Pasiv spada u složenije gramatičke partije.
Koristi se i u našem jeziku, a nazivamo ga “pasivni vid”.
Da vidimo razliku između aktivne i pasivne rečenice:
1. Jovan je razbio prozor.
2. Prozor je razbijen.
Aktivna je ona rečenica kojom saopštavamo da je subjekat izvršio neku radnju nad objektom. U našem slučaju, Jovan je izvršio radnju razbijanja nad prozorom (znam, zvuči glupo kad se tako kaže).
Pasivna je ona rečenica u kojoj naglašavamo nad kim je radnja izvršena (u našem slučaju nad prozorom). Znači, nije vaza razbijena, već je prozor razbijen. Zašto bismo uopšte napisali takvu rečenicu? Zašto bismo napisali da je prozor razbijen, umesto da je Jovan razbio prozor? Napisali bismo ako, na primer, ne znamo ko je razbio prozor; ili, ako je velika promaja, pitamo se odakle to duva, pa neko kaže “Ma, prozor je razbijen, a vrata ne mogu dobro da se zatvore”.
Hajde da vidimo kako je od aktivne rečenice nastala pasivna, ali ćemo ih prvo prevesti na engleski jezik:
A: John broke the window.
P: The window was broken.
Koraci su sledeći:
1. Odredi u aktivnoj rečenici subjekat (ko vrši radnju), predikat (samu radnju) i objekat (nad kim se vrši radnja, ko je trpi) – to su funkcije reči u rečenici.
John (subjekat) broke (predikat) the window (objekat).
2. Objekat aktivne rečenice stavi na početak pasivne. Vodi računa da preneseš i član, broj, pridev ili šta već još ide uz imenicu koja predstavlja objekat. U našem slučaju to je “the window”. Imaj na umu da time ne postaje subjekat od objekta, već da samo objekat dolazi na početnu poziciju, koju obično zauzima subjekat u rečenici (u engleskom je red reči prilično jasno određen – s+p+o+ priloške odredbe).
The window…
3. Sada treba sklopiti predikat pasivne rečenice. Zapamti dobro: u svakoj pasivnoj rečenici predikat se sastoji od glagola TO BE i prošlog participa glavnog glagola. Dalje treba da zapamtiš još jednu mnogo važnu stvar: u aktivnoj rečenici, kad odrediš koje ti vreme treba, u to vreme stavljaš jedan jedini glagol koji imaš – glavni glagol (kao u onim vežbanjima “stavi glagol iz zagrade u odgovarajuće vreme”). U pasivnoj rečenici glagol to be stavljaš u to vreme koje ti je potrebno, dok glavni glagol, u 100% slučajeva ide u oblik prošlog participa (-ed ako je pravilan, III kolona ako je nepravilan).
Kod ovog našeg zadatka to bi značilo da prvo treba da odredimo u kom je vremenu aktivna rečenica John broke the window. Predikat je broke, što je II kolona nepravilnog glagola break, a druga kolona je, kao što znamo, Past Simple. U pasivnoj rečnici taj Past Simple na sebe preuzima glagol TO BE (was, were), a glavni glagol break prelazi u treću kolonu – broken. I tako sklapamo predikat: was broken.
The window was broken.
4. Ako iz nekog razloga želimo da pomenemo i vršioca radnje, to činimo uz pomoć by.
The window was broken by John.
Zašto bismo uopšte pominjali Džona ako nam je rečenica pasivna, odnosno zašto bismo koristili pasiv ako znamo ko je izvršio radnju? Recimo, tvrde da je Džon razbio vrata, a ti kažeš Ne, ne. Prozor je razbijen od strane Džona, a vrata od strane Džordža. (I opet, na našem jeziku ovo “od strane” ovog i onog zvuči glupo, ali je na engleskom sasvim OK:
The window was broken by John, and the door was broken by George.)
Pojednostavljena formula:
OA + to be + prošli particip (-ed, III kolona) (+ by + SA)
Znači, svaka pasivna rečenica izgleda ovako: objekat, glagol TO BE u vremenu u kome je rečenica, prošli particip glavnog glagola.
