Zašto prosvetnim radnicima smeta da ih ocenjuju roditelji?
Novi ministar obrazovanja kao da je uključen u struju. Za prvih desetak dana mandata uspeo je da se sastane sa skoro svim relevantnim organizacijama i makar načne većinu ozbiljnih problema. Pošlo mu je za rukom čak i to da Vladi nametne tačku dnevnog reda koja se tiče vraćanja otetih para prosvetnim radnicima, onih koje su nam “tehničkom greškom” uzete od nadoknada za godišnje odmore. Povukao je Pravilnik o formiranju odeljenja koji je zaista mogao da napravi ogromnu zbrku u školama. Najavio je da će se rad direktora strogo kontrolisati i da će tehnološki viškovi biti zbrinuti. Sve same lepe vesti, dodatno podgrejane populističkim izjavama da će se boriti da prosvetni radnici ne budu siromašni i nepoštovani u društvu.
Prosvetni radnici su, poučeni iskustvom, većinu ovih izjava primili s rezervom, mada će se uskoro pokazati da li su neka obećanja bila prazna ili ne.
Opšti utisak o novom ministru je za sada pozitivan. Zna o čemu govori, poznaje posao, energičan je, čini se da ne trpi prazan hod, što je veoma bitno u trenutku kada se prosveta bukvalno iz dana u dan survava i urušava. Vremena za gubljenje nema, a on, izgleda, ne voli da gubi vreme.
Prosvetne radnike je obradovala vest da će se povećati odgovornost roditelja. Napokon je neko s vrha javno izgovorio da ne sme da ne postoji odgovornost roditelja kada učenik ima više od 20 neopravdanih izostanaka. Istina, moglo bi to i malo oštrije. Mogli bi krivično da odgovaraju kada im maloletna deca počine teže povrede discipline u školi, mogli bi da odgovaraju za zanemarivanje deteta ako ima više od tri nedovoljne ocene, i slično. Prosvetni radnici bi se i tome obradovali.
Međutim, nimalo se nisu obradovali kada su čuli da će i roditelji ocenjivati njihov rad. Da ostavimo u ovom trenutku po strani to da li nam je opet bačena koska, jabuka razdora, tema koja će nam isisati energiju tako da zaboravimo na materijalni i društveni položaj. Mnogo mi je zanimljivija reakcija mojih kolega, a reakcija je kao da ih je zmija ujela.
Zbog čega?
Prvi argument koji se može čuti, jeste da mu nije ovo privatna škola koju roditelji papreno plaćaju, pa da se bave i ocenjivanjem nastavnika. Kod nastavnika ne postoji svest o tome da ga baš roditelji plaćaju. U redu je reći policajcu da se ne iživljava jer ga ja od svog poreza plaćam, ali nema svesti o tome da su prosvetni radnici podjednako na budžetu, podjednako plaćani iz poreza građana.
Drugi argument je da roditelji nisu stručni da ocenjuju naš rad. Zaboravljamo da ni mi nismo stručnjaci za medicinu, pa ipak lošom ocenom ocenjujemo lekara kad nam detetu promeni pet antibiotika dok ne “ubode” onaj pravi. Zar zaista ne razumemo da je princip isti? Ili možda mislimo da će nam roditelji ocenjivati metode i oblike rada? Naravno da neće.
Treći je da će najbolje proći nastavnici koji dele dobre ocene kapom i šakom. Naravno, ima i takvih roditelja, ali svi mi koji smo održali nebrojeno mnogo roditeljskih sastanaka znamo da su takvi roditelji u manjini. Setite se koliko ste puta od roditelja čuli da njihovo dete ništa ne uči kod kuće, da ga zanima sve osim škole. Nemoguće je da sam samo ja srećnica kojoj redovno zapadnu takvi roditelji. Ukoliko imate naviku da učenicima dajete anonimne ankete u kojima treba da prokomentarišu vaš rad, znate da su deca često i od nas objektivnija. U redu, postoji mogućnost da će neko dete kod kuće preokrenuti priču, pa reći ono čuveno “mrzi me nastavnik”, umesto “mrzi me da učim”, ali neće sva deca to učiniti. Takođe je nemoguće da nikada od svojih đaka niste čuli za nekog kolegu da je super što će svi imati petice i četvorke, ali je problem što niko ništa ne zna. Da, deca i tako razmišljaju!
