti ako mu od 4 ili 5 iz Engleskog zavisi da li ce biti odlican.
Mislim da je najveci problem ovde sto ste pokusali da generalizujete nesto sto ne bi trebalo da se generalizuje. Kada pisete blog budite detaljni i bez mnogo uvijanja, da ne bi doslo do nesporazuma i nerazumevanja. Ne znam sta ste mislili, znam sta ste napisali.
"Тинејџер мора да буде бунтован, пун великих снова, решен да промени свет, убеђен да ће историја запамтити његово име. Мислим, када, ако не тада, када има 15, 17 година?" Ja se ne slazem sa tim, nisu sva deca ista, ovo je opet generalizovano.
"Пре две године осећала сам се јадно када сам из оперативних планова избацила све дугачке текстове. Те исте текстове су ђаци пре десетак година савлађивали као од шале. Данас то могу да ураде три до четири ученика у одељењy". To je znak da je vreme da se menja pristup ucenju jer deca danas ne uce isto kao i pre 15 godina. Danas je savremena tehnologija dovela do toga da sve dobijamo odmah i sad, ne posle 3 dana kao sto se pre 15 godina. Sve je uznapredovalo pa i deca! Prilagodite predavanja potrebama dece a ne da ih oblikujete u one od pre 15 godina. Ili da pokusavate da pokazete kako ona ne mogu nesto sto su neka mogla ranije, to je nisko i pokazuje vasu nemogucnosto prilagodjavanja a ne njihovu nemogucnost ucenja. Jednostavno su drugacija i vi ste tamo za njih a ne oni za vas.
Da ne idem dalje kroz vas tekst, mislim da je ovo dovoljno.
Ja vam opet kazem, da su deca SRECNIJA I USPESNIJA kada prodju kroz pristup ucenju/predavanju koji nije po principu onog koji im se nudi u Srbiji. Naglasak bih stavio, a vi biste trebali to da napisete u svom blogu, da deca koja odrastaju u nenormalnim uslovima kakvo je u Srbiji ne mogu da se porede sa decom koja odrastaju u veoma lepo organizovanim sistemima. To je veoma vazno za celokupno odrastanje, vaspitanje pa i skolovanje dece.
Nije samo probelm u skolstvu. Promena samo skolstva je nemoguca kada je sve drugo takvo kakvo je. Zato nemojte da decu okrivljujete jer su oni samo rezultat sistema koji su im odrasli "svi pametni" dali. Vi cete da im date "savrseno" skolstvo a oni posle toga nece moci da nadju posao niti da formiraju porodicu. To je veliki problem.
I opet ponavljam, drugacija deca drugaciji pristup zahtevaju, ma koji razlog za te razlicitosti bio.
Hvala
Рекла бих да све то што сте овде написали треба да напишете на свом блогу.
Ја ћу, као што пише горе испод назива блога, писати оно што ја мислим да треба.
Ово је лични блог, у коме се износе лични ставови, за које немам намере да се правдам анонимним људима, нарочито не онима који блог не прате, па предлажу да пишем оно о чему сам већ писала раније, или који суде о мојим методама а у животу нису били на мом часу.
Молим и други пут.
Mnogo ste pomesali babe i zabe i u takvoj papazjaniji se nista ne moze ni analizirati ni zakljuciti. Vec mnogo decenija u US je McDonald's radnja za jako siromasne ljude. Beskucnici tamo jedu. Tako da je cela prica tipa "Mac & Coke" prosto zastarela debatna fantazija.
ODGAJANJE BUNTOVNIKA je SAMOUBILACKI CIN za svaki narod/drzavu. Parakomunizam je slavio revolucionare kao heroje i rezultat je populacija koja lako unisti valstitu drzavu. Uvek je lako smisliti razlog za jos jednu bunu. Odrastao/zreo covek se razlikuje od vecitog tinejdzera upravo po svesti o destruktivnosti buna i autodestuktivnosti bundzistva kao meta-ideologije. Svaka buna/prevrat unistava nacionalnu ekonomiju i nijedna nikad ne moze da ispuni obecanja koja je dala sve i da hoce a nece, jer svaka buna donosi nove "vladare" gladne svega (para, resursa, moci, ugleda).
To je nesto sto su igrom slucaja Englezi davno shvatili a potom i Ameri.