Evo još nekoliko primera:
A: Millions of people play football in Brasil. (Present Simple)
P: Football is played by millions of people in Brasil.
A: They have filmed that novel. (Present Perfect)
P: That novel has been filmed.
A: They are building a new garage there. (Present Continuous)
P: A new garage is being built there.
A: People will buy more and more cars in the future. (Future Simple)
P: More and more cars will be bought in the future.
Na kraju svake aktivne rečenice, napisala sam u kom je gramatičkom vremenu glagol. U svakoj pasivnoj rečenici sam u to isto vreme stavila glagol TO BE, dok je glavni glagol prešao u oblik prošlog participa.
Upotrebila sam četiri različita vremena. Eto nevolje! Kao što se aktivna rečenica može naći u bilo kom vremenu, može i pasivna. Vodi računa da u to vreme treba da staviš glagol TO BE, što znači da treba da znaš kako glagol TO BE izgleda u raznim vremenima.
Ova tabela će ti pomoći ako se oko nečega dvoumiš:
|
Tenses
|
to be
|
|
Present Simple
|
am / is / are
|
|
Present Continuous
|
am being / is being / are being
|
|
Past Simple
|
was / were
|
|
Past Continuous
|
was being / were being
|
|
Present Perfect
|
have been / has been
|
|
Past Perfect
|
had been
|
|
Future Simple
|
will be
|
Zapamti da ti ovi oblici glagola TO BE kazuju da je reč o pasivu i kada se radnja dešava, dok tek glavnim glagolom saopštavaš koja je radnja u pitanju, i taj je glagol u pasivnoj rečenici uvek u obliku prošlog participa (-ed, III kolona).
******
Osim što treba da znaš kako da prebaciš aktivnu rečenicu u pasiv, trebalo bi da znaš i da odmah praviš pasivnu rečenicu, ne razmišljajući iz kakve je aktivne nastala.
Na primer, dobiješ niz rečenica koje su već pasivne, ali treba glagol da staviš u odgovarajuće vreme. Znate ono – imate praznu liniju i glavni glagol, u obliku infinitiva, u zagradi? Za takav zadatak neophodno je da odlično znaš pravila o upotrebi vremena, a njih imaš u tekstovima o pojedinačnim vremenima. Šta da ti kažem – obnovi!
Ovde je stvar u tome da nećeš glagol iz zagrade staviti u vreme za koje si se odlučio, već ćeš morati da se setiš glagola TO BE (a nema ga u zagradi), njega staviš u izabrano vreme, a glagol iz zagrade automatski šalješ u prošli particip.
That book ________________ (publish) last year.
Jasno je da knjiga nije mogla nikoga da objavi, već je ona objavljena (od strane izdavača). Stoga, rečenica je već pasivna.
1. Treba da odredimo koje nam je vreme potrebno. Pravila su identična kao kod aktivnih rečenica. Prvo tražimo prilošku odredbu za vreme (ili neki drugi prilog) koja nam može pomoći. U ovoj rečenici to je “last year”. Ako smo naučili pravila o upotrebi vremena, znamo da za radnju koja se dogodila u određenom trenutku u prošlosti, a uz last, ago, yesterday i sl., koristimo Past Simple Tense.
2. Vreme smo odabrali, i sada sledi glavna stvar – u to vreme ne stavljamo glagol ‘publish’, već glagol TO BE, koga moramo da se setimo, jer ga nema u rečenici. Glagol TO BE ima dva Past Simple oblika: was i were. Uz treće lice jednine (‘book’), treba nam oblik WAS.
3. Tek onda glagolu iz zagrade dodajemo nastavak -ed, ako je pravilan, odnosno uzimamo oblik iz III kolone, ako je nepravilan.
Pa kaže:
That book WAS publishED last year.
Haj’mo još jedan primer:
Look! The street _________________ (reconstruct).
Kako treba da razmišljaš?
1. Ulica ne može da rekonstruiše nikoga, već ona može da bude rekonstruisana, znači – rečenica je već pasivna!
2. Koje nam vreme treba? Obrati pažnju na ono Look! na početku. Čim neku radnju možeš da vidiš, to znači da se dešava sada. Ako se dešava sada, treba ti Present Continuous Tense.
