“Tamo gde je strah, tamo živi mrak” – dok Gorana Herlinga batinama ućutkuju
- klotfrket
- Sep, 02, 2016
- Društvo, Nasilje, Nastavnici, Politika
- 31 Comments
Goran Herling je moj kolega, nastavnik engleskog jezika. Predaje u gimnaziji “Mihajlo Pupin” u Kovačici. Do nedavno je bio v.d. direktor te škole.
Nakon smene i postavljanja Tatiane Brtkove za v.d. direktora, ukazivao je na brojne nepravilnosti rada organa škole i direktorke. To je činio i na fejsbuk stranici Nova nada. Ono što je pisao dokumentovao je zvaničnim zapisnicima i odlukama organa škole. Nad njim se za to vreme vršio klasični mobing, koji uključuje i oduzimanje starešinstva bez ikakvog obrazloženja.
Stranica Nova nada dočekuje nas rečima Edmunda Burka “Da bi zlo pobedilo dovoljno je samo da dobri ljudi ništa ne čine”. Goran je pokušao da učini ono što je do njega. Da ukaže na bahatost, nepoznavanje propisa, nezakonite radnje. To je radio pod punim imenom i prezimenom.
Ovo je jedan od prvih tekstova postavljenih na toj stranici:
“Moje ime je Goran Herling. Moj poziv je profesor, a moje opredeljenje je slobodan čovek. To znači da mojim bićem ne vlada strah. “Tamo gde je strah, tamo živi mrak”, reči su koje u nama bude vatru svesnosti, a svestan čovek zna šta čini i zašto to čini.
Svestan čovek neće zameniti svoju porodicu i svoje bližnje za političku partiju. Svestan čovek će učiniti SVE da odbrani svoju porodicu i svoje bližnje SVIM raspoloživim sredstvima. Svesnog čoveka neće uplašiti par bednika koji mu zakucaju na vrata i pozovu ga telefonom da mu u ime partije zapovede šta da radi ili ne uradi.
JA se ne plašim. Ja javno izgovaram svoje ime. Ne plašim se bednika koji se kriju iza svoje partije. Ne priželjkujem rat, ali se ne plašim otvorenog rata sa njima, jer mi je devedesetih godina potpuno amputiran osećaj straha.
Ceo moj život je borba. U mojoj porodici, u poslednjih dvesta godina, samo moj otac nije učestvovao u nekom ratu. Davne 1941. se nije ni rodio, a 1991. je bio prestar.
Ja nisam bio prestar. Imao sam tada već dovoljno godina. Dvadeset i dve. Proveo sam čitave četiri godine u vojničkim čizmama, a kada se rat završio, zakleo sam se da više nikada neću uzeti oružje u ruke.
Potomak sam dve najstarije i najviđenije zemunske porodice, a posle burnih devedesetih, povukao sam se sa gradskog asfalta u mirnu i pitomu kovačičku oazu, kako bih posle svih oluja ponovo pronašao sebe, vodeći skroman, gotovo pustinjački život.
Svoju zakletvu sam prekršio 2000. godine, ali oružje tada ipak nisam upotrebio, jer sam na masovnim protestima shvatio da mi nije ni potrebno. Srce koje je tada istim ritmom kucalo u našim grudima, oteralo je Velikog Brata sa svog, do tada nedodirljivog prestola.
Nada da će se nešto promeniti bila je kratkog veka. U Srbiji se nazmnožio lopovski nakot, koji je zemlju razorio gore od bilo kakvih bombi.
Ni u našoj Kovačici nije bilo bolje, već se na svu muku, pojavio još i Yunirisk, a sa njim još jedan rat – za sopstveno zdravlje i zdravlje naše dece. Moje oružje ovog puta bili su tekstovi u grupi STOP YUNIRISK, pod imenom Grey Hame na virtuelnom ratištu, a bojno polje na protestima ispred opštine.
Kada se u opštini promenila vlast i krenule međusobne partijske i unutarpartijske borbe, prozreo sam tu borbu ne kao borbu za razvoj Kovačice, već kao borbu lešinara oko vlasti nad Kovačicom koja je na izdisaju.
