Zamišljam našeg ministra kako na sednici Vlade lupi šakom o astal i vikne “Sram vas, bre, bilo! Od bibliotekara, psihologa i pedagoga ste krenuli, a onolike agencije vam zvrje besmislene, dok po opštinama službenici nemaju gde da sede!” Zamišljam ja ponekad i Jetija, pa mi nije zameriti.

Dobro. Srđan neće lupiti šakom o astal i podviknuti Kori Udovički, Sertiću, Vujoviću. Prosveta je delatnost drugog reda, pa je i Srđan ministar drugog reda. Dobro, de… Prosveta je delatnost četrnaestog reda. Svi znamo gde se mogu kupiti diplome i koliko koštaju, pa ta prosveta stvarno i jeste baš bezvezna.

Moraće ministar u redovima prosvete da uvede red i otpusti prekobrojne. Ne da MMF da se zbog manjeg broja dece smanji broj đaka u odeljenjima i time utiče na kvalitet nastave. Ne da, a kao što znamo, oni vode prezaduženu Srbiju, dok se ovi naši slikaju, drže press konferencije i prave lapsuse.

Pomislio bi mudar čovek da u svakom zlu ima i nešto dobro – evo prilike da se prosveta stvarno pročisti. Međutim, kod nas mudar najčešće ispadne glup! Sve mi se nešto čini da će i ova prilika biti prokockana i da će iz prosvete biti oterani oni koji nemaju zaleđinu – političku, rodbinsku, komšijsku, poltronsku…

Trenutno nam prebrojavaju sate usavršavanja van ustanove, tzv. – seminare. Razumem ja da je potreban neki opipljivi instrument, nešto što se može izraziti brojkama, ali ne kapiram kako loši seminari nastavnike čine boljim prosvetnim radnicima. Neka bude i da nisu baš svi seminari loši, mada mnogi jesu, ali je i dalje nekorektno kažnjavati ljude koji nisu imali iz svog džepa da daju za seminare koji su im potrebni, već su mogli da idu samo na one koje su im škole organizovale, bez ikakve selektivnosti. Poznajem mnoge kolege koji zbog ličnog integriteta nisu pristajale na tu besmislenu igrariju, a nisu protivnici stručnog usavršavanja. Naprotiv! Da ironija bude veća, najbolja usavršavanja koja sam dobila bili su besplatni vebinari koji, avaj!, nisu akreditovani. Najkvalitetnije obrazovanje sam dobila na Coursera-i, ali to se ne boduje. Ministarstvo kaže da 24 boda vredi nazovi-seminar neke gospoje, koja je to smuvala u jedno popodne i prikazala PP prezentaciju koju sam uz pomoć podataka sa interneta mogla i ja da napravim za dva sata. Ko je prisustvovao, dobio je 24 boda. Mi koji smo nedeljama pratili predavanja profesora vrhunskih svetskih univerziteta, učestvovali u diskusijama, pisali neke domaće zadatke – dobili smo šipak.

O kolegama sa master studija (onih pravih, ne krnjih) i doktorandima (onim pravim, ne ovim “modernim”) da i ne govorim. Više vredi ogledni čas nego cele master studije!

Da li će bez posla prvo ostati oni koji su bez valjanih konkursa, preko nekih zamena, na mala vrata ušli u prosvetu i u njoj ostali? Da li će bez posla prvi ostati oni koji nemaju kvalifikacije, ali pošto nije bilo konkursa, nije bilo ni kvalifikovanijih protivkandidata?

Da li će bez posla prvi ostati oni koji provedoše radni vek diktirajući, i tako će i do penzije stići? Ili oni koji provode časove mrmljajući sebi u bradu, dok odeljenje luduje? Ili možda oni koji rade u običnim a ne specijalizovanim školama, sa prosečnom decom, a prosečna ocenama im je godinama oko dvojke ili petice? Da li će bez posla ostati kolege koje imaju po dvadeset jedinica ili petica po odeljenju (na isto mu dođe)?

Šta ćemo sa onima koji ne umeju da uključe računar? Ili sa nastavnicima informatike koji od učenika očekuju da nauče (u 2015. godini) sledeće:

“DOM (objektni model dokumenta) omogućava da skriptovi vide Veb stranicu u koju su umetnuti kao hijerarhiju objekata koji se odlikuju svojim svojstvima koje je moguće menjati i metodama koje je moguće pozivati, a sve u cilju dinamičke promene Veb stranice.”

Šta ćemo sa nastavnicima koji vuku prstom po udžbeniku i ako promašiš reč nema petice? Šta ako su baš takvi bili na 15 seminara? Sakupili bodove, i ministarstvo ih vidi kao sjajne, usavršene nastavnike XXI veka?!

Da se razumemo, i te kako među nama ima onih koji ne bi trebalo da rade u školi. Ima i onih koji ne bi smeli da rade u školi! I provući će se, svi od reda, jer ni ovoga puta neće biti moguće odvojiti žito od kukolja. Stradaće oni koji ćute i rade, čiji đaci stiču ozbiljno znanje na časovima, koje poštuju i đaci i roditelji, kod kojih se zna red, koji ne koketiraju sa glupostima za koje je jasno da odmažu procesu obrazovanja. Stradaće, jer nemaju zaleđinu ili nisu pristali da od njih neko pravi budale na šarenim seminarima sa papirićima u boji, na kojima se masiramo u krug i crtamo kako se osećamo.

Ministre, smognite snage, iskoristite priliku, nađite bolje instrumente, isključite iz sistema one zbog kojih smo svi na lošem glasu.

Pa taman to ne odgovaralo MMF-u, Tomi-diplomi i Vučićevoj ideji o jeftinoj radnoj snazi. Hajte bar vi budite na strani ozbiljnog obrazovanja.

A zašto nećete?