Dragi đaci, ne gledajte u nas dok rastete
Dragi đaci,
Nemojte gledati u nas dok rastete. Naš je posao da vas obrazujemo, ali i vaspitavamo. U tom vaspitnom delu, ne ugledajte se na nas, jer nismo dostojni posla vaspitača.
Gledajući nas danas, od nas biste mogli da naučite samo kako da budete ponizni, poplašeni miševi, beskičmenjaci nesposobni da ustanu u odbranu svojih prava. Ne kažem ja da vas treba da bude briga da li su naša prava ugrožena. To nije vaš posao. Ali NAŠ posao jeste da vam pomognemo da postanete kvalitetni ljudi. To ne činimo. Zakazali smo. Naš posao je da vas naučimo da sutra ustanete i u odbranu drugog, čija su prava ugrožena, a nesposobni smo da stanemo u odbranu sopstvenog ljudskog dostojanstva.
U pravu ste što mnoge od nas ne poštujete. U pravu ste što nam se smejete kad drhtimo pred nadzornicima. U pravu ste što nam se smejete kada smo bez ikakvog ličnog autoriteta. I zato mi nismo u pravu kada vas kažnjavamo zbog nepoštovanja autoriteta nastavnika. Priznajem, nemate šta da poštujete. Priznajem, pokvareni smo kad tražimo poštovanje po difoltu, a ne umemo da ga zaslužimo.
Ugledajte se na francuske kamiondžije. Ugledajte se na Grke, koji se za dan dogovore da cela zemlja stane kad ih neko ponižava.
Na nas se ne ugledajte. Mi pristajemo da budemo poniženi. Mi, čak, biramo da budemo poniženi kad nam se izbor ponudi.
A vi izrastite u vredne i odgovorne ljude, koje niko ne sme da ponižava. Nemojte izrasti u beskičmenu masu kojom može da manipuliše ko kako hoće, i kad god mu se hoće. Ne dajte na sebe kad znate da ste u pravu. Budite solidarni jedni sa drugima. Nesolidarni ljudi nisu dobri ljudi.
Šteta je velika što u školi nema ko tome da vas nauči.
Nadam se da će vas tome naučiti roditelji.
Jer mi smo zakazali i ne zaslužujemo da vam budemo uzor.
Naopako kompletno… I moj je osećaj identičan Vašem… I prosvetni radnici, bar u mojoj školi, podržavaju sistem… Ni na sastanak sindikata nisu došli, nikakvu odluku nismo doneli, radimo i sutra… Šta je to nego da smo potpuno u priči sistema, sve je u redu, nas to ne zanima, to se tiče nekih drugih, mi smo iznad… Strah, šta li?! Opravdanje ne postoji! Zaista smo pristali da budemo poniženi! I zaista smo poniženi ! Tako nam i treba… Eto… žalosno i jadno… Takvi ne možemo biti poštovani ni od svojih učenika… Ni od koga…
i kod nas je trecina samo dosla na sastanak, a culo se i pitanje jedne koleginice da li se uopste zna zasto se strajkuje?!?!
Mi nismo ni imali sastanak!!! A naš sindikalac je predsednik opštinskog odbora Unije…i savetovao da se ne štrajkuje, onako uzgred, u prolazu
Za neke barabe je i go*njiva motka praznik.
Strašno je koliko smo nebitni za kompletno društvo, koliko urušavaju našu ulogu, sistematski, a mi se ponašamo kao ovce u toru. O nama i našim pravima pričaju ljudi koji su jedva završili osnovnu školu, koji nemaju elementarnu pismenost, ali sve znaju jer ih je obrazovao "Pink"…i ini predstavnici manipulacije mase. A mi koji proizvodimo sve, od onoga koji čisti ulice do doktora nauka smo bezvredna rulja koja se buni protiv smanjenja ionako malih plata u ovako teškim vremenima. Sram nas bilo, koliko je trebalo uštedeti da se našminka i organizuje npr. parada (i jedna i druga), pa tek oni mučenici što su morali da kisnu na paradi i da oštete odela kupljena na buvljaku i kineskoj radnji, a mi za to vreme držimo časove, ali stvarno, u učionicama sa nameštajem od pre 40 godina, sa nastavnim sredstvima koja ili nemamo ili svojom snalažljivošću obezbeđujemo, a o tome kakav smo uzor svojim učenicima, garderobom, obućom, frizurom…, neću ni da komentarišem – to se najbolje vidi na maturama (malim i velikim), ekskurzijama….
Večernje fakultete i doktorate su već uveli, sada su na redu osnovne i srednje škole, a nas da ukinu – ušteda buđžeta će biti ostvarena, oduševljeno će moći da prezentuju svojoj glasačkoj mašineriji koja nema vremena ili ne zna da misli svojom glavom. A za nas neka ne brinu – možda će se smilovati neki od bivših đaka koji je jedva dobijao dvojke ali je dogurao do velikog BIZMISMENA da nas uposli, npr, kao liftboja.
Živeli, a naši potomci neka se rađaju po tuđim zemljama jer su im otvorile svoja vrata znajući šta donose u svojim glavama i makar malom zaslugom nas, nezahvalnih prosvetnih jadnika.