Srbiji je potrebno 50 tesara.
Došao strani investitor u neki zabačeni gradić u Srbiji i traži 20 preciznih mehaničara.
Firma iz Nemačke želi 29 varioca.

Šta je rešenje?

Hajde da prepakujemo čitavo srednje stručno obrazovanje, zbog mogućih 100 radnih mesta! Hajde da ukinemo obrazovne profile koji su učenicima privlačni, za koje vlada ogromno interesovanje jer se posao nakon školovanja može naći u najrazličitijim granama ekonomije, i nakon kojih može uspešno da se upiše i završi fakultet i to državni!

Hajde da pravimo obrazovanje po meri tržišta rada i privrede u Srbiji!

Već zvuči kao loš vic. Srbiji ide toliko dobro, da joj je neprijatno! Njena privreda ima potrebe za mladim radnicima. Obrazovanje se usklađuje sa potrebama ispražnjenog tržišta rada!

 Poštovani ministre, ako želite da uobličite obrazovanje po meri tržišta rada i privrede u Srbiji, ostavite ove godine po jedno odeljenje tesara, preciznih mehaničara i varioca, a ostale srednje stručne škole zatvorite na najmanje desetak godina. To bi jedino bilo razumno i potpuno u skladu sa prenatrpanim tržištem rada i nepostojećom privredom u Srbiji.

Najbolje đake zakonom obavežite na to da upišu gimnaziju, bez obzira na činjenicu što i đaci i njihovi roditelji znaju da neće moći da ih školuju nakon srednje škole. Znate, ne žive svi najbolji đaci u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Mnogim najboljim đacima je potrebno 7-8 hiljada evra da bi se besplatno školovali u gradu u kome im roditelji ne žive. Deca bogatih roditelja po pravilu upisuju privatne fakultete, bez obzira na to kakvi su đaci.

Da li je moguće da ne vidite nelogičnosti u nalaženju takvog rešenja?

Da li je moguće da ćete na silu osnaživati gimnazije, a pri tom biti svesni činjenice da roditelji ne mogu finansijski da izdrže nastavak školovanja svoje sjajne dece?

Da li je moguće da ćete ukidati odeljenja zato što ima nekoliko procenata manje osmaka ove godine, nego prošle? Ma, da li je moguće da vam nije palo na pamet da je to idealna situacija da se smanji broj učenika u odeljenju i tako poboljša kvalitet rada? Ne čini vam se da je to bolje od ukidanja odeljenja?

Da li je moguće da vam je opravdanje za ukidanje izuzetno popularnih profila to što su isuviše popularni, a da se ne zapitate zbog čega su popularni?

*****

U kakvu nas propast vodite opisaću na način koji mi je najlakši, kroz primer iz moje škole.

U srednjoj stručnoj školi u kojoj ja radim, najpopularniji profil je POSLOVNI ADMINISTRATOR. Najmanje popularan profil je KONOBAR.

Prvi je četvorogodišnji, upisuju ga najčešće vrlodobri i odlični učenici i odeljenje se popuni već u prvom upisnom roku, pri čemu je učenicima to prvi izbor na onoj listi želja. Najmanje popularan profil je trogodišnji. Upisuju ga dovoljni i po neki dobar učenik, jedva se popuni u drugom upisnom roku (i to do neophodnog minimuma za formiranje odeljenja), a broj učenika se tokom školovanja osipa, pa imamo u starijim razredima odeljenja sa 18, ili čak i 12 đaka.

Po najavama koje čujemo iz intervjua, ministar će po svoj prilici u našoj školi ukinuti poslovne administratore.

Ono što njega ne zanima je sledeće: ovaj profil je popularan zato što priprema za rad modernog kancelarijskog službenika. Moderan kancelarijski službenik zna dva strana jezika i još izučava i poslovni engleski jezik. Tokom školovanja ima veliki broj časova praktične nastave, odnosno obuke u biroima u kojima se simulira radno okruženje i realne potrebe i situacije. Škola ima kabinete opremljene za ovu nastavu. Ima i visokoobrazovani stručan kadar za rad sa učenicima. I u državnom i u privatnom sektoru, i u kompanijama koje se bave primarnom, sekundarnom ili tercijarnom delatnošću, potrebni su kvalitetni moderni kancelarijski službenici. Učenici koji završe ovu školu veoma uspešno polažu prijemne ispite na ekonomiji, FON-u, pravima i srodnim fakultetima, i neretko ih završavaju u roku.

Ministra ne zanima ni to da profil ‘konobar’ upisuju učenici koji nisu imali šta drugo da upišu, i kojima to nikada niji prvi izbor na listi želja. Pri tom su to učenici tako slabog uspeha da ne mogu da shvate razliku između obima i površine kafanskog stola, a o obraćanju gostima na stranom jeziku da i ne govorim. U tim odeljenjima po pravilu ima najviše neopravdanih izostanaka, najviše izrečenih vaspitno-disciplinskih mera, najviše đaka problematičnog ponašanja. Nastavni kadar koji predaje stručne predmete nema visoko obrazovanje, a često ni tzv. više obrazovanje, već peti stepen (koji se, uzgred, završava u našoj školi, vanredno i začas).

Sudeći po najavama ministra, u školi poput moje, ukinuće se profil ‘poslovni administrator’, a ostaće ‘konobar’.

Zašto?

Nemamo pojma!

Sve i da razumem potrebu za negovanjem starih zanata, sve i da se složim sa tim da su nam neophodni kvalitetni radnici u proizvodnji, ne mogu da razumem da ministar ne razume da ne obrazuju sve stručne škole zanatlije. Po kom onda kriterijumu ukida profile u tim drugim stručnim školama?

 *****

Što se tiče potreba privrede, potreba trenutno postoji samo za partijskim knjižicama, ali možemo i da se pravimo blesavi pa tvrdimo da je važno tržište rada.

I dok se tako pravimo blesavi, neko će ukinuti pravo učenicima da biraju ono što žele. Da, da. Odgovorna država bolje od njih zna šta treba da žele, pa ih čistim čojstvom brani od neuspešne budućnosti. U Srbiji. Budućnost.

Da nije pretužno, pa da se čovek i nasmeje.

Osim veštačkog održavanja velikog broja gimnazija (u zemlji sa 5 odsto visokoobrazovanog stanovništva i takvom materijalnom situacijom roditelja da ne mogu decu da šalju na fakultete u druge gradove) i favorizovanja privatnih fakulteta, ja u najavama ministra ne vidim ništa drugo, naročito ne nešto dobro.