Kao roditelj, bila bih presrećna da sam svoje dete mogla da poštedim nekolicine nastavnika u osnovnoj školi i gimnaziji, što zbog toga što je ničemu nisu naučili, što zbog toga što su svoje probleme iskaljivali na đacima. Da li je moguće da moje kolege kao roditelji nemaju nijedno slično iskustvo?
Da li ste možda kao odeljenjske starešine bili u situaciji da čujete kako se celo odeljenje žali da neko ništa ne ume da im objasni, a mnogo traži? Ili da im neko kroz čitavo školovanje samo diktira i posle traži i zapete za peticu? Ili da nečija ocena zavisi samo i isključivo od trenutnog raspoloženja nastavnika? Ili da kod nekoga ni posle dve-tri godine ne znaju šta treba za trojku, a šta za peticu? Ili da neko redovno kasni 15 minuta na čas, a ako đak zakasni minut, biva izbačen sa časa? Ili da neko redovno telefonira na času, a ako učeniku zazvoni telefon, biva izbačen sa časa? Ili da neko naziva đake pogrdnim imenima, omalovažava ih i ismeva pred odeljenjem? One koji dolaze pripiti na čas neću ni da komentarišem.
Nema šanse da to nikada niste čuli!
A da li ste pokušali da takve probleme rešavate na nastavničkom veću? Ako jeste, znate da od tog posla nema vajde. E, sada se vratite u poziciju roditelja. Taj roditelj PLAĆA sve te nastavnike. Opravdano je nezadovoljan njima, ali su mu ruke vezane. Neopravdano je njegovom detetu zapao baš takav nastavnik, dok je neko drugo dete iz te iste škole ponelo mnogo više znanja iz istog predmeta, samo zato što mu je slučajno neko drugi predavao. Previše slučajnosti, zar ne?
I na kraju, zašto bi nam smetalo da nas roditelji ocenjuju? Jedino što mi pada na pamet jeste strah od toga da bi nešto iz onog gore pasusa izašlo na videlo. Ako svoj posao radite kako treba, ne plašite se ni posete direktora, pedagoga, nadzornika. Ne plašite se ni ocene đaka, ni ocene roditelja. To što će biti dva-tri nezadovoljna roditelja po odeljenju, neće o vama govoriti ništa loše. Problem će biti ako je većina roditelja nezadovoljna.
Mislim da je najvažnije kako će taj upitnik izgledati.
Ukoliko se pitanja pametno formulišu, uz odgovarajuće uputstvo roditeljima, ukoliko se traže i argumenti, a ne samo “taj ništa ne valja”, ukoliko se obuhvati većina parametara koji nastavnika čine dobrim ili lošim, i ukoliko se podaci stručno obrade – ne vidim razlog za toliko negodovanja. I onome ko bude tumačio statistiku biće jasno šta znače tri loše ocene o nastavniku u odeljenju u kome tri đaka imaju jedinice, na primer. S duge strane, ako vam polovina odeljenja ima jedinice, valjda je i vama jasno da je problem pre u vama, nego u njima. Onda vas i treba loše oceniti, jer ne umete da radite svoj posao. Ili ne umete da predajete, ili ne umete da ocenjujete, a možda su i oba problem. Ostaje još da se razračunate da sujetom, kad vam se to saopšti.
A možda se neko doseti da dovede u pitanje i rad direktora koji su u radni odnos primili nastavnike koji nisu bili najbolji kandidati, već su na neka mala vrata ušli i počeli da rade posao kome nisu dorasli?
I da zaključim: opravdanim negodovanjem bih mogla da smatram tek ono koje bi usledilo nakon što vidimo upitnike. Ako oni ne budu valjali, treba svi da ustanemo protiv toga. Ako se svedu na izbor mis i mister šarma i popularnosti, treba svi da ustanemo protiv toga.
