Najavljen je novi sastanak predstavnika sindikata i Ministarstva. Nastavlja se i nastava nakon prolećnog raspusta. Možda su tenzije malo popustile, glave se ohladile, a one već ohlađene još jednom razmotrile mogućnost ponovnog zagrevanja. Do kraja nedelje će sigurno biti donete neke važne odluke u školama.

Danas su penzioneri organizovali protest. Kažu da ih je bilo koliko i nas 17. marta. Da smo tada ili danas bili zajedno, bili bismo korak bliže cilju.

U međuvremenu, dežurna gunđala gunđaju, kritizeri kritikuju, revolucionarnijima nije jasno šta se čeka. Ministarstvo vuče poteze mudrije od sindikata, diktira tempo pregovora, ignoriše kad mu se ignoriše.

Nedavno se premijer požalio da nema podršku elite. Nisam sigurna da on i ja imamo slične kriterijume pri definisanju elite. Ako je mislio na intelektualce, ni tu se verovatno ne bismo usaglasili. Njemu je i Toma Nikolić intelektualac, a ja smatram da sam srela 5-6 intelektualaca u životu.

Ako je mislio na nas sa fakultetskim diplomama, mogu samo da mu kažem “Svaka ti čast, Vučiću!”. Zakazali smo. I to ne samo nedovoljnom svešću, već i nedostatkom savesti.

U Srbiji se unajveće organizuju sastanci prosvetnih radnika, članova SNS-a. Dok jedni štrajkuju po cenu umanjenja plate, drugi su na strani onih koji nas ponižavaju. Dok jedni bukvalno nemaju čime da plate račune i školuju decu, jer su u kreditima, imaju ispisane čekove mesecima unapred za osnovne namirnice, neke druge naše kolege, iz naših škola, odlaze u partiju po mišljenje i uputstva. I onda nam štrajk ne uspeva? Pa, stvarno, kako to?

Da li kolege članovi bar imaju obraza da javno kažu da su na strani mera štednje, smanjenja plata nastavnicima, koje su bile i ostale najniže u javnom sektoru, da su na strani kupljenih diploma, plagiranih doktorata, Dragičinih kompletića, Beograda na vodi? Da li imaju obraza da nam javno kažu da izdržimo, jer će nam 2098. biti bolje? 

Ako nemaju petlju da ustanu i glasno brane svoj stav da je Vlada u pravu, da je sve u redu, da tako i treba biti, zbog čega je nemaju? Šta vas, kolege članovi, sputava u nameri da obelodanite svoju podršku toj strani? Nije vas valjda, nedobog, sramota?

Da li je u pitanju direktiva ili savest?

P.S. Da sprečimo uzaludno trošenje reči, naravno da ne mislim da su svi koji nisu za štrajk članovi SNS-a. Tačnije, iako lično poznajem samo dva člana SNS-a, mogu da razumem različita politička opredeljenja. Ono što ne razumem jeste činjenica da neko danas, nakon što smo u najgoroj poziciji od 2000-te naovamo, odlazi na sastanke SNS nastavnika. I pri tom to krije, kao zmija noge.