Dnevni red: veronauka i građansko vaspitanje
- klotfrket
- Dec, 24, 2015
- Nastavnici, Reforma
- 12 Comments
U poslednje vreme iz Ministarstva stižu vesti koje mogu da pohvalim. Jeste da sam se načekala, ali došao je i taj trenutak. Nakon onoliko promašaja, haotičnih najava, jeste-pa-nije situacija, nedorečenih “objašnjenja” i sličnog, stižu normalne, logične vesti, koje jesu u interesu đaka.
Nažalost, prethodnih godina je napravljeno takvo zamešateljstvo, da interesi đaka i prosvetnih radnika nisu uvek isti. Na čijim god leđima da se slome kola, neće valjati za one koji će lično biti pogođeni. S druge strane, jasno je i da nije normalno da nemam kada da održim ČOS jer nema slobodnog sedmog časa – ili ga ima moje odeljenje, ili ga imam ja. Nije normalno ni da iz istog razloga nema termina za sekcije i druga moguća interesovanja učenika. O osnovnoj školi da i ne govorim. Znam za škole gde se deca za takmičenje pripremaju vikendom, a i njima i nama je zakonom propisana petodnevna radna sedmica.
Ovih dana smo u situaciji da se protiv najavljenih promena bune nastavnici koji će lično biti pogođeni, pre svega oni koji predaju građansko vaspitanje i versku nastavu. Pa da krenem baš od njih.
Ministar kaže da bi bilo dovoljno da se ova dva predmeta izučavaju samo četiri godine, umesto svih 12. Kao obavezni izborni predmeti, za sada se uče tokom čitave osnovne i srednje škole, s tim da se mogu menjati samo na početku novog obrazovnog ciklusa. Zastupljeni su jednim časom nedeljno. Većina prosvetnih radnika pozdravlja ovu ideju, ima onih koji su za to da se ovi predmeti potpuno ukinu jer su politički uvedeni (ako se dobro sećam, veronauka pod političkim pritiskom DSS-a, a građansko vaspitanje kao protivteža, na predlog Građanskog saveza). Naravno, protive se uglavnom kolege koje predaju ove predmete.
Ono što mogu da razumem, jeste negodovanje zbog mogućeg gubitka časova. Plate su male i sa punim fondom, a u današnje vreme potpuno izgubiti posao, bez izgleda da se nađe drugi, strašno je za čitavu porodicu. I tu se moje razumevanje završava. Kada krenu argumenti u prilog ovim predmetima, ne slažem se skoro ni sa jednim. Pročitala sam neki komentar da bi se gubitkom ovih predmeta izgubila vaspitna uloga škole. Pre 15 godina ovih predmeta nije bilo, a deca su bila 15 puta vaspitanija. Meni više od toga ne treba.
A onda kreću manipulacije činjenicama.
Ono što se redovno može čuti od pristalica verske nastave u školama, jeste da se veronauka uči u svim evropskim zemljama. Kao prvo, to nije tačno. Ne uči se u Francuskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Albaniji. Kao drugo, nekako zaboravljaju da napomenu da se u mnogim državama pravi ozbiljna razlika između izučavanja religija i konfesionalne verske nastave. Zatim, zaboravljaju da napomenu da u nekim državama postoje, na primer, katoličke škole, gde je normalno da školski dan počne molitvom. Ali u tim istim državama postoje i klasične državne škole, gde se o religijama govori u okviru disciplina kao što su istorija, književnost, istorija umetnosti, sociologija, geografija… Sledeće, ne govore ni o velikoj autonomiji koju regije unutar država imaju, pa se negde izučava jedno, negde drugo, a negde ništa. Ne, oni sve te zemlje podvode pod “ima verske nastave svuda i tačka”.