Ali, ako budu kvalitetno i detaljno urađeni, sa jasno postavljanim ciljevima koji služe da se žito odvoji od kukolja, neka kukolj negoduje, i neka mu se smanji plata.
P.S. Da ne raspravljamo posle bezveze, odmah da vam kažem da ovo nije pokazivanje nesolidarnosti. Pre je odbrana onih koji dobro rade. Ne zaboravite da ako u vašoj školi postoji jedna osoba koja uzima novac za ocene, cela škola je na lošem glasu, uključujući i vas. Da li vam to prija?
Smeta to, sto u ta nezavisna tela nece uci normalni roditelji, od kojih se moze imati koristi, vec oni koji smatraju da su dobili jos jednu alatku preko koje mogu da ostvaruju svoj uticaj na nastavnike i direktora. Da drzava radi svoj posao kako treba, ne bi bilo potrebe za takvom vrstom kontrole. Ovo je skandal, i samo jos jedan ekser u nizu koji se zakiva u i onako urusenu prosvetu. Dobicemo jos veci broj nastavnika, koji ce deliti nezasluzene ocene deci, samo da izbegnu jahanje svakakvih na njihovom vratu. Iza prosvetnog radnika stoji NIKO, bas kao sto NIKO ne stoji iza direktora skole. Ne postoji vise autoritet, on je urusen upravo mesenjem kurte i murte u rad nastavnika.
Zanima me samo jedna stvar. Licno iskustvo iz skole. Na zameni smo imali fantasticnog nastavnika fizickog. Bio je obozavan i od dece, kolega , roditelja. Onda je dosao tehnoloski visak iz drugog grada i nas divni kolega je posle pet godina rada morao kuci. Taj novi kolega se dere na decu. Prica im o svojim svaleracijama da ne pricam ostalo. Da li ce roditelji imati "moc" da kazu tehnoloskom visku da ide kuci, jer svoj posao obavlja nesavesno, a da vrati nastavnika koji nema ugovor za stalno?
Vazim za jednog od najobjektivnijih nastavnika u skoli. Bar su se tako djaci izjasnjavali do sada… Kazu da sam stroga i da puno trazim,ali da sam vrlo objektivna i realna u ocenjivanju. Cak sam dobila i nadimak Vesna – realka 🙂 Ipak, mislim da je ocenjivanje od starne roditelja neobjektivno jer ce za svaku peticu doci da vas dizu u nebese,ali ce svaka jedinica biti docekana na noz!
Моја таква искуства са родитељима су спорадична. Много је више оних који негодују због других ствари. Дајем јединице, имам понављаче, имам редовно поправне испите у августу, и никада се ниједан родитељ није бунио. Часна реч.
Иначе, разумела сам да ће та оцена родитеља бити само један сегмент процене рада наставника.
То ће већ зависити од Министарства. Не верујем да ће само родитељи моћи то да издејствују, али ако се поклопе лоше оцене ученика, родитеља, стручне службе, било би фер да му се смањи плата и да рок да отклони то што не ваља. После тога би, да се ја питам, летео из школе.
Све што сте написали је на нивоу нагађања. Нити знамо како ће та тела изгледати, нити можемо да тврдимо да су свима петице најважније.
Они који ће пристати да деле незаслужене оцене, су они исти који на то и данас пристају.
Они који бране своју оцену и не дозвољавају притиске, неће ни тада подлећи.
И на крају, ако родитеље својих ђака сматрате куртом и муртом, имате озбиљан проблем.
Poštovana, uz svo uvažavanje vašeg rada i mišljenja hteo bih da ukažem na jednu stvar koja se u ovom slučaju, po mom mišljenju shvata pogrešno.
Nisu roditelji ti koji plaćaju nastavnike, već celo društvo izdvaja sredstva za obrazovanje. Deluje kao mala, ali je u pitanju kljucna razlika. U formiranju jednog obrazovnog sistema učestvuje celo društvo, a ne samo roditelji. Pričamo o javnom obrazovnom sistemu. Stoga, nisu samo roditelji korisnici obrazovnih usluga i nema osnova tražiti da nastavnici i škola polažu račune samo roditeljima.
