Prepričavanje
- klotfrket
- Jul, 11, 2015
- Saveti
- 9 Comments
Nije mi baš najjasnije zašto je ovo učenicima toliki problem, ali činjenica je da mnogi ne umeju da prepričaju tekst. Tekst se najčešće prepričava kod kuće, što znači da ga imate pred sobom, imate neki rečnik, imate svesku u kojoj ste zapisali nepoznate reči i izraze, pa opet mnogima bude teško.
Ponekad pomislim da vi imate problem sa prepričavanjem, bez obzira na to na kojem jeziku treba da obavite taj posao.
Zato prvo da raščistimo šta je prepričavanje i kako se prepričava, bez obzira na jezik.
1) ČITANJE
Tekst koji treba da prepričate prvo morate pažljivo da pročitate nekoliko puta. Prvo čitanje služi da se shvati o čemu se radi u tekstu – da li je novinski članak, anegdota, opis nekog događaja, opis radnje filma ili romana i slično.
Ukoliko je tekst na stranom jeziku, drugo čitanje je detaljnije i tada proveravamo da li smo sve dobro razumeli. Pokušavamo da pogodimo šta pojedine reči znače, a ako baš ne ide potražimo ih u rečniku. Kod trećeg čitanja razumemo ceo tekst, i sada tražimo detalje u samoj priči.
2) ODVAJANJE BITNOG OD NEBITNOG
Rekla bih da sa ovim imate najviše problema, što vam zadaje muke i kada spremate ostale predmete, pa nabubate čitave lekcije od reči do reči.
(Jesam li vam rekla da nastavnike koji traže da odgovarate od reči do reči sve što piše u udžbeniku treba da prijavite direktoru, jer vas maltretiraju i ne rade svoj posao kako treba?)
Šta je, na primer, bitno u ovoj rečenici:
Suzana je, noseći ljubičasti šešir u ruci, sporo vukla noge po asfaltu izbrazdanom kišama i snegom, u maloj uličici njenog rodnog grada u koji se vratila posle dvadeset godina, kada je pokraj ivičnjaka ugledala pokidanu ogrlicu sa ogromnim zlatnim medaljonom.
Da li je podjednako bitna boja šešira, uzrok brazdi na asfaltu, koliko je tačno godina prošlo otkad je poslednji put bila u tom gradu i činjenica da je naišla na ogrlicu sa velikim zlatnim medaljonom? Naravno da nije. Najvažnije je ko je izvršio radnju i koja je radnja u pitanju. U tom smislu, najvažnija informacija iz ove rečenice jeste: Suzana je naišla na pokidanu ogrlicu. Ako hoćete malo da proširite rečenicu, dodaćete da je ogrlica imala ogroman zlatni medaljon. Ako želite da dodate još nešto što je možda važno za ovu priču, spakujte rečenicu ovako.
Šetajući rodnim gradom prvi put nakon dvadeset godina, Suzana je slučajno ugledala pokidanu ogrlicu sa ogromnim zlatnim medaljonom.
Originalna rečenica ima 40 reči. Prepričana ima 18. Kapirate?
Šta sam izostavila? Izostavila sam opise koji svakako doprinose lepom stilu pisanja i dočaravanju atmosfere, ali nisu ključni podaci za samu priču.
To treba da uradite sa svakom rečenicom, ili još bolje sa svakim pasusom.
3) KLJUČNA PITANJA
Nakon detaljnog čitanja teksta, pokušajte da osmislite glavna pitanja u vezi sa tekstom. Cilj je da odgovori na ta pitanja budu u stvari srž prepričavanja.
Princip po kome sam formulisala pitanja za ovaj tekst može se primeniti i na svaki drugi. U ovom slučaju, pitanja mogu biti ovakva:
a) o čemu je ovaj tekst – tekst je o Suzani koja se vratila u rodni grad posle 20 godina
b) šta tekst opisuje – opisuje njenu šetnju kroz grad i ono što joj se u šetnji dogodilo
c) šta joj se dogodilo tokom šetnje – naišla je na pokidanu ogrlicu sa zlatnim medaljonom
d) šta je onda uradila – uzela je ogrlicu i pažljivo je zagledala
e) šta se desilo posle toga – otvorila je medaljon i ugledala dve male fotografije
f) zašto su te fotografije važne – prepoznala je na njima sebe i svoju mlađu sestru
g) šta je onda uradila – otrčala je kući u kojoj ju je čekala baka
I tako dalje, i tako dalje.
