Privatni čas – sve što ste oduvek želeli da znate
U okviru orkestrirane kampanje protiv prosvetnih radnika, neupućeni bi mogli da poveruju u podatak da se privatni časovi naplaćuju 15 evradi. Oni milosrdniji tvrde da je od 11 do 15, ali i da svaki prosvetni radnik ima pet privatnih časova dnevno. Ja kažem – iz njihovih usta u Božje uši! I dodajem, što bi reko Kesić – budale!
A sad, ozbiljno: ima prosvetnih radnika koji drže privatne časove. Nije da ih nema. Ima i lekara koji rade privatno na crno. I fizioterapeuta koji masiraju po kućama, i frizerki koje šišaju po kućama, i onih što vam lepe veštačke trepavice i nokte, isto po kućama. Svi oni svoje usluge naplaćuju mnogo više nego prosvetni radnici.
Rušenje mita br. 1
Po mojim saznanjima, a nije da sam neupućena, individualni privatni čas od 45′ košta do 500 dinara. Ako nije individualni, već je sa dvoje-troje učenika, spada na 300. To je jedina istina.
Rušenje mita br. 2
Lično ne poznajem nijednog nastavnika koji drži privatne časove svojim učenicima. To ne znači da ih nema. Roditelji, takve nastavnike prijavite školi, školskoj upravi, ministarstvu, prosvetnoj inspekciji. To je protivzakonito i nije etički. Nastavnik ne bi smeo da drži časove ni učenicima svojih kolega iz iste škole. Verujem da su takvi nastavnici u manjini.
Rušenje mita br. 3
Mi ih u školi ničemu ne naučimo, pa zato moraju roditelji da im plaćaju privatne časove. Da ne bih mnogo filozofirala na ovu temu, pisaću iz ličnog ugla i iz učionice. Naglašavam da predajem u srednjoj školi, i to predmet koji se stalno nadovezuje na ranije naučeno, i gde rupe u znanju iz prethodnih razreda prave ogroman problem.
U mojoj učionici ima 30 đaka. Svi su na času. Predajem, na primer, gramatiku. Znajući njihovo predznanje, predajem je na maternjem jeziku. Pri tom povezujem predznanje iz engleskog i srpskog sa novim gradivom. Smrznem se kad ni na srpskom nemaju pojma o čemu se radi, a znam da su to učili ranije. Jesu učili, ali samo za test, i sutradan su sve zaboravili. Odustajem od te korelacije, i predajem ko da se nikad sa tim gradivom “viđeli nisu”. Ispisujem primere na tabli, podvlačim najbitnije, ponavljam više puta i stalno pitam da li im je jasno. Svi klimaju glavama. Onda kažem da ću izdiktirati kratku definiciju, da bi kod kuće mogli da se podsete o čemu se radi, ali da ne moraju da je zapišu oni koji procene da im to nije potrebno. Obično je svi zapišu. Dodam nove primere, objasnim još jednom, i pređemo na vežbanja. U početku im dozvolim da ih rade u paru, jer znam da će se ionako razvrtati i pitati jedni druge. Sve vreme sam im na raspolaganju za pitanja i dodatna objašnjenja. Obilazim, gledam kako napreduju, pitam da li im treba pomoć. Retko ko se javi. Kada završe, zajedno pregledamo šta su uradili. Neki su uradili odlično, neki jako loše. Zbog ovih drugih sve objašnjavam još jednom. Učim ih kako da im ide tok misli, šta prvo sebe da pitaju, na šta prvo da obrate pažnju. Često im napravim i neki grafički prikaz, za slučaj da bolje pamte vizuelno. Zadam domaći zadatak i objasnim zašto je najbolje da ga urade već danas, a pred sledeći čas samo još jednom pogledaju.
Nakon takvog časa, na testu neki dobiju petice, neki četvorke i trojke, a najviše bude onih sa dvojkama i jedinicama. Tačnije, moja statistika kaže da je odeljenje podeljeno na grupu dvojki i jedinica, i onu sa višim ocenama, i da je broj pripadnika te dve grupe ujednačen. Još preciznije, najčešće mi je broj petica i jedinica isti.
