Orošavanje mozga
Danas je Srbija veliki cirkus, a ne velika tajna. Prosvetni radnici su dobili platu, ili je nisu dobili, ili je trebalo da je dobiju, ili su dobili umanjenu, za 3%, 13%, 33%… Ministarstvo je zakuvalo, školske uprave i mnogi direktori začinili, a mi kusamo. Proliv nam ne gine.
Jeste da ne postoji pravilnik kojim se procenjuje koliko 15 minuta kraći čas nosi procenata zarade na mesečnom nivou, ali kome još to smeta? Jeste da je sramno da se zakonski štrajk smatra podobnim do jednog datuma, a nepodobnim od tog dana, odnosno da skraćeni čas u jednom trenutku znači manju platu, a u drugom ne, ali – kome još to smeta? Šuvakov je objasnio da je to zbog potpisivanja Sporazuma od strane dva sindikata, kojim se nalaže da štrajkači do tog dana ne budu kažnjeni manjom platom. Sporazum je potpisan u februaru, a Šuvakov je znao i u decembru i januaru da će to baš tako biti?! Opet nas smatra budalama, ali neka njega. Ne smeta nam.
Ministar je uputstvom podsetio direktore na njihovu zakonsku obavezu, sasvim slučajno tek u drugoj polovini štrajka. Društvo direktora škola Srbije je donelo odluku da u toj ujudurmi ne učestvuje. Ostali direktori su svojim radnicima umanjili plate, najčešće sakrivajući se iza sekretara škole ili računovodstva. Nema odluke sa pečatom, potpisom, obrazloženjem. Nema rešenja datog na ruke radnicima kojima je zarada umanjena. Da li treba biti pravnik, pa da se zapuši nos od smrada koji ovakvi potezi nose sa sobom? Međutim, Ministarstvo se i tu dosetilo, pa je većini takvih škola danas uplaćena plata. Tek da svi vidimo da nam je sa takvim direktorima najbolje – i Ministarstvu i nama.
Ponadala se država da će razbucati svaku ideju da se u ovoj zemlji neko sme glasno boriti za svoja prava. Ponadala se država da će leteti perje, da će se oboriti nosevi, ili glave zabiti u pesak. Kad ono – prosvetni radnici kojima je plata umanjena rekoše: “E, neka je! Idemo dalje!” Oni kojima plata danas nije ni stigla, rekoše: “E, neka nije! U ponedeljak obustavljamo rad!” Čak se i prozivka kolega koji ne štrajkuju proredila i ustupila mesto prozivci ministra.
Usledio je komičan odgovor vlasti. Internet portale srpskih medija preplavili su botovi, koji pod hitno moraju na stručno usavršavanje. Uz njih smo se i mi usavršili, i sada već bez greške prepoznajemo direktive koje su dobili: imena “iz naroda”, pripadnost različitim društvenim i obrazovnim slojevima, usijane glave i predstavnici zdravog razuma. Jedino još nisam dokučila da li im je nepismenost takođe jedno od uputstava ili im je “dar od Boga”.
Nakon izuzetno uspešnog protesta održanog u Beogradu 17. marta, najavljenih protesta penzionera, gladnih Srbije, raznih organizacija (ali ne i esnafa), odlučila je vlast da i ona demonstrira moć – organizuju miting podrške genijalnim idejama, krajem aprila. Prosvetni radnici su na mitingu, u najboljem slučaju, dobili besplatan prevoz, plaćen sindikalnim novcem. Mitingaši podrške će verovatno dobiti prevoz, dnevnice, sendviče, sokove, obećanja da će dobiti posao, povlastice i slično.
Kažu da se ljudi na sve mogu žaliti – na klempave uši, kukasti nos, zlu sudbinu, nepravdu – ali da se još niko nije požalio na dodeljen mu mozak. Svi su zadovoljni i ubeđeni da su dobili mnogo, više nego dovoljno.
Veliki su izgledi da se Srbiji događa orošavanje mozga. Polako se budi. Ne u nekom politikantskom smislu, već u smislu nepristajanja na sumanuto trčanje u mreže MMF-a, u lavirinte neoliberalnog ropstva, u život za tuđe provizije, tuđe profite, uvećavanje kapitala, broja jahti i vila, a po našim leđima, i leđima naših porodica.