Tekstovi nisu slučajno podeljeni na pasuse. Svaki pasus je jedna mala zaokružena celina. Pronađite 2-3 ključna elementa u svakom pasusu i neka se vaša pitanja odnose na njih.
4) SKRAĆIVANJE TEKSTA
Kada odgovarate na pitanja nemojte nikako prepisivati čitave rečenice u kojima se krije konkretan odgovor! Obratite pažnju na to kako sam, na primer, u prepričanoj rečenici rešila problem onog opisa iz koga se vidi da ona tumara gradom, sporo vuče noge, kao da ide bez cilja, a onda ugleda ogrlicu. Ubacila sam reč slučajno.
Umesto opisa “Suzana je, noseći ljubičasti šešir u ruci, sporo vukla noge po asfaltu izbrazdanom kišama i snegom…”, jednostavno sam napisala “Šetajući rodnim gradom…”.
Umesto “…u maloj uličici njenog rodnog grada u koji se vratila posle dvadeset godina…”, napisala sam “…prvi put nakon dvadeset godina…”.
Znači, birala sam jednostavnije izraze i rečenične konstrukcije i izbacila preopširne opise koji su manje bitni za samu priču.
I vi to treba da radite. Potrudite se da bar neke nove reči zadržite, da biste ih bolje naučili i zapamtili, ali za neke slobodno potražite jednostavnije sinonime. Raščlanite jednu predugačku rečenicu u dve kratke, pa i iz njih izbacite nepotrebne detalje. Važno je samo da ne ubacite neke nove momente koji uopšte ne postoje u priči. Prepričavamo, ne lažemo 😉
5) VEZNICI
Kada ste odgovorili na ključna pitanja, praktično ste odvojili bitno od nebitnog. Međutim, odgovori sada nekako stoje sami za sebe i ne čine celinu, lepo povezanu u priču. Tada dodajemo rečenične veznike. Oni nam mogu služiti da hronološki poređamo događaje (najpre, onda, zatim, posle toga, na kraju). Mogu nam služiti da naglasimo neki preokret ili kontrast (međutim, ipak, bez obzira na to, s druge strane).
Ima ih još, ali ovo je dovoljno da shvatite na šta mislim 😉
Znači, ne može rečenica da visi u vazduhu. Treba da je uglavljena u celinu. Naravno, ne treba svaku rečenicu da započinjete veznikom, već samo one za koje procenite da treba.
VAŽNO!
Možete u početku, dok ne postanete vešti, da pišete prepričavanje, pa ga učite, ali vam ja to ne bih preporučila. To se onda opet svodi na bubanje, samo što sada bubate ono što ste sami napisali.
Mislim da je najbolje da ispišete ona pitanja i da zapamtite njihovu suštinu. Možda ćete svaki put malo drugačije odgovoriti na njih, upotrebiti neki drugi izraz, drugačije osmisliti rečenicu i to će biti odlično! Baš to i treba da se dogodi, jer tako vežbate govor, a ne bubanje.
Ponekad pomislim da vi imate problem sa prepričavanjem, bez obzira na to na kojem jeziku treba da obavite taj posao.
Zato prvo da raščistimo šta je prepričavanje i kako se prepričava, bez obzira na jezik.
1) ČITANJE
Tekst koji treba da prepričate prvo morate pažljivo da pročitate nekoliko puta. Prvo čitanje služi da se shvati o čemu se radi u tekstu – da li je novinski članak, anegdota, opis nekog događaja, opis radnje filma ili romana i slično.