Kako to kad sam svima isto predavala? Ja znam odgovor, ali se on roditeljima neće svideti. Nisu sva deca istih sposobnosti. Neka deca veoma teško uče i ne mogu da savladaju gradivo u meri većoj od dvojke. Znam, teško je pomiriti se s tim. Onda šaljete decu na privatne časove, ne bi li dobacila preko svojih mogućnosti. U redu. To je vaše pravo, ali nemojte krivca tražiti samo u meni. Drugo, roditelji ne znaju da njihova deca često provedu čas gledajući kroz prozor, ili u jednu tačku, potpuno odsutno i nezainteresovano. Neka čačkaju mobilne telefone, neka se dopisuju u svesci s onim pored sebe, neka zbog nečega brinu u tom trenutku, a uvek ima i zaljubljenih. Na času su, a kao da nisu. I nemojte mi reći da je problem u nama, jer nam časovi nisu zanimljivi. Mojim časovima bi se možda neke primedbe i mogle dati, ali da su nezanimljivi – nema šanse. Pitajte moje đake.
Tu je i situacija u kojoj opemenem đaka da prati akciju na času, a on kaže “Ma, meni će to objasniti privatni profesor”. I, šta ćemo sad?
Rušenje mita br. 4
A zašto onima koji su slabijih sposobnosti sve to ne objasnimo na dopunskoj nastavi?
Prvo, zato što ne možemo da ih nateramo da dolaze.
Drugo, zato što u mojoj školi, na primer, među “putnicima” ima mnogo dece koja su za dopunsku, ali im se ne uklapa red vožnje u termin dopunske.
Treće, zato što je nemoguće naći drugi termin, jer skoro svakog dana imaju sedam redovnih časova, ili kada oni imaju šest, ja imam taj sedmi u nekom odeljenju. Da im zakažem u kontrasmeni? Pa da čitav dan provedu u školi, jer autobus imaju tek uveče?
Četvrto, i kada dođu na dopunsku, ne postoji način da im u prvom razredu objasnim sve što su propustili da nauče od prvog razreda osnovne škole. Ne postoji! Imam đake koji u devetoj godini učenja ne znaju ni engleski alfabet! Zašto? Ne znam.
Rušenje mita br. 5
Kako to da moje dete na redovnom času ne nauči ništa, a na privatnom sve?
Tako što na redovnom času profesora deli sa još 30 drugara, a na privatnom času ima mentorski rad, jedan na jedan. Da li je stvarno teško razumeti koliko se ta dva časa suštinski, a ne zbog novca, razlikuju? Na redovnom času se najviše obraćam prosečnom učeniku, ili onom tik iznad prosečnog. Tako je osmišljen obrazovni proces. Tako je svuda. Za one bolje postoji dodatna nastava, za one lošije dopunska. Razlika je samo u težini vežbanja koja im dajem na času i zadataka na testu. Na privatnom času sedim preko puta JEDNOG deteta, i čitav čas je zasnovan baš na njegovom nivou znanja. Ima 45 minuta moje nepodeljene pažnje. Ali, imam i ja njegovu pažnju, jer ne može sedeti preko puta mene, a gledati kroz prozor. Mora da učestvuje sve vreme.
Mentorski rad je najviši oblik rada, i to košta. Pri tom se i za taj čas najčešće ozbiljno pripremamo, tražimo materijal, pravimo vežbanja i testove. Tako da nama taj privatni čas traje mnogo duže nego 45′.
*****
Jedino što ostaje kao sporno jeste to što su privatni časovi (za koje odvajamo vreme od svojih porodica, prijatelja, interesovanja i ostalih obaveza) u zoni sive ekonomije. Lično, ne bih imala ništa protiv da ne budu. Čim se prvo dovede u red rad na crno onih gore pobrojanih profesija, koje naplaćuju mnogo, mnogo više, i zarađuju mnogo, mnogo više, a osim lekara, imaju mnogo, mnogo manje škole od nas.
