Dnevnik jednog roditelja, oktobar 2023.
- klotfrket
- Jul, 29, 2014
- Dnevnik prosvetnog radnika
- 2 Comments
Danas sam imala pune ruke posla.
Sreća je velika da sada savesnim roditeljima dele one propusnice, što ih pokažeš šefu, pa mora da te pusti da izađeš s posla, te tako i ja izađoh iz prodavnice auto-delova u kojoj radim.
Najpre sam išla kod ćerke u školu. Ona je drugi razred gimnazije, a ja sam im konsultant u nastavi biologije, muzičkog i filozofije. Konsultuju me ne samo za nastavu, već i kada treba da prime nastavnika za neki od ovih predmeta.
Stvarno je bilo naporno ispravljati onu biologičarku koja je zapela s nekim ćelijskim organelama, ko da je to najvažnije za funkcionalnu pismenost dece! I filozof me iznervirao! Lepo sam mu sastavila test, a on hoće i neka svoja pitanja da ubaci. E, pa ne može to tako, bratac! U školi se zna šta je čiji posao!
Onda me je iznervirao psiholog, kada je pozvao nekoliko zlatne dece na razgovor jer su polomili osam stolica u učionici za vreme malog odmora. Kad sam uletela u zbornicu i postrojila one nastavnike, nisu smeli da zucnu! Zahtevala sam da od sada po dva nastavnika na svakom odmoru dežuraju u svakoj učionici, po tri u svakom hodniku, četiri u fiskulturnoj sali i devet u dvorištu! Ne možemo se više naplaćati materijalne štete koju naša divna deca naprave, dok zaludni nastavnici odmaraju na odmoru. Od čega odmaraju?! Od ona 3-4 sata dnevno što rade?! Neko je promrmljao da nema toliko nastavnog kadra, kao da se to mene tiče. Ja znam koja su moja roditeljska prava.
Sa sinom, koji ima 12 godina, sam još gore prošla.
Vodila sam ga kod zubara. Ovaj zapeo da mu popravlja četvorku, gore levo, a ja lepo znam da treba trojku dole desno. Ne i ne! Počeo i otpor da pruža. Malo je falilo da me pita otkud ja znam kad nisam završila stomatologiju, al’ se na vreme ugrizao za jezik. Pa šta ako nisam završila? Ja sam roditelj, i znam svoja roditeljska prava. Za razliku od tih stomatologa koji pojma nemaju ni o čemu! Vodiću ga sutra kod jedne normalne zubarke, koja lepo radi šta joj se kaže.
Na kraju sam ga odvela na čas tenisa. Majko moja, pa zar su danas svi poludeli?! Lepo sam treneru objasnila kako da mu pokaže bekhend, a on se uskopistio i sve nešto šapuće da on bolje zna. Završio je DIF i trenirao 15 godina. Cvrc Milojka! Ja već 20 godina gledam tenis. Malo li je?
A i ja sam luda što se raspravljam sa svakojakima.
Ja valjda najbolje znam šta je za moju decu dobro!
Čik neka neko kaže da ne znam!
A? A?
Šta je bilo, ne smete?
Tako i treba.
More, ima manji od makovog zrna da budete kad razgovarate sa roditeljima. Jasno?!
2 Responses so far.
Leave a Reply Cancel reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Prilicno sam neiskusna u pletenju.Klotfrket ili klot i frket su dva osnovna boda u pletenju,ali i u zivotu,stvar licnog izbora.Izgleda da mnogima u Srbiji frket bolje lezi, pa ga pletu bez prestanka.Licno, i kad sam pokusavala da pletem klot mi je isao sasvim dobro, ali frket je bio nekako stegnut, pa je celo pletivo izgledalo jadno.Zbog toga sam i odustala od pletenja.
Bobo, radujem se sto je pokrenut blog koji se odnosi na osnovne bodove u pletenju, pa pokusavam da naucim frket koji mi nije dobro isao i prikupljam nove ''mustre''.
P.S. Mada moguca je kombinacija ova dva boda, pa pletivo ipak na kraju ispadne dobro(mislim da se ovaj bod zove pirinac)
Ako ne ide štrikanje, predlažem heklanje, kao alternativu. Možda se tu bolje snađete.