Roditelji imaju puno pravo da od države traže uspostavljanje kvalitetnog obrazovnog sistema i da insistiraju da se njihovoj deci obezbedi kvalitetno obrazovanje. Takodje, sve što roditelji mogu da procenjuju u vezi sa radom nastavnika je to kako teče saradnja sa školom i kako je nju moguće unaprediti.
Ovo nema veze sa time da li su roditelji pedagoški kompetentni ili ne. Ima izuzetno pedagoški kompetentnih roditelja, ali čak ni oni ne bi trebalo da se mešaju u posao nastavnika. Razlog za to je integritet profesije i prevencije sukoba interesa.
Roditelji, nisu, ne mogu i ne treba da budu objektivni kada je reč o sopstvenoj deci i stoga nije dobro da oni imaju direktan i formalan uticaj na profesionalni rad nastavnika. Sa druge strane, od roditelja se mnogo može naučiti i oni mogu dosta pomoći, ali to treba da bude deo obavezne saradnje nastavnika i roditelja, a ne ocenjivanja i procenjivanja.
Sve što roditelj treba da dobije od škole i nastavnika je detaljna povratna informacija o tome kako teče rast i razvoj njegovog deteta i šta on u saradnji sa školom može da učini da to poboljša.
Srdačno
Nenad
Mislim da su u pravu Nenad i Anoniman.
Dođe još jedan '' inovator -reformator '' sa besmislenim predlogom? ! Roditelji koji se nisu 17-18 godina bavili sopstvenom decom – dobijaju šansu da se bave PROFESORIMA ? Tu dolazi do sindroma ' 5 minuta moći ' koji se koristi uvek nisko , strasno , iz najnižih poriva ( ' sada ću ja da im pokažem ' da nemaju pojma , …) Već sam imala roditelje , tetke , babe koje mi upadaju na čas , preslišavaju me kako sam ja to pitala njihovo čedo koje je učilo ČAK celu noć (u avgustu) da mi objasne zašto su one crtale i pisale detetov dnevnik , koji mora obavezno đak da ima od 1. sept, … Samo ćemo još manje prava imati kao prosv. jadnici ,a obaveza još više , a đaci neće imati ništa obaveza , a prava im se uz nadobudne ili beslovesne roditelje dižu do nebesa , … Svaka čast ministre , malo ste pobrkali lončiće , u drž. školama ne moraju nastavnici da puze zbog datih roditelj. para – oni su već krpe za patos kojima jedna polovina plate nije dovoljna ni za 2/3 računa ,a druga za nedeljni pazar.
Vratite ODGOVORNOST ĐAKA za nedolaženje na nastavu , za neučenje , drskost , bezobrazluk, vređanje nastavnika i VRATITE PRAVA prosvetnim radnicima , da mogu taticine i mamicine zaštićene , razmažene , beslovesne , a pre svega instruirane PRAVIMA – da izbacim iz učionice , da kaznim , da PADNE GODINU, SA 7 jedinica , 150 neopravdanih , a ne da mu se namešta da dođe na 2 jedinice do veća, …
Uvedite normalnu sito- rešeto maturu, jer nije svaki osnovac za školu dalje ! Vratite zanate, gde se znalo kako se od šegrta, preko kalfe stiže teško do majstora , …
Sve ćete više biti svedoci havarija , nesreća , pogrešnih dijagnoza , terapija , jer kadar koji izlazi iz škola , sve sa isilovanim dvojkama , po sistemu – niko ne može da padne – je naša nesrećna budućnost , ove jadne zemlje! Sada neće takvi đaci imati samo dvojke – imaće svi petice ! Ovo je vrhunska glupost Ministarstva prosvete, taman kada pomislimo ne može gore- desi se novi BISER !!!
Заиста мислите да су за пролажење године са седам јединица криви родитељи и министар?
Стварно не разумете да су криви баш просветни радници који у последњих недељу дана поправе толике јединице?
Далеко ће нас одвести то да су криви сви а да смо ми супер.