Zgodno mi je da ovde iskoristim priliku i najavim svoj novi blog – Lagano kroz engleski. Još uvek ga krečim i lepim tapete, što znači da ima tek desetak tekstova. Da napišem još neki, pa da mu otvorim vrata. Na njemu ću gramatiku (i još ponešto) objašnjavati najpostupnije i najjednostavnije što umem. Svaki od tekstova mi oduzima vremena mnogo više nego jedan privatni čas, a čitanje će, naravno, biti besplatno. Želja mi je da pomognem deci čiji roditelji nisu u mogućnosti da im plate časove, a koja imaju mnogo rupa u znanju, kao i mojim učenicima kojima dopunska nastava nije dovoljna. Znači, biće namenjen pre svega učenicima.
To je jedino čega sam se setila, a da može stvarno nekome da bude od pomoći. Bar se nadam da će biti.
Svaka čast! Vrcate duhom!
Bravo!
Sve lepo i argumentovano rečeno.
A sad malo opravdanja za ona verovanja koja vređaju časne prosvetne radnike- znam za one koji jedni drugima nabacuju đake tako što "preporučiću Vam nastavnika, mora sa njim malo da se radi", znam za one koji decu namerno šalju kod predmetnog nastavnika, jer je to jedina ganarcija da će dete bez muke imati peticu i znam za one koji sami pišu deci sastave ili im pišu prijatelji (recimo ja) pa dobiju pet plus. U svakoj profesiji ima nečasnih, znam i novinare koji su potkupljivi i lekare koji pacijenta gledaju kroz veličinu donete kese… ma znamo svi sve.
Samo nismo svi iz is-te priče.
Negoslava, znam i ja. Treba ih prijaviti, sve od reda.
Jedino kod tih sastava koje deca ne pišu samostalno – pravi nastavnik to prepozna bez po muke 😉
Hvala. To je zato što ne umem da vrcam med 😉
Samo ko ne želi, ovo neće razumeti. Sve je baš tako. Još jedan odličan tekst.
Ne ljubim populizam, ali svaka cast na trudu da objasnis. Zelim Ti uspeha i sa novim blogom
Cilj ipak, bar ponekad, opravdava sredstvo. Drugim rečima, ciljna grupa traži određeni stil, a ovo nije stručni tekst, već objašnjenje koje bi trebalo da razume svako do koga stigne. Da li sam se bar malo izvadila? 🙂
Hvala na lepim željama. Biće uspešan ako klincima nešto pomogne. Jedino merilo koje ću računati.
potpisujem verbatim!
javite kad proradi novi blog!
Sve u svemu, jako lep blog. Toplo ću ga preporučiti i nevezano od prosvetnih (ne)interesovanja.
Nemam lično nekih posledica zbog ovog štrajka i situacije u prosveti (bar trenutno, deca brzo rastu, a ovo stanje ostavlja dugoročne posledice) ali kao čovek i, naravno, bivši đak nekih vaših kolega koji su i pripomogli da nešto ispadne od mene 🙂 duboko saosećam i podržavam prosvetare u celini da istraju u borbi za osnovna ljudska prava.
Tužno je to što, po mom mišljenju, sve i da im se ispune svi uslovi koje traže, to će i dalje biti jedna od najponiženijih profesija u Srbiji u odnosu na njen značaj i uticaj na narod i njegovo stanje duha i svesti uopšte.
Ma daj,totalna demagogija. Svi smo mi bili ucenici i dobro znamo kakva ste vi prosvetari bagra,pogotovo vi profesori iz srednjih skola. Ne zanima vas ni ucenik ni gradivo,bitno vam je da prodje cas i radno vreme i da uzmete koji dinar sa strane. Prodali bi ste se za pice i kesu cvaraka…
Zasto da ne…..daj malo cvaraka…dacu ti pet….i ja sam nastavnik i gledam kako da izvucem sto vise novca od djaka na privatnim casovima….kada je drzava takva…..ja cu jos gora biti…..
Bravo Ljubinka!
Ja sam vaspitač po diplomi, imam dete koje odlazi na privatne časove iz matematike, i – sve razumem. I potpuno se slažem sa svim napisanim. Uvek će biti roditelja koji će kritikovati ovaj "privatan posao", a najgori su oni koji ga i kritikuju i plaćaju u sto vreme. Imamo primer u ovim komentarima.
Jedva čekam novi blog. Iako mi dete (12) "rastura" engleski, kao da je tamo rođena (zahvaljujući muzici i filmovima) – sigurno će imati šta da nauči na "Lagano kroz engleski". Ja ću ga odmah preporučiti na svojim e-prostorima 🙂 Pozdrav!