Ukoliko je tekst na stranom jeziku, drugo čitanje je detaljnije i tada proveravamo da li smo sve dobro razumeli. Pokušavamo da pogodimo šta pojedine reči znače, a ako baš ne ide potražimo ih u rečniku. Kod trećeg čitanja razumemo ceo tekst, i sada tražimo detalje u samoj priči.
2) ODVAJANJE BITNOG OD NEBITNOG
Rekla bih da sa ovim imate najviše problema, što vam zadaje muke i kada spremate ostale predmete, pa nabubate čitave lekcije od reči do reči.
(Jesam li vam rekla da nastavnike koji traže da odgovarate od reči do reči sve što piše u udžbeniku treba da prijavite direktoru, jer vas maltretiraju i ne rade svoj posao kako treba?)
Šta je, na primer, bitno u ovoj rečenici:
Suzana je, noseći ljubičasti šešir u ruci, sporo vukla noge po asfaltu izbrazdanom kišama i snegom, u maloj uličici njenog rodnog grada u koji se vratila posle dvadeset godina, kada je pokraj ivičnjaka ugledala pokidanu ogrlicu sa ogromnim zlatnim medaljonom.
Da li je podjednako bitna boja šešira, uzrok brazdi na asfaltu, koliko je tačno godina prošlo otkad je poslednji put bila u tom gradu i činjenica da je naišla na ogrlicu sa velikim zlatnim medaljonom? Naravno da nije. Najvažnije je ko je izvršio radnju i koja je radnja u pitanju. U tom smislu, najvažnija informacija iz ove rečenice jeste: Suzana je naišla na pokidanu ogrlicu. Ako hoćete malo da proširite rečenicu, dodaćete da je ogrlica imala ogroman zlatni medaljon. Ako želite da dodate još nešto što je možda važno za ovu priču, spakujte rečenicu ovako.
Šetajući rodnim gradom prvi put nakon dvadeset godina, Suzana je slučajno ugledala pokidanu ogrlicu sa ogromnim zlatnim medaljonom.
Originalna rečenica ima 40 reči. Prepričana ima 18. Kapirate?
Šta sam izostavila? Izostavila sam opise koji svakako doprinose lepom stilu pisanja i dočaravanju atmosfere, ali nisu ključni podaci za samu priču.
To treba da uradite sa svakom rečenicom, ili još bolje sa svakim pasusom.
3) KLJUČNA PITANJA
Nakon detaljnog čitanja teksta, pokušajte da osmislite glavna pitanja u vezi sa tekstom. Cilj je da odgovori na ta pitanja budu u stvari srž prepričavanja.
Princip po kome sam formulisala pitanja za ovaj tekst može se primeniti i na svaki drugi. U ovom slučaju, pitanja mogu biti ovakva:
a) o čemu je ovaj tekst – tekst je o Suzani koja se vratila u rodni grad posle 20 godina
b) šta tekst opisuje – opisuje njenu šetnju kroz grad i ono što joj se u šetnji dogodilo
c) šta joj se dogodilo tokom šetnje – naišla je na pokidanu ogrlicu sa zlatnim medaljonom
d) šta je onda uradila – uzela je ogrlicu i pažljivo je zagledala
e) šta se desilo posle toga – otvorila je medaljon i ugledala dve male fotografije
f) zašto su te fotografije važne – prepoznala je na njima sebe i svoju mlađu sestru
g) šta je onda uradila – otrčala je kući u kojoj ju je čekala baka
I tako dalje, i tako dalje.
Tekstovi nisu slučajno podeljeni na pasuse. Svaki pasus je jedna mala zaokružena celina. Pronađite 2-3 ključna elementa u svakom pasusu i neka se vaša pitanja odnose na njih.
4) SKRAĆIVANJE TEKSTA
Kada odgovarate na pitanja nemojte nikako prepisivati čitave rečenice u kojima se krije konkretan odgovor! Obratite pažnju na to kako sam, na primer, u prepričanoj rečenici rešila problem onog opisa iz koga se vidi da ona tumara gradom, sporo vuče noge, kao da ide bez cilja, a onda ugleda ogrlicu. Ubacila sam reč slučajno.