Istina je da je slika veoma šarenolika i u Evropi i u svetu. Izučavanje religije je, iz razumljivih razloga, potpuno zabranjeno u Kini (a pretpostavljam i u Severnoj Koreji). Međutim, i u srcu Evrope, u Francuskoj, se insistira na potpunoj odvojenosti crkve od države, i tu verske nastave nema – smatra se da se njome mogu baviti porodice i konfesije u sopstvenom aranžmanu.
U Švedskoj i Grčkoj, religija se u školi izučava u organizaciji države. U Nemačkoj i Austriji postoji saradnja države i crkava po tom pitanju. U Mađarskoj je potpuno pod okriljem crkve. U Estoniji i Danskoj se uči o svim važnijim konfesijama, pa se to smatra obrazovanjem o religiji kao istorijskom i civilizacijskom fenomenu. Na Kipru i Malti je, s druge strane, verska nastava strogo konfesionalna.
Tačno je i da postoje države, ili bar delovi nekih država u kojima je versko obrazovanje obavezan predmet, pa čak i slučajevi gde je zastupljeno sa dva, čak i tri časa nedeljno.
Da napomenem i to da su u trenutku uvođenja veronauke u našoj zemlji, protiv toga bili Veće Univerziteta u Beogradu, svi rektori univerziteta u Srbiji, Savez pedagoških društava Jugoslavije, Obrazovni forum i oko 90 nevladinih organizacija (koje ja lično baš nešto i ne volim). Tadašnji ministar prosvete Gašo Knežević, predlagao je uvođenje predmeta koji bi se bavio istorijom religije, dok je prof. Ivan Ivić smatrao da uvođenje veronauke u najmanju ruku neće imati nikakvog efekta na kulturu mladih, bar ne pozitivnog. Ok, već čujem argument da su to sve garant komunjare i izdajice nepatriotske.
Uzgred, kod nas su i veronauka i građansko vaspitanje uvedeni odjednom i svuda. Nisu se poštovale zakonske odredbe po kojima postoji procedura za uvođenje novih predmeta, sa dvogodišnjom eksperimentalnom primenom i stručnom analizom nakon toga.
Što se tiče građanskog vaspitanja, tačno je da predviđeno da se na časovima obrađuju veoma korisne teme, koje će pomoći da se učenik razvija u tolerantnu, asertivnu i saosećajnu osobu. Međutim, ne vidim ni da bi netačna bila tvrdnja da se to može regulisati dobrim priručnikom za odeljenjske starešine, i obaveznim temama koje se moraju obraditi na ČOS-u. Ionako se kvalifikacije za predavanje ovog predmeta stiču na kursu.
Čitam komentare da bismo bez ovog predmeta imali armiju neprosvećenih pojedinaca, koji ne misle svojom glavom, ne znaju za slobode i da je baš to cilj vlasti, ne bi li lakše vladali i manipulisali nama, kao svojim podanicima. Ide se čak dotle da se naglašava da bez ovog predmeta nema socijalizacije dece, da služi upoznavanju učenika sa vaspitno-obrazovnom ulogom škole, medisjkom opismenjavanju i negovanju kulture govora. Ne znam kakvo je vaše iskustvo, ali moje govori da ti isti učenici koji su ovaj predmet odabrali za obavezni izborni predmet, danonoćno gledaju rijalitije, psuju i vređaju se međusobno, učestvuju u vršnjačkom nasilju s apetitom.
Nažalost, postojanje obaveznog izbornog predmeta, kako god se on zvao, ne može da amortizuje negativne efekte tranzicije, erozije sistema vrednosti, i ne može da stvori građansko društvo na silu. Ne biva! Mogu imati i pet časova građanskog vaspitanja nedeljno, ali će i dalje živeti u državi u kojoj je predsednik kupio diplomu, u kojoj je ministar (još uvek!) keramičar, učenici generacije rade za kasom lokalnog supermarketa, zemlji u kojoj postoje univerziteti na kojima ćeš stići do diplome samim tim što uredno plaćaš školarinu, gde će posao naći onaj ko ima vezu, a ne onaj ko najviše zna, i gde nečiji sin može da pregazi devojku i nikom ništa!