Biće javljeno! Verovatno ovde, pa navrati za jedno nedelju dana 😉
Hvala ti.
Kad blog proradi, ne zaboravi da joj naglasiš da u komentarima pita sve što joj nije jasno 😉
Jovane, hvala vam na podršci i lepim rečima. Verujte da sam potpuno svesna svih raznoraznih kukolja u prosvetnom žitu, koji takođe utiču na poniženost profesije, i neki od narednih tekstova biće baš o tome. U pravu ste da povećanjem plate mnogi važni problemi neće biti rešeni. Međutim, sindikati se svuda bore za radnička prava. Za kvalitet se bore esnafska udruženja i jedva čekam da se pokrene neki široki front koji će se boriti za suštinsko poboljšanje kvaliteta obrazovanja.
Možda se tada promeni i svest o značaju resora obrazovanja.
Hvala 😉
Tako je, Anonimni! Čista bagra! Zakonom ih treba zabraniti da ne maltretiraju fini svet poput tebe.
Nego, o kojim čvarcima pričamo? Duvan, ili onim drugim? Ufff! Samo da budu dovoljno slani. Bljutavi su kad su neslani. I da budu hrskavi! To je prosvetnim radnicima, naročito u srednjoj školi, baš važno.
http://stanjestvari.com/2015/03/28/%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B8-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5/
Ceni sebe da bi te drugi cenili, kaze poslovica. Lepo je sto se ovoga drzite ali ste izabrali najgori moguci nacin da naterate druge da Vas cene. U pojedinim profesijama strajk je prosto nedopustiv. Drzite casove od po 30 min, sta se za to vreme uopste i moze nauciti ?!? Kritikujete lekare sto ne strajkuju a sta biste ucinili da recimo oni pocnu strajkovati i da recimo kazu danas primam samo 10 pacijenata a vi dovedete svoje bolesno dete koje je 11 pacijent? Pretpostavljam da ce te podrzati to sto ce vase dete bolesno vratiti kuci jer su u strajku. Razumete Vi to jer i sami strajkujete i ne radite puno radno vreme. Borite se za svoja prava i tako vaspitate i ucite decu, neradom do visih primanja. Iskreno, neznam ni koliko je Vama stalo do te dece, da nesto nauce na casu ali se uredno pozivate na nebrigu drzave. Deca su tu samo kolateralna steta, moneta za potkusurivaje prosvete i drzave. Nazalost. Nezaposlena sam samohrana majka, bez ikakvih prava u ovoj drzavi i kakvo resenje mi Vi nudite po pitanju strajka? Kako mi samohrane majke da strajkujemo? Radim sve poslove koji mi se nude a zavrsila sam fakultet i ne mogu naci posao jer nisam u nijednoj stranci i nemam para da platim za posao. Mesecna primanja su mi oko 20 000, sta bi ste vi sa tim, a skolujete dete? Vidim da ste srecnica koja je promenila par poslova, pretpostavljam da se na njima morali mnogo vise raditi pa ste izabrali prosvetu, gde u poslednjih 10 i vise godina godina caruje nerad. promenili ste 3 posla pa nije greda da nadjete i cetvrti, bolje placen. Ne vrcate med ne zato sto ne znate vec zato sto niste pcelica, one su radilice.
Sve najbolje u borbi za vecu platu, mozda te pare kupe savest i posten rad, mada dozvolite mi da iskreno sumnjam. Samo Vas moli da zaobidjete decu u toj kupovini ako Vam je do njih stalo kako sami tvrdite.
Dok ste se bavili kritikovanjem mojih stavova, vaš komentar je bio više nego dobrodošao. O tome možemo da polemišemo.
Kada ste prešli na kritikovanje moje ličnosti, komentar je postao sporan. Ne zato što je ne smete kritikovati, nego zato što me ne poznajete. Ne znate kako sam radila poslove kojima sam se bavila, ne znate ni kako ovaj posao radim. Ima na nekim ranijim tekstovima ovog bloga komentara mojih bivših đaka. Možda bi vam malo otvorili oči.