Umesto opisa “Suzana je, noseći ljubičasti šešir u ruci, sporo vukla noge po asfaltu izbrazdanom kišama i snegom…”, jednostavno sam napisala “Šetajući rodnim gradom…”.
Umesto “…u maloj uličici njenog rodnog grada u koji se vratila posle dvadeset godina…”, napisala sam “…prvi put nakon dvadeset godina…”.
Znači, birala sam jednostavnije izraze i rečenične konstrukcije i izbacila preopširne opise koji su manje bitni za samu priču.
I vi to treba da radite. Potrudite se da bar neke nove reči zadržite, da biste ih bolje naučili i zapamtili, ali za neke slobodno potražite jednostavnije sinonime. Raščlanite jednu predugačku rečenicu u dve kratke, pa i iz njih izbacite nepotrebne detalje. Važno je samo da ne ubacite neke nove momente koji uopšte ne postoje u priči. Prepričavamo, ne lažemo 😉
5) VEZNICI
Kada ste odgovorili na ključna pitanja, praktično ste odvojili bitno od nebitnog. Međutim, odgovori sada nekako stoje sami za sebe i ne čine celinu, lepo povezanu u priču. Tada dodajemo rečenične veznike. Oni nam mogu služiti da hronološki poređamo događaje (najpre, onda, zatim, posle toga, na kraju). Mogu nam služiti da naglasimo neki preokret ili kontrast (međutim, ipak, bez obzira na to, s druge strane).
Ima ih još, ali ovo je dovoljno da shvatite na šta mislim 😉
Znači, ne može rečenica da visi u vazduhu. Treba da je uglavljena u celinu. Naravno, ne treba svaku rečenicu da započinjete veznikom, već samo one za koje procenite da treba.
VAŽNO!
Možete u početku, dok ne postanete vešti, da pišete prepričavanje, pa ga učite, ali vam ja to ne bih preporučila. To se onda opet svodi na bubanje, samo što sada bubate ono što ste sami napisali.
Mislim da je najbolje da ispišete ona pitanja i da zapamtite njihovu suštinu. Možda ćete svaki put malo drugačije odgovoriti na njih, upotrebiti neki drugi izraz, drugačije osmisliti rečenicu i to će biti odlično! Baš to i treba da se dogodi, jer tako vežbate govor, a ne bubanje.
*****
Na kraju ćemo sve ovo primeniti na kratku priču na engleskom jeziku.
Prvo priča:
Something strange happened in the dogs’ home.
Every morning the workers at the dogs’ home found the kitchen in a mess. Food was everywhere on the floor, but all the dogs were in their cages. So cameras were put up in the building and the dogs were filmed. What they found surprised everybody.
The cages were locked with bolts, and one dog opened his cage with his nose. He then opened all his friends’ cages. Together all the dogs went into the kitchen and the same dog opened the refrigerator. The dogs then had a party, running around and eating all the food they could. Later they returned to their cages to sleep.
The next day the doors were really locked so they couldn’t open them.
The video was shown on British TV and soon there were many offers of a home for this very smart dog.
- Rekli smo, najpre nam treba nekoliko čitanja.
Iz prvog čitanja shvatamo da je ovo priča o psima koji su nadmudrili ljude.
Pri drugom čitanju proveravamo da li smo sve dobro razumeli (proveravamo i prevodimo reči i izraze za koje nismo sigurni da znamo šta znače). Odabrala sam lagani tekst, bez mnogo teških i neuobičajenih reči (za dogs’ home možete i sami da zaključite da je sklonište ili azil za pse; bolt je reza; cage je kavez).
Pri drugom čitanju proveravamo da li smo sve dobro razumeli (proveravamo i prevodimo reči i izraze za koje nismo sigurni da znamo šta znače). Odabrala sam lagani tekst, bez mnogo teških i neuobičajenih reči (za dogs’ home možete i sami da zaključite da je sklonište ili azil za pse; bolt je reza; cage je kavez).
Iz trećeg čitanja obraćamo pažnju na način na koji su psi nadmudrili ljude, i na ostale detalje važne za priču.