Ne znam da li je napravljena ozbiljna stručna analiza efekata uvođenja ovog predmeta u srpske škole, ali znam da je statistika iz godine u godinu sve više poražavajuća: raste vršnjačko nasilje, broj maloletničkih trudnoća, maloletnička delinkvencija. Sad bi neko mogao da ustvrdi da bi bilo još gore da nema ovog predmeta, ali niko to ne bi mogao i da dokaže.
Što se iskustva evropskih zemalja tiče, postoje zemlje u kojima se učeniku, ukoliko ne pripada nijednoj od konfesija kojima se verska nastava bavi, omogućuje da pohađa nastavu iz etike. Zar etika nije filozofska disciplina? Zar je već nema, bar u srednjim školama?
Na ovom linku možete pogledati ozbiljnu studiju Evropske komisije i Euridike o građanskom vaspitanju u Evropskoj uniji. Dovoljno je da bacite pogled na sadržaj, pa da vidite da se ozbiljno bave i evaluacijom i monitoringom. U ovom tekstu ćete naći i to da jesu sve zemlje za građansko obrazovanje (ne nazivaju ga vaspitanjem, već obrazovanjem – Citizenship education), ali i to da se ono uglavnom izučava tek od srednje škole, i da se može obraditi na tri načina: kao samostalni predmet, kao deo deo nekog drugog predmeta ili oblasti izučavanja, ili kao kombinacija ova dva modela. Da ne govorim o tome što se ovaj predmet bavi i političkim životom, gde određene političke strukture čak mogu da u školama organizuju forume, dok je kod nas najstrože zabranjeno da se u školi zucne o politici. Pri tom, ako se radi o obaveznom predmetu, ocene nisu opisne, već su čak važne i za prelazak na viši nivo obrazovanja. Ali, istovremeno, vrlo ozbiljno se proverava ostvarenost obrazovnih ciljeva nastave, ništa drugačije nego kod matematike ili maternjeg jezika, na primer. Postoje jasne građanske kompetencije koje treba postići kroz ovu nastavu. Znači, ako postoji kao izdvojeni predmet, ne svodi se na opuštene radionice, već na ozbiljan rad i učenika i nastavnika.
I na kraju, šta ćemo sa tim što su verska nastava i građansko vaspitanje postavljeni kao alternative jedno drugom, pa su samim tim suprotstavljeni međusobno? Zar građansko društvo ne čine i vernici? Zar vernik ne može da veruje i u građanske vrednosti? Pravoslavno hrišćanstvo, kao najzastupljenija konfesija u Srbiji, zagovara dvopolne brakove i stvaranje potomstva kao glavne uloge bračne zajednice. Građansko vaspitanje neguje toleranciju i slobode, pretpostavljam i seksualne. Ta dva deteta, koja idu na dva različita predmeta, u učionici na ostalim časovima sede zajedno. Zar to nije konflikt u najavi?
Da li se neko pita šta se zbiva u glavi deteta koje pod istim krovom uči da je Bog stvorio svet i uči o koacervativnoj kapljici (ne bih o teoriji o evoluciji, jer ni meni nije baš najjasnija, a trudila sam se, nije da nisam)? Kako da osnovac pomiri u svojoj glavi kreacionizam i teoriju o evoluciji? Neka se sam nosi sa tim ili neka pita roditelje?
Eto rešenja!
Što se mene tiče, mogu da ostanu oba predmeta, kao fakultativni. Taman da se proveri i koliko ih zaista učenici smatraju korisnim.
