Nemam više kome da se tužim, što bi rekla Desanka Maksimović. Niko nas ne ferma. Svaka napirlitana sponzoruša, sumnjivi biznismen s čačkalicom, dobroudata gospoDŽa i njima slični, mogu da podignu nogu i da nas…(znate već šta). Novinarima smo zanimljivi samo ako seksi učiteljica deli seksi fotografije. Ministarstvu nismo zanimljivi, valjda zato što smo marginalni deo sistema obrazovanja. Političarima smo tek nezanimljivi jer smo često apstinenti na izborima. Ukućanima smo dozlogrdili, komšijama i familiji takođe. 

Zbog toga se obraćam Deda Mrazu, pošto u njega verujem više nego u Ministarstvo i Vladu zajedno. Ako mi ne odgovori, pisaću Jetiju i E.T.-u. I u njih više verujem. 

Dakle: 

 Dragi Deda Mraze,

 Znam da si ovih dana prezauzet čitanjem pisama i da ona deca svašta traže. Molim te da i meni ispuniš jednu želju, iako sam odavno još samo svojoj majci dete. 

Molim te samo da ukineš škole. 

Realno, obrazovanje je precenjeno i uopšte nije tako neophodno, kao što bi neki želeli da bude. Čemu, na primer, 12 godina školovanja, da bi neko u pekari rekao: “Dobar dan, izvolite. Tri kifle, dva jogurta i četvrt bureka sa sirom? Samo trenutak. Izvolite. Hvala, doviđenja.”?

I ta funkcionalna pismenost je precenjena. Videla sam reklamu u kojoj tvoj mobilni telefon može sve da završi umesto tebe, čak i račune da plati. 

Ako slučajno imaš manjak samopouzdanja, to se svakako ne rešava dobrim obrazovanjem i čitanjem knjiga. Opet sam videla reklamu koja sve rešava, ovog puta u katalogu jedne kozmetičke kuće. Ako kupiš njihov parfem steći ćeš samopouzdanje i svi će te primetiti.

Da bi neko u fabrici pakovao proizvod u kutije, treba samo da ima zdrave prste na rukama. Dakle, kloni se reume, mani se škole. Ionako gazda najbolje zna, pa će te kroz dve lekcije (‘Moraš’ i ‘Ne smeš’) naučiti taman onoliko koliko treba da znaš.

Ni lekari nam više nisu potrebni. Na Google-u imaš sve. Ukucaš simptome, i izađu ti i dijagnoza i terapija. Lekovi se ionako plaćaju. Nadam se da će uskoro izaći neka rentgen aplikacija, pa se lepo i slikaš, a ako na snimku imaš nedajbože neku senku, naprslinu i sl., fotošopiraš snimak, i zdrav si ko dren!

Ni piloti nam ne trebaju, jer nemamo para za avionske karte. Ne trebaju nam ni pravnici, jer zakone niko ne zarezuje, pa u njima može da piše bilo šta. Predlažem sabrana dela braće Grim. Kad malo bolje razmislim, šta će nam i ti ekonomisti, kad imamo MMF!

Predlažem samo kraći večernji kurs za političare (četiri četvrtka uveče, recimo). Dovoljno je da izuče prodavanje magle, tj. politički marketing, a da onda na berzi zvanja po povoljnoj ceni kupe neko dr, mr, ekspert, nouhau, menaĐer. Ako treba da upravljaju nekim velikim javnim sistemom, dodaju još dva četvrtka, i zdravo!

Deda Mraze, da se razumemo, ni za tvoj posao ne treba škola. Ako ne umeš da čitaš, traži da ti deca šalju audio zapise umesto pisama, i problem je rešen. Irvase umeš da teraš i bez škole.

Generalno, to obrazovanje je jedna rupa bez dna! Potrebne su školske zgrade, tetkice da ih čiste, pare za grejanje, nameštaj, a o kredama da i ne govorim! Oni nastavnici ko da ih jedu, božemeprosti. Sreća je velika da nisu potrebne pare za plate nastavnicima, inače bi škole već bile ukinute.

Pomozi, molim te, ovoj našoj vlasti koja se muči da nađe rešenje. Ukinuli bi oni škole, ali se plaše da se neko ne pobuni. Crkva, na primer. Gde bi onda radili veroučitelji? Zato ti lepo ukini škole i zbriši u Laponiju. Tebe ne bi tužili ni Haškom tribunalu, jer Laponija nije potpisnica tog sporazuma.

Veruj mi da niko ne bi ni primetio kada bi ukinuo škole. Roditelji ionako znaju više od nastavnika, pa bi, ako ih baš uhvati neki alamprc da im deca budu obrazovana, mogli sami da ih nauče svemu što treba. 

O istom trošku možeš da ukineš i knjižare i biblioteke. Ajd se kladimo da niko živ ne bi primetio! Nijedne novine to ne bi objavile, niti bi bilo na Nacionalnom dnevniku.

Eto, to je moja želja. Znam da je kriza pa ne tražim ništa što košta. Ne treba mi poklon. Samo ukini škole i sve će biti u redu.

Mislila sam još samo tri stvari da ga zamolim:

1)  da negde oko Nove godine pošalje izvesnoj Dragici puno novih haljina, torbi i kompletića, i to kao anonimnu donaciju;

2) da izvesnom Tomi pokloni u moje ime bar neki intelektualni kapacitet;

3) da oživi Vebera, Bizmarka i Martina Lutera, bar na tri dana, i pošalje ih na jednu adresu u Beogradu, da nalupaju šamare slobodnom tumaču njihovih ideja.

Ali, plašila sam se da ne kaže da sam alava.
Zato prioritet dajem boljitku našeg društva i tom prosperitetu, koji je, takođe, precenjen.