Rešio sam da tu borbu ostavim budalama i ne mešam se u nju, jer će jednog trenutka i sami shvatiti da su od cele naše opštine ostale samo ruševine i da će se onda kao deca iz ulice, pomiriti posle tuče.
Posvetio sam se celim bićem novom poslu, pozivu direktora Gimnazij “Mihajlo Pupin” Kovačica, preuzevši je u najtežem trenutku u njenoj istoriji – uz veoma smele ideje šta da uradim da dovedem nove učenike i omogućim im učenje i druženje sa vršnjacima iz cele Evrope.
Bauk zavisti nekolicine profesora, udružio se sa bolesnim potrebama lokalnih političara da stave šapu i na gimnaziju i napune je gomilom svojih poslušnika.
Nikada nisam bio niti ću biti član bilo koje političke partije, ali ću uvek svim srcem podržati ljude BILO KOJE partije koji nešto dobro URADE za zajednicu, a da to ne bude sa ciljem osvajanja glasova birača.
Takođe, nikada, DOKLE GOD BUDEM DISAO, neću dozvoliti da gimnazija bude poprište bilo kakve i bilo čije politike!
Svesni mojih kompetencija i znajući za ove stavove, kolektiv mi je na glasanju pružio podršku u vidu DVOTREĆINSKE VEĆINE, a zatim JEDNOGLASNO, što znači CELA GIMNAZIJA, ovo mišljenje i potvrdio.
Nacionalni savet slovačke zajednice (namerno izbegavam uvredljivu frazu “nacionalne manjine”), koja predstavlja SVE Slovake u Republici Srbiji, takođe mi daje pozitivno mišljenje.
Ostala je samo formalna odluka Školskog odbora da ovo potvrdi. Školski odbor se sastoji od devet članova – troje nastavnika, troje roditelja i troje iz opštine. Pred samo glasanje odbora, saznajem da su članovima odbora i njihovim porodicama pretili otkazima i drugim glupostima, ako budu glasali za mene.
Moj protivkandidat koji na glasanju Nastavničkog veća svoju biografiju uopšte nije ni izneo, a na školskom odboru, između ostalih “značajnih slika” iz svog privatnog života, pisao je o igranju košarke u osnovnoj školi, sviranju harmonike u srednjoj, polaganju vozačkog ispita, služenju vojnog roka u ambulanti i davanju krvi!
Osim toga, umesto da predstavi SVOJ program rada veoma odgovorne funkcije direktora, on na oba sastanka govori o navodnim nezakonitostima koje činim, i to mucajući i teško dišući, verovatno svestan kakve laži su mu servirali da iznese, a istovremeno svestan i zakonskih posledica po njega samog, zbog neminovne tužbe za izrečeno.
Iako iznosim detaljnu radnu biografiju sa svim kompetencijama potrebnim za rad direktora i predstavljam program rada za četiri godine, školski odbor, kraći za dva člana koja nisu došla, uz molbu da im to oprostim, jer su im porodice maltretirane pretnjama, podršku svojim glasovima pruža mom protkandidatu.
Međutim, zahvaljujući hrabrim i istini odanim ljudima, koji i pored svih pretnji ipak nisu podlegli bespotrebnom strahu, konačna odluka nije doneta, Za izbor direktora potrebno je 5 od 9 glasova. Moj protivkandidat dobija 4 a ja 3 glasa.
Namera zločinaca koji su kriminalnim udruživanjem želeli da ponište slobodnu volju i pravo na izbor nastavničkog veća i pljunuli na volju celokupne slovačke zajednice, u poslednjem trenutku je osujećena.
Ali ne i zaboravljena. Da bi ostala upamćena, potrudiće se mediji i organizacije, domaće i inostrane, koje se ovakvim slučajevima bave, kao i prosvetni organi i organi gonjenja…”
Kolega Goran Herling je brutalno pretučen ispred svoje kuće na samom početku školske godine.
Fotografija i opis povreda u komentarima.
