Izražavanje buduće radnje
Sledeća važna stvar je da razmisliš koliko je izvesno da će se nešto desiti, odnosno koliki je stepen verovatnoće. E, to je ključno kada biraš na koji ćeš način izraziti buduću radnju.
U ovom tekstu ću obraditi četiri načina: will, going to, Present Simple i Present Continuous. Buduća vremena (Future Continuous, Future Perfect, Future Perfect Continuous) obradiću u posebnim tekstovima.
Ukratko:
A sada i detaljno:
PRETPOSTAVKA
Ovo izdvajam kao podnaslov, jer mi je nekako baš celina za sebe.
Kada pretpostavljamo da će se nešto dogoditi, to činimo ili na osnovu nekih opipljivih pokazatelja, ili nam se prosto javlja. Na našem jeziku bi to bilo ovako:
Stalno se svađaju. Raskinuće garant! (stalne svađe su opipljivi pokazatelj na osnovu koga pretpostavljamo da će raskinuti)
Lepo se slažu, ali ja mislim da će raskinuti. (nema pokazatelja, nego je to neki moj utisak, predosećaj, mišljenje)
U engleskom jeziku za pretpostavku koja se bazira na nečemu opipljivom (što vidimo, čujemo, mirišemo…) koristimo oblik going to. Nažalost, on ne stoji sam za sebe, nego ispred njega stavljamo am, is ili are, u zavisnosti od lica.
Look at the clouds! It is going to rain.
(Pogledaj oblake! Pašće kiša. – tamni oblaci koji se trenutno vide predstavljaju opipljivi pokazatelj na osnovu kojeg pretpostavljamo da će pasti kiša)
I am not feeling well. I am going to faint.
(Ne osećam se dobro. Onesvestiću se. – to što mi nije dobro je pokazatelj na osnovu kojeg pretpostavljam da ću se onesvestiti)
Jasno je da buduće radnje koje pretpostavljamo na osnovu konkretnih pokazatelja imaju prilično veliki stepen verovatnoće. Ako je nebo teget boje a u daljini se čuje grmljavina, pri čemu se vetar pojačava i sve je hladnije, prilično je izvesno da će početi oluja.
Ukoliko se naša pretpostavka da će se nešto dogoditi u budućnosti ne zasniva na nečemu konkretnom, već je stvar našeg osećaja, utiska, mišljenja, tada koristimo will + infinitiv (isti oblik za sva lica).
Takve rečenice najčešće počinju sa I think, I feel, I believe, I suppose…, čime se naglašava da je to naš lični doživljaj.
I think they will win the championship.
(Mislim da će oni osvojiti šampionat. – ne navode se nikakvi razlozi, već eto tako mislim)
She believes she will live abroad in five years.
(Ona veruje da će živeti u inostranstvu kroz pet godina – ne navode se nikakve pripreme za to, neki konkretni pokazatelji, već ona tako pretpostavlja)
Ukoliko se ne radi o dokazanom vidovnjaku, jasno je da je kod ovakve pretpostavke stepen verovatnoće da će se radnja dogoditi mnogo manji nego kod onog teget neba i oluje.
Going to i will nemaju samo ove upotrebe, pa ću ih sada dopuniti.
GOING TO
Ovaj oblik koristimo kada govorimo o nameri, koja je tek na nivou ideje. To znači da još uvek nismo načisto da li će to biti baš tako, da još nismo počeli da radimo na tome, ali nam za sada jeste plan da baš to uradimo.
I am going to learn Spanish next year.
(Nameravam da učim španski sledeće godine – to mi je želja i namera, ali niti sam našla gde ću na kurs, niti imam ideju koliko to košta, ni da li će i neka drugarica sa mnom…)
She is going to visit most European countries next summer.
(Ona namerava da poseti većinu evropskih zemalja sledećeg leta – to joj je ideja, ali još uvek skuplja novac, ne zna da li će preko neke agencije ili sama, da li će vozom ili stopom…)
NAPOMENA: Naročito obrati pažnju na razliku između:
I am going to school.
I am going to go to school.
U prvoj rečenici imaš klasičan Present Continuous glagola go, i saopštavaš da trenutno ideš (hodaš, putuješ) ka školi (imenica).
U drugoj rečenici imaš oblik going to, posle koga tek ide glagol kojim saopštavaš šta nameravaš da uradiš.
WILL
Pored one upotrebe sa pretpostavkama tipa “javlja mi se”, will još koristimo i za:
1) tek donete odluke
Na primer, sediš u sobi, hladnjikavo je i kažeš “Uključiću grejanje”. Sretneš drugaricu, kaže da je pošla u biblioteku, a ti tog trenutka odlučiš da joj praviš društvo i kažeš “Ići ću i ja sa tobom.”
It’s getting cold. I will turn the heating on.
You are going to the library? I will go with you!
2) obećanja, uz I promise… (obećavam)
I promise I will write about The Passive Voice next time.
(Obećavam da ću sledeći put pisati o Pasivu.)
3) kada nudimo neku pomoć ili uslugu
Don’t worry about English grammar. I will help you!
(Ne brini zbog gramatike engleskog. Ja ću ti pomoći!)
4) zvanične najave događaja
The ceremony will take place on Saturday at 11 a.m.
(Ceremonija će se održati u subotu, u 11 sati.)
NAPOMENA: U formalnom engleskom jeziku se još uvek može čuti oblik SHALL, umesto will kod prvog lica jednine i množine. Istina, sve ređe se koristi, ali eto da znaš, da se ne zbuniš kada naiđeš na taj oblik.