Druga stvar koju ce jako mnogo ljudi smatrati za jeres – previse edukacije je stetno za dugorocnu stabilnost drzave. Preko nekog stepena znanja ljudi odbijaju da rade mnoge poslove i svi hoce da "vladaju" i/ili "budu bogati". Postoje specijalni slucajevi u kojima previse edukacije deluje kao da funkcionise ali to vazi samo za zemnje dovoljno male, sa jako mnogo akumulitanog bogatstva i/ili mnogo prirodnih resursa, bez istorije buna/revolucija u dovoljno stabilnom/bezbednom okruzenju i sa kroz istoriju selektovanim socijalnim karakterom koji nije sklon bundzistvu.
Cena koju te zemlje placaju je uvoz mnogo strane radne snage koja ispunjava tu potrebu za slabije obrazovanim koji ce sljakati i cija deca uglavnom nece imati pristup edukaciji koji deca domacina imaju ali je na duzi rok pitanje kako ce te zemlje prezivati naredne generacije potomaka tih sto su dosli. Pogledajte Francusku i ogromne probelme s mladom i besnom novom generacijom Arapa.
Srbija ima dodatan problem sto prakticno sve sto odskoluje odlazi i u ogromnom procentu se ekspresno odrodi sto znaci da Srbija kao drzava pravi ogroman gubitak kad edukuje bilo sta iznad onoga sto moze kod sebe da zaposli. Bila je jednom prica gde je bese Dacic nasao investitore u UAE voljne da finansiraju neku prozvidnju chipova ali je uslov bio da isporuci oko 4000 inzenjera. Ima daleko vise Srba inzenjera rasutih po svetu i skoro svi su dobili edukaciju u Srbiji za dz. ali skoro niko nije hteo da se vrati da bi takav projekt mogao da zazivi i kasnije (kroz recimo 6-10 g) obezbedjuje posao za novo skolovane.
Tako da je Srbiji jedini put da smanjuje edukaciju na ono sto je odmah isplativo i da podize cenu obrazovnog luksuza do tacke na kojoj ce edukacija biti profitabilan biznis kao sto je u Americi. Zato je dualna edukacija vazna – to je jedino sto moze ralativno brzo zaustaviti odliv i od cega ce drzava brzo videti povracaj para (kroz poreze od novih radnih mesta i fabrika).
Drugi problem koji edukacioni sistem mora da resava je smanjene kriminatiteta time sto ce mnogo sirem sloju dati nekakvu edukaciju. Odatle dolazi taj IOP i Americki "no child left behind". Ameri imaju mnogo iskustva s tim sto je i manjak edukacije jako opasan. Muskarac koji ima zavrsenu srednju daleko je manje sklom kriminalitetu nezavisno od toga da li mu je mnogo ocena poklonjeno.
Aspekt koji vecina edukatora lako prenebregne je da edukacija mora da bude pre svega korisna za drzavu koja je placa a ne luxury package na teret poreskih obveznika. Da to je inconvenient truth ali je tako. Jos jedan aspekt, toliko zapaljiv da ne sme javno ni da se pomene a jako je vazan za naciju koja iscezava – edukacija devojaka dalje od osnovne skole znacajno smanjuje natalitet. Ooops 🙂 I najruznija devojka sa sela ce kad zavrsi srednju radije otici u grad da bude kasirka u Maxiju ili stagod nego da se uda na selu i gaji decu. Zato Srbija ima poveci priliv Albanki za udaju i konsekvence toga isto niko ne zeli da pominje.
Анонимни, прво сам хтела да обришем овај ваш коментар (мислим на овај последњи), па сам ипак решила да га оставим.
Уколико сте родитељ, добро је да људи виде са каквим се све родитељима просветни радници срећу.
