Dok mi plaćamo da nas strani investitori ugnjetavaju, ne tako daleko od nas država ulaže novac u ozbiljno obrazovanje. Dok kod nas više nema para za Petnicu, ozbiljne zemlje imaju razne Petnice u redovnom obrazovanju. Ovoga puta mislim na Češku Republiku, drugi najveći grad u njoj – Brno, i drugi najveći univerzitet u Češkoj – Masarikov univerzitet (MU).

Brno je centar Južnomoravske regije. Ima oko 400 000 stanovnika bez studenata. Ima četiri univerziteta, sa ko zna koliko fakulteta i departmana, tako da u njemu praktično živi oko 600 000 ljudi. Grad je prelepe arhitekture, prostranih trgova, širokih ulica ispresecanih tramvajskim šinama, sa mnogo drvoreda, širokih popločanih trotoara, stazama za bicikliste i slepe osobe. Ima pozorišta, balet, operu, filharmoniju, muzeje, galerije, tvrđave, zamkove, katedrale. Ne verujem da se zna koliko ima pivnica, a ima ih na svakom koraku. U Brnu se nalazi i nadaleko poznata Vila Tugendhat, koja je na listi svetske baštine UNESKO-a.

Geografski položaj je izuzetan – na nešto manje ili nešto više od dva sata nalaze se Beč, Bratislava, Prag. Do njih možete stići odličnim putevima ili prugama. Godišnja doba im se i dalje jasno razlikuju i klima je nešto oštrija nego kod nas.

U Brnu su se rodili ili u njemu živeli osnivač genetike Gregor Mendel, pisac Milan Kundera, teniserka Jana Novotna.
Brno je status grada dobio 1243. godine, a danas se u njemu nalaze najviši češki sudovi – Ustavni sud, Vrhovni sud i Najviši upravni sud.

Ima skoro 100 godina dugu istoriju održavanja međunarodnih sajmova, razvijenu tekstilnu industriju i industriju metala, a poznat je i po proizvodnji pištolja Zbrojovka.

Što se univerziteta tiče, u Brnu postoje Masarikov, Mendelov, Tehnološki univerzitet i Univerzitet veterine i farmaceutskih nauka.

Mene je najviše interesovao Masarikov univerzitet iz krajnje porodičnih razloga.

MASARIKOV UNIVERZITET

Osnovan je 1919. godine i drugi je po veličini i značaju univerzitet u Češkoj (posle Karlovog univerziteta u Pragu). Nastao je na inicijativu državnika Tomaša Gariga Masarika, prvog predsednika Čehoslovačke, i predstavljao je nastavak rada Moravskog univerziteta, zatvorenog sredinom 19. veka. Prvi počasni doktorat dodeljen je kompozitoru Leošu Janačeku, 1925. godine. Nacistički okupatori su zatvorili Masarikov univerzitet novembra 1939, i pogubili veliki broj profesora. Tom prilikom je samo Fakultet prirodnih nauka izgubio četvrtinu svog nastavnog osoblja. Tek od 1960-ih kreće ozbiljno obnavljanje aktivnosti na Univerzitetu, a posle Plišane revolucije Univerzitet doživljava pravi procvat.

Danas MU ima devet fakulteta sa oko 200 departmana, instituta i klinika, sa više od 1300 oblasti izučavanja. Najveći je poslodavac u Južnomoravskoj regiji, sa više od 5000 zaposlenih. Uključen je u mnoge aktivnosti i istraživačke programe širom Evropske unije i smatra se jednim od najznačajnijih visokoobrazovnih ustanova Centralne Evrope. Prošle godine je imao blizu 40000 studenata, od čega oko 7 000 stranih, koji nastavu mogu pratiti na češkom ili engleskom jeziku. Ima 450 studenata sa posebnim potrebama, a u 2014. godini je preko 9 000 studenata diplomiralo. Blizu 3 300 studenata je tada steklo zvanje mastera, a 311 doktora nauka, dok su ostali završili osnovne akademske studije.

Godine 2006. Masarikov univerzitet je bio prvi univerzitet na svetu koji je imao stalnu istraživačku stanicu na Antarktiku.

Devet fakulteta pokriva sledeće oblasti izučavanja: prava, medicinu, prirodne nauke, umetnost, obrazovanje, ekonomiju i administraciju, informatiku, društvene nauke i sport. Ima Institut za računarstvo i Centralnoevropski institut za tehnologiju.

U okviru Univerziteta se nalaze i Centar za jezike, Arhiv, Mendelov muzej, Institut za biostatistiku i analizu, Centar za međunarodnu saradnju, Centar za obrazovanje, istraživanje i inovacije u IKT, i dr.

U okviru kompleksa Fakulteta prirodnih nauka nalazi se prelepa botanička bašta sa otvorenim delom i paviljonima. Jedna od aktivnosti MU jeste i tradicionalni Balkanološki simpozijum, koji se i ove godine održava u maju.

Savremeno opremljene laboratorije pružaju odlične uslove za osnovna i primenjena istraživanja u oblasti nauke, naprednih materijala i tehnologija. Centar ima paviljone za Biološku sekciju, Centar za toksične materije i ekologiju, kao i CEITEC – Centralnoevropski istraživački centar izvrsnosti.

U centru Bohunice se osim obrazovnih aktivnosti vrši i istraživačka delatnost iz oblasti biomedicine, u saradnji sa Univerzitetskom bolnicom u Brnu, kao i sa INBIT-om – Inkubatorom za biotehnologiju.

Predstoji izgradnja komercijalnog dela u saradnji sa partnerskim firmama, gde će se izgraditi domovi za smeštaj studenata i nastavnog osoblja, društveni život, rekreaciju, poslovni i tržni centri. Time će priča biti zaokružena i postojaće ama baš svi uslovi za život i rad, a pre svega za nesmetano bavljenje naukom.

Za to vreme u Srbiji čekamo da vidimo šta će biti s Petnicom, školski bibliotekari su već desetkovani, deca nam studiraju na porodičnim katedrama državnih fakulteta, dobrostojeći kupuju diplome u isturenim odeljenjima na livadama, a naša Vlada plaća Juri da udara motkom radnike koji ne stoje uspravno i da nose pelene da ne bi gubili vreme na fiziološke potrebe.

U Brnu je sagrađen Univerzitetski centar Bohunice, a u Beogradu imamo maketu Beograda na vodi sa arapskim kulama, i uopšte kulama i gradovima. Novi Tito nas pred svetom hvali kao jeftinu radnu snagu, stranci nam finansiraju obrazovanje i oblikuju po svojim potrebama, a pametna deca odlaze glavom bez obzira. Nedostaju nam, ali ipak neka im je srećan put u neke uređene i normalne zemlje u kojima se studira u najboljim uslovima, a znanje ceni i ne rasprodaje.

Isidora, Ivana, Magdalena, Nina, Ksenija, Milice, Jovana, Nedo, Mihailo – srećno vam bilo, i neka vam nebo bude granica! 🙂

P.S. Do Bohunica su fotografije iz moje privatne arhive, a za ilustracuju Bohunica preuzete su sa sajta Masarikovog univerziteta.