PRESENT SIMPLE TENSE
Koristi se za radnje u bliskoj budućnosti, kada se radi o nečemu što ne zavisi od nas, već je propisano nečim – redom vožnje, redom letenja, rasporedom časova ili nekih drugih aktivnosti, TV programom i slično.
The film starts tonight at 8.
The train leaves tomorrow at 9:30 a.m.
The shops close at 8 p.m.
PRESENT CONTINUOUS TENSE
VEŽBANJA
Going to ili will
Razno
Pogledaj ove rečenice i objasni sam sebi zašto je koje vreme ili oblik upotrebljen:
Kako je neprirodno reći 'I'm going to go to…'onda kažemo: 'going to' + događaj ili mjesto:
Primjeri:
We are going to the beach tomorrow.
Sutra odošmo na plažu.
She is going to the ballet tonight.
Ode ona na balet večeras.
Are you going to the party tomorrow?
Kazu da da je to neprirodno ali kako rezlikovati da ona trenutno u trenutku govora ide bilo gde, ili namerava da
igde negde.
Mladene, nisam sigurna da sam razumela komentar.
Glagol GO može biti glavni glagol u rečenici i označavati radnju.
Može imati i gramatičku funkciju kao u konstrukciji GOING TO.
Ista je logika kao kod pomoćnih glagola BE, DO, HAVE koji mogu biti i glavni glagoli.
Ne razumem šta je sporno, a znam da nema ničeg neprirodnog u rečenici "I am going to go…"
U rečenici "We are going to the beach tomorrow" izabrao si Present Continuous, što znači da je sutrašnji odlazak na plažu već dogovoren i isplaniran i prilično je sigurno da će se ići na plažu.
Međutim, ako ništa nije isplanirano, nego sediš s društvom i razmišljaš šta bi mogao da radiš sutra,pa ti kao ideja padne na pamet odlazak na plažu, pri čemu to uopšte nije plan, nego tek ideja, tada biraš GOING TO, i kažeš "I am going to go to the beach tomorrow", u značenju "možda bih mogao da odem na plažu, nije loša ideja, a možda smislim i nešto drugo".
puno mi pomaze vas rad. Hvala.
da li mozete da objasnije jos jedan vid izrazavanje buduce radnje kroz oblik
to be + to + infinitive
npr – They are to meet us at the station – srešće nas na stanici
We are to work very hard this week – ovo je isto buduća radnja
i ako imate vremena da objasnite proslu radnji sa infinitivom. I u kojim vremenima oni ne mogu stajati.
Младене, колико видим на свом налогу делиш читаоцима савете и објашњења везана строго за енглески језик. За тако нешто треба бити или стручан, или билингвалан. Ја стварно немам времена а ни жеље да помажем некоме да даје савете у вези са енглеским језиком. Смисао овог блога је да помогнем деци и евентуално студентима, да савладају оно што из било ког разлога нису успели да савладају на часу. Само и искључиво то.
Поздрав!
Imam pitanje profesorka nam je dala recenicu "Sue will come to see us tomorrow.She wil travel by train." Ne razumem zasto ide kod prve recenice will ako se vec zna i vec je isplanirano da ce ona doci,a takodje u sledecoj recenici kad kaze da ce doci vozom.
Oblik WILL se NAJČEŠĆE koristi kada govorimo o budućnosti, a ne radi se ni o jednoj strogo definisanoj upotrebi za koju nam treba neki drugi način za izražavanje buduće radnje.
S jedne strane, u pravu si da je očigledno da znamo da će Sue doći sutra, a ako će doći vozom, možda je već i kupila kartu. U tom slučaju, to više vuče na isplaniranu buduću radnju. Međutim, moguće je i da se naglašava njena odluka da dođe baš sutra, ili njeno obećanje da će doći baš sutra (pa je ovo sa vozom tek usputna, dodatna informacija).
Gramatika nije uvek zacementirana. Nekada može da se prihvati više odgovora. Ne znam zašto vam je profesorka dala ove rečenice. Možda je želela da vam pokaže najširu upotrebu WILL za nešto što je činjenica da će se dogoditi u budućnosti u određeno vreme. Ja bih za WILL dala neke drugačije primere, što ne znači da ona nije u pravu. Ponavljam, ne znam šta je ono što ste učili tih dana, ne znam za koju vam je upotrebu ovo dala kao primere.
Zašto nju ne pitaš?
Zato sto imamo pismeni sutra i nisam stigla da je pitam,ali hvala u svakom slucaju.Radili smo futur znaci potpuno isto je ovo ispredavala sto se Vi ovde napisali,moguce da je ona to tako dala jer smo mi drustveni smer i onda kao malo teze.I opet hvala u svakom slucaju,puno pomazete. 🙂
Srećno sutra i ne zaboravi – ocena nije merilo znanja, već samo presek tvojih trenutnih sposobnosti da odgovoriš na zadatke 😉
hvala brt sjutra mi kontrolni a jedino mi ovo skripi
Ništa brt, i drugi put.
Jel mozete na najprostiji nacin da mi objasnite kada ide will, a kada be going to,zbunjena sam. Hvala
Jednostavnije od ovoga ne umem. Možda je problem što ima puno pravila, pa dok se dobro ne nauče i ne slože u glavi, ne može čovek da ne bude zbunjen.
Ako imaš neki konkretan primer koji te zbunjuje, napiši ga, pa da ga pretresemo.