Вратите се још једном на овај део, ако вам није тешко:
"Да ли сте можда као одељењске старешине били у ситуацији да чујете како се цело одељење жали да неко ништа не уме да им објасни, а много тражи? Или да им неко кроз читаво школовање само диктира и после тражи и запете за петицу? Или да нечија оцена зависи само и искључиво од тренутног расположења наставника? Или да код некога ни после две-три године не знају шта треба за тројку, а шта за петицу? Или да неко редовно касни 15 минута на час, а ако ђак закасни минут, бива избачен са часа? Или да неко редовно телефонира на часу, а ако ученику зазвони телефон, бива избачен са часа? Или да неко назива ђаке погрдним именима, омаловажава их и исмева пред одељењем? Оне који долазе припити на час нећу ни да коментаришем."
А од кога да добије било какву реакцију на примедбе о наставнику који је долазио пијан на часове, или о оном који ђаке назива свакојаким именима, или о ономе који кад ђак каже да му нешто није јасно одговори – научи то код куће? Тај један родитељ који се усуди да дође код директора и пожали се. Наставник ће рећи да то није тачно, и биће реч једног против речи другог. Али ако вам из истог одељења у анкети 90% родитеља понови исту примебу, као директор имате обавезу да озбиљно реагујете.
Vrlo ste lepo ovo upakovali, u svakoj izjavi ima istine taman koliko treba da ne oratimo pažnju na intepretaciju. Ako PP služba i direktor rade svoj posao kako treba, nijedna od tih situacija ne bi smela da im promakne. Ako nastavnik dolazi pripit na časove, kako to zna i vidi roditelj koji nije tu, a pedagog, psiholog, kolege, direktor to ne primećuju. Za svaki od pobrojanih problema već postoji rešenje. Ali, ne smeju svi da dolaze u školu, samo oni koji imaju ''debela leđa''. Ovo primećujem kao nastavnik.
A sad kao roditelj, zašto ja da procenjujem na bilo koji način nastavnike moje dece i tako radim posao direktora, inspektora i školske uprave za dzabe, kad oni primaju platu za to i to iz iste kase. Meni se kao roditelju više svidja ideja da mi se pruži prilika da ocenjujem direktora škole u koju ide moje dete, jer ako on radi posao kako treba svih tih loših stvari neće biti mnogo, da ocenjujem rad školske uprave i inspektora, jer ako oni rade svoj posao kako treba svi nastavnici koji budu radili u skoli imaće barem solidne ocene i od roditelja, mada se slažem sa Vama, u tom slučaju ne bi radili svi oni koji sada rade.
И да утврдимо градиво: ОК, пијаног ће видети и колеге, педагог, директор (ако је пијан у смени педагога и директора и ако обоје седе у зборници пре сваког часа, а не раде нешто друго).
Каоко ће знати да наставник ђаке назива свакојаким именима, или да кад ђак каже да му нешто није јасно одговори – научи то код куће? То може чути само и искључиво од ученика. Само од њих може чути и да се наставник никада не потруди да објасни ново градиво, или да пола часа размишља шта ће и како да испредаје. Тај исти наставник се може потпуно другачије понашати када има посету часу.
Друго, стварно не разумете да инспектор, надзорник и директор не обраћају пажњу на исте ствари на које родитељ, тај нестручни али заинтересовани родитељ обраћа?
A što se ne bi uvelo i ocenjivanje saradnje i komunikacije sa roditeljima od strane nastavnika? Da bude obostrano…?
Bravo Nenade.
SISTEM !!! KOLIKO PROCENTUALNO IMA RODITELJA KOJI SU TO POSTALI PUKIM SLUCAJEM !???? MOGU DA NAVEDEM PREGRST ONIH KOJI SU VRLO USPESNI STRUCNJACI, A PRILICNO NIKAKVI RODITELJI. TAKODJE ZNAM LJUDE KOJI ZALE STO IH RODITELJI NISU TUKLI KAD VEC NISU HTELI DA SLUSAJU ISTE ! TOLIKO.