Mislim i da bi pre bilo kakve odluke o smanjenju broja razreda u kojima se ovi predmeti izučavaju, o ostajanju na istom broju razreda, o izmenama sadržaja ili bilo čega drugog, trebalo ozbiljno analizirati šta su nam ovi predmeti doneli, osim radnih mesta kolegama. Trebalo bi anketirati i učenike i roditelje. Da trebalo bi, jer koliko god da nam nekada to ne odgovara, škole ipak postoje zbog učenika. Svesna sam toga da je ovo izuzetno osetljiv društveni trenutak, da se na svaku najavu promene gleda samo kao na mogućnost za davanje otkaza, pa ipak, kao nastavnik engleskog jezika, nigde ne pominjem da bi trebalo da engleski jezik bude zastupljen sa najmanje četiri časa nedeljno tokom celog obrazovanja. A mislim tako i imam i argumente za to, i znam koliko mi je teško da u odeljenju od 30 nezainteresovanih učenika najrazličitijeg predznanja, postignem bilo kakav uspeh kada se vidimo dva puta nedeljno po 45 minuta. Znam da bi to vodilo ili dodatnom opterećenju učenika, ili smanjenju fonda iz nekih drugih predmeta, i zato ćutim o tome.
Kako? Mogla sam i o ovome da ćutim?
Pa, verovatno sam mogla, ali eto nisam.
12 Responses so far.
Leave a Reply Cancel reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
🙂 Ja sam nekoliko puta brisao post i statuse, nekako se nisam našao kompetentnim da pošem … ali evo ti si napisala, pa ću da podelim.
Нисам ни ја компетентна у уже стручном смислу, па нађох милион неких линкова, па читај, читај… 😉
Уз то је баш незгодно коментарисати нешто што ће временом можда довести до губитка радних места, нарочито данас. Без обзира на снагу аргумената, увек ће бити оних чији ће једини коментар бити да те није брига, јер се не ради о твојој кожи.
Ово питање је још осетљивије, јер је много оних који имају потребу да буду верници са мегафоном, па си аутоматски и јеретик и страни плаћеник.
А опет, то је њихова ствар, а моје мишљење је некако моја ствар 😉
Хвала, Зоране.
Сви велики људи у историји Европе су знали Библију, чак и када су се разилазили у мишљењима… ово је чисто политички прогон, јер видимо да у већини земаља данашње Европе имамо неку врсту религиозног образовања… Француска је имала и убијање људи који су били религиозни, чиме се нису удаљили од инквизиције по менталитету – хоћете да кажете да је Француска пример толеранције и љубави… То је смешно… да не говорим о Албанији или "Монтенегру", док у исто време исти проглашавају тадашњег Песника Европе за "геноцидног песника"… Будите реални па спомените Пупина који је сматрао своју мајку и Светога Саву за своје узоре – ко може да се у науци пореди са њим? Никола Тесла иако није отворено говорио о вери говорио је о религији у општем смислу… Кант исто тако… Будите објективни…
Горане, као прво, ово је лични блог, тако да не морам уопште бити објективна. Могу потпуно субјективно да износим ставове.
Па ипак ме није мрзело да ишчитам много материјала и проверим како заиста стоје ствари с веронауком у осталим земљама, као и са грађанским васпитањем.
Друго, једно је изучавати религије, а друго имати конфесионалну верску наставу.
Познавање Библије је овде потпуно извучено из контекста. Ви је, рекла бих, наводите као ствар општег образовања, јер га везујете за велике људе, али не нужно и велике вернике.
Навођење Светог Саве је такође ван билог контекста. Ко га не би поштовао кад се зна какав је био и државник и дипломата, књижевник, ктитор, а између свега осталог и оснивач аутокефалне цркве?
Ни ви не наводите објективно Пупинове речи, већ само делић који иде у прилог ономе што ви заступате као исправно.
И на крају, сматрати ово политичким прогоном је заиста бесмислено. Говоримо о држави у којој црква не полаже никоме никакве рачуне, у којој Пахомије и Качавенда могу слободно да шетају јер их црква није одбацила.
