Prosvetni radnici su prst u oku široj javnosti iz dva razloga: godišnji odmor im traje najmanje tri meseca, i svakog dana rade po 3-4 sata. Tu javnost ne zanima što rešenje za odmor dobijamo oko 10. jula, a na posao se vraćamo sredinom avgusta, dok zimi imamo jednu nedelju (onu prvu oko Nove godine i Božića ne računam, jer je ima veći deo zaposlenih), koju najčešće provodimo na seminarima.

Što se tiče drugog povoda za bes zaludnih i neupućenih, ovde ćete naći statističke podatke koji kažu da je tako svuda. Ako pođemo od pretpostavke da nije baš ceo svet lud, valjda dolazimo do zaključka da se taj posao ne može na dnevnoj bazi obavljati duže.

OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development), kod nas poznata kao Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, obuhvata većinu evropskih zemalja, kao i SAD, Rusiju, Izrael, Čile, Australiju, Japan, Južnu Koreju, Kanadu, Meksiko, Novi Zeland, Tursku.

Ova organizacija je 2010. objavila rezultate istraživanja vršenih u periodu od 2000. do 2009. godine. Predmet istraživanja je, između ostalog, bio broj radnih sati prosvetnih radnika u osnovnoj školi i srednjoj, koju dele na nižu i višu, ali po uzrastu učenika je približna našem srednjem obrazovanju. Integralni tekst (na engleskom jeziku) možete pogledati ovde http://www.oecd.org/education/skills-beyond-school/48631419.pdf, a ja ću se u ovoj digest verziji osvrnuti na meni najzanimljivije podatke. Nadam se da će vam biti od koristi.

Istraživanjem su obuhvaćeni samo nastavnici državnih škola.

Koliko se sati provodi u nastavi

 Broj sati (60′, ne 45′) u nastavi na godišnjem nivou iznosi u proseku oko 780 sati u osnovnoj, odnosno 680 u srednjoj školi (zbirno za viši i niži nivo srednje škole).To se deli sa brojem nastavnih nedelja, koji je u proseku 38. To znači da prosečno ima oko 185 nastavnih dana. Poređenja radi, mi imamo samo jednu nastavnu nedelju manje, Rusija i Francuska 2 manje od nas, a rekorder je Grčka, sa 32 nastavne nedelje godišnje. Prema podacima kojima raspolaže UNESCO, Indonezija ima najveći broj nastavnih nedelja – 44. 

To znači da nastavnik u osnovnoj školi prosečno provodi oko 20 sati držeći nastavu, dok je u srednjoj taj broj manji, i iznosi nepunih 18 sati. Većina zemalja ovde uključuje i kratke pauze između časova, odnosno đačke odmore.

 Rekord drži Danska, sa 377 nastavnih sati u višoj srednjoj školi (u osnovnoj 648).

 Koliko se vremena provodi u nenastavnim aktivnostima

Čitavom normalnom svetu je jasno da se radno vreme nastavnika ne svodi samo na broj sati nastave, već da podrazumeva i druge aktivnosti, kao što su (po OECD -u) priprema nastave, stručno usavršavanje, konsultativna nastava, priprema i ocenjivanje pismenih i domaćih zadataka, sastanci zaposlenih, rad sa roditeljima, i ostale školske aktivnosti (rad u timovima, pisanje izveštaja i sl. – prim. aut.). Odnos sati nastave i ‘nenastavnog’ rada u strukturi radnog vremena nastavnika (u originalu ‘non-teaching activities’), varira od države do države. U 20 država je to jasno određeno, u nekim se razlikuje od škole do škole, dok u Švedskoj nije određeno uopšte. Neke države, pak, propisuju broj sati koje nastavnik u toku dana mora provesti ukupno u školi, držeći nastavu, i baveći se ostalim aktivnostima. Pretpostavljam da je preduslov da svaki nastavnik ima svoj računar, i da posao koji mi obavljamo kod kuće, može obavljati u školi.

 U Danskoj, Mađarskoj, Islandu, Japanu, Poljskoj i Turskoj, smatra se da nastava čini manje od 40% ukupnog vremena koje nastavnik provodi radeći.To praktično znači da ako naš nastavnik ima 20 časova nastave nedeljno, država procenjuje da još 30 časova nedeljno provodi u nenastavnim aktivnostima. U 12 zemalja se smatra da je za nenastavne aktivnosti potrebno više vremena u srednjoj školi, nego u osnovnoj.

 Razlika između osnovnih i srednjih škola

Primetno je da većina zemalja pravi razliku između osnovne i srednje škole, kod propisivanja broja sati u nastavi, i to tako što je nedeljni fond časova uglavnom veći u osnovnoj školi. Taj broj je za 30% viši u Francuskoj, Češkoj, Grčkoj, Izraelu i Južnoj Koreji, dok je u Indoneziji čak viši za 71%.  (S obzirom na to kakvi su u našim osnovnim školama nastavni programi, a tek udžbenici, mislim da to kod nas ne bi bilo fer.) U Poljskoj i SAD-u ta razlika je svega 3%, dok u mnogim zemljama ne postoji. Jedino je u Argentini, Engleskoj i Meksiku u osnovnoj školi manji nedeljni fond nego u nižoj srednjoj školi.

 Prosečna dnevna nastava

Prosečno dnevno radno vreme u nastavi u osnovnim školama iznosi 4,2 sata, a u srednjim (zbirno) oko 3 sata dnevno. Zanimljivo je to da iako nastavnici najviše sati dnevno provode u nastavi u SAD-u, njihovi učenici ne pokazuju natprosečno znanje u odnosu na druge zemlje obuhvaćene istraživanjem.

 Antička Grčka 😉

U Grčkoj (to je ona zemlja u kojoj se sindikati začas dogovore da sve stane kada treba braniti prava radnika!) se sa godinama staža provedenim u prosveti smanjuje nedeljni fond časova nastavnika. Tako, na primer, početnik ima fond od 21 sata, nakon 6 godina rada fond se smanjuje na 19, nakon 12 godina rada na 18 sati, a nastavnik sa 20 godina staža (pa do penzije, pretpostavljam) ima nedeljni fond od 16 sati.

Ovi podaci nam pokazuju gde se mi nalazimo.
A mogu i da posluže u raspravama sa večitim kritizerima prosvetnih radnika 😉
Znači, odštampajte i nosite sa sobom kad kod krenete u veću grupu ljudi 😉