Drago mi je da je prosveta prva krenula. Ko će im pokazati na kakav maltretman ne treba pristajati u životu, ako ne učitelji? Naše je da nosimo baklju. Njihovo je da polažu po 10 ispita za pet dana, da kupuju diplome, plagiraju doktorate, postaju Arhimedi dok slušaju Vivaldija, idu na mezoterapiju. Naše je da nosimo baklju i orošavamo mozak, kome god treba.
Bravo, bravo, bravo…..
срамота ме је да ћу стајати пострани и гледати колеге који се боре…ја се борим са подивљалим кредитом…нека нам је свима, који волимо Србију и остајемо да живимо у њој, драги Бог у помоћи…
I ja se borim sa stambenim kreditom i višemesečnim bolovanjem (35% plate manje). Čim se vratim u školu vraćam se i u štrajk i jedva čekam sledeći protest. Ako ćutimo, ugušeni svojim problemima, još će nas više gaziti. Sve dok nas ne zgaze načisto. A onda će gaziti ove nove generacije koje izvodimo iz škole.
Da me ne shvatite pogrešno – ne osuđujem vas, samo kažem kako ja razmišljam 🙂
Nikada više novih lica, u školama gde predajem, nego poslednjih godina. Nemaju staža, pojavili su se niotkuda, imaju podršku vladajuće većine …
Ne verujem da ću ikada imati punu normu. Uvek neko drugi ima više sreće ili …..
Pozdravljam Vas .
Poslednjih 17 godina radim na 60% (zbog porodičnih razloga dobrovoljno sam prešla iz jedne, gde sam imala 100%, u drugu školu gde, eto, imam 60% već toliko godina) u poslednjih 5 meseci dve koleginice su otišle u penziju, a ja ostala na 60%. Došli su neki mlađi, pa čak, i mojih godina – bez staža – da rade u nastavi (toliko o zabrani zapošljavanja novih lica).
Imam 24 godine rada u prosveti, smanjenu platu (i sada najnovije smanjenje zbog štrajka) i možda ću ući u program za otkaz.
Ne mislim da neka izmišljena bića treba da nam pomognu (znam da ne mogu) – MI smo ti koji moraju da pokažu da nismo nepošteni i lenji, nego da hoćemo dostojanstveno i ravnopravno da zarađujemo za život u ovoj zemlji.
Pozdravljam Vas.
Živeli!
Ja stvarno ne znam kako će se rešiti problem sa velikim brojem kolega koji imaju i po četvrtinu norme godinama. Kako odabrati koje troje da dobije otkaz, a ko da dobije punu normu, od njih četvoro sa po 25% norme u istom gradu?
To je tačno. Dolaze, odlaze, na zameni su, na predahu do posla u banci… Ni imena ne stižem da im popamtim.
U školi u kojoj radim ostalo nas je dvadesetak nepokolebljivih. Nismo čak ni svi članovi sindikata. Kada smo odlučivali o daljim koracima (nakon smanjenja plate) i mogućnostima da potražimo novčanu pomoć od desetkovanog sindikata, jedna od nas rekla je da joj to ne traba jer nije član, da u štrajku ne može da nam bude udobno i da će izdržati koliko bude trebalo, a da je srećna što je u grupi sa ljudima koje voli. 🙂 Nemam snage da zameram onima koji su se predali. Imam sreće da sam slobodna da mislim svojom glavom bez dodatnih pritisaka. Probudite se, ljudi! Sad ili nikad!
Bravo! To je pravi duh! Štrajk ne služi za udobnost ili nerad, već se treba boriti i kada to podrazumeva neke posledice.