А шта би тачно фалило да се веронаука изучава при црквеним општинама до миле воље? Па лепо родитељи узму децу за руку и воде их на разговоре о вери.
Ne mogu da ne prokomentarišem. Kao i uvek promišljanje (na bazi činjenica) koje ima za cilj da i druge navede na isto. Paaaa neko razume, a neko će tek razumeti. Hvala Bobo što odvajate svoje vreme za objavljivanje, u ime svih nas koji razmišljamo slično (objektivno), bez obzira što znamo da su "čisti" objektivizam i subjektivizam filosofske kategorije.
Хвала, Љиљана.
Поштована,
Изношење субјективних ставова је сасвим у реду и то поштујем али ћу се задржати на аргументацији истих:
1. Верска настава тј. верско образовање и црква у ширем смислу, темељи су и основ наше писмености и просвете (про-светити)што је историјски непобитна чињеница. Од времена Светог Саве па све до комунизма верско образовање је саставни део српске просвете. Манастири су били први центри писмености….Богословски факултет један је од оснивача БУ…(да не дужим).
2. Ваш аргумент: "Пре 15 година ових предмета није било, а деца су била 15 пута васпитанија. Мени више од тога не треба." сматрам да није на месту јер можемо говорити и о периоду од пре 70 година у односу на период од пре 15 и доћи до истих закључака. Дакле, такав закључак је последица далеко ширих околности, а не поновног увођења верске наставе у просветни систем Србије.
3. Верска настава се изучава и у Францускоj, где је одвојеност цркве и државе најприсутнија! Додуше, у областима Алзас и Лорена, али дакле и у Француској!
4. Имам једно питање за вас: Да ли сматрате наметањем ставова чињеницу да деца верујућих у школама уче (између осталог) Теорију еволуције?
5. Ваш став: "Та два детета, која иду на два различита предмета, у учионици на осталим часовима седе заједно. Зар то није конфликт у најави?" такође сматрам неоснованим јер и свих 30 ученика у једном одељењу може да има различите ставове о некој теми (и то је сасвим у реду) али то свакако не најављује конфликт. Ако је Господ страдао и због тог неког (што је став нас верника) због чега бих га ја мрзео!? Дакле, вера не пропагира екстремизам већ толерантност.
Тачно је да у сваком житу има кукоља али не можемо рећи да је жито кукољ!
И за крај препорука: http://anali.ius.bg.ac.rs/A2005-1/Anali%202005_1%20046-064.pdf
Срдачан поздрав и свако добро!
Поштовани (жао ми је што се нисте потписали именом и презименом),
Најпре желим да вам захвалим на тону коментара. О овој теми, а и о овом тексту, се на неким ФБ групама води жучна полемика. Ви сте прва особа која је своје ставове, који су очигледно другачији од мојих, изнела на потпуно пристојан начин, навођењем аргумената. Задовољство је полемисати у том маниру и хвала вам на томе.
Драго ми је да разумете да се ради о личном блогу и личним ставовима.
1. Познате су ми историјске чињенице као и рад Светог Саве. Мој претходни блог текст се бави баш његовим животом и радом. Да ли је размишљање о данашњој оправданости изучавања конфесионалне верске наставе као обавезног изборног предмета, и то у трајању од 12 година, нужно исто што и негирање свеукупног доприноса цркве кроз историју? Ја мислим да није. Говорим о потребама 21. века, а у светлу данашњег образовног система (који је углавном лош). Сложићете се са мном, надам се, да образовање одавно није надлежност цркве и да се не спроводи у манастирима.
2. Можемо говорити и о времену када је црква тврдила да је Земља равна плоча, али не видим сврху. То што сам поменула баш период од пре 15 година има везе са тим да су баш тада уведени предмети верска настава и грађанско васпитање. Поменула сам тек након великог броја коментара у којима се тврди да су ови предмети основ васпитне функције школе. Тврдим да нису. Школа је одувек имала и васпитну функцију, коју је много успешније остваривала пре 15 година, у време ратова, немаштине, хиперинфлације. Не тврдим да су ђаци данас неваспитанији због увођења нових предмета, већ да није утврђено да су ови предмети допринели васпитању.