Pretukla su ga najmanje tri batinaša, u dvorištu porodične kuće. Ima potres mozga, poremećen centar za ravnotežu i povrede po glavi i telu. Sada se nalazi na hirurgiji u Pančevu. Telo mu je zverski pretučeno, ali mu je duh potpuno nesalomiv. Čitavog dana ga obilaze sadašnji i bivši đaci. Ni jednog trenutka ne dovodi u pitanje svoju odluku da se javno suprotstavi uvlačenju najnižeg politikanstva u škole u Kovačici.
Ne ulazeći u detalje koje poznajem samo na osnovu nekih tekstova, na detalje koji se bave političkom smenom kolege, nasilnim preuzimanjem škole, pretnjama i ucenama, već samo na osnovu podataka sa stranice Gimnazije u Kovačici, na kojoj su opisane povrede koje je Goran dobio kada je napadnut u svojoj kući, pitam se kakvo ovo vreme dolazi.
Da li je moguće da uzbunjivač koji ukazuje na nepravilnosti u jednoj školi dobije teške povrede glave, smrvljene kosti prstiju, potres mozga? Da li je moguće da se to učini nekome iz bilo kog razloga?
Neko nam šalje poruku da treba da ćutimo, aplaudiramo, hvalimo, ako mislimo da sačuvamo glavu na ramenima?
Ukoliko policijska istraga dovede ovaj napad u vezu sa Goranovim javnim iznošenjem podataka o nepravilnosti rada organa škole, najmanje što prosveta u Srbiji treba da uradi jeste da obustavi rad na bar jedan dan.
Osim što smo dužni da vaspitavamo i obrazujemo đake, dužni smo valjda i da se izborimo da rastu u normalnoj zemlji! Dužni smo da im omogućimo da izrastu u ljude. Dužni smo da ne zabijamo glavu u pesak pred ovako sramotnim činom.
P.S. Umesto teksta, šerujte fotografiju sa linka postavljenog gore. Šerujte gde stignete, jer nijedne novine o ovome ne pišu.
31 Responses so far.
Leave a Reply Cancel reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Poslala mejl sa linkom za fotografiju i komentare nekim dnevnim novinama, samo su mi iz Blica odgovorili da su pisali o ovome u štampanoj verziji novina na strani 29. Ostali ćute.
Много ти хвала!
Podrška. Razbijmo strah!
Strašno! Pročitala i nakačila na FB. Sa' ću i na TW.
Хвала, Тања.
Не смемо да дозволимо да се о овоме ћути.
Цензуришу медије, али док не дирају интернет, бар оволико можемо да урадимо.
Мислим, бар док не постанемо Северна Кореја.
Само луд човек не зна за страх.
храброст је чинити нешто упркос страху.
Не можеш да се не плашиш кад видиш да и главе разбијају.
Али можеш да останеш гласан без обзира на то што и главе разбијају 😉
Seme im se zatrlo…
Srbija 2016. godine…
Sarašno je šta je u toj zemlji postalo svakodnevica i šta ljudi prihvataju da se događa.
Podrška Goranu, ako išta znači s ovog kraja sveta.
Realno, ovoga nije bilo ni '90tih u Kovačici.
Ја то већ никоме не бих рекла.
Нека су сви живи и здрави својој деци, али ако нису за у свет, нека иду у неку шуму, да нам се путеви никад не укрсте.
Из Ковачице сте?
Шта кажете на ове спинове по новинама, да је батине добио јер је увредио колегиницу која предаје филозофију у тој школи?
Сигурно му значи.
Хвала.
Au. Strašno. Zanemiš i smao bi da psuješ, čak i ako ne psuješ.
