Crne hronike i igara! Drugo nam i ne treba.
Nešto sam razmišljala, pa rešim da prelistam 19 dnevnih novina i portala informativnih kuća. U 16 sam naišla na rubriku (crna) Hronika, u čak 14 na Kulturu, u 11 na otvorenu kič-rubriku, a u jednim (j-e-d-n-i-m) na rubriku Obrazovanje.
Prvo, javno pohvaljujem Press – rubrika o obrazovanju postoji samo kod njih.
A sada, reč-dve o svemu ostalom.
Kada nije predizborna kampanja u toku, crna hronika crnim ‘lebom ‘rani srBsko novinarstvo. Hronika crna, novinarstvo žuto, u proseku jedna prilično fekalna nijansa. Izgleda da porodični masakri, zlostavljanje dece i ostali monstruozni zločini najbolje prodaju novine. Na naslovnoj strani krv, rascopana glava, raščerečene životinje, i brojač poseta vrti ko strujomer u januaru.
Rubriku o kulturi imaju sve novine koje drže do sebe. Znači, Kurir i Alo nemaju. Međutim, kada malo pretresete tekstove, shvatite da se najčešće odnose na vesti o otvaranju nekih manifestacija, učesnicima, mestu održavanja. Čist novinarski zadatak, sa svim elementima jedne vesti. Što će reći da to može napisati svako ko ume da prati plakate po gradu, sajtove organizatora i sl. Kritički osvrti, analitički tekstovi, problematizacija alarmantnih pojava, ozbiljni intervjui, mnogo su ređi.
Kao što napisah, jedino sam na sajtu Press-a naišla na rubriku Obrazovanje. (Mislim, ima prosvete i u Kuriru, kada učenik siluje drugog učenika u školskom dvorištu, ali jasno je da ne mislim na to.) Tekstovi u Press-u su prilično neutralni, možda čak i blago afirmativni, ali opet bez ikakvog pokretanja pitanja i dublje analize. Do neba im hvala i na onome što pišu!
SrBska ‘elita’ se u glavnoj ulazi pojavljuje u jasno naznačenim rubrikama u svega 11 od 19 pregledanih glasila. Da se Vlasi ne dosete, većina ostalih nam uvaljuje eufemizme za nepatvoreni šund. Reflektor, Opušteno, Entertainment (?!), Scena, Magazin – samo su neki od naziva rubrika u kojima zadrigle pevaljke izbacuju but, dok neke druge drma kriza srednjih godina pa se razvode i venčavaju u feljtonskim sagama.
Šta nam ‘press-clipping’ naše svakodnevice govori o terminalnoj fazi bolesti društva u kome živimo?
1. Generacije koje su odrastale na Teletabisima a polnu zrelost dostigle kad je onaj onomad ubiVen s pola tone dinamita, željne su krvi!
2. Kultura je iz nasušne potrebe mutirala u snobovsku. Živela proslava Milanskog edikta! Živeo nam i Radoš Bajić!
3. –
4. Kad bi Luj Viton pravio opanke, rekordi prodaje bili bi oboreni baš u Srbiji, jer na-štikle-noge-nenavikle ne bi morale da vukljaju falš torbe ko zembilje. Bile bi ‘svoj na svome’.
Fali pod 3?
Ne fali.
Obrazovanje, vidimo se u čitulji!
Budućnost nam nosi crni flor trenutno.