“Sve razumem, ali ne umem da pričam!”
- klotfrket
- Jul, 10, 2015
- Saveti
- 25 Comments
Moji đaci često imaju problema sa usmenim izražavanjem. Nažalost, nisu u prilici da putuju, da borave u zemljama u kojima se taj strani jezik koristi kao maternji, da odlaze makar na te letnje škole.
Šta možeš da učiniš, u okolnostima koje ne možeš da promeniš, da bi napokon progovorio na engleskom?
1) Pomisli kako Englez govori srpski i shvati da si u mnogo boljoj poziciji 🙂
2) Odluči da se ne plašiš grešaka. To je izuzetno važno. Nema učenja bez grešaka. Ja grešim i dan-danas. Desi se i da ne znam neku reč, ili da je znam ali mi blokira mozak, ili da slušajući Engleza ili Amerikanca ne ukapiram baš sve što priča (o Australijancima da i ne govorim!). I taman pomislim da nestanem od sramote, kad se setim da ima i srpskih reči koje ne znam. Znači, niko ne zna sve. Nije uvek sramota ne znati. Nije nimalo sramota grešiti dok pokušavaš da naučiš to što ne znaš. Zapamti to!
3) Ne opterećuj se manje bitnim stvarima. Ako si u prilici da razgovaraš sa vršnjacima iz inostranstva, ne opterećuj se time da li ćeš zvučati tako dobro kao oni. Svrha korišćenja jezika je komunikacija. Važno je da se razumete. Razumeće te i ako ne staviš -s na treće lice jednine.
Znam da se ovo bitno razlikuje od onoga što vam tražimo u školi, gde vam često proveravamo baš gramatiku. To je stvar propisanog programa i stava nastavnika. Međutim, to je znanje o jeziku, pre nego znanje jezika. Po mom mišljenju potrebna su oba znanja, ali je važnije ovo drugo. Zbog toga đaci koji dobro znaju jezik često kažu da ne znaju po kom je pravilu to što su upravo rekli, ali su ga rekli savršeno. Oni koji ne znaju dobro, nemaju sluha za strane jezike ili su propustili da osnovne stvari nauče u osnovnoj školi, moraju malo da se upoznaju i sa pravilima, odnosno da uče gramatiku.
Uglavnom, vežbanje govora bez preteranog opterećivanja gramatikom, pomoći će ti da vremenom govoriš sve bolje i sve slobodnije. Ako samo sediš i ponavljaš da ne možeš, nećeš ni moći.
Hajdemo sada na “cake” i “fore”.
***
Vežbaj da ne smišljaš rečenicu na srpskom, pa je u glavi prevodiš na engleski. Bukvalno vežbaj. Treniraj. Tvoje poznavanje maternjeg jezika je ogromno u odnosu na poznavanje stranog jezika i nemoguće je da svaku rečenicu koju zamisliš na srpskom, možeš divno da prevedeš na engleski.
Evo primera!
Smisliš ti na srpskom da želiš da kažeš:
“Optrčao je oko kuće.”
I? Teško da ćeš ovo uspeti da prevedeš. Mislim, “optrčao”?! Umesto toga razmišljaj kroz poruke. Šta je tvoja poruka? Kako najjednostavnije možeš ovu poruku da preneseš, rečima koje znaš na engleskom? Poruka je da je neki tip trčao jedan krug oko kuće. Ili, da je obišao kuću, a trčao je sve vreme.
Na kraju, ako ništa drugo ne upali, prenesi poruku “Trčao je oko kuće” – “He ran around the house”. Da je isto, nije! Da vrši posao – vrši! Mnogo je bolje nego da zabaguješ kod onog optrčavanja i ućutiš.
I svaki put tako. Na srpskom imaš samo ideju, a na engleskom preciziraš, koristeći reči koje znaš.
***
U datom primeru “Trčao je oko kuće” imamo još jedan problem koji se često javlja. Naime, kod nas oblik glagola govori ko je vršilac radnje: trčao/la sam, trčao si, trčao je, trčala je, trčali smo, trčali ste, trčali su; ili – trčim, trčiš, trči, trčimo, trčite, trče… Mi možemo da izostavimo subjekat i umesto “Ja sam trčao”, kažemo “Trčao sam”. Kao što vidite možemo i da menjamo red reči do besvesti. U engleskom jeziku ne može ni jedno, ni drugo. Rečenica treba da ima subjekat, a red reči treba da bude subjekat + predikat + objekat + prilozi.
