Za to vreme, negde u Engleskoj…
Jedna od mojih najvećih životnih radosti su periodi kada nam dođe moj rođeni brat sa porodicom u goste. Žive u Engleskoj, hronično sam ih željna, otplačem i odbolujem svaki njihov odlazak, ali to je druga priča. Tamo imaju jako lep i sređen život, zdravi su i srećni, pa sam i ja zbog njih srećna.
Elem, njihov mlađi sin je u avgustu napunio 4 godine, a u septembru krenuo u školu. To više liči na neko predškolsko obrazovanje po sadržaju, ali se odvija u školskoj zgradi, nose školske uniforme (košulja, džemper, štofane pantalone, cipele), na odmorima se druže sa školarcima…
Stefan
U školi postoje tri odeljenja đaka tog uzrasta, sa po 30 učenika. Svako odeljenje ima tri učiteljice, od kojih je jedna glavna. Deca su u školi od 9 do 15:10. Skoro nikada jedna učiteljica ne radi sa celim odeljenjem. Rade po grupama, rotiraju se, mešaju se sa grupama iz drugih odeljenja, neke su učiteljice zadužene za čitanje i pisanje slova, neke za brojeve i matematiku, neke za umetnost, fizičke aktivnosti i sl. Deca često imaju produžene vikende, neradni ponedeljak i slično, i TADA učiteljice idu na stručno usavršavanje (ne vikendom, kao kod nas).
Brat mi je ovoga puta iskopirao i ukoričio izveštaj o Stefanovom napretku od 8. septembra do 15. decembra, koliko je trajao prvi klasifikacioni period. Uživala sam čitajući ga i razmišljala koliko je vremena trebalo da bude napisan. Većina aktivnosti je ilustrovana njegovim fotografijama na kojima se tim aktivnostima bavi. Sa naslovnom stranom ukupno ima 14 strana. I sada bi ministarstvo reklo: “A-ha! Je l’ vidiš?!” Te ja malo bolje pogledah…
Svaka strana ima zaglavlje (sa naslovom dokumenta i Stefanovom sličicom) i dve aktivnosti sa datumom, a nekada i samo jednu. Otprilike se dve trećine opisanih aktivnosti odnosi na njega lično, a jedna na celu grupu ili odeljenje. Svaka aktivnost je podeljena u tri celine: beleška, naredni koraci i nešto što bi ličilo na ciljeve koji su tom aktivnošću ostvareni. Beleška sadrži opis u dve-tri rečenice. Na primer, evo prve, koja je ujedno i najduža:
“Prvog školskog dana Stefan je najviše interesovanja pokazao za slaganje kockica. Sa sobom je komunicirao na srpskom, dok je uživanje pokazivao smehom i osmesima. Uporno je pažljivo postavljao figuricu vozača krana, a kad bi ona spadala, on je nastavljao ponovo i ponovo.”
U “narednim koracima” (rade se samo za aktivnosti konkretnog deteta, ne cele grupe) piše:
“Povećati samopouzdanje u komunikaciji na engleskom, sa sobom i sa vršnjacima.”
U delu koji se odnosi na ostvarene ciljeve stoji:
- Uživa u postizanju ciljeva koji je postavio.
- Ne odustaje.
Tu su i inicijali glavne učiteljice, koja je očigledno bila zadužena za ovu opservaciju.
Dalje se kroz izveštaj opisuju razne motoričke sposobnosti, samostalnost u održavanju lične higijene, oblačenju, preobuvanju, napredak u pisanju slova svog imena, ovladavanje brojevima do pet, pa do deset, ali i timski duh, učestvovanje i ponašanje u grupnim aktivnostima, pregovaračke i liderske sposobnosti u grupi 🙂
Često u onom trećem delu stoji za koji je tačno uzrast ta aktivnost svojstvena, tako da se prati u čemu se uklapa u svoj uzrast, a u čemu je napredniji od svog uzrasta (inače je najmlađi u odeljenju). Zanimljivo mi je bilo da ispratim napredak u načinu na koji drži olovku. To se provlači kroz 4-5 opisa.
Opisi su nekada duhoviti. Recimo, 10. oktobra je zapitkivao učiteljicu o cveću u učionici. Zanimalo ga je zašto cveće mora da se zaliva. Kada mu je objasnila, zaključio je da cveće deluje mrtvo i da mora odmah da se zalije 🙂 Drugom prilikom je sam napisao sastojke za svoju voćnu supu: šargarepa, piletina i jabuke. Rukopis i progutana slova učiteljica nije komentarisala 🙂
Pošto je Stefan veliki šmeker, učiteljica je 14. oktobra zapisala da je neverovatno ljubazan prema svojim vršnjacima i da primećuje i najsitnije povode da ih pohvali.