- Ključna pitanja i odvajanje bitnog od nebitnog
Ovo je prilično svedena priča, bez mnogo opisa i detalja, pa ćemo bitno od nebitnog odvajati putem postavljanja ključnih pitanja. Idemo pasus, po pasus.
Something strange happened in the dogs’ home.
Gde se priča dešava ili o čemu je priča?
This is a story about a funny thing that happened in the dogs’ home.
Sledeći:
Every morning the workers at the dogs’ home found the kitchen in a mess. Food was everywhere on the floor, but all the dogs were in their cages. So cameras were put up in the building and the dogs were filmed. What they found surprised everybody.
Šta je u stvari bio problem? Šta se dešavalo svake noći? Zašto je to bilo čudno? Kako je problem rešen?
Every morning the kitchen was in a mess, with food all over the floor. It was strange because all the dogs were in cages. The workers decided to put cameras and see what happens during the night.
Sledeći:
The cages were locked with bolts, and one dog opened his cage with his nose. He then opened all his friends’ cages. Together all the dogs went into the kitchen and the same dog opened the refrigerator. The dogs then had a party, running around and eating all the food they could. Later they returned to their cages to sleep.
Šta su videli na snimku? Kako su psi izašli iz kaveza? Ko im je otvorio frižider? Šta su zatim radili?
The workers were surprised when they saw that one of the dogs opened the bolt on his cage with nose, helped other dogs with their cages, and then opened the refrigerator. The dogs then ate all the food they could. After the party they returned to their cages to sleep.
Sledeći:
The next day the doors were really locked so they couldn’t open them.
Kako su radnici rešili ovaj problem?
The workers decided to lock the dogs properly next time.
I zaključak:
The video was shown on British TV and soon there were many offers of a home for this very smart dog.
Kako se priča završila? Šta se dogodilo na kraju?
After the video was shown on TV, many people were interested in the smart dog and offered him a home.
*****
Sada ću da spojim sve rečenice koje sam napisala odgovarajući na pitanja, da vidim da li priča ide glatko, ili treba malo da je doteram.
This is a story about a funny thing that happened in the dogs’ home.
Every morning the kitchen was in a mess, with food all over the floor. It was strange because all the dogs were in cages. The workers decided to put cameras and see what happens during the night.
The workers were surprised when they saw that one of the dogs opened the bolt on his cage with nose, helped other dogs with their cages, and then opened the refrigerator. The dogs then ate all the food they could. After the party they returned to their cages to sleep.
The workers decided to lock the dogs properly next time.
After the video was shown on TV, many people were interested in the smart dog and offered him a home.
Što se mene tiče, ne mora ništa da se doteruje. Možda zbog toga što sam išla pasus po pasus i odjednom odgovarala na sva pitanja iz jednog pasusa. Tada sam ubacivala then, after i slično.
Originalna priča ima 147 reči.
Prepričana verzija ih ima 131.
Smisao prepričavanja nije samo u manjem broju reči.
Originalni tekst je pun pasivnog vida, dok je u prepričanom uglavnom korišćen aktivni, koji je po pravilu učenicima jednostavniji. I u tome je smisao. Prepričavanjem malo pojednostavljujemo tekst i prilagođavamo ga govornom jeziku.
Predlažem vam da pažljivo pročitate još jednom uputstva iz prvog dela teksta, a onda analizirate i upoređujete ova dva teksta na engleskom.
Nadam se da vam je ovo bilo od pomoći 😉
9 Responses so far.
Leave a Reply Cancel reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Hvala na savetima.
Nema na čemu.
Služimo narodu 😉
Nema na čemu.
Služimo narodu 😉
Hvala pomogli ste
Koga bih mogao pitati za prepricavanje jednog teksta? Treba mi pomoc ako je moguce sto skorije. 🙂
Nekog profesora engleskog u tvom okruženju, možda?
Sjajna ideja za clanak i dobra izvedba istog!👍
Ово је одлично. Хвала.
Hvalaaa punooo, sutra imam test da prepricam text na njem i ovo mi je punooo pomoglo. Preporuka svima.
⭐⭐⭐⭐⭐