(Naravno, većina pravila ima svoje izuzetke, kao na primer da u zapovednom načinu nema subjekta, ili da prilog za vreme može da ide ispred subjekta, ali nećemo sada o tim detaljima.)
Znači, kada hoćeš nešto da kažeš, prvo postavi subjekat!
A kad smo kod subjekta…
***
“Na stolu su četiri jabuke!” Hajde prevedi!
Ako si rečenicu već zamislio u glavi na srpskom i sada kreneš da je prevodiš reč po reč na engleski, dobićeš ovo:
On the table are four apples.
Ponavljam, ako ne umeš bolje, i ovo je dobro, mnogo bolje nego da ćutiš. Razumeće te i ako upotrebiš ovakvu rečenicu, samo što neće biti ispravna.
U ovakvom slučaju treba da imaš na umu englesko There is ili There are. (There is je pre jednine, there are pre množine.)
There are four apples on the table.
Bukvalan prevod ove rečenice na srpski, glasio bi “Ima četiri jabuke na stolu”, a mi to baš i ne kažemo tako. Zbog ovakvih primera često kažemo da neka rečenica nije u duhu srpskog ili engleskog (ili nekog drugog) jezika.
Da vidimo još nekoliko primera sa There is/are:
Na trgu je bilo nekoliko ljudi.
There were several people on the square.
U toj kući ima pet kupatila.
There are five bathrooms in that house.
Ovaj prevod nema smisla.
There is no sense in this translation.
Postoji mnogo razloga da naučiš još jedan jezik.
There are many reasons why you should learn another language.
Da se zadržimo na poslednjem primeru.
Naše postoji preveli smo sa there is/are. Na engleskom se postoji kaže exist, i zato se ovakva upotreba izraza there + to be (is, are, was, were…) naziva existential there.
Vodi računa da reč there može da znači i tamo – There are some people over there.
***
Da ponovimo: najsigurnije je da ti u početku svaka rečenica počne subjektom ili onim There is/are. A onda nam trebaju vremena, da ne bismo zvučali kao Tarzan.
Dok dobro ne naučiš upotrebu svih glagolskih vremena u engleskom jeziku i ne navikneš da ih primenjuješ gde treba u ispravnom obliku (što je već napredniji nivo znanja), hajde da vidimo šta je ono osnovno što ti treba.
Skoro svakom rečenicom saopštavamo neku radnju. Na osnovnom nivou ta radnja je ili već bila, ili se sada događa, ili će se tek dogoditi.
Za početak, za radnju koja se dogodila u prošlosti, koristi Past Simple (-ed, II kolona), za ono što se dešava sada Present Continuous (am/is/are + -ing), a za ono što će se tek dogoditi Future Simple (will + infinitive).
Bilo bi sjajno ako bi ubacio još i Present Simple za podatke i navike, a još sjajnije i Present Perfect (o ovom vremenu pročitaj ovde.)
Važno je da maksimalno pojednostaviš stvari dok ne postaneš dovoljno siguran u sebe i svoje znanje.
Živeo sam u Španiji.
Živim u Španiji.
Živeću u Španiji.
Ove tri rečenice se razlikuju samo po glagolskim vremenima. U nekoj realnoj situaciji nije svejedno da li si negde živeo, živiš ili ćeš tek živeti.
Da bismo preveli ove rečenice, prvo nam treba subjekat, koji se na našem jeziku podrazumeva iz oblika glagola. Jasno je da ova osoba priča o sebi, odnosno u prvom licu jednine, a to bi na engleskom bilo I.
Dakle rečenicu počinjemo sa I…
Živeti se kaže live, i to je pravilan glagol (važno nam je za Past Simple). Prevod ovih rečenica izgleda ovako.
I lived in Spain. (Past Simple jer se radnja dogodila u prošlosti)
I live in Spain. (Present Simple jer se radi o podatku, a i live nije glagol radnje, već stanja.)
I will live in Spain. (Future Simple jer će se radnja tek dogoditi u budućnosti)
Ukratko, pre nego što progovoriš, odluči kada se dešava to što ćeš reći. Na početku će biti malo naporno, ali ćeš ubrzo to početi da radiš nesvesno, samo je neophodna vežba.