E sad, izvinjavam se ako sam udavila ovako detaljnim opisom. Znam da se poslednjih godina i kod nas piše nešto slično, ali nisam upoznata sa detaljima jer mi dete odavno nije u tom uzrastu. Nešto drugo mi je bila namera: odeljenje od 30 đaka ima tri učiteljice i svaka piše ponešto u tom izveštaju. Škola je divno opremljena! Imaju prostrane učionice sa svakojakim učilima, odvojene sale za muziku, fizičke aktivnosti, likovne aktivnosti. Učiteljice imaju svoj prostor, tehnički opremljen za izradu ovakvih i sličnih dokumenata (posao se ne nosi kući, ne štampa u sopstvenoj režiji).
I na kraju – poslastica! Ovde možete pogledati podatke sa zvaničnog sajta Odeljenja za obrazovanje britanske Vlade. Ukratko, početna plata je između 22 i 27 i po hljada funti, iskusni i najbolji mogu da zarade od 58 do 65 000 funti, dok direktori imaju između 42 i 114 000 funti (pretpostavljam da zavisi od grada, veličine škole i nivoa obrazovanja koji se u školi stiče). Neka nam to ništa ne znači, jer nemamo pojma kakvi su troškovi života, šta je tu neto, šta bruto, da li sami plaćaju zdravstveno osiguranje, i sl. Neka bude da ništa ne znamo o tome i da su nam ove brojke španska sela.
Međutim ima tu jedna “kvaka 22”, a to je sledeća rečenica:
“…početna plata u obrazovanju je visoka, u poređenju sa platama ostalih visokoobrazovanih početnika.” Zatim:
“Nastavnici sa visokim postignućima mogu brzo napredovati kroz platne grupe, na osnovu svojih godišnjih rezultata.”
Pa da zaključim:
Sram vas bilo, premijeru, ministre finansija i ministre obrazovanja! Boli vas uvo za prosvetu i obrazovanje onih koji će ovu zemlju sutra voditi i u njoj živeti. Nek ima za Bajatovića, Vulina i Jorgovanku, nek ima viskija i indijskog oraha za EPS, nek ima za Etihad! Nas u međuvremenu zamenite kursadžijama, apsolventima, polupismenim stranačkim kadrovima. A onda pljampajte zašto je kod nas toliko lošije nego na zapadu. Sram vas bilo!
Udaj se za mene. Iako sam zensko. Iako sam udata.
JEL TO ONO: KAD SI UDAT ZA NEKOG KO IMA RODBINU U INOSTRANSTVU, TO JE KO DA TI IMAS RODBINU U INOSTRANSTVU?;)
Šta ima veze? I ja sam žensko i udata sam. Znači – taman! 🙂
Znači – hoću! :)))
По питању власти делим исто мишљење са вама.
Жалосно је да се бавите просветом у Србији а да не поштујете оно најосновније у нашој култури, језику.. а то је наше писмо, већ пишете Хрватском варијантом латинице!!!
Што се Енглеске тиче и њихових примања, па шта вас ту чуди?? Енглези су попљачкали 3/4 земаљске кугле и то се наставља и данас преко разних међународних финансијских институција. Наравно да ће имати много веће плате. Али неће то још дуго да им потраје..
Anonimni, kad već delite packe, pridevi na -ski, -ški i -čki pišu se malim početnim slovom. Ne biva "Hrvatski" nikako.
Inače, blog se ne čita samo u Srbiji. Tekstovi se dele na razne strane.
I na kraju, ako vam je žalosno, otplačite turu. Predajem strani jezik, tako da moji učenici ne trpe.
Meni je žalosno što postoje ljudi koji će nas hraniti ćirilicom, plaćati račune ćirilicom, a kod uspešnih naroda i država prvo dobro pogledati šta mogu da pljunu, umesto na šta mogu da se ugledaju.
Не ваља вам што сте тако сујетни, па вас критика толико погађа.
Не делм пацке, а ни предавање из правописа. Нисам за то ни квалификован.
Већ више од двадесет година живим у иностранству и почео сам по мало да губим осећај за српски језик тј. правопис, што ми се раније никада није дешавало. Из тот разлога ми се понекад деси да направим грешку у правопису. Поред српског користим још неколико страних језика. Понекад и помешам нека правила правописа или грешком убацим страну реч при говору..
Ако се ваш блог чита и у иностранству, зашто га не учините вишејезичним?? То је веома једноставно. Тим пре што познајете и друге језике. Тако би и ваши ученици имали још једну прилику да додатно провере своје знање и науче још неку страну реч.
Тешко је наћи земљу у којој људи пишу свој језик туђим писмом. Посебно неко ко се бави просветом и предаје језике. То је јако тужно.
Да ли би неко од тих који прате ваш блог ван наше земље, писао свој блог нашим писмом зато што се он чита и код нас?? Или бар на два писма? Тешко! Тамо ћириличне табле не могу да опстану неокрњене ни два сата.
Ако сами себе не поштујемо и своје писмо тешко да ће нас, и наше писмо поштовати и било ко други!
Можда вам изгледа нелогично, али све то спада у корпус те новоконповане "културе" која нам се намеће. Наметање накарадних или туђих вредности.
Треба од свих народа узети све што је добро, наравно. Лепо је да се наставници и професори вреднују по резултатима, и да боље прате склоности и таленте деце које уче, и да их на време усмеравају на ту страну.
Али када је у питању висина примања на шта сам и реаговао, илузорно је поредити се и очекивати сличне стандарде. Из разлога које сам вам и поменуо.
Енглези су попљачкали 3/4 земаља на планети, вековима одводили милионе људи у ропство да раде бесплатно за њих док они увећавају своје богатство, побили су десетине милиона људи широм света да би њима било боље, осмислили апархеид, трговину наркотицима (која се и даље обавља под њиховим патронатом широм света).. и дан данас преко међународних финансијских институција пљачкају највећи део човечанства. У томе су они успешни пре свега!!
Много добро их познајем!
Не бих желео да се мој народ ни у чему угледа на њих!!
Vi ne samo da delite packe, nego ih iz inostranstva delite? Iz inostranstva solite pamet nama koji smo ostali u Srbiji (a možda smo i mi mogli da odemo) o tome kako se čuva i poštuje bilo koje obeležje srpstva?
Ma, hajte molim vas…
Uzgred, najčešće pišem o temama i problemima koje dele zemlje u regionu, koje razumeju jezik, ali ne nužno i ćirilično pismo. Ne verujem da bi Francuzima, Italijanima ili Švajcarcima bilo zanimljivo da čitaju ovakve tekstove. Zato nisu višejezični. Svoje učenike nikada ne bih opterećivala čitanjem mog bloga. Ako neko poželi, naći će ga, a ja svakako nalazim brojne načine da im uvećam rečnik.
I na kraju, zaista vam se ne bih više pravdala. Kako da vam kažem – moj blog, moja stvar. Pišem kako ja hoću.
A joook! Mme Klot, englezeri imaju vrlo lep obicaj da posle sa'rane prvo pitaju sta ima da se popije, pa tek onda za zdravlje pokojnika 🙂
Samo nek je pokojnik živ i zdrav! 🙂
Rekoh sebi da vidim ima li sta novo na blogu, kad ono ljubi ga tetka:))
Si vid'la? :))))
Komentar vam je ocajnicki idiotizam sa akcentom na tesko oboljenje zadojeno nacionalizmom i koji duboko zadire u sizofreniju.
Koji od ova dva komentara?
@Anonimus
Jezik je ziva materija, on tece i siri se, menja se pod unutrasnjim i spoljnim uticajima. Tako i pismo trpi odredjene promene, medjutim nekad su promene bolne i neminovne. Vasa percepcija je "talibanska". Iskreno se nadam da ce doci dan kada ce se cirilica svesti na upotrebu u crkvi i nekim zvanicnim dokumentima – kao sto je i latinski jezik opstao samo u crkvi i pojedinim naucnim institucijama. Zamislite da se u oblasti gde su ziveli Sumeri jos uvek koristi klinasto pismo…
Ali najvise me nervira kada neki jezicki ili moralni "dusebriznik" soli pamet za Zapada. Aj'te vi onda lepo, molim vas, nazad u Srbiju.
I ne spominjite kolonije, ne zivimo vise u to vreme.
Na kraju krajeva, i mi smo nekada imali kolonije, od Triglava, pa do Peloponeza.
Ovaj na cirilici, naravno 🙂
Na zalost, sistem samo redja odgovore hronoloski…
Gade mi se takvi dusebriznici koji sa Zapada glume vece patriote od nas u Matici.