Posto vidim da ste totalno neupuceni i mislite da je Drapsin i dalje tehnicka skola moracu neke stvari da vam razjasnim.Da je npr. kao sto pisete Matematika glavni predmet iliti mozda Srpski sto onda oni kao predmeti nisu zavedeni kao glavni za dobijanje licence nego Engleski i ostali strucni predmeti a od matematike ni traga ni glasa u licenci.Da vam jos jednom pojasnim zasto bas Engleski,to je sluzbeni jezik na svim aerodromima i ta deca se skoluju kao zemaljsko osoblje za rad na aerodromima a ako bas zele da budu piloti ili neso vise tu je Smatsa za to.Cak su na vrlo tankom ledu da izgube licencu jer ne rade konkretno po njoj nego mesaju nas sistem obrazovanja i ubacuju strucne predmete u zavisnosti od smera.Po licenci cas treba da traje 60 minuta ali ipak je 45.Mnogi predmeti koji su ostali kao obavezni nisu ni potrebni ali bi kolege izgubile posao pa je onda ovako izmesano sve…..i iskreno neznam odakle vam ideja da se bavi modelarstvom,sta ce mu to, to rade zaludjenici avionima a njegov smer je nesto sasvim suprotno od toga gde je verujte ipak najvaznije znanje engleskog jezika,hteli vi to da prihvatite ili ne.
Школа…чему је потребна?
Да би научили децу математици, језицима, географији, историји…итд.
Какви излазе као људи то никога не занима.
Да ли излазе људска бића или несрећници без осећањ, окренути само себи, својим задовољствима, проводу, дроги, нераду…
Има ли шансе да постанемо поштени према тој деци и да им кажемо да им ништа не остављамо.
Ја сам то више пута већ поштено рекла.
Нека кажу и остали, и нека се сви заједно потрудимо да им створимо бар мало бољи свет, односно да овај који им остављамо поправимо колико год можемо.
То сте Ви рекли, ја сам рекао, многи су рекли.
Треба схватити да власт школује децу на силу. Ни једној власти не одговарају школовани људи који ће сутра бити опозиција тој истој власти. Они би најсрећнији били када школе не би било, осим за њих и њихове.
Овде није битно какви су програми и шта деца знају, како их оформити да буду мислећи људи, свесни себе и света који их окружује.
Битно је бити миран, послушан, опортуниста.
Такви су сада на цени свуда од чланова партија до администрације, здравства, школства, културе…
Зато нам и јесте како нам је.
Zdravo svima.Nisam imala tu cast da ranije procitam ovaj tekst,zbog toga se izvinjavam sto,mozda,kasnim sa svojim komentarom.Imam 18 godina,jos idem u skolu i to strucnu,tacnije ekonomsku.U mojoj skoli ima i dobrih i losih profesora,onih koji su korektni i znaju svoj posao i onih koji kao da su pali sa duda.Ali to je uvek bilo,bar po prici starijih.Sistem je po meni kriv.Uvode neke nebitne predmete koji uopste nisu potrebni(pricam bas za ekonomsku).Ja na primem imam likovno,biologiju,istoriju,geografiju,ekologiju.Sta ce nama to? Bolje da su uveli vise prakticne nastave,vise jezika,rada na racunaru jer to je potrebno ekonomistima.A ne,biologija i to sve isto radili kao u osnovnoj.A o prakticnoj nastavi tek da ne pricam.Odemo u firmu,koju je skola nasla da bi nesto naucili,a tamo nas docekaju kao najveceg neprijatelja.Na kraju ni nemamo prakaticnu nastavu.Kao sto vidite problem jeste u sistemu obrazovanja.I jeste vecina zaglupela,ja licno ne znam sta sa vecinom drugara da razgovaram jer ili kuckaju na telefon ili pricaju o fejsu.Izgubio se smisao zivot,pre svega.A to je po meni najveci problem,jer to utice i na obrazovanje i na decu i na roditelje.Normalno je da bracni parovi odvojeno izlaze,da ne znas gde ti je dete.Devojke su postale kopije starleta,a muskarci nisu muskarci.Ili se hvataju za flasu ili ih nigde nema.Vlada anarhija,sodoma i gomora.Mene licno i drugarice i drugovi zezaju "da sam se izgubila u vremenu,zastarela" jer ne radim kao oni.Ne vucem se sa milion momaka,ne pijem kao musko,ucim i borim se za svoj zivot.Izlazim kao i svi mladi popijem ali onako kako prilici dami,volim i voljena sam i da znam da izrazim svoje misljenje i hocu.I to mogu da zahvalim mojim roditeljima,ali i onim dobrim profesorima,pre svega dobrim ljudima.Kao sto vidite problem je vise u roditeljima nego u profesorima.Ali i sami smo krivi.Plasimo se pravih osecanja, vrednosti zato i jesmo kako vi kazete generacije zombija.
Само се ти бори и остани истрајна, а на добром си путу 🙂
Поздрав и хвала ти на коментару.
[…] IZVOR: klotfrket.org […]
Kao neko ko je radio u školi u Kanadi , reći ću vam kakvu “slobodu” i toleranciju deca imaju :
ako deca ne žele da zapisuju na časovima , obezbedi im se volonter koji piše umesto njih sedeći na čašu s njima; to su uglavnom penzioneri koji volontiraju
-jednom nedeljno deca imaju pravo izostanka iz škole sa svih časova – “da bi se odmorili”,
– profesori/nastavnici na imejl šalju roditeljima unapred planirano gradivo za narednu nedelju ,kao i domaće zadatke ,da deca ne bi zaboravili,
-ako dete ne uradi domaći , “kažnjen” je tako što će odmor toga dana provesti u biblioteci , ne lošijom ocenom(naravno sve škole imaju wifi pa u biblioteci “po kazni” igraju igrice na odmoru.)
-Većina škola daje deci tablete, notebook računare na korišćenje dok idu u školu kako bi pratili gradivo, pisali domaće zadatke i pratili u školi sajtove kao što su youtube ,wikipedia koji se na svakom čašu upotrebljavaju kao izvor informacija. Ako dete i dalje nije zainteresovano za predmet , nalazi se drugi način da mu se gradivo prenese-od toga da profesori ostaju duže sa njim i prave poseban plan rada gde će praktičnije objasniti učeniku.
-Deca ne moraju znati da ručno računaju računske operacije -vađenje korena iz broja, npr.
,na svakom čašu je kalkulator obavezan pa i na testovima. Važno je znati izračunati a ako ni to ne umeju deca , opet im se obezbedi neko ko će to uraditi umesto njih. Na kraju osmog razreda se upisuju u high school a predmete pohađaju na osnovu prethodnih interesovanja i ocena. Primera radi – ako dete nije zainteresovano za društvene nauke, neće dobiti nijedan semestar te predmete. Usmeravanje se radi na osnovu ocena ali prvo se konsultuju sa decom. Ako dete pak ne želi da pohađa “teže” predmete , prirodne nauke npr, njemu se omoguće isključivo umetnički predmeti – od Šekspira (to je predmet sam za sebe) do muzike , slikanja , crtanja, čak i “rep” muzika je predmet u nekim školama…
Ukratko rečeno -sve što može ,pojednostavi se. Deca koja završe high school sa kursevima iz lakših predmeta ,ne mogu upisati koledž ali imaju diplomu završene škole koju kasnije mogu “nadograditi” i naknadno pohađati dodatne kurseve za godinu,dve ,pet ili deset, i upišu koledž koji žele u tom trenutku.
E sad, ako vam napišem da sva deca imaju pravo da potpuno ignorišu profesora na časovima, da imaju pravo da na čašu igraju igrice, surfaju po internetu ,fejzbuku itditd ,ali da ne ometaju čas dok traje. Ako pak moraju da pričaju telefonom , izadju sa časa i nekad se i ne vrate na isti. Ono što je meni u početku bilo neverovatno je činjenica da deca ne izostaju sa časova. Posle shvatih da deca nemaju razloga da ne dolaze -nema testova do lraja semeatra,nema ispitivanja, niko ih ne zamara da moraju da slušaju predavanje..
Ne znam kako vama zvuči ovo ali meni je bilo poražavajuće da gledam bakicu kako drhtavim rukama zapisuje činjenice iz Drugog sv.rata dok se učenica ,od cca 15 god, igra na času.
Реците ми да се шалите.
Систем образовања је уништен…данас свако може да упише факултет без обзира на резултате из предходног школовања.Знање се нигде не цени. Зашто би се онда неко трудио и радио. Ученици са трогодишњих смерова уписиују више школе а после факултете…и имају диплому факултета. 🙂 Тако нам и треба, тражили смо сад гледамо…живео 5.10, ДОС и наследници :))))))
[…] Izvor: Klot frket […]
Nemam vremena da pisem neku dugacku ,,mudroliju,, ovde ali dosta od navedenog je prica za sebe. Da li Vi profesorka mislite da je nekome u 2018-oj godini zanimljivo i dalje da slusa predavanja na zelenoj tabli i 8 sati da sedi u klupi i slusa 99% nadrndanih,umisljenih profesora i pre svega dosadnih. Ni jedan od njih ne zna da prica na zanimljiv nacin, glume strogocu neku nepotrebnu. Vi ovim tekstom, a ni ja ovim komentarom nista necemo promeniti, tako da presipamo iz supljeg u prazno sto bi se reklo. Prvi da sam na nekoj poziciji bih zapoceo reformu citavog skolstva, vratio psihotestove pre svega za profesore te iste i promenio gradivo i nacin predavanja. Mislim da se od predavanja Vuka Karadzica u klupama na tablici ne razlikuju dosta od ovih Vasih danasnjih cak naprotiv mnogo su gora i dosadnija…
Не мислим да је деци занимљиво да проводе сате пред зеленом таблом. Након година чекања, прошле године сам сама набавила за учионицу рачунар, звучнике, ТВ од 64 инча. На овом сајту са почетне стране можете да одете на Лагано кроз енглески, где ђацима поступно објашњавам граматику, ако нису успели да испрате темпо на часу, а да им родитељи не би плаћали часове. Све бесплатно! Моји су часови занимљиви, са пуно смеха. Стално им комбинујем активности да им не би било досадно. Једино им још не пуштам извесну Мају Беровић и не костимирам се у кловна. Ту сам повукла црвену линију.
И шта ћемо сад?
Pozdrav.
Nisam u mogućnosti da čitam sve komentare, da vodim debatu, već ću samo jednostavno da napišem moje mišljenje. Rodjena sa 1978. godine, imam troje dece (dva tinejdžera), po profesiji sam policajac. Završila sam gimnaziju i samo tada i nikada više imala ekcem po rukama koji sam dobila od brige, svaki dan sam imala ili da nešto odgovaram ili kontrolni, pismeni. Sve u vreme, kako ste rekli, u vreme hiperinflacije, nemaštine, ratova… Ne mislim da je baš tako i trebalo, u osnovnoj sam učila o “Joži”, I i II zasedanju AVNOJA..danas deca ne znaju šta je to, pa se pitam, šta smo to mi učili, kakvu istoriju, a kakvu naša deca. Jedan od primera, a ima ih mnogo. Ono na šta sam ponosna je to da moju decu nikada nisam udarila, nikada na njih viknula (iako sam hiljadu puta imala razloga za to) i uspela da ih izdignem od nerada, šunda i kiča koji vlada Srbijom. To je uspela zdrava porodica. Nisam ja nikakav mag ili psiholog, već sam dosta truda uložila da ih pratim, da pričam sa njima, da pratim šta je aktuelno i da sa njima razgovaram na tu temu, da im ne prepustim da im televizija diktira muzički ukus, već da im uz prevod pesama (koje danas može svako da prevede uz Googl, ne mora znati engleski) čak i značenje domaćih pesama, usmerimSrbiju ka kvalitetu. Može porodica i žrtvovanje nas roditelja i danas da decu usmeri ka pravim vrednostima. Jedino što me brine je to što su mi deca danas, kao takva, često neshvaćena od strane svojih vršnjaka. Ne pratim politiku, ali jedino što znam je da preko 25 godina na političkoj sceni vladaju isti ljudi, samo nekad su u vladi, a nekada opozicija. Možda je tu problem. Kome trebaju ljudi koji misle, teže da, kako Vi navodite, menjaju svet ka boljem, za dobrobit čovečanstava, da ističu ljudske i moralne vrednosti…? Oni mogu da povedu svet, ali da li nam oni trebaju? Zato naše mlade, uz njih i nas, teže da unazade raznoraznim show programima, starletama… i prikažu na koje sve načine možeš da budeš poznat i bogat. Toga je uvek bilo kroz istoriju i uvek će biti, samo drugačije upakovano. Nije u pitanju teorija zavere, to je realnost. S obzirom na sve, mislim da je porodica ta koja mora da odigra glavnu ulogu, a prosvetni radnici, kojih je kvalitetnih, nažalost, sve manje, samo treba da pripomognu u skladu sa svojom strukom. Raspisala sam se, često skretala sa teme sve zbog njene kompleksnoti, ali, nažalost, sve je manje ljudi sa kojima se može razgovarati na ovu temu, a tema je veoma ozbiljna. Moje mišljenje je da je veliki problem oskudno obrazovanje i zainteresovanost roditelja (znam sa roditeljskih sastanaka) da se posvetimo deci, jer ko bi gledao i na društvenim mrežama komentarisao reality programe, sedeo po kafićima.. a ne bavio se svojom decom. Ima ih puno takvih. Čast izuzecima, kojih ima dosta, koji to ne mogu zbog nehumanog radnog vremena, trčanja “trbuhom za kruhom”…mada njihova deca, često, i budu bolja od većine. Srbiju treba menjati iz korena, ali ko? Veliki broj takvih je već odavno otišao ili ima nameru da ode, jer njegov kvalitet prepoznaju negde drugde a ovde zbog svog mišljenja može samo u zatvoru da završi, jer ko je on da misli?
Ужичанка, хвала вам на овом дивном, паметном и садржајном коментару.
Nema na čemu. Hvala Vama za podstrek da olakšam dušu. Vreme je za osvešćenje srpskog naroda.
Pozdrav i sve najbolje.
Sjajno zapažanje.
Gotovo isto zapažanje i sam imam u radu sa mladim sportistima (uzrasta od 11 godina pa naviše) u poslednjih desetak godina, što bi ukazalo da je ovo sociološki, opšredruštveni problem, koji se primećuje ne samo iz generacije u generaciju, vec na rekao bih na mesečnom nivou. Problem je što retko ko na to obraća pažnju.
Da dalje ne komentarišem, pametnom dosta, autorka je dala suštinu…hvala na tekstu.
Imam desetogodišnjaka. Ide u četvrti razred, vidim da ima odbojnost prema sučeljavanju mišljenja, pogotovo prema onome što je učiteljica rekla. Ne daj Bože da usvoji nešto što mu mi kao roditelji kažemo da je istinitije, razumnije od onoga što uči u školi. Kod kuće i za kuću je u redu, prihvata, sluša, pričamo dosta i o svačemu, ali ne želi da iznosi suprotna mišljenja u školi, u društvu. Nakon odmora, letovanja, posete selu koje održavam (jer mi je ostala u amanet dedovina u srcu Šumadije), na pitanje da li je drugovima ispričao šta je radio i gde je bio, šta je posetio, kako se proveo, koga je upoznao, nailazim na odgovor NE. Oni ne razgovaraju medju sobom. Jedina preokupacija su im telefoni, igrice, posebno Minecraft, idiotski snimci na Youtube-u i takmičenje u vidu igre “Izmedju dve vatre” već pune četiri godine školovanja, kao da ne postoji više ni jedan kolektivni sport. Ide na gitaru i dosta slušamo muziku. Igrice smo ukinuli radnim danima, a od kompjutera ga sklanjamo čim vidimo da je seo za isti. Posećujemo babe i dede, ali i oni su pratioci rijaliti programa, knjige ne čitaju, pa u slobodno vreme površno provode vreme sa decom, po mom skromnom mišljenju, više okrenuti zadovoljenju njihovih trenutnih potreba, grickalice, slatkiši, pokloni.
Vrlo malo razgovaramo sa svojom decom. Prepustili smo ih televiziji, telefonima, školi, koja ih preko svojih novih vaspitno obrazovnih programa uvodi pod svoje, odvaja ih od porodice, a okreće sistemu. Dosta smo im uskratili jer je nama samima tako lakše u nedostatku vremena. Lično, decu pokušavam da hranim zdravo jedinim što imam, a to je stari voćnjak, neprskane jabuke, kruške , šljive, berem šipurak, štavalj, koprivu, za čaj, pričamo dosta o istorji, onoliko koliko je meni poznata, o našim precima, slušamo dobru muziku, pričamo kako je nekad bilo, stavljamo kupus i seckamo voće za kompot, posećujemo selo, sadimo novo voće, ulazimo u štale rodjaka. Pokušavamo da ostanemo normalni, ali jako je teško. Jednostavno, moramo se okrenuti očuvanju porodice, počevši od svoje. Takodje, svi moraju da se uključe u vaspitanje, i komšija i prolaznik i ujna, tetka, stric, i posebno roditelj i učitelj, nastavnik, profesor. Ne smemo da okrećemo glavu kada vidimo neprilično ponašanje na ulici. Svi moramo da vaspitavamo i da osudjujemo loše i pogubno ponašanje, u svim segmentima koji su zahvaćeni otrovom.
[…] klotfrket.com Foto: […]