Iz Kovačice sam premda ne živim tamo. Danas sam video i drugi članak, zaista ne znam kolika je to uvreda koja pokreće 3 osobe u pravcu razbijanja glave, premda ima nešto i u tome da neko pre toga drži bejzbol palicu dočekujući goste u neznanju ko su i šta su, te je i to samo po sebi jedan razlog za intenzitet sukoba. Elem, nemam pravu informaciju no, svejedno epilog je krajnje ružan i nečovečan, ali ako nije politički obojen onda nije izuzetak dabome. Dotičnu poznajem koliko toliko, i ona je po meni divna osoba, i jasno mi je da je ona kategorički protivu takve vrste obračuna ma ko u njoj učetvovao i po bilo kom osnovu, da li je po sredi uvreda ne znam, ali je svakako besmisleno.
Istina ce se doznati a tu mogu pomoci slobodni ljudi iz Kovacice.Videcemo.
Нажалост, у време батинаша паметно је држати бејзбол палицу поред кревета, поготово ако знаш да си се својим писањем замерио локалним моћницима. Нарочито ако су га већ упозоравали да престане да пише.
Немам на основу чега да формирам мишљење о тој колегиници, немам разлога ни да сумњам у ваше мишљење.
Једино се бојим да ако је до било каквог вербалног конфликта и дошло између њих двоје, то је био само непосредан повод, али не и прави узрок батина.
Чекамо их.
Оно на шта за сада наилазим јесте оштра подељеност и крајње индикативна појава да се врх локалног СНС-а укључио у расправу. Мислим на те Саванове и њихове тапшаче.
Баш тако, Негослава.
Ako je u pitanju to da je uzrok napada uvrede preko Barbari, što je ona svakako prenela tom svom dečku o kome ne znam ništa sem iz priloženog i to mi je dovoljno, onda ona nije mogla znati da će to tako proizići, i na kraju jednostavno mislim da ovo zaista nema više veze sa nekakvom lokalnom političkom situacijom već sa ostrašćenošću dotičnog. Kada se klupko odmota saznaće se tačan povod no, svejedno je epilog još jedna suvišna grozota labilnih ličnosti.
Изгледа да смо безобразно обманути. У "Блицу" пише да га је претукао момак колегинице коју је извређао. Немам обичај да пишем по форумима, али сада сам стварно бесна. Полиција тврди да је нападач био један и да је повод било вређање, а не активизам и борба за истину. Наравно, и то је велико зло и за сваку је осуду, али није оно што је Херлинг тврдио. Ако се и борио за нешто праведно и поштено, сада је то уништио. Ја се лично осећам обмануто и понижено јер сам се потресла зато што је неко наводно страдао због уверења, а у питању је била туча на нивоу кафанске.
http://www.blic.rs/vesti/hronika/krvavi-obracun-policija-uhapsila-napadaca-na-profesora-iz-kovacice/dm1btvp
N1 ima na sajtu foto i tekst
Према мојим сазнањима, није је назвао у зборници наркоманком, већ је она њега напала да је негде за њу рекао да је наркоманка. Слажем се да није могла баш да буде сигурна шта ће момак да уради, али ми је мало нелогично да неко не зна нарав свог дечка.
Горан и даље тврди да је видео три нападача.
Мени лично личи на ситуацију у којој је узрок његов отпор према уплитању напредњака у рад школе, а да се на непосредан повод за батине само чекало.
Ирена, и за пилота Омера Мехића, одликованог хероја који је спасао много живота и никада није пио, Блиц и њему слични су писали да је хеликоптер пао јер је пилот био трештен пијан. Зар вам није позната та матрица дискредитовања људи да би се истина сакрила? СНС тако функционише стално.
Ако је и постојала мрвица сумње, код мене је развејана оног тренутка кад су се у пљување Херлинга на фејсбуку укључили челници СНС-а из Ковачице.
Мислим, не желим ни у шта да вас убеђујем, али то су проверени и до сада много пута виђени методи напредњака. Тако се ућуткују они који су прегласни. Безочним дискредитовањем.
Srbija je u mraku, glasali smo za to . Sada neka nam je bog u pomoci. Kada moze Savamala , sto ne bi i ovo ! Protest , protest , protest ! Ako se digne kuka i motika opet , vratismo se u 90te .
