Zašto ne postoje reklame za hleb, svinjski but, pileći batak, jaja, jabuke? Zato što su to normalne stvari, svima potrebne, koje ćemo svakako kupiti.
Reklame postoje samo za ono što nam nije neophodno. I mada je došlo vreme da sve više nas može samo najneophodnije artikle da plati, i da ti 500 dinara na kraju preostane, i tih petsto će ti reklame napasti.

Dugo su artikle za zaludne ženske radnje reklamirali vrhunski modeli, a onda su se marketinški magovi dosetili, pa su za reklamu za deterdžent odabrali ‘ženu iz komšiluka’ – normalnu, prosečnu, sa nekoliko kilograma viška, okruženu sasvim običnom porodicom, koja kao da živi u mojoj kući. I identifikovale smo se. Mislim, ako me neka cica s nogama od dva metra, našminkana, nafrizirana, sa noktima od 5, a štiklama od 15cm, savetuje kako da odmastim rernu, naravno da ću joj reći: “Uf! Ti će mi kažeš!” A ovoj što liči na komšinicu sve verujem!

Reklama za dobar automobil (a da nije terenac) još uvek nije otišla level-up. I dalje neki frajeri, pa taman i od 65 leta, voze putem bez jedne jedine rupe, koji vodi kroz najzeleniju travu, sa najplavljim nebom iznad. Vreme je uvek lepo, nikada nikoga ne sretne na putu, a na kraju puta ga obavezno čeka ona cicka što je do juče odmašćivala rernu. I to kapiram. Ipak se ne prodaje nasušna potreba, već statusni privezak. Treba da ubede muškarca u krizi srednjih godina da će i njemu život postati bajka.

Za malo ‘luksuznije’ ženske potrebe, gde je i konkurencija veća, nude rođene mršavice, koje uz to i treniraju, za kreme protiv celulita, preparate za mršavljenje, čipkasti veš… Za šampone za jaku kosu poturaju one što od čukunbabe nisu zabeležile slabu kosu u familiji, s obe strane.

Međutim, mislim da su najdalje otišli katalozi za kozmetiku koja je u tzv, piramidalnoj prodaji. Znate ono – nema je u prodavnici, ali drugarica moje sestre radi s tim, pa možeš preko nje. Ima jedan sjajan marketinški vic: kada su petogodišnjeg klinca pitali šta hoće za rođendan, kaže da hoće always uloške. Zašto? Pa zato što sa njima možeš da jašeš konja, da igraš odbojku, da voziš bicikl, da skačeš, da se igraš s psom, da se provodiš s društvom. Videlo dete u reklami 🙂 Pomenuti katalozi isto to rade i nama, iako imamo mnogo više od pet godina.Volja vam da kupite parfem od koga ćete postati samouvereni, senzualni i intrigantni, ili mleko za telo zbog koga ćete se osećati kao da ponovo imate 20 godina. Same birajte! Ako vam, na primer, nedostaje to samopouzdanje, par kapi parfema i zdravo! Samopouzdanje se, kao što svi znamo, i inače zasniva na mirisu jasmina i sandalovine. Ko drukčije kaže, kleveće i laže.

Ipak, najodvratniji od svih odvratnih marketinga jeste politički. Toliko je odvratan, da ne mogu njime da kvarim sebi veče. Samo ću vas podsetiti da su i šake sa spojenim prstima, stvar nauke. Ozbiljno je proučavano kako izgleda političar kome se veruje, kako treba da stoji, kako da sedi, kako da drži ruke, koliko da se smeje, kakvim tonom da se obraća u kojoj prilici. I onda se sa njima vežba, baš kao što glumac uvežbava predstavu. U našem slučaju – cirkuzantsku. (Dobro, ovaj naš se malo probrcnuo, oteo se kontroli, a i kontrola njemu.)

Uglavnom, kada kupujete, imajte na umu da timovi ozbiljnih stručnjaka ne rade samo na kreiranju proizvoda i reklame, već i na kreiranju potrebe za prozvodom (proizvod dolazi kasnije). To je najmanipulativniji segment marketinga. Podmukao za sve pare! Naše pare, naravno. Da li smo pre 20 godina mogli bez mobilnog telefona? Mogli smo. Da li je pre 15 godina mobilni telefon odjednom postao neophodan poslovnim ljudima? Jeste. Da li danas i moja baba ima mobilni telefon? Da je živa, imala bi, garant.

Jedan od modernijih zadataka antropologa jeste da proučava navike savremenog potrošača. Da ga bukvalno posmatra i beleži kada, šta, kako i koliko koristi. Da anticipira njegovu buduću potrebu i postojeći proizvod prilagodi na vreme, po mogućstvu pre konkurencije.

Ako nekada pomislite da imate maniju gonjenja, imajte na umu da to samo neki antropolog zarađuje honorar 😉