***
Da ponovimo:
- odmah smišljaj u glavi na engleskom; ne prevodi u glavi sa srpskog na engleski čitave fraze i rečenice;
- gramatika se uči za dobru ocenu na testu, ali kada vežbaš da govoriš, onda samo pričaj, pričaj, pričaj; ne opterećuj se stalno gramatikom;
- dovoljno je da znaš da je red reči u engleskom fiksiran i da ne možeš da tumbaš reči kao u srpskom;
- nema rečenice bez subjekta;
- razmisli da li govoriš o nečemu što se već dogodilo, sada se događa ili će se tek dogoditi i upotrebi neko osnovno vreme.
I ovde postoje neke važne “cake”.
25 Responses so far.
Leave a Reply Cancel reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Bas sam imala kome da posaljem link 🙂
E, drago mi je. Valjda će da pomogne 😉
Sjajno! Ovako nešto meni treba. Lepo i prosto objašnjeno. Pravo u centar. Ja nikad nisam učila engleski, a pišem na engleskom za neke klijente. 50% sluha – 50% google translate. Uglavnom se klijenti ne žale. Osim jednog koji mi je pre neki dan izdramio zbog strukture mojih rečenica. To je valjda neprimenjivanje onog: subjekat + predikat + objekat + prilozi.
Dodala bih, iz iskustva, da je pored slušanja (koje je korisno za pravilan izgovor) veoma dobro i čitanje tekstova na engleskom (za shvatanje te glupe strukture i redosleda).
Vidim da ću ovde imati šta da proučavam.
Hvala.
Mislim da je najbolje gledanje svega (serija, filmova, dokumentaraca…) sa engleskim titlom. Tada i čuješ i vidiš. Slušanje je mnogo važno zbog melodije jezika i prirode govornog jezika, koji je uvek malo drugačiji od pisanog. A kada ima i titl na engleskom, onda ti se pojasni sve što ne možeš da pohvataš slušajući i još vidiš kako se šta piše, pa i speling utvrdiš 😉
Balkonijada ili leto u Balkoniji počinje!!!
Samo napred! 😉
Hvala na ovako jasnim objašnjenjima, ali nikako ne mogu da nađem indirektan govor i modalne glagole sa infinitiv perfektom.
U međuvremenu sam dodala Indirektni govor, a ovo drugo će još malo da sačeka.
Blog se stalno dograđuje novim tekstovima i temama, a za pisanje svakog teksta mi treba prilično vremena. Iskreno, pratim prvo potrebe svojih đaka, pa onda, kad imam vremena, dodajem i ono što njima konkretno nije neophodno.
Strpljenja. Biće 😉
Predivan tekst! Sa uzivanjem sam citala.
Da li drzite privatne casove?
Ja planiram da pocnem da ucim engleski zbog namere da odem da studiram u Ameriku i uopste ne znam odakle da pocnem…Mozete li mi malo pomoci…recimo sta prvo da pocnem da ucim….nije da bas nista ne znam ali mi je potrebna pomoc..
Nema čarobnog recepta. Moraš da nađeš dobrog profesora, objasniš mu šta ti treba, odaberete dobar kurs, odvojiš dovoljno vremena i novca i kreneš ozbiljno da radiš. Ili možeš da upišeš kurs u nekoj školi engleskog jezika, mada bih ja uvek pre preporučila individualne časove, skrojene po tvojoj meri. Za studiranje u Americi verovatno će ti trebati i sertifikat o nivou jezika, a o tome se možeš raspitati u British Council-u.
Srećno! 🙂
Ne možete da zamislite koliko sam srećna što postoji ovakav blog! Ceo život imam problem sa gramatikom engleskog jezika, iako ga odlično razumem i solidno koristim u nekoj neformalnoj, svakodnevnoj upotrebi. Prvi put da vidim da neko tako jasno objašnjava gramatiku, bez bubanja pravila koja posle ne znamo da primenimo u životu. Kao nastavnica srpskog jezika koja na sličan način pokušava đacima da približi našu komplikovanu gramatiku, znala sam da postoji neka olakšica i za englesku. Moja potraga je sada završena i ja Vam još jednom zahvaljujem što imate strpljenja i volje da besplatno (danas retka reč) to prenesete svima nama!
Puno pozdrava!
Hvala, koleginice 🙂
Veoma korisno, a poneke stvari se mnogu primeniti na sve jezike 🙂
Nabasah na ovaj blog. Svidja mi se. Vrlo simpatično, zanimljivo, korisno. Vratim se na početak, kad ono – klot frket i… bi mi jasno.