Očajna prosvetarka …neće me pokolebati ni sa celom platom, a kamoli sa dve, tri hiljade dinara…Bože, pomozi im, misle li da toliko malo vredim. Možda treba Ministru i da poklonim platu i da volontiram, jer za ovih 34 godina rada u prosveti više sam i volontirala nego što sam za naknadu radila ???!!!!…Sve mogu da mi uzmu , ali ZNANJE NE, ne dam i da hoće …
Данас ми је једна "педагошкиња" школе у којој се наравно не штрајкује рекла да 60% професора њене школе"не заслужује да уђе у разред",колико су неписмени.Тада сам се подсетила једне чињенице која ми је и раније долазила до мозга,али никад тако јасно као данас.С колико презира и надмености гледају на нас ти чиновници и министарски шпијунчићи маскирани најчешће у душебрижнике тзв. "ПП"- службе.Има их и међу колегама,директорима али највише их је тамо ,иза затворених врата која служе да министарство и разноразни заводи за ово и оно пруже своју шапу до сваке школе и нађу начин да је контаминирају .Ми смо неписмени зато што нам је одвратан израз рецимо компетенција или исход,не ценимо "пројектно школовање,"гадни су нам изрази "оснаживање и препознавање",не разумемо да не ваљамо ништа,зато су они ту да нас подсете колико смо грозни наставници,како смо досадни,како гушимо креативност предивних лепршавих дечјих умова.Једина срећа да су они ту да спасу што се спасти може,они вредно раде на спасу српског школства,али ми који треба само то да применимо у пракси, ми ,ето нећемо.Морамо, додуше да радимо мало више с тим новим концептом,али да не бринемо за то ћемо бити плаћени мање,тако да је тај део у реду.Ко неће нек иде и нек цркне у неком буџаку јер други посао сигурно неће наћи пошто и овај ето, случајно украо неком другом добром ,оснаженом, компетентном послушном наставнику који би слушао и радио како му се каже из собе број 6(или већ који беше број).Ништа јој нисам рекла јер се баш била намрштила, а онај ђачић у мени се пробудио,те одћутах мудро.Мало се стидим због тога,али ћу ,ето,наставити са штрајком поносна на своју смањену плату.До победе,поздрав!
Radim kao psiholog u jednoj osnovnoj školi, odnosno član sam pe-psi službe, kako nas zovu nastavnici, ali želim da kažem da smo moja koleginica, pedagog i ja učestvovale na protestu u BG, 17.03.2015.g, i da smo bile jako ponosne na prosvetne radnike i na sebe, jer ono što smo doživeli tada ne može se opisati. Kolektiv moje škole je od starta u štrajku i jedinstven u mišljenju da se ne odustaje. Mislim da treba da budemo zahvalni ministru i njegovim savetnicima, upravo zbog toga što su postigli suprotan efekat od očekivanog. Što nas više gaze, mi smo sve odlučniji i sve sigurniji da smo na pravom putu. Navikli smo se mi na nove reči, učimo nove kompetencije, ali naša pepsi služba svemu što je novo prilazi s oprezom i kritički, ništa ne uzimamo "zdravo za gotovo" i kao da je sveto pismo. Eksterna evaluacija nas je ocenila trojkom, a iz podrške učenicima smo dobili dvojku, iako sam ja član IRK komisije grada, samo zato jer nismo imali "dovoljan" broj napisanih PP i IOP-a, koji su upravo suprotnost inkluziji. Svojim postojanjem, pisanjem, realizacijom i posebnim ocenjivanjem mi činimo upravo ono što inkluzija ne treba da radi – obeležavamo i izdvajamo tu decu. Moja škola je primer škole koju su završila bar dva učenika sa smetnjama iz spektra autizma, a trenutno ih u školi imamo troje. Nisu ni sve pepsike iste. U školi smo napravili malo poštansko sanduče kao antistres kutiju sa porukom "Dragi gospodine ministre, stigla Vam je pošta!" Pozdrav prosvetarima koji su u štrajku i poziv onima koji nisu da nam se pridruže! Samopoštovanje je osnov za poštovanje od strane drugih.
Vrlo nespretna generalizacija. Koliko kukolja ima među nama, toliko ih ima i među njima, ako uopšte smemo da se delimo na nas i njih.
Pedagog u mojoj školi je jedna divna, predusretljiva, pristojna osoba.
Ona pre nje nije bila.
Ona pre te pretposlednje jeste.
I?
Ovo je jedan lep komentar 🙂
Hvala.