3. Тачно. Али не цитирате део текста у коме наводим да се у многим земљама изучава религијско образовање (у Енглеској, на пример), где се млади људи упознају са историјом религије, свим најбројнијим конфесијама, разликама и сличностима међу њима – а то дефинитивно води ка ширем општем образовању и по мом мишљењу јесте веома корисно.
4. Не сматрам, јер се говори о теорији (не научном закону), с научног становишта, у оквиру научне области – биологије. Науци је место у школи.
5. Не знам да ли радите у школи и не знам колико сте упознати с понашањем данашње омладине. Једино су агресивнији као припадници навијачких група. Нажалост, из мени несхватљивих разлога, постоји веома опасан екстремизам код данашње омладине баш када је реч о вери. Наравно да не тврдим и не мислим да је то општа појава, али је има у више него забрињавајућем обиму. Једном руком се крсте, а другом прете да ће и животом бранити веру, по цену насртања на туђи живот. На крају заврше у десничарским националистичким организацијама, где потпуно извитопере и идеју вере у Господа и идеју национализма, као љубави према свом народу.
О томе шта вера данас пропагира у свом појавном облику, заиста не бих, јер је то потпуно нова тема која би мене лично довела у позицију да се бесомучно расправљам са особама које немају вашу културу опхођења, а на њих не бих да губим време.
Свако добро и вама!
Поштована,
Не желим да водим острашћени дијалог и преписку већ напротив аргументовану, академску. Ипак, имам реплику на ваше аргументовање:
1.Додатно ћу образложити: спој верског и научног образовања кроз векове је изнедрио многе велике светске личности, а и део је нашег културног и националног идентитета и сасвим је природно да данас постоји у истом облику, прилагођено условима времена и тржишта. Уосталом ако већ верујући грађани плаћају порез секуларној држави онда свакако имају право да од ње захтевају и школовање у складу са својим верским уверењима, ово је и њихова (наша) држава.
Није ми у потпуности јасна констатација: "Говорим о потребама 21. века, а у светлу данашњег образовног система (који је углавном лош)." и какве везе иста има са верском наставом? Да ли хоћете да кажете да је верско образовање превазиђено у 21. веку или пак да има лоше последице по образовни систем!? Ипак, не бих да нагађам, боље би било да од Вас добијем одговор…
2. Верска настава је била део образовног система више векова, а постоје и бројна документа која сведоче о њеној васпитној функцији и доприносу општем васпитању. Потребно је израдити озбиљну студију о томе, па ако сте вољни, можете истражити па и објавити неки научни чланак о истом заснован на конкретним изворима, тема је свакако интересантна. Тек тада можемо озбиљно полемисати о овој теми. Период од последњих 15 година сматрам да није у довољној мери "сазрео" за студију те врсте, потребно је још времена за тако нешто.
3. Позната ми је чињеница да се у неким државама Европе изучава когитивна, док у другим конфесионална верска настава (што даље значи да су оба облика прихватљива савременом свету) због тога није ни било потребе да наводим тај део текста. Намера ми је била да демантујем Вашу изјаву да се верска настава не изучава у Француској.
4. Слажем се. То што неко изучава (и) Теорију еволуције, не значи да је нужно и прихвата. У том смислу ни верска настава не представља наметање ставова већ упућивање ученика на различите приступе, што свакако утиче на развијање критичког мишљења.