Da, da.
Blogujem za sve pare 😉
Aj da vidim koja skola stranih jezika ce nauciti engleski jezik ove nase juznjake dole sto ne znaju ni srpski, sto pricaju gi, ga ,ge , gu ahhahahahh
Oni sasvim uspešno komuniciraju, bez greške se razumeju, imaju ekonomičniji jezik od nas koji govorimo pravilno, sa manje pravila postižu nedvosmislenu komunikaciju, tako da ti je komentar malo bezveze.
Ukoliko imaju želju i motiv, naučiće i strani jezik. Ni njega ne moraju da znaju savršeno, ali će se uspešno sporazumevati.
Pozdrav, ja sam iz Turske i nije mi maternji jezik koji vi govorite u vasoj prostoriji. A naporno sam nekako mogao uspeti da ga naucim. Bar spolja tako izgleda i jos uvek po nekim ljudima natucam nabadam engleski i srpski. Al ipak to ne poremeti moj motiv i energiju prema jeziku. Naprativ, dolivaju ulje do vatre o ucenju i mene upali sve bolje.
I ja vec skoro 7 godina ucim i dan danas nisam odustao da nastavim sa ucenjem srpskog jezika. Mene interesuje sve vise i vise iz dana u dan o srpskom jeziku i kulturi i izvornim pesmama. takodje da vam spomenem iste recenice koje ste sve gore-navedeno izjavile i u nasoj zemlji o engleskom se govore i raspravljaju.. Zelja je pravi kljuc znanja i ucenja jezika.. Pozdrav jos jednom uz ovu izjavu.. Hvala vam mnogo
Drago mi je sto ste podelili ovakvu informaciju ucenje nekih novih jezika tacnije to za sva vremena i sve jezike…
Stranac sam i na pocetku ovog procesa pogotovo ucenje novog jezika bilo mi je jako tesko zato sto nisam mogao nijedan udzbenik il poucno nesto pronadjem o vasem jeziku a kamoli knjigu o gramatici Srpskog jezika..kao sto rekoh sve vise i vise bilo je zbunjujuce.. sve sto sam naucio ma da me kopkao. al ipak bez prestanka sa vremenom naporno korak po korak ne stideci se sebe i tarzanskog govora zakoracio danas u neki uspeh. Na neki nacin, mozda nije skroz savrseno al umem da govorim tecno i sa onim koji zive u vasoj prostoriji nekako komuniciram. Bas ono sto ste spomenuli sve gore-navedeno na slican nacin sam i ja primenio u sopstvenom zivotu. Danas nesto vise od 15 hiljada reci gotovo znam po mom misljenju.
i u nasoj zemlji tj Turska iste recenice se sastavljaju o ucenju stranih jezika..
Hvala vam na informaciju uz podravljenje jos jednom.
Azize, čim možemo da razumemo ovo što si napisao na srpskom, na pravom si putu i dobro ti ide.
Samo nastavi.
Pozdrav!
KOd početnika je najteže shvatiti tz idiome u engleskom jeziku. U našem jeziku nema nešto slično tako da je to shvatiti malo komplikovano.
Nenade, veliki je put do idioma. Teško ih je shvatiti kao i svaku novu reč. Uzmeš rečnik, proveriš i shvatiš.
Uzgred, korektnije je da u komentaru napišete da preporučujete neki blog ili drugi izvor iz tih i tih razloga, i nikakav problem.
Pa ne znam da li je baš tako lako, uzmeš rečnik i pogledaš. Ukoliko ide neka konverzacija a neko izgovori neki idiom onda može da dođe do veoma zbunjujućih situacija, imao sam takva iskustva pa zato i pišem ovo. Treba ih znati na pamaet, i to što više to bolje, ja sam naveo samo neke. Iam preldlog pošto je vaš blog veoma čitan da i vi ponudite neku listu.
Zato i postoje rečnici idioma, rečnici slenga, frazeološki rečnici i slično.
Radi se o čitavim rečnicima (istina tanjim od uobičajenih), a ne o listama.
Slažem se da situacije mogu biti veoma zbunjujuće. Zato i ohrabrujem đake da kada nešto ne razumeju, sagovornika ljubazno zamole da preformuliše ono što je rekao 😉