3. U Present Continuous Tense ne stavljaš onaj glagol iz zagrade, već glagol TO BE. Ima tri oblika, a tebi zbog trećeg lica jednine (street) treba oblik: is being.
4. Glagolu iz zagrade dodaješ nastavak -ed, jer je pravilan.
Look! The street is being reconstructed.
*****
Još samo jedna začkoljica. Šta ako je rečenica ovakva:
Jane bought me a book.?
(Džejn mi je kupila knjigu.)
Šta je ovde neobično?
Jasno je da je Džejn subjekat, jer je ona izvršila radnju. Predikat je radnja “kupiti”.
Šta je objekat u ovoj rečenici?
E, ova rečenica ima dva objekta. Jedan je direktni, a drugi indirektni objekat. Radnja ‘kupovine’ vrši se nad knjigom (knjiga je kupljena), ali i nada mnom (knjiga je kupljena meni). Ako baš voliš da znaš, direktni objekat je onaj bez koga rečenica ne može da stoji. U našem slučaju to je ‘knjiga’ (Džejn je kupila meni je nepotpuna i nejasna rečenica, jer ne znamo šta je kupila; Džejn je kupila knjigu već može da stoji, bez podatka kome je kupila).
U ovom slučaju, možemo da napravimo dve pasivne rečenice – jedna će početi direktnim, a druga indirektnim objektom.
A: Jane bought me a book.
P1: A book was bought to me (by Jane).
P2: I was bought a book (by Jane).
Ovu poslednju rečenicu ne smeš bukvalno da prevedeš sa Ja sam kupljen knjizi (jasno ti je zbog čega – preglupo zvuči). Prevešćeš je sa: Meni je kupljena knjiga, ali ćeš u engleskoj rečenici voditi računa o tome da “razrešiš” padež, pa će umesto ‘me’ na početnoj poziciji u rečenici moći da se nađe samo I (me – I, him – he, her – she, us – we, them – they).
Ja crkoh od pisanja, a vi sad lepo sve ovo naučite 😀
I za kraj malo vežbanja, a ako ti je i dalje nešto nejasno, slobodno pitaj u komentarima 😉
I još malo:
Rewrite the sentences in Passive voice.
- Snow covered the mountains.
.
- The lady gave me the keys.
.
- Who said it?
?
- Jack has installed a new computer software.
.
- The professor is going to show the students an old bone.
.
Ovo je fenomenalno! Svaka cast. Poucno, a iznad svega tako jednostavno napisano. Hvala.
Hvala, Željka.
Naravno da je jednostavno. Sve je jednostavno samo treba naučiti 😉
Kako da znam da li je recenica u past simplu ili u present simplu ako imamo rec: I read a letter.
Samo i isključivo iz konteksta. Ima nekoliko nepravilnih glagola koji imaju isti oblik u sve tri kolone. Ukoliko se ne radi o vezanom tekstu iz kog je moguće zaključiti koje je vreme u pitanju, onda u samoj rečenici mora da postoji neka priloška odredba.
Na primer:
I read a letter from time to time.
I read a letter yesterday.
Hvala puno. Imam jos par pitanja ako nije problem:
1.U recenici The students handed in the reports., resenje je: The reports were handed in. da li mora da se pise ovo na kraju "in" ili moze i bez toga?
2.U recenici : The waitress has just served the meal to the guests. delimicno resenje je: the meal has been served to the quests, ali gde ide "just" u recenici?
3. Da li moramo staviti by(them, john….) ili je to proizvoljno?
1. Mora IN jer je to frazalni glagol.
2. has JUST been served
3. jedino ako je subjekat važan – kod posluženog ručka nije, jer se podrazumeva da je to uradila konobarica. Da je ručak poslužio direktor NASA-e, moralo bi da ide sa BY 😉
Zanima me ova recenica u aktivnom obliku: Who said it?
Da li se u pasivnom oblku pise: It was said by who?
Pošto bi ovde i odgovor bio u pasivnom vidu, na primer It was said by Peter, ja bih napisala It was said by whoM.