5. Овде сте изнели више личне ставове (а они свакако не подлежу аргументацији) и проширили тему али даћу и свој коментар о истом: Да, радим у школи. Верски екстремизам присутан је тамо где нема правилног разумевања вере у свом суштинском и садржинском облику, што је само један аргумент више за постојање верске наставе у просветном систему. Вера у својој суштини подразумева и Богољубље и човекољубље (Христос је био крајње толерантан и пун љубави чак и према својим џелатима, а ми верујући смо позвани да следимо његов пут), надам се да су вам познате и Божије заповести (старозаветне и новозаветне). Дакле, потребно је "просветити" омладину.
Ваш став о десничарским националистичким организацијама сматрам личним, општим и (немојте замерити) олако изреченим (да не кажем неозбиљним), пре можемо говорити о присутности и таквих елемената (код мене је присутна политичка неопредељеност, чисто да не ширимо ову тему).
Даље, ми (верујући) смо ти који пропагирамо веру тј. пројављујемо је у свом животу, а не вера као таква. Поставља се питање: колико смо добри и успешни у томе (полазим прво од себе)? Треба имати у виду да нико није савршен али и то да сами тражимо своје узоре у свим областима, па и у вери (свако види оно што жели да види).
Моја анонимност није случајна. Ви не можете са сигурношћу знати јесам ли ја робот, глас са неба или људско биће, остаје Вам могућност да ВЕРУЈЕТЕ да сам једно од та три! 🙂
Срдачан поздрав!
Od samog pocetka veronauka je neprijateljski docekana u skoli.Postije realni razlozi da se ona ponovo ukine i to je ok.
Kako stvari stoje ukidanjem ovog predmeta resile bi se stvari u prosveti . Ne.Djaci ce i dalje imati onu torbu od 10kg, i dalje ce neko imati sedmi cas ( btw rezervisan za veronauku ) .Sve je to ok.Ali onda je realno da se izbace i ostali izbirni predmeti ili novo uvedeni. Nemoguće da skola pati samo zbog veronauke. Toliko mrznje nisam skoro video, kao prema tim ljudima i predmetu.Tacno je da ima onih kojih ne bi trebalo da predaju ali oni su kap u moru i skoro bez uticaja u skoli , neću reći diskriminisani .
Ako prosvetari misle da ce ukidanjem ver.da procvetaju, ja sam za to da se ukine.Mogli su to i na kulturan nacin jednostavno prebace na fakultativno , ovako prave hajku na veroucitelje ko da im otimaju hleb iz ruke.E sad ce se prosvetari konacno najesti tog hleba .
I treba da ukinu i to zbog Crkve koja 15 god.nije resila status tih ljudi , koji su i u Crkvi i u školi zadnja rupa na svirali,13to prase…
Hvala što pišete.
Šone Šabac
Нико не тражи укидање, већ смањење броја разреда, и то не само верске наставе, већ и грађанског васпитања. Иначе, и ја сам за то да се пребаце у факултативне предмете, а да се већина новоуведених предмета потпуно укине или да пређе у неке секције, ваннаставне активности и слично.
Не знам како сте закључили да се појавила мржња према вероучитељима. Већина вероучитеља које познајем су сјајни људи и дивне колеге. Као што је и велики број наставника српског, географије, енглеског – па су им ипак смањени фондови.
Не можемо у исто време кукати да нешто не ваља и кукати ако се ишта мења. Да би се просвета поправила, мора да се мења. У том процесу ће, нажалост, неко остати без дела часова. Плашим се да другачије не може. Али, то никако не сме бити једина измена. Свећом данас може да се тражи оно што у систему ваља. Проблем је обим градива, неповезаност градива, надувани уџбеници, неопремљеност школа и лоша селекција кадрова (која се неће променити док су плате лоше и сви који су квалитетни и имају где, заобилазе просвету).
Поздрав!
Ви се упорно позивате на аргумент да је нешто трајало вековима, да је некада било овако или онако. Да направим баналну аналогију – некада се веш прао у реци. Научно образовање се одавно не стиче у цркви већ на универзитетима.
То што нисте случајно анонимни мало личи на манипулацију.
Срдачан поздрав и срећна Нова!