Žao mi je što ste bez stalnog zaposlenja. Od srca vam želim da što pre nađete stalan i dobro plaćen posao. Ako vam dete uči engleski i treba mu pomoć, na raspolaganju vam je moj blog sa besplatnim privatnim časovima http://laganokrozengleski.blogspot.com/
Što se ostalog tiče, štrajk lekara bi podrazumevao minimum procesa rada koji ne određuje broj pacijenata na dan, već hitnost slučajeva. Verujem da bolesno dete ne bi vratili.
A što se tiče štrajka prosvetnih radnika, deca trpe i zbog države koja ga ignoriše.
Za savest mi ne brinite, a ni za učenike. Sve je u najboljem redu u oba slučaja.
Hvala na komentaru.
Ja ne znam da li Vas blog prate oni koji kritikuju prosvetare. Ono sto sigurno znam jeste da je kod svih nas koji radimo u drzavnim skolama situacija potpuno ista pa Vas zato i razumemo i znamo da je svaka rec potpuna istina.
Naravno da prate. Svrate, pljunu, ubeđeni da se u sve razumeju 😉
Zabrinula bih se kada se većina prosvetnih radnika ne bi prepoznavala u onome što pišem.
To bi već značilo da mi ne valja percepcija.
Valjda će jednom biti bolje.
Nije moje da se mešam u polemiku, ali ne mogu a da ne primetim da je većina ovih "anonimnih" kritičara polupismena, a polemiše upravo na blogu o prosveti.
Ova dama iznad npr. tvrdi da je završila fakultet…biće da je neki privatni verovatno, jer mi je neshvatljivo da bilo ko sa visokom stručnom spremom ne zna da koristi rečcu ne pravilno ili da se "ćete" piše zajedno u datom kontekstu ili još ko zna koliko toga. I tako u skoro svim kritičkim komentarima…kako to protumačiti? 🙂
Daj Bože, mada nažalost, čisto sumnjam. Preduslov da se promeni svest o značaju obrazovanja i kulture u Srbiji jeste da na vlast dodju isto tako obrazovani i kulturan kadar koji će znati iste da ceni, to jest pravi državnici koji rade u interesu svoje otadžbine, a ne političari i neradnici koji to rade jer jednostavno ništa drugo ni ne znaju i/ili nemaju želje da nauče, a nemaju ni dovoljno pameti da shvate da će se i njihova deca i unuci gušiti u tom istom blatu koje sada prave..
A tako nešto se ne nazire ni na horizontu.
Ali, treba uvek biti optimista. 🙂
P.S.
Ima li mogucnosti da se napise komentar ovde npr. tako sto bih trajno ostao ulogovan sa nekim nalogom, bilo sa FB ili direktno sa bloga, da ne mora da se pise ime svaki put? Ne znam nista od servisa sa onog spiska dole sto mi nudi. 🙂
Какав је наставник, који неће да спрема ђаке за такмичења?
Какав је наставник код кога деца иду на приватне часове за високу оцену?
Какав је наставник који нема темељну припрему за обраду наставне јединице у школи?
Какав је наставник, који неће да одржава 6. час?
Verujte da nemam pojma da li postoji način da ostanete ulogovani 🙂
Uopšte se ne razumem u te stvari. Iskreno, ne znam ni kako sam napravila dva bloga bez ikakvog znanja o tome. Tumaram, petljam, grešim, ispravljam, i na kraju ispadne kako sam htela 🙂
Anchie, blog je proradio.
http://laganokrozengleski.blogspot.com/
Zgranuli biste se kada biste videli koliko nepismenih tek ima među prosvetnim radnicima. S obzirom na to da ja znam koliko ih je, sramota me je zbog njih da nekim drugim ljudima spočitavam nepismenost.
Sjajan tekt, kao i svi Vaši tekstovi koje sam pročitala! Pišete uvek razložno i argumentovano. Ko želi, vrlo lako može da razume suštinu. Jedini je problem što ima onih kojima ne vredi objašnjavati,jer ne žele da shvate, već da se svađaju i prepucavaju. Žalosno je koliko žuči ima u ljudima.
Ех, нек свако чини оно што уме 😉
Они који се препуцавају вероватно за друго и не знају.