U mom gradu radio je industrijski gigant Zorka, gde je na oglasnoj tabli svakog meseca objavljivano ko je i koliko izostao sa posla. Vladao je visok moral među radnicima, ime na tabli značilo je i manjak poštovanja prema ustanovi, gradu, kolegama, neko je morao da zapne u proizvodnji umesto tebe, pa čak i manjak rodoljublja. Radniku nije trebala nijedna kazna, svima je sve bilo jasno. I danas postoje takve firme, izdanci nekadašnjih društvenih preduzeća, npr. Glas Podrinja, gde radnici ne dobijaju plate usled loše privatizacije, ali novine redovno izlaze i svaki i svačiji posao je urađen kao da je sve u najboljem redu. Ako uđete u njihov toalet, koji održavaju čistačice koje nisu videle dinara ko zna otkad, i sami radnici, pomislićete da su ti ljudi stimulisani ko zna kakvom nagradom i da dan-noć briskaju od čistog zadovoljstva. To je staro vreme i umreće sa ljudima koji su za tu vrstu radnog morala znali.
Pitam se sada do kog efekta će dovesti ocenjivanje profesora? Ako mu na nekoj oglasnoj tabli stoji petica,to nije slučajno. Taj profesor radi dan i noć, balansira, samo on zna kako je dotle došao, a sada će se povećati očekivanja od njega i grabiće se i oni najteži roditelji za njega misleći da će on volšebno ispraviti sve te greške koje roditelj nije znao. Vodaće ga po promocijama škole, naturiti mu 101 dodatnu obavezu i usto ga tapšati po ramenu. Poneko od kolega će mu iza leđa ispričati i nešto sasvim drugačije, i to je prirodno, to smo mi.
Ako profesor zasluži jedinicu, to nije samo pitanje njegovog rada. To je u 99% slučajeva pitanje ličnosti, a ta ličnost i nije u stanju da bude samokritična. Naljutiće se na decu, roditelje, direktora, grad, ministra, samo na sebe, naravno, neće. Ono što mi u školi držimo za neradne kolege na koje se jadaju i učenici i roditelji i na koje se mi ne možemo osloniti čak ni kada je dežurstvo u pitanju, to su ljudi koji svoje časove, rad i komunikaciju sa učenicima ocenjuju vrlo visoko.
I šta će biti dalje? Ta bedna novčana stimulacija kojom mašu profesorima kao šargarepom na štapu neće doći još dugo, a doći će u vidu nama dobro poznate malverzacije "do visine jedne plate". Šta ima dobar profesor sa tim? Ja ne znam da li je ikada ijedan profesor samo poslat u neku drugu školu (npr. u selo, a i što kažnjavati seosku decu?!) zbog lošeg ponašanja, a da je otpušten, o tome ni govora. I realno, toliki loši službenici, pa i ministri rade, što baš jedan profesor da bude otpušten? Kome ovo uopšte treba?
Gubitnička politika u kojoj je sve podređeno deci za koju bismo sve dali. Pa dajte nam da vaspitamo svoju decu. dajte nam 8 sati rada i vreme samoupravljanja, ja znam kakvo dete sam bila, i znam kakvo bh mogla da odgajim. Da ne sedim u školi po 10 sati dnevno i ne pišem portoflio.
Zašto u celom našem sistemu treba da se ocenjuju SAMO prosvetni radnici? Rado bih otišla u neku banku da ocenim rad njihovih službenika. Ili, ne daj bože, da odem u Elektrodistribuciju i ocenim rad radnika na poslovima bezbednosti, na primer.
Bas tako!
Roditelj moze krivicno da odgovara samo ako mu dijete nije psihopata (a otprilike 1% opste populacije to jeste). U suprotnom to je kao kada bi ste npr. od srbijanskog ministra prosvete trazili da odgovara za lose stanje u italijanskoj prosveti. Psihopate se ne mogu disciplinovati klasicnim uslovljavanjem tipa nagrada/kazna niti visim oblicima ucenja temeljenim na uvidu i razumijevanju (psihopate ne razumiju emocije i ne empatisu) jer njihov mozak, neurobioloski gledano, nije sposoban za to. Dakle roditelj nema mehanizme kojima moze iskontrolisati dijete psihopatu (narocito kad to dijete postane fizicki jace od roditelja) i stoga ne moze biti krivicno odgovoran za djetetove postupke.