Ako ste pazljivo pratili sled dogadjaja, prvih dana po prebijanju profesora sva javna glasila su cutala. Pokusano je da se zataska , kao da se nista nije ni desilo. Kada se vest prosirila na netu, u centrali SNS neko zaduzen kreiranje javnog mnjenja ( citaj : za specijani rat – tako se to nekada zvalo ) odlucio je da potpuno izvrne cinjenice, i dobro podmazana masina se pokrenula.
Odjednom se dogadjaj pojavljuje kao glavna vest na Blicu i ostalim rezimskim medijima ali sa pricom kako je profesor sam kriv zato sto pukim slucajem nije ubijen , toboze uvredio je koleginicu ( 40+ godina) koja se pozalila decku ( 29 ) na sta je on u " pravednom gnevu " dosao u Kovacicu i odbranio cast i ugled svoje " devojke " . Ocekujem za koji dan, po zavrsenoj istrazi, utvrdice se da je covek tukao samog sebe jer, eto nije normalan.
Ljudi ! Dali stvarno neko moze da veruje u to ? Zar vam nista ne govore povrede koje su nanete profesoru Herlingu ? Zar za vas nema simbolike u tome sto su mu izgazeni – izlomljeni prsti ? Mislite li da se egzekucija u necijem privatnom dvoristu desava bez planiranja ? Ako mislite tako onda mi stvarno licite na onog noja koji stavlja glavu u rupu od peska i misli da se sakrio od opasnosti.
Svako ko zna i zeli da razmislja a poznaje (ne)prilike u Kovacici zna ko je ovo mogao da uradi , policiji su sigurno poznati jer vec imaju dosijee koji su predebeli , umesani u svako nasilje koje se desilo u zadnjih 5-6-7 godina, a sada na vrhuncu jer sve mogu i sve smeju zasticeni politikom i vezama tamo-gde-treba.
Nacin na koji se nasilja dogadjaju u celom juznom Banatu sluzi za zastrasivanje slobodno mislecih ljudi, da shvate da ne postoji druga mogucnost osim da sagnu glave i cute ili da odu negde u svet, sto masovno i cine oni koji to mogu.
Kada ne postoje glavni stubovi jednog drustva, kada postenog coveka ne stiti zakon, kada ne funkcionisu pravosudje , zdravstvo, skolstvo. Kada se na celo kljucnih ustanova po svaku cenu postavljaju bolesno ambiciozni karijeristi i srebrojuljubci ( primer: direktorka gimnazije u Kovacici ), tada je to drustvo duboko bolesno i treba da se leci i to jakim lekovima. Jos postoje ljudi koje znam i u navedenoj gimnaziji i u drugim sredinama ali misle da je bolje cutati i ne isticati se dok oni proganjaju nekog drugog. Pri tome ne znam dali shvataju, dali cela Srbija shvata? Doci ce red na svakog, nikoga oni nece preskociti ni izostaviti. Prepoznace oni i pamet i kulturu i dobro vaspitanje i sve ce to oni slomiti , pokoriti, oterati. Vreme je da braneci nekog drugog odbranimo i sebe.
Zato hvala Vama Bobo sto postojite. Za mene ste otkrovenje i zrno nade u sivilu.
Svako dobro.
Gabriel
Прво да се разумемо једно: ја сам пала на ту причу баш зато што сам велика "обожатељка" СНС, и за мене је ово премлаћивање била кап у препуној чаши после рушења Савамале и убиства продавца лубеница.
Хајде да занемаримо Блиц, међутим, и Политика и сајт Б-92 кажу да је за напад ухапшен именом и презименом Леонард Пастор, дечко Херлингове колегинице. Б-92 цитира саопштење МУП-а у коме се каже:
"Zbog brojnih spekulacija u javnosti, moram da kažem: Herling je zapravo obmanuo javnost iznoseći u medijima kako su to navodno učinile fašističke grupe, političke organizacije, politički neistomišljenici i slično. Ovde je reč isključivo o privatnom sukobu. Profesor Herling je došao u sukob sa svojom koleginicom u giminiziji u kojoj radi, vređao je i omalovažavao i potom je njen mladić rešio da se obračuna sa njim i to je kompletna istina".
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=09&dd=03&nav_category=16&nav_id=1172691
Друго, страшно грешиш што се тича Блица. Баш су они од самог почетка инсистирали да се утврди права истина о паду хеликоптера.
Ја тебе потпуно разумем. И мени је пун куфер и црних и жутих и црвених и свих осталих. Али то не значи да треба ћутке да трпимо да неко манипулише нама. Ни СНС, а ни професор који је добио батине.
Хајмо још једном.
1. Није Горан назвао колегиницу наркоманком, него је она напала њега питањем зашто је негде рекао да је она наркоманка.
2. Колегиница и њен дечко (ако јој је уопште дечко) чланови су СНС-а.
3. Горан месецима пише о малверзацијама у тој школи које су настале након што су је напредњаци на силу преузели (он је имао подршку колектива, а противкандидаткиња подршку СНС-а).
4. Он тврди да је видео три нападача.
5. Волшебно се добровољно пријављује члан СНС-а и преузима кривицу на себе.
А сада озбиљна питања:
1. Да ли заиста верујете да ће Слинина служба дозволити да се сазна да су напредњачки батинаши покушали да ућуткају некога ко се напредњацима јавно супротставља?
2. Да ли заиста Политику сматрате неутралним и објективним новинама када треба извештавати о оваквом питању? Пренели су саопштење Слинине службе. Нису се бавили новинарством и нису загребали милиметар испод преношења службеног извештаја. Моја баба уме да препише речи из саопштења. То није новинарство.
3. Б92? Протерали су апсолутно све новинаре који су умели да постављају питања и траже истину. Ни они се нису бавили новинарским послом, већ су само пренели саопштење полиције. Слинине полиције. Небојше из Београда.
И још једном: Слинина полиција је истражила и дошла до закључка да је пилот Омер Мехић био трештен пијан. Слинина полиција месецима не успева да разреши злочин у Савамали. Ви им и поред тога верујете? Немам ништа против. Верујте.
Хвала, Габриеле.
Матрица коју сте описали је веома позната.
Све службе су у стању да упрегну само да би дискредитовали онога ко се огласи и јавно укаже на њихову бахатост.
– Ајде да видимо ко би од вас могао да исценира сукоб са оним пискаралом?
– Ево ја ћу. Напашћу га већ за нешто. Није тајна да се не слажемо.
– Одлично! Ми преузимамо даље!
– Јели, мали, оћеш ти да као будеш нечији момак и да одеш да се пријавиш? Знам да није згодно, али ми ћемо да средимо да испаднеш херој.
– Па, сад… Не знам…
– Е, и посао ћемо да ти средимо.
– Е, онда може! Кога сам оно беше синоћ тукао? Дајте детаље.
– Саћемо да те повежемо с једним типом. Он све зна.
Ne može se tek tako očekivati od osobe sa kojom si da će ona biti u stanju da drugu osobu prebije na mrtvo ime osim ako takvo iskustvo već postoji, uglvnm, poznavajući Barbaru meni je jasno da ona to ne bi prihvatila kategorički kao opciju u bilo kakvoj situaciji.
Šta je po sredi zaista ne znam, ne bi mi ništa čudilo, najpre sam i sam smatrao da je u pitanju prva verzija (SNS), ali posle toga vidim da generalno i ne mora postojati nekakav poseban razlog, dovoljna je i nekakva obična laž da bi neko stradao, ma i greškom, jer se to dešava oduvek tako.
Ako je prva verzija istinita, na neki način bi mi imalo smisla ono što se trenutno dešava oko tog događaja, ali jednostavno ne mogu ništa drugoreći osim da je potpuno apsurdno u svakom slučaju, i da je iz apsurda neko prebijen a priča navodno nastaje i otkriva dubinu ljudske gluposti, to me na neki način i više boli. Da tvrdim nešto ne mogu, ne možete ni Vi dok vreme ne pokaže svoje.
Italija 1922
Nemacka 1933
Srbija 2016
…
Gabriel