Gledam, očima ne verujem, krstim se i levom i desnom.

Od sutra se radi od pola osam!
Tišina tamo!
Šta se pravite blesavi, ko da ne znate ko je najveći narko-diler u Srbiji?!
Ministri, mogli biste malo i u Srbiji da letujete!
Ministri, svi u autobus, pa na sednicu Vlade!

I to je dovoljno da se zaboravi na:

Mogu da me obese na Terazijama, al’ penzije ne dam!
Ukidamo pretplatu za javni servis!
Poskupljenja struje neće biti!

O Karlobagu, Dinkićevoj zatvoreničkoj uniformi, slučaju “Mišković”, spasavanju deteta i Vučića iz smetova, vozikanju u helikopterima i čamcima po Obrenovcu, i sličnim maglama neću ni da govorim!

U čemu je štos sa ovim narodom? Da li stvarno pada na Vučićevo dahtanje, stenjanje, demagogiju, konferencije za javnost s elementima grčke drame? Ne provaljuje foru s “Hiljadu i po Beograđana da se večeras okupi da branimo Šabac!”?

Mislim, kapiram ja da imamo taj vazalni gen koji nam se pet vekova podmuklo ugrađivao. Kapiram i da je ljubav prema Titu ostavila trajnije posledice, i da su mnogi i Slobu voleli ko da ih je napravio. Jasno mi je i da svaki nezreo narod ima potrebu za tzv. external father, ali ovaj naš narod može pravo u udžbenike da uđe! Bez kucanja!

Poslednje u nizu majstorstava demagogije je “Dragi prijatelji” obraćanje, putem novina. Spikerka informativnog programa Pinka ga već dva dana čita ko da odgovara na hotline telefon. Briga mene za pismo (ionako se prijateljima obraća), ali ne mogu a da ne razmišljam o tome koje ga vile gone da se još i pismom obraća. Ne silazi sa programa SVIH televizija (kanda je neko takmičenje otvoreno?), ovi njegovi ministri izgleda da imaju propisanu kvotu pominjanja Vučićevog imena u svakom gostovanju (i tu je, kanda, takmičenje u toku), pa šta će ti još i pismo, egomanijače?!

I opet, i za to bi me bilo baš briga, al’ narod kupuje. Ne pita za cenu! Manje plate i penzije? Može! Skuplja struja? Može. Pretplata za RTS? Može. Sve može i sve prolazi. Dovoljno je da otrombolji donju usnu i počne teško da diše.

Pošto normalnog objašnjenja za loženje na najjeftiniju patetiku nema, ja mislim da je to posledica overloadovanja španskim, brazilskim i turskim serijama! 

To je taj pogled:

Samo nek je drame, nek je jeftino, nek je patetično.
Da se pušta Monti Pajton svakog dana, kliberili bi mu se svi u facu! A ovako, otupeli su nas, mozak nam isprali, biblioteke zvrje prazne, knjižare propadaju, podižu se šatre s gologuzim pevaljkama, prosveta ubija obrazovanost, kod lekara ne idemo sa uputom, nego sa kovertom i šarenim ukrasnim kesama. Život nam je sapunica i reality program. Živi se za Zvezde Granda. Lepa Brena se okliznula posle doručka. Seljančica iz Ranilovića (selo kod Aranđelovca) ugradila lift u kuću. Stanija slikala levi profil dupeta. Rektor Mića s mentorom imao plenarnu diskusiju o onanisanju. Mirjam zamenila “Više od igre”. Novakova tašta organizovala baška svadbu bez mladenaca. Baba se još nije raščešljala (valjda dredove ima!).

Pa kad malo bolje pogledaš, mi i jesmo za Vučića